Расправе о бесмртности душе и о свесности душе након смрти

[Guest O.Ugrin]

Da vas vidim sada, dragi moji; svi ste vec, vise ili manje, ucestvovali u ovoj problematici polemisuci sa ovim ili onim, najmanje sa svesteniicma, cini mi se i malo pretearno puno sa nadobudnim vernicima, koji nikako da Bogoslovlje prepuste ljudima koji su za to skolovani i koji svojom sluzbom Hrista rukama obuhvataju; naravno da ne mislim na sve... no, to vec i sami iz iskustva znate. Tako da, zelim, ovaj prostor da svi iskoristimo kao poligon za vlastito poimanje ne samo ove problematike vec misli Istoka uopste. Te tananosti, nijanse, koje su za oko skoro neprimetne ali sustinski su bitne za jedan pravoslavni misaoni hod ka Hristu a u skladu Liturgijskog poziva - recimo, iz sve duse svoje i od svega uma svoga, recimo

Vi ste na potezu...

Mir Vam - Ugrin

[Guest O.Ugrin]

A mozda ne bi bilo lose i da promislimo ko su sveti, zbog cega su sveti, kako se postaje svet i, konacno, ima li ih i danas? Jer, Bog se u svetima pokazuje... mislite o tome!

Mir Vam - Ugrin

[Дејан]

Koliko sam ja shvatio smrt je stanje duse.Kada covek nema zajednicu sa Bogom on je mrtav,sto je logicno jer je Bog jedini izvor zivota.

[marija]

неразумеванје око бесмртности душе је данас веома распрострањено, ако  данас упитамо просечног хришћанина чему анс учи Нови Завет - одговориће - бесмртности душе

Но ево ја ћу искористити тему да поставим неколико питања.

Не говори ли нам ипак и Нови завет, првенствено Јованово Еванђеље да ми већ имамо вечни живот?

Да ли је смрт у Новом Завету заиста само" последњи непријатељ"?

Зар Христ није Васкрсао у новом телу, Васкрсао на позив Оца и духом и телом, и тако победио смрт?

Ако би душа била бесмртна, зашто би нам требало васкрсење и зашто би Христос морао да умре тако ужасном смрћу, сем да би васкрсао и победио смрт?

опростите ако неко питање нисам добро формулисала , ипак сам ја само мирјанин и теолошки понекад јако збуњена ::

[karadjordje]

Душа је смртна сама по себи а бесмртна је по БОЖИЈОЈ благодати.

[И.стојковић]

Помаже Бог!Оче Благослови!

Моје лаичко разумевање по Вашем питању је следеће:

Душа, као именица-назив-или чак опис, јесте својствена свему живом, односно свему што је Бог створио. По мени , душу поседује свако и све. Код биљака и сл. душу бих описао као чујност, осећај, јер убеђен сам да љубав исказана ка цвећу има резултате. Код осталих живих створења која имају мозак, постоји и сећање, препознавање, а самим тим и осећај за љубав, што нам се и очигледније показује, па бих рекао да душа у том случају добија свој виши степен, у смислу савести. На пример, иако казните свог кућног љубимца (што ја заиста не умем), он неће узвратити као у природи, јер навикао је на личност и опхођење "газде", односно "душа-савест" му говори, да буде стрпљен...Као и све остало, Бог Творац створио је и људе и њима је Благоизволео да свима без изузетка, подари душу-савест, али још више развијенију, и тиме им омогућио да владају свему претходно створеном. Крштењем , душа се оплемењује Духом Светим који исходи од Бога, и од тог тренутка душа више није само душа -савест према себи и околини,  већ постаје највиши ниво, Душа са самим Богом у себи. Савршени Једини Бог Творац, опет је оставио човеку да одабере, да ли ће у току овог временски ограниченог живота, потпуно отворити своје срце, душу-савест, Светом Духу, са коначним циљем потпуног сједињења са самим Богом, или ће "више слушати", мање развијени степен сопствене душе-савести. Првонаведени избор јесте тежња ка савршенству, а потом и месту у Царству Небеском, које већ овде предокушамо, а најснажније и осећамо током Литургије, а другонаведени избор јесте, резултира да  Свети Дух напушта нашу душу -савест што за коначно има истовремену смрт кад и тело. Стога, ДА, слажем се да је душа смртна, а дали ће бити смртна или не, зависи само од сваког човека понаособ, т.ј. од сопственог избора.

[karadjordje]

Па ово овако схватам:пошто смо приведени из небића у биће ми бисмо пропали.Не би нас било више.

БОЖИЈОМ благодаћу душа је бесмртна,дакле,БОГ јој даје бесмртност.Зато ће бити вјечни пакао и вјечни рај.

Душа је створена и она никако по себи не би могла бити бесмртна јер је једино БОГ по себи бесмртан.

Е сад,читао сам о духовној смрти и ја је схватам као одступање од БОГА.Стога,могу рећи да је ђаво духовно мртав јер је отпао од БОГА а да је душа Светог Василија Великог жива јер је у заједници са БОГОМ.

[PD]

Oci blagoslovite,

Tesko je izreci misljenje ili stav u jednoj recenici ali evo da pokusam;

Pokusavamo da zivimo ovaj prolazni-zemaljski zivot za spasenje duse.

[marija]

свети пророк наум. родом из племена симеонова, из места елкесема од оне стране јордана.

живео на седам стотина година пре христа. на две стотине година после пророка јоне прорекао

пропаст нинивији. од проповеди јонине ниневићани беху се покајали, због чега их бог поштеди

и не погуби. но временом они заборавише милост божју и поново се покварише. пророк наум прориче

им пропаст. па како не би покајања, не би ни поштеде. од земљотреса, поплаве и огња пропаде сав град,

тако да му се више ни место не распознаваше. свети наум поживе четрдесет пет година и упокоји се у

господу оставив малу књигу својих истинитих пророчанстава.

свети наум се слави 1. децембра по старом или ти 14 по новом календару.

пролог (свети николај охридски и жички)

[marija]

мислим да смо сви позвани да будемо свети у Господу, а то доказујемо својим животом и својим размишљањима и делима, некима је једноставно дата благодат господња, е сад да не бркамо светитеље, тј. канонизацију којом црква одлучује ко ће постати светитељ а ко не

бити свет и светитељ, бар ја мислим, да није исто :confused:

[karadjordje]

Црква само констатује ко је свет...а и народ има велику улогу у препознавању светог човјека.

[Guest O.Ugrin]

Cekajte, vrlo bitno, Lazarice - Bravo - odlicno zapazanje a ako uporedimo i sa onim da je najmanji u Carstvu veci i od Jovana Krstitelja (tada je ovaj bio ziv), viidmo jednu dinamiku - odnos bezvremenog i vremenog. Nase ucestvovanje i Boziju optvrdu. Bravo, Lazarice, odlicno opazanje... hajde da nastavimo tim tokom...da malo razbijemo taboo-e

Mir Vam - Ugrin

[Guest свештеник Иван Цветковић]

Овде су се покренула два питања, питање смртности и бесмртности душе и питање светости. Оба питања се, можда, на први поглед не сусрећу, али они имају и те како исту полазишну и завршну тачку. И мени се допада како размишљате. Надам се да ћемо доћи до онтолошких вредности ова два појма.

[Дејан]

Zasto ljudi nece gresiti u raju.Zato sto ce na sve da gledaju kroz Hrista.Svetitelji su imali deo raja u sebi.Hrista u sebi.Cinili su dobro i nije im dosadilo,zive u vecnosti i nece im dosaditi.U manastirima se srecu starci od 90 godina ,kojima su oci pune zivota,a u svetu mladi ljudi izvrsavaju samoubistvo jer zele da prekinu svoje postojanje.Znaci ljubav.Bez ljubavi sam nista.

[Guest O.Ugrin]

Tacno, Dejane. S tim da dok god smo u realnosti palog postojanja nad nama je i senka greha (promasenosti), a kao posledica prolaznosti, utopije, koju ovim svetom nazivamo i u kojem se opredeljujemo da ono sto predokusamo vec sada i ovde imamo u vecnosti kao vlastitu realnost. Zato, za takvo stanje coveka i sveta, Crkva odabira izraz Eshaton - Poslednja realnost. Celovitost, cudesna potvrdjenost kao savrsenstvo koje se zivi a ne dostize, i onda stagnira, na sta i upucuju Hristove reci - budite savrseni kao sto je savrsen i Otac vas na nebesima. Dakle, to nije statika vec dinamika ostvarenog coveka u odnosu sa Bogom. Da li me razumete? Zato i razlika izmedju svetih i svetitelja... sveti su jos u svetu; jos se ostvaruju u predukusu dok su svetitelji vec ostvareni u toj konacnoj, Poslednjoj, Realnosti - Drugog Hristovog dolaska.

Mir Vam - Ugrin