Расправе о бесмртности душе и о свесности душе након смрти

[Aquilius Cratus]

jako bi volio da se malo više zabavim fenomenom svesti, ako bogda...

A drugo, jedno moje teološko zapažanje: bilo mi je bitno da se sačuva Božija ozbiljnost u pogledu svega, kako u pogledu života koji stvorio (to da je ovaj život pravi i puni život, bez obzira što neki ističu da smo mi tu samo na proputovanju), kao i u pogledu smrti koju nije stvorio, a to da smrt mora biti to što zaista jeste, smrt.

Mi i jedno i drugo okušamo.

Pazite, nemojte se dovoditi u zabludu, ako ste svesni posle smrti, onda u stvari i niste umrli, niste mrtvi.

A koju onda rec da koristimo za prestanak elektricne aktivnosti u mozgu kad se covek gubi kao neponovljivi zoon politikon?! Covek je pored toga sto je religiozno i politicko bice sa cak mnogo vecim akcentom na to jer su manifestacije politickih fenomena i prilka objektivne za razliku od religionzih.

[Sir Oliver]

a koju bi ti koristio?

[Лазар Нешић]

Господ је ипак ушао у ад, окусио смрт и победио га. О каквој некрофилији причаш.

Па и ја ваљда очекујем да ме Господ избави из смрти.

Одлучи се шта сам: уплашена од смрти или некрофил. Пошто си ме начастио онолико.

Шалио сам се госпођо, извините, заборавио сам у брзини да ставим смајли.

Мени сте ви сасвим јасни и блиски.

Да, Господ нас спасава.

То и ја све време кажем.

ja bi rekao da on i ne poznaje mainstream "lekove" jer savremeni teolozi uopste i ne govore ovo sto on ovde pise. setite se samo cuvene rasprava o tome kako je navodno zizijulas tvrdio da dusa posle smrti umire pa na kraju ispalo da to nema blage veze sa njegovim (vrhunskim, moja primedba) teoloski pogledom.

Признајем, ја немам појма о савременим теолозима, то не читам уопште.

Али, зарад драгог Бога, ја се нисам на њих ни позивао.

Већ на Символ Вере...

Све време пишем: "ја мислим, ја кажем, ја сматрам"...молим вас...па не будите тако неправедни.

Можда нисам управу, али нисам идеолог.

Kad to cujem od tebe, iskreno se obradujem...

Наравно, чика Оби, увек!

Бесмртност душе је заблуда.

Ако је за утеху, и ја сам био у њој (између осталог), али човек напредује у животу и сазрева и учи.

Бесмртан је једино Светотројични Бог, Света Тројица, Триипостасни Бог: Отац, Син и Свети Дух.

Све остало је, на жалост, смртно.

[Solomon Kane]

Некада су појединце спаљивали због мисли а данас појединци потпаљују мислима.

[mirjanap]

Pazite, nemojte se dovoditi u zabludu, ako ste svesni posle smrti, onda u stvari i niste umrli, niste mrtvi.

Јесмо умрли смо у смислу да је човек душа и тело. Једино што нисмо отишли у ништавило. Тело се распада у материјалној сфери на своје елементе а душа има своју неку духовну димензију шта год то било, углавном је тајна јер је мало откривено. Неки мисле да није откривено јер нам није на корист а други јер се не може пренети нашем искуству. Више сам склона овом другом.

Таман ето простора да се на свачију вољу може "теологисати", правити разне мисаоне конструкције, па и ући у анале великих хигијеничара црквеног предања.

[Никола Ђоловић]

Иако смо сведоци опитног учествовања благодати Тројичног престола, проблем бола и смрти за нас остаје извесна дилема.

То што за Бога нема смрти и бола не значи да нема за нас. За Бога је то садашњост а за нас будућност

Ако изгубим вољено биће, оно је незаменљиво. Јесте, биће оно васкрснуто у Онај Дан, али до тада ја имам временски проблем одсуства универзалне личности коју не могу да загрлим, да јој се обратим...

Ако немам ноге, благодат ми их не може вратити; ако имам грип - Евхаристија ме не може (не нужно) исцелити; итд. И даље сам смртан, и даље болујем..

Некад стичем утисак да се од теологије, тиме и од Литургије, ствара погрешна слика. Јесте, имамо наду, имамо опит, имамо истину, али имамо и време које чека своје искупљење јер проблем смрти и бола још није у потпуности решен.

Аутоматски нашој вери стављати неке идеалне перцпеције није у складу са реализмом саме благодати и поштовањем слободе код човека - отуда одгонетка зашто толико хришћана на моралним теразијама нема у својим костима врлине које се од њих очекују из перспективе нецрквених људи.

]Јесте, постоји смисленост кретања у есхатолошкој нади сада и овде, али није све благодатног порекла што покушавамо поистоветити са Царством Небеским.

https://www.pouke.org...BF%D1%80%D0%BE/

[Sir Oliver]

@mirjana

znači samo je to ionako nebitno telo umrlo a ono bitno, tj. duša je nastavila da živi kao i pre toga, samo sada u malo izmenjenom ambijentu.

[obi-wan]

Бесмртност душе је заблуда.

Vidis, Besmrtnost duse jeste kompletna zabluda, a besmrtnost nije, nego bas naprotiv.

Samo jos da se dosetis zasto je tako...

[Лазар Нешић]

Јесмо умрли смо у смислу да је човек душа и тело. Једино што нисмо отишли у ништавило. Тело се распада у материјалној сфери на своје елементе а душа има своју неку духовну димензију шта год то било, углавном је тајна јер је мало откривено. Неки мисле да није откривено јер нам није на корист а други јер се не може пренети нашем искуству. Више сам склона овом другом.

Овакве ствари ме увек подсете на неке од најславнијих делова часописа "Треће око" и слично

Таман ето простора да се на свачију вољу може "теологисати", правити разне мисаоне конструкције, па и ући у анале великих хигијеничара црквеног предања.

Наравно, ово је форум, место да се лупета и буде у заблуди и да се погреши и да се смејемо.

Стварно мислите да ћу ући у анале?

Дај Боже.

Ако уђем, јављам се свима својом свесном и неуспављивом бесмртном душом из гроба. Обећавам

[Лазар Нешић]

Vidis, Besmrtnost duse jeste kompletna zabluda, a besmrtnost nije, nego bas naprotiv.

Samo jos da se dosetis zasto je tako...

Ајде нађи где сам рекао да је "бесмртност заблуда"?

Оби, Оби, наљутићеш ме.

Ајде, мани ме...

[Aquilius Cratus]

a koju bi ti koristio?

Onu koju i do sada i koja ima smisla - smrt. A ti?

[mirjanap]

setite se samo cuvene rasprava o tome kako je navodno zizijulas tvrdio da dusa posle smrti umire pa na kraju ispalo da to nema blage veze sa njegovim (vrhunskim, moja primedba) teoloski pogledom.

Пре 17 година сам се први пут срела са оваквим зизијуласовим текстом у часопису Беседа. И ја сам тако разумела и била сам врло збуњена. Тек у следећем броју је изашао неки чланак одговора на питања од стране неких Грка и тек ту је разјаснио о чему се ради и заиста нема везе. Накнадни чланак је издат само захваљујући томе што се из предходног свашта могло разумети што се показало код питања и одговора.

Данас углавном читам Оце и држим се тог кључа иначе олако се одлута.

[mirjanap]

Овакве ствари ме увек подсете на неке од најславнијих делова часописа "Треће око" и слично

Читаш "Треће око"?

[obi-wan]

Ајде нађи где сам рекао да је "бесмртност заблуда"?

Оби, Оби, наљутићеш ме.

Ајде, мани ме...

Evo ovde... dakle, pricamo o Besmrtnosti i besmrtnosti duse, ako je nejasno na prvi pogled...

Наравно да сте у заблуди.

Бесмртност душе је просто нехришћанска.

Сори!

[Лазар Нешић]

Читаш "Треће око"?

Читао сам раније редовно.

Задњих година не пратим.

Evo ovde... dakle, pricamo o Besmrtnosti i besmrtnosti duse, ako je nejasno na prvi pogled...

Не знам шта да кажем, ниси ме онда разумео.

Мислим да је јсано шта сам рекао.

Рекао сам да је "бесмртност душе" заблуда, а не Бесмртност (бесмртност по васкрсењу, у Христу).

Чекам васкрсење мртвих и живот будућег века!

Бесмртности има једино у учествовању у животу Свете Тројице, у Христу, у светим тајнама, у Цркви.

Шта још да кажем?

Али, у души-по-себи (да будем још прецизнији) је напросто нема.

Или је цео човек бесмртан или је све смртно.

Не може један део бити смртан а један не.

Зашто тело онда није бесмртно, ако је и душа?

Бемсртности има једино по другом Христовом доласку, по васкрсењу у Христу, како сведочи апостол Павле у Првој Посланици Солуњанима.

Колико знам, Павле нигде не говори: ма не брините, душа је бесмртна.

Не, него каже: доћи ће Христос и мртви у њему ваксрснуће.

Дакле, до доласка Христа има само смрти и ништа више.