Литургија без причешћа ( ? )

[Матусал]

Приликом једне беседе свети Јован Златоусти (347—407 )говори: ,,Али ни Богојављење ни Четрдесетница не чине људе достојним Причешћа, већ их таквим чине искреност и чистота душе. С том чистом душом ти можеш да се причешћујеш сваки пут (када присуствујеш на Литургији), а без ње се никада не причешћуј, јер, каже Павле, сваки пут када то чините објављујете смрт Господа, то јест сећате се вашег сопственог спасења и доброчинства које вам је учињено. [1]

 

---

[1]Беседе на Посланицу Ефесцима. Беседа 3. Погл: Дела светог оца нашег Јована

[Матусал]

 ,,Видим да постоји велика нерегуларност у томе: јер се у неко друго време не причешћујете чак иако сте се делимично очистили, а када дође Васкрс ви се усуђујете да се причешћујете чак иако сте учинили неко зло. О лошег обичаја! О злих предрасуда! Узалуд се свакодневно служи Литургија, узалуд ми стојимо у олтару – нико не прилази да се Причести. Не говорим то да бисте се ви тек тако причешћивали, већ да бисте се учинили достојним.,[1]

Такође на другом месту говори:  Јер се припрема не оцењује бројем дана већ чистотом савести”. То јест најбоља припрема за Причешће се не састоји у томе да одбројиш осам или петнаест или четрдесет дана и да се тада Причестиш, већ у томе да очистиш савест. Дакле, они који иако посте пред Пасху (Васкрс), али се не причешћују на Пасху, такви људи не славе како каже тај Божанствени Отац. Ти који нису спремни да се на сваки празник Причесте Телом и Крвљу Господњом, не могу да славе ни недељу, ни друге празнике у години, јер ти људи немају у себи узрок и повод за славље, који је Најслађи Исус Христос, и немају ту духовну радост која се рађа од Божанског Причешћа.[2]

 

---

[1]Беседе на Посланицу Ефесцима. Беседа 3. Погл: Дела светог оца нашег Јована

[2]Против јудеја. Беседа 3, Погл.; Комплетна сабрана дела Св.Јована Златоустог. б .1.

[Јелена011]

пре 3 часа, МилошБГ рече

он ми је нешто у пренесеном значењу рекао нека причестио си се у недељу, немој сад. 

O tome ti pricam, "ne valja se" kao razlog jer smo mnogo gresni...

Nemam ja nista protiv epitimija, daleeeeekooo od toga, one su svrsishodne, korisne i edukativne, pozivaju coveka na preobrazaj, na sozercanje...ali konkretna epitimija za konkretni greh. Ako je neko liturgijski hriscanin i zivi hriscanski, pada ustaje, trudi se, posti kad Crkva kaze, mrsi kad Crkva kaze, ispoveda se redovno, ja stvarno ne razumem razlog -nemoj ne valja se.

Kako to resiti? Pa nazalost za sad samo dovijanjem. Prvo pravilo ne pitaj za savet ako nisi spreman da ga poslusas. Dakle ako znam da je neko tvrd i pripada toj struji necu ga ni pitati. Kad vec pitas onda to ti je sto ti je. Ali sad makar imamo opcija. Te fore sa blagoslovom su samo maska za ekstremno poslusanje onih koji zele da zive mesto drugih. Nismo monasi koji treba da su poslusni igumanu, nego ljudi. Kakav blagoslov da ne pristupus Hristu jer se ne valja? Pa sta bi ti sam Hristos rekao - a rekao je. Bicem po trgovcima i recima -nit oni ulaze nit pustaju druge da udju. I cak i to odlazenje gde svestenik nema te tripove je privremeno resenje. Kad shvatimo - da nemamo kud i da moramo da se izborimo za svoje spasenje i za pristupanje Hristu, kad shvatimo da nam je to najvazniji zadatak, a ne da samo slegnemo ramenima, onda cemo promeniti stav i drzanje a to ce se odraziti i na odnose sa drugima. Najlakse je reci takav je blagoslov, i abolirati sami sebe, eto sta cemo taki blagoslov. To je onda ono nit si hladan nit si vruc, jer cim se ne borimo za pricesce nije nam bas ni stalo. Kad kazem borimo ne mislim na fore artemijevaca, ne kazem da treba da osudjujemo al moramo imati u glavi ako nam je Hristos mera svega pricescivanje je vaznije nego disanje.

[Матусал]

пре 10 часа, Јелена011 рече

O tome ti pricam, "ne valja se" kao razlog jer smo mnogo gresni...

Nemam ja nista protiv epitimija, daleeeeekooo od toga, one su svrsishodne, korisne i edukativne, pozivaju coveka na preobrazaj, na sozercanje...ali konkretna epitimija za konkretni greh. Ako je neko liturgijski hriscanin i zivi hriscanski, pada ustaje, trudi se, posti kad Crkva kaze, mrsi kad Crkva kaze, ispoveda se redovno, ja stvarno ne razumem razlog -nemoj ne valja se.

Ево одговора отаца по овом питању:

Такође не треба себе смућивати својом греховношћу и не приступати јер док год смо у овоме телу тајна греха делује у нама као што је рекао Господ да ,,нема човека да живи а да не греши,, стога је и картагински сабор (419.) у своме 127,128 и129 правилу наредио да нико не сме да каже да је могуће било којем вернику или светитељу да буду без греха у себи осим под изговором смирења, ако би ико то тврдио као учење или могућност подлегао је казни или осуди.

Свети Анастасије Александријски нас уверава говорећи: “Ако чинимо неке мале, људске, и опростиве грехе, будући скривени или језиком, или слухом, или очима, или бригом, или тугом, или гневом, или нечем сличном, укоравајући се и исповедајући се Богу, причешћујући се Светим Тајнама и верујући да нас Причешће чисти од свега тога” – међутим не и од тешких или злих и нечистих греха, које смо учинили.

Такође говори и свети Јован Касијан у својим списима: Ми се не смемо одвајати од Господњег Причешћа због тога што осећамо да смо грешници. Још је потребније похитати Њему ради исцељења душе и очишћења духа, али ипак са таквим смирењем... сматрајући себе недостојнима такве благодати.''

,,Иначе, немогуће је примити Свето Причешће једанпут годишње, као што неки људи раде...сматрајући да освећење небеским Тајнама припада само Светитељима. Боље је мислити кад нам се даје благодат, Света Тајна је та која нас чисти и освећује. Такви људи показују више гордости него ли понизности...јер када они примају Свету Тајну, сматрају себе достојним ње. Много је боље, ако у понизности срца, знајући да никада нисмо достојни Светих Тајни, примамо их сваке недеље ради исцељења наших болести, неголи да ослепљени гордошћу мислимо да после једне године постајемо достојни да их примимо..."

Св. Григорије Палама вели да верник мора да помно провери себе пре него што приступи примању Свете Тајне те да не сме да се причешћује недостојно не распознајући Тела Господњег. Али, ма како се човек усрдно трудио, немогуће је да икада сaм себе учини достојним тог Христовог дара“.Човек кроз покајање „не преображава сам себе, већ себе предаје Богу Који недостојнога преображава у достојнога“[1].

 

---

[1]Св. Григорије Палама, Омилија 5, Иконому, стр. 205.

[Матусал]

Од почетка у Цркви се евхаристија није сматрала за свету тајну, него је она била извор идентитета Цркве тј. тајна над тајнама и темељ сваке свештене радње. Црква је поистовећивана са телом Христовим. Климент Римски ученик и савременик апостола каже: ,, А мислим да вам није непознато да Црква жива јесте Тело Христово(друга климентова посланица коринћанима),,.Стога се ниједна света тајна није могла вршити изван литургије јер се смисао сваке тајне возглављивао у причешћу. Касније црква прибегава икономији и оставља могућност вршења тајни изван литургије. Утицајем логичких система размишљања на богословље долази до одређивања броја тајни и дефинисања евхаристије као једне од њих, што је неправилно и није у складу са учењем Цркве. Број тајни се зауставио на броју седам због његовог мистичког значења,мада нпр. Симеон Солунски набраја десет светих тајни, опело је између осталог сматрао за свету тајну. О евхаристији као пуноћи Цркве говори Никола Кавасила: ,,једина од тајни од које остале свете тајне добијају савршенство... јер без ње оне не могу да буду делотворне,,. Такође на другом месту говори „Ако би неко хтео да види Цркву Христову, како је она сједињена са Христом и како учествује у Његовом Телу, не може је другачије видети него само као Господње Тело“, или пак "ако неко може да види Цркву, неће видети ништа друго до Тело Господње".

[JESSY]

чини ми се да и даље нисам схватила зашто се изоставља причешће на литургији...то ми никако није јасно...

[Матусал]

пре 2 минута, JESSY рече

чини ми се да и даље нисам схватила зашто се изоставља причешће на литургији...то ми никако није јасно...

Зато што се може десити да се у човека усели Христос а онда ђаво мора напоље.

[JESSY]

пре 1 минут, Матусал рече

Зато што се може десити да се у човека усели Христос а онда ђаво мора напоље.

сори..?

[Матусал]

пре 2 минута, JESSY рече

сори..?

Шалим се. Кажем да ђаволу не одговара да се људи причешћују, мора да их напусти када се Христос усели у њих.

[JESSY]

Управо сада, Матусал рече

Шалим се. Кажем да ђаволу не одговара да се људи причешћују, мора да их напусти када се Христос усели у њих.

ок. то сам укапирала...

него , како се служи литургија, изнесе се путир и не дозволи се верном народу да се причести....како је то могуће...?

[Матусал]

пре 2 минута, JESSY рече

него , како се служи литургија, изнесе се путир и не дозволи се верном народу да се причести....како је то могуће...?

Зато што такви свештеници сматрају себе за привилеговану класу којо је по благодати свештенства дата могућност и обавеза да служе литургију па се стога морају и причешћивати, да ли би то чинили по својој вољи сам Бог зна. Они су уместо оних који служе за народ и жртвују се за њега заступајући га пред престолом Божијим, имајући одговорност за њега, приводећи га Богу и раздавајући му тајне, и тиме и завредили свој положај, постали они који желе да управљају верницима и да штите светињу од њих, као да Господу треба заштита и да се не уме сам бранити. Причешће доживљавају као тренутак у времену а не као константни однос са Христом те стога захтевају и припрему за тај моменат а то је пост и молитва кроз покајање и исповест, као да ово не треба чинити увек и ван поста и сједињавати се са Господом и тада. Ако би хтели да у православном богословљу оправдамо такав став не би га нашли ни код једнога оца ни у списима а поготово не у примеру. Забрана причешћа се може дати само на основу исповести и то у складу са правилима и канонима. Разумни начин размишљања искључује могућност непричешћивања те се стога ова пракса и не базира на неком логичном и разумном објашњењу него више на неком личном унутрашњем ставу те је немогуће са њима и полемисати на ту тему.

[Матусал]

Да не будемо искључиви у потпуности оваквом ставу је допринео и врло мали број верника у цркви и лоше морално и духовно стање у народу, понекад у цркви има више свештеника од верника. Овакво стање је довело до тога да је свештенство преузело све функције и права управљања у цркви. У 12.  веку се почиње спомињати припрема за причешће код монаха, Свети Сава у свом номоканону 228, захтева припрему пред причешће, али се види да се ту обраћа онима који нису редовни на литургијама и не посте све постове него да се ради о икономији. Ово видимо по студеничком типику који монасима предлаже причешће три пута недељно а минимално један пут. У евхаристији се не може правити разлика између монаха и мирјана јер би то аутоматски значило да је једна служба узвишенија. У руским требницима у 16. веку се уводи у оквиру приручника припрема за причешће највероватније под утицајем протестаната што је утицало на ширење ове праксе. Ово је врло мало података а још мање богословске оправданости да би се непричешћивање сматрало исправним насупрот сведочанству многих отаца и старих и савремених о користи и потреби чешћег приступања.

[Васијан]

1 hour ago, Матусал рече

Свети Сава у свом номоканону 228, захтева припрему пред причешће, али се види да се ту обраћа онима који нису редовни на литургијама и не посте све постове него да се ради о икономији. 

Брате, да ли Вам је можда тај одељак при руци да га наведете?

[Матусал]

пре 4 часа, Васијан рече

Брате, да ли Вам је можда тај одељак при руци да га наведете?

Није, може се наћи на нет-у.

[Матусал]

Студенички типик глава 5 ,, О Светој Литургији и да се нико не причешћује без игумана,нити опет да неко остаје без Причешћа него са игумановим саветом''

,,Треба рећи и о Божанственој Литургији коју по дужности свагда треба свршавати у Цркви.Но у њој треба, братијо да себе чувате пажљиво,јер је свето и страшно што се на њој свршава,јер ова је од осталих (Тајни)страшнија и превелика нашег/божанственог/ Правоверја свршавана Тајна,велим за Божанствену и Надпречасну Литургију свепречасног Тела и Крви Господа Бога и Спаса нашег Исуса Христа.У њој треба себе савесно чувати,и већма одгонити од себе сваке зле,нечисте и недостојне помисли у овој страшној Служби(Свештенодејству), и на сваки начин себе очишћавати.Потом се треба причешћивати Божанственим Светињама,пошто од игумана узмете опроштај.Јер не приличи ником од вас да се причешћује без бојазни и без расуђивања.Нити се причешћивати свагда(сваког дана).Хтели бисмо се много (стално) причешћивати Божанственим светињама.Јер много значи причешћивати се животом.Као што рече и Сам Христос:,,Који једе Тело Моје и пије Крв Моју,у Мени борави и Ја у њему'' (Јн.6,56).И божанствени Апостол објављује:,,Који се прилепљује Господу,једно је тело/са Господом/'' (1Кор.6,17) као и :,,Ко се удаљава од Тебе,пропашће'',рече кротки Давид(Пс.72,27).Да,хтели бисмо,дакле,као што је ово и речено,али због људске немоћи(=слабости) и због тешкоће тог дела,не заповедамо.,,Јер ко недостојно једе Тело и пије Крв Господњу,крив је Телу и Крви /Његовој/'' (1Кор.11,27),рече божанствени и духоречити и први међу Апостолима Павле.Страшан је то глас(=реч),браћо моја,и треба трепетати од Причешћа;не само ја грешни,него указује много поузданијима(смелијима).
Зато,дакле,они треба три пута недељно да се причешћују,колико познају себе да су се очитили од нечистих помисли и саглашавања са њима,и од гњева и роптања,скроби и увреда(оговарања),лажи и смеха несуздржаног(неумесног),а још и зломислија(злопамћења),и још већма од јарости,нечистих(срамног говорења) и томе слично.А они који упадоше у речене страсти,нека  исповедањем и покајањем похитају да се од тога избаве,и једанпут или двапут недељно да се причесте.A иначе,ни једанпут,сходно игумановој одлуци.А да неко (сам) остаје непричешћен,без игумановог савета(знања) није похвално.Јер који тако чини,биће осуђен као онај који испуњује своју вољу. А они који желе да се причесте,треба да певају узакоњену Службу(молитве) за Причешће и,чинећи један другоме заједничко коленопреклоњење(метаније),да дају опроштај,а потом са захвалношћу да се причешћују Животворним Светињама.Нека вам,дакле,ово буде образац(правило)