Заблуда рационализма - Џонатан Хајдт

[Ћириличар]

Или, укратко за оне које мрзи гледати читав сат времена предавање :

Хајдт говори о односу рационалног и емотивног у људском размишљању и понашању. Он сматра да је и емотивно размишљање, интуитивно размишљање, неопходно за доношење одлука, као што је то и хладнокрвни разум ( за разлику од донедавно преовлађујућег становишта да је само разум довољан и врхунац људскости ). Емоције служе као општи путоказ и као гориво за доношење рационалних закључака из премиса. Емоције су такође везане за основне моралне вриједности које људи држе. И када се све то узме у обзир, и на основу истраживања које је Хајдт радио такође, види се да либералне особе имају изразиту осјетљивост према боли која се наноси другима, а имају са друге стране веома мали сензибилитет према припадности групи, нацији и сл.. За најекстремније либерале мало шта је свето од отаџбине, војске, институција итд. осим добробити самог човјека. Зато њихове емоције јако прораде када је неко повријеђен или угрожен. Конзерваативнији људи цијене све моралне вриједности мање-више исто и стално вагају да ли треба одређеној вриједности дати предност, али никада немају изричито једну омиљену моралну вриједност. Зато су либерали ти који критикују нпр. војску чак и на највулгарнији начин, што показују и разне слике са лијевичарских протеста у САД.

Но имају нешто заједничко - држање одређених ствари, вриједности "светим". И када се нешто узме као свето, онда оно постане репер за сагледавање свега другог у свијету - што се дешава како у религији тако и са патриотизмом и национализмом ( Бог, свете књиге, религијске реликвије исто као и застава, војска, полиција, институције, јавне службе... ). Светиње се стога не смију дирати. Око светиња се гравитира, око њих се окрећемо што за ефекат има зближавање људи у групе. А зашто се онда људи групишу у групе? Просто еволутивно објашњење - да бисмо имали боље шансе у контакту са другим групама људи или боље шансе да преживимо у природи. Религија и нација дају оквире дјеловања који управо то омогућавају, кроз морални и вриједносни систем. Али, "моралност спаја као што и ослијепљује"  ( цитат којег је приказао на једном слајду ), што је ситуација у којој либерали долазе на сцену са својим критикама и девијацијама од устаљеног система. Но неки од њих ( као Нови атеисти које спомиње ) потпуно негирају овај аспект и показују исте тенденције као религиозни људи, јер за светињу држе разум.

Ако се разум држи за светињу, онда се у њега не сумња ни у његову свемоћ рјешавања проблема, те све што није рационално аутоматски је "јерес" и мора се одбацити, иронично емотивно реагујући у пропагацији и одбрани вриједности која се држи светом. Емотивна реакција тјера човјека да свијет гледа у црно-бијелој двојности, што заузврат значи много агресивније реакције и више љутње у говору. Хајдт је узео књиге разних атеиста, поред других аутора, и провео их кроз програм који детектује ријечи које се користе у љутњи у енгелском језику. На 33:00 минуту показује табелу у којој Ан Коултер ( тврдокорни десничарски аутор у САД ), Мајк Севеџ ( тврдокорни десничарски радио водитељ у САД ) имају сличну количину "љутих ријечи" као Ричард Докинс и Сам Херис ( који ме је изненадио, јер је човјек увијек миран - али јесте дисмисиван ка "нерационалнима", а и заступа крајње рационалистичке свјетоназоре ). Поред љутих ријечи, они такође користе изразе попут "то мора да је тако" или "то јесте тако", што су изрази апсолутне сигурности у нешто - карактеристика тешких моралиста и идеологизованих појединаца ( ако идеш у цркву, онда си сигурно антикомунистички реакционар - ако критикујеш Милошевића онда си издајица свог народа којег је требало подржавати - ако критикујеш Ђинђића онда си назадни националиста који ће уништити ову земљу ).

Иначе, ово је све материјал из његове књиге "Праведни ум" ( The righteous mind ).