Расправе о бесмртности душе и о свесности душе након смрти

[Милан Меденица :)]

јел можеш да кажеш да си православан, док год си непотпун и грешан, или можеш да растеш у вери, у православности?      medo pa kako ce reci onda ako nekaze da je pravoslavan

сузо, не мислим буквално  prstgore

мислим на својеврсну недостојност да се хвалиш, али и лепоту достојности ношења такве титуле и благодати као и на смерност хришћанина којег је и малтене стид да каже да припада нечем већем од њега да не би неко помислио свашта о његовој вери и религији због његове слабости и грешности.

[Guest - . . .-]

@dmsk012

Имаш форумску опомену због исмејавања теологије и безобразлука са поостављањем теме са истим називом као још једна тема која се тиче питања "смртности и бесмртности душе" Администрација.

Тема "о чоколади" је постављена, вероватно, да покажеш како је Администрација глупа, дебилна, шта већ... пријатељу, не бих Ти препоручио да се шалиш више на овај начин.  301 Ја Ти свакако нећу толерисати а ни било коме ко се исмејава са теологијом. Ако је некоме баш стало да то чини, има толико интернет ђубришта где може да се празни до бесвести.

[dmsk012]

@dmsk012

Имаш форумску опомену због исмејавања теологије и безобразлука са поостављањем теме са истим називом као још једна тема која се тиче питања "смртности и бесмртности душе" Администрација.

Мислим да је сваком непристрасном и добронамерном посетиоцу ових дискусија јасно ко се спрда и са теологијом и са светитељима и са учењем Цркве.

Тема "о чоколади" је постављена, вероватно, да покажеш како је Администрација глупа, дебилна, шта већ... пријатељу, не бих Ти препоручио да се шалиш више на овај начин.  :skidam kapu: Ја Ти свакако нећу толерисати а ни било коме ко се исмејава са теологијом. Ако је некоме баш стало да то чини, има толико интернет ђубришта где може да се празни до бесвести.

У страху су велике очи каже она народна, а твој и уопште страх ове модерације не постоји уопште када се исмева, омаловажава и кривотвори Светоотачко предање, већ само страх за вашу личну репутацију. Вређао никог нисам, нити сам употребио епитете које помињеш, а то што сте гледајући истини у очи препознали слику себе која вам се не допада, веруј ми није мој проблем. Следећа реченица опет одаје страх,  'пријатељу'. Ја бих теби препоручио да ми не претиш, делује простачки. Што се тиче нулте толеранције коју несумњиво имаш према ономе што пишем на овој теми, када би био бар мало принципијелан могао би мирне савести да обришеш 99% ове дискусије.

[w.a.mozart]

nisam pratio baš sve ali u čemu je poenta tvoga pisanija-ako izbacimo industriju čokolade iz priče

[Guest - . . .-]

@dmsk012

Имаш форумску опомену због исмејавања теологије и безобразлука са поостављањем теме са истим називом као још једна тема која се тиче питања "смртности и бесмртности душе" Администрација.

Мислим да је сваком непристрасном и добронамерном посетиоцу ових дискусија јасно ко се спрда и са теологијом и са светитељима и са учењем Цркве.

Тема "о чоколади" је постављена, вероватно, да покажеш како је Администрација глупа, дебилна, шта већ... пријатељу, не бих Ти препоручио да се шалиш више на овај начин.  :skidam kapu: Ја Ти свакако нећу толерисати а ни било коме ко се исмејава са теологијом. Ако је некоме баш стало да то чини, има толико интернет ђубришта где може да се празни до бесвести.

У страху су велике очи каже она народна, а твој и уопште страх ове модерације не постоји уопште када се исмева, омаловажава и кривотвори Светоотачко предање, већ само страх за вашу личну репутацију. Вређао никог нисам, нити сам употребио епитете које помињеш, а то што сте гледајући истини у очи препознали слику себе која вам се не допада, веруј ми није мој проблем. Следећа реченица опет одаје страх,  'пријатељу'. Ја бих теби препоручио да ми не претиш, делује простачки. Што се тиче нулте толеранције коју несумњиво имаш према ономе што пишем на овој теми, када би био бар мало принципијелан могао би мирне савести да обришеш 99% ове дискусије.

Не желим да се понављам, прича је сасвим јасна. Ако си научио да исмејаваш Владику Игнатија по расколничким сајтовима или где већ, овде Ти свакако то неће ићи. Да ли ћеш на мене тада гледати као на пријатеља или "пријатеља" је сасвим Твоја приватна ствар. Иначе, најмање од свега што имам јесте страх. Богу хвала овде има велики број веома образованих теолога који живе оно што су учили у што уче друге па немам чега да се плашим и онда када моје скромно познавање теологије затаји. А што се тиче моје личне репутације- ту тек немам никакав страх јер и немам никакву репутацију а искрено ме није ни брига.

[suza]

јел можеш да кажеш да си православан, док год си непотпун и грешан, или можеш да растеш у вери, у православности?      medo pa kako ce reci onda ako nekaze da je pravoslavan

сузо, не мислим буквално  zru

мислим на својеврсну недостојност да се хвалиш, али и лепоту достојности ношења такве титуле и благодати као и на смерност хришћанина којег је и малтене стид да каже да припада нечем већем од њега да не би неко помислио свашта о његовој вери и религији због његове слабости и грешности.

0102_laugh sad kapiram

[dmsk012]

Прво.

Одлика је примитивне свести да сваки проблем посматра лично.

Зато ћу се потрудити да идем мало даље од тога.

Друго. Иако нисам цитатолог, иако не волим оно што сам већ урадио, вадећи читаве пасусе из дела разних светитеља, пошто сам приморан, урадићу то поново:

Сети Јован Дамаскин, Тачно изложење православне вере

100. О васкрсењу

Верујемо, пак, и у васкрсење мртвих. Јер биће, заиста ће бити васкрсења мртвих. А говорећи о васкрсењу, имамо на уму васкрсење телеса. Наиме, васкрсење је васпостављање онога што је пало; јер како ће васкрснути душе које су бесмртне? А ако смрт описују као раздвајање душе од тела, онда је васкрсење, свакако, поновно спајање душе и тела, односно друго васпостављање разложенога и палога живога бића. Дакле, ово исто тело које је пропало и које је разложено, оно ће васкрснути непропадиво; јер Ономе који га је у почетку из праха земаљског саздао, није било немогуће поново га васкрснути (подићи), иако се оно, по одлуци Саздатељевој, распало и вратило у земљу из које је и узето. [8]

Јер ако нема васкрсења онда једимо и пијмо,[9] и одајмо се животу уживања и задовољства. Ако нема васкрсења, у чему се разликујемо од бесловесних животиња? Ако нема васкрсења, блаженима назовимо звери пољске, које воде беспечалан живот. Ако нема васкрсења, нема ни Бога ни промисла Божијег, те све бива вођено и управљано случајем...

[8] Пост 3, 19.

[9] 1. Кор 15, 32.

Свети Марко Ефески, Житије - Изабрана дела - Служба

О ВАСКРСЕЊУ

...Иако после свога пада у грех изгледа сложена због своје тежње ка телу, она ће се после одвајања од тела касније опет сјединити са њим, и постаће истог облика, и обући ће се у одговарајуће тело. То је, мислим, и било скривено од јелинских мудраца, и довело их до незнања, таме и заблуде у њиховим расуђивањима о души. Они који нису познали Бога, у своме разматрању општих закона и у трагању свуда само за природним, нису признавали да душа мора бити раздвојена од тела, него су тврдили да се она истовремено са смрћу тела разлаже у небиће. То беху они који су полазили од неодвојивости и осталих форми. Други су пак, држећи за могуће да душа и тело постоје одвојено, свако за себе, допуштали и бесмртност душе, али су говорили да су све душе једнаке, и оне бесловесних бића, и оне разумних бића. Ми се пак, када је реч о души бесловесног бића, задовољавамо оним што је речено у Светом Писму, да је душа сваке животиње - њена крв. Овим хоћемо да покажемо да у свакој животињи постоји њој својствена сила која је покреће; у Светом Писму се та сила назива крвљу, можда зато што је ове течности нарочито много и што је распрострањена по читавом телу. То и јесте душа животиње, која је њен покретач; а чим покретач стане, покрет престаје, и ништа више не остаје осим мртвог тела. Но, словесна и умна душа, која је створена по образу и подобију Божијем, и када је одвојена од сопствене материје - говорим о телу - ипак и даље постоји; и када се разрешила од онога са чиме је била повезана, одлази на своју страну, у обитавалиште које јој одговара...

34. Беседа

Изговорена на свето Преображење Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа;

у њој се доказује да је светлост која се појавила

приликом Преображења нестворена.

2. Бежимо стога од оних који не прихватају светоотачка тумачења, него покушавају

да сами од себе уведу нешто супротно. Претварајући се да поштују речи Светог

Писма заправо одбацују њихово благочестиво поимање. Да, бежимо од њих више

него од змије, јер змија, када окуси тело, предаје смрти оно што је пролазно,

одвојивши бесмртну душу; а они (јеретици), зубима дохватају саму душу и одвајају

је од Бога, у чему се и састоји вечна смрт бесмртне душе. Дакле, свом снагом

бежимо од таквих људи, и притекнимо онима који саветују оно што је побожно и

спасоносно, јер је сагласно Отачким предањима.

Зато ћу ја послушати светитеља и побећи са овог сајта.

[Милан Меденица :)]

Прво.

Одлика је примитивне свести да сваки проблем посматра лично.

Зато ћу се потрудити да идем мало даље од тога.

како није кад упорно игноришеш шта је исти свети Јован Дамаскин даље писао:

ево одговора ЗАШТО је душа бесмртна, и зашто смртна:

СВЕТИ ЈОВАН ДАМАСКИН

ТАЧНО ИЗЛОЖЕЊЕ ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ

26. О човеку

...

Душа је, пак, живо суштаство, просто и бестелесно, по својој природи невидиво духовним очима; словесна је и умна и неизобразива; пребива у органском телу и дарује му живот, раст, чула и способност рађања. Она нема ум који би био нешто друго у односу на њу саму, него ум представља њен најчистији део, као што је, наиме, око најчистије у телу, тако је ум у души; слободна је, поседује вољу и енергију, промењива је, односно, мења се по својој вољи, јер је створена. Све то је по природи задобила благодаћу Онога ко ју је створио, којом је задобила и биће и такво стање своје природе.

Каква све може бити бестелесност? Оно што је бестелесно и невидиво и безоблично схватамо на два начина. Једне схватамо таквима по суштини, а друге по благодати; једна су таква по природи, а друга у поређењу са масивношћу материје. О Богу се, наиме, говори као о бестелесном по природи, а о анђелима. о демонима и о душама, као о бестелеснима по благодати и у поређењу са масивношћу материје.

...

17. О анђелима

...

Свети Атанасије Велики у својој Беседи (одељак 5, РG 28,257) тврди да сатана није отпао од небеса због блуда или прељубе или крађе него због своје гордости. Јер овако је рекао: Уздићи ћу се и поставићу престо свој испред Бога и бићу једнак са Вишњим. Овде свети Атанасије очигледно користи речи Светога писма (Ис 14.13). И неки од светих Отаца такође налазе символику сатаниног пада у оним речима које говоре о уздизању вавилонскога цара (Ис 14,12) и у речима које говоре о цару Тира (Јез 28,12-18).

Он не може имати покајања јер је бестелесан; док човек може да стекне покајање кроз слабости свога тела. Бесмртан је, не по својој природи, него по благодати, јер све што има почетак, природно је да има и крај. А само Бог постоји вечно, чак и изнад сваке вечности, јер творац времена није под влашћу времена него је изнад времена.

...

дакле, душа је без Бог смртна, а само по благодати опстаје бесмртна.

[Јован Чакарески]

Ova tema nikad nece da izgubi svoju popularnost  greengrin greengrin greengrin

[Guest - . . .-]

Извод из одговора о. Александра Ђаковца на критику г. Родољуба Лазића упућеној Митрополиту Јовану Зизијуласу: (Књигу је објавио «Атос» мисионарски духовни центар, Београд, 

Рецензенти Др Миодраг М. Петровић и Жељко Которанин):

Бесмртност душе је једно од питања које је веома често постављано у нашим богословским круговима. Они који су се усудили да устврде како душа није по природи бесмртна оптуживани су за јерес и новаторство.

Ни господин Лазић није пропустио да се позабави овом темом на себи својствен начин.

Аргументација Митр. Зизиуласа у самој ствари је врло једноставна и тачна, заснована на Светим Оцима и Предању Цркве. Душа није и не може бити бесмртна по природи, јер ако би то био случај значило би да је и нестворена. Свети Иринеј Лионски каже. "Нo, каo штo телo душе није сама душа, негo је присаједињенo души дoк је тo Бoгу угoднo, такo и сама душа није живoт, негo учествује у живoту кoј јoј је даo Бoг.Затo и прoрoчка реч o првoствoренoм каже: и пoста чoвек душа жива (Пoст 2,7) - учећи нас да је душа крoз учешће у живoту пoстала жива, такo да се пoсебнo схвата душа а пoсебнo живoт кoји oна има. Када Бoг на тај начин дарује живoт и његoвo непрекинутo трајање, oнда је мoгуће да и душе, кoјих раније није билo наставе свoје пoстoјање, кад Бoг усхте да oне пoстoје и трају.''2 Свети иринеј такође закључује: "Ако спасава природа исуштина, тада се све душе спасавају, а ако спасава праведност и вера, зашто оне не спасу тела која, слично душама могу примити нетрулежност"3 Такође, рећи а је душа створена бесмртном значило би да, макар теоријски, ни Бог не може да укине њено постојање. Ако опет кажемо да је душа бесмртна по благодати - то је тачно, али значи да није бесмртна по природи, што опет значи да ако јој је потребна благодат да би живела онда она није та која је жива него је она та која само учествује у животу. Бесмртност душе по природи води и у неслободу, пошто живот није замилив ван заједничарења са Богом. Ако би душа по природи била бесмртна, следи да би она била принуђена да заједничари са Богом. Међутим: "'Бoг неће пријатеља пoд присилoм, негo пoдвижника у врлинама. Врлина настаје из дoбре вoље, а не из нужде"4, како говори Св. Григорије Ниски.

Међутим, душа, за разлику од тела, у процесу и крају умирања, задржава свесност и након смрти тела. Зато се она може условно назвати бесмртном јер се не распада као што се распада тело. Опет, то није зато што је бесмртна по природи. Да Христос није дошао и избавио нас од смрти, и та егзистенција душа била би угрожена. Да не говоримо о томе да сама душа није човек, као што ни само тело није човек. Тако Свети Григорије Палама вели ."Нити се самo душа, нити самo телo назива чoвекoм, негo и једнo и другo, будући да је чoвек ствoрен пo икoни Бoжијoј."5 Слично говори и Свети Јустин Философ и Мученик:

''Каo штo у пару вoлoва, акo изађу из јарма и раздвoје се међу сoбoм, ниједан oд њих неће мoћи да oре oдвoјенo, такo и душа и телo када се раскине свеза између њих, не мoгу ништа сами пo себи учинити','6 и мало даље наставља "Зар је душа сам пo себи чoвек? Не - тo је чoвекoва душа. А зар се телo мoже назвати чoвекoм. Не, oнo се назива телoм чoвекoвим. Акo ни једнo ни другo пoјединачнo пoсматранo не чине чoвека, већ се чoвекoм назива самo биће сачињенo из једињења једнoг и другoг, а Бoг је чoвека призваo на живoт и васкрсење : oнда је Oн призваo целину, oднoснo душу и телo, а не један деo''7 Ако је човек бесмртан зато што има душу која је по природи бесмртна зашто онда Христа називамо Спаситељем од смрти?  Да је тако,  Христос би у најбољем случају био Спаситељ од греха, од пакла, али не и од смрти. Писмо ипак јасно сведочи да је Он Спаситељ баш од смрти. Митрополит Зизиулас, колико је нама познато, никада није негирао да душе након смрти тела настављају да егзистирају као свесни ентитети, али је негирао, заједно са Светим Оцима да је то зато што је душа по природи бесмртна.

Г. Лазић тврди да из Митрополитовог излагања произилази да је "бесмртност душе замислива. али тек услед Васкрсења Христовог"8 На основу тога он се пита шта је било са онима који су живели пре Христа и тврди да су, према мишљењу Митрополита они нестали у небићу (иако, јасно - Митрополит то нигде не каже). Лазић међутим заборавља да је тај проблем решио још Св. Максим Исповедник: ''Тајна Oваплoћења Лoгoса садржи смисаo свих загoнетки и симвoличких речи Светoга писма и пoзнање видљивих и умних ствoрења.Oнај кoји је разумеo тајну Крста и грoба, разуме лoгoсе пoменутих твари. И oнај кoји се унеo у неизрециву силу тајне Васкрсења, разумеo је циљ збoг кoјег је Бoг на пoчетку све саздаo.''9 И на другом месту каже. ''Oн (Христос) је блажени циљ предзамишљен пре пoчетка бића, а гoвoримo o Њему и каo o предзамишљенoм крају. Имајући у виду oвај крај (Христа), Бoг је саздаo суштине бића.''10

Дакле, они који су живели пре Христа нису нестали у небићу, не зато што су имали по природи бесмртну душу, већ зато што их је Бог држао у постојању имајући у виду Тајну Оваплоћења и Васкрсења Христовог. Ово веома добро објашњава Свети Атанасије Велики када кеже. "Природа створених бића и твари, пошто је створена из небића, узета сама по себи јесте нешто трошно, немоћно и смртно. Зато, да се не би сва твар, као трошна и распадљива, опет вратила у небиће, добри Бог, Који је сву твар створио Својим Логосом, није ту твар оставио да се својом сопственом природом заноси и колеба, од чега би јој претила опасност да поново утоне у небиће, него као добар управља васељеном и подржава је у бићу својим Логосом, Који је и Сам Бог, да би твар, просветљивана управом и промислом и законима Логоса, могла чврсто остајати у бићу и не подвргнути се ономе чему би се иначе могла подвргнути (пропадању и небићу) када је Бог Логос не би чувао и одржавао."11 Треба се сетити и Великог Василија који каже:

"Чoвек је биће кoме је наређенo да пoстане бoг"12 Човек је дакле позван да у слободној заједници са Богом - Који је једини Жив и давалац Живота - превазиђе ограничења своје сопствене природе. Како каже Св. Макарије Велики: "Вoља чoвека је суштински услoв јер без ње Бoг не чини ништа."13

Даље, г. Лазић инпутира Митрополиту став да творевина може да нестане. Насупрот томе Митрополит јасно каже и подвлачи да творевина не може да нестане,14 односно да се врати у небиће управо због Тајне Христовог Васкрсења: "На питање: `ако неко прихвати смрт као ништавило-нестанак итд., шта онда бива са оним човеком који очекује или прихвата смрт као ништавило?`, одговор је следећи: тај човек ће остати вечно (подвукао А. Ђ.) слободан да потражује уништење другога и своје. Али, не могући да га оствари, јер чак и ако буде постојао само један други човек - Христос - (тим пре што се тај Један заодене Телом Цркве), он ће се вечно мучити због те своје неиспуњене слободе. ...

Пакао представља егзистенцијални простор у коме су настањени сви они који желе уништење другога а не могу да га остваре. Мржња је, у ствари, предукус пакла."15 Слично, у студији "О људској способности и неспособности"16 Зизиулас јасно подвлачи да слобода не значи слободу избора као што је случај у савременој процесној теологији: "Ако је слобода у апсолутном смислу ствар избора и одлуке, онда мора да постоји - ако је заиста апсолутна - једна "одлука" или "избор"  против бића и,  у крајњем случају,  могућност небића.  Али ако постоји апсолутна могућност небића, онда - у крајњем случају - биће бива негирано, и сама онтологија бива једна немогућност."

Нејасно је како г. Лазић није приметио ове јасне тврдње Митр. Зизиуласа, које се налазе у чланку који он иначе доста цитира (за разлику од многих других чланака који су преведени на српски и које се баве темама о којима г. Лазић дискутује а које из непознатих разлога није ни поменуо).

Г. Лазић такође погрешно разуме Митрополита када закључује како он наводно сматра да је смрт "природно стање" његовог бића, па се пита зашто се онда људи не мире са смрћу. Одговор је међутим јасан: "У грехопаду човек је умро за Бога, живећи по својој сопственој пририди" (th|/ ivdi,a fu,sei)", како каже Свети Григорије Ниски.17 Смрт је била могућност, која је одлуком прародитеља да наруше заједницу са Богом постала стварност. На исти начин је и вечни живот дат као могућност, уколико човек уђе у заједницу са Богом. Циљ стварања човека је био да он слободно зажели да уђе у заједницу са Богом и да на тој основи (а не на основу својстава своје природе) живи вечно. Зато што Својим Оваплоћењем омогућио човеку да са Богом оствари заједницу Христос јесте Једини и Истинити Спаситељ од греха, смрти и ђавола.18

На крају, г. Лазић, ни мање ни више, оптужује Митрополита за фалсификовање речи Јеванђеља, које он наводно "прилагођава потребама његове теологије".19 Реч је о Мт 25., 46 које су у преводу дате "А они ће бити ослобођени за вечне муке, а праведници за вечни живот". Г. Лазић смело закључује да овде никако не може бити реч о проблему насталом приликом превођења на српски већ да је свакако реч о намерном искривљавању текста, где Митрополит ето погрешно цитира Нови завет. Лазић још улази и у филолошку анализу појма απερχοµαι који према његовом мишљењу никако не може да буде преведен као "ослобађати". И све би то било лепо да Митрополит свој чланак није написао на грчком,  и да у свом чланку наведени цитат није ставио у оригиналу, на старогрчком!20 Митрополит, дакле, уопште није преводио цитат из Јеванђеља, нити га је сходно томе фалсификовао.

Да закључимо: и према Светим Оцима и према Светом Предању и према Митр. Зизиуласу, душа није бесмртна по природи, што не значи да она не надживљава тело. Такође, неправедни ће бити у паклу након Општег Васкрсења и Суда. Њихово стање се не може назвати непостојањем али се не може назвати ни животом (већ се пре може назвати "друга смрт" и слично). А зашто Митрополит уоштне поставља ово питање? Вероватно из истог разлога из кога су га постављали Св. Јустин и Св. Иринеј - да би одбранио истиниту веру Православну да душа, иако надживљава тело, ипак није бесмртна по својој природи, него јој то надживљавање тела дарује Бог својом благодаћу имајући у виду

Христа, Његово Васкрсење и Његов славни долазак. Да Христос није дошао и сјединио у себи тварно и нетварно, ништа нам не би вредела душа. ''Незнабoшци се већинoм теше или правoм прирoде или бесмртнoшћу душе, или пак тиме да су несреће заједничке за све.''21

--------------------------------

2  Cont. Her.  2, 29

3  Cont. Her.  2, 29,1

4  PG, 44, 184.

5 PG, 150, 1361. Упреди и речи Св. Симеона Новог Богослова (Беседа 57, 8) "Ни у чему нема недoстатака oв o благoслoвенo насеље ( Рај ), o ва земља кoја је у пoтпунoсти и у свему савршена; мoже ли ући у њу душа сама намајући чула и разума? Наравнo, ући ће у дан васкрсења, када ће телo савршенoг пoнoвo примити сва свoја чула.''

6  Фр.o васкрсењу 7.

7  исто, 8.

8  стр. 36.

9  Грчка Филокалија, том 2, стр. 61

10  Максим Исповедник .PG,90,621

11  Против Јелина, 40-43, 81

12  PG, 36, col. 560А

13 беседа 37, 10 14 У Христологија и постојање 2, Бседа 1-4/93, стр. 127, Митрополит каже: "може ли Бог да

остави свој свет да нестане, ако га је већ створио? Питање је потпуно исправно, а одгово је, наравно, негативан. Али, то не значи како, да би се то десило, свет мора да је у своју природу примио бесмртност и стварање."

15 Ј. Зизиулас, Христологија и постојање 2, Бседа 1-4/93, стр. 128. 16 Издање Богословског факултета СПЦ, Београд 1998, стр. 80-81

17  Hom. XII, c. 2. T. XXXIV col. 557B

18 Уп. Св. Никола Кавасила: " Христoс јесте Oнај ''за кoга је људска прирoда ствoрена oд пoчетка: и жеља, и ум су саздани за Њега. И примили смo мисли да бисмo пoзнали Христа,

будући да је Oн праoбраз oнима кoји су ствoрени." (PG,150, 680) 19 стр. 44

20  Уп. ΣΥΝΑΞΗ, 3 (1982) стр.82.

21 Св. Амвросије Медиолански, Прва бес. о Васкрсењу 2. 22 стр. 47

[Guest - . . .-]

Колико је дотични дмск012 овде дошао из потпуно злих намера, да провоцира а ништа паметно да не каже, говори и ова тема:

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,13855.msg433557.html#msg433557

Сва срећа па је пронађох и видех о чему се ради, и ако сам је заборавио.

Дакле, провокаторима, људима са лошим намерама заиста није место на ЖРУ. Просто, немамо заједничке теме.

[dmsk012]

34. Беседа

Изговорена на свето Преображење Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа;

у њој се доказује да је светлост која се појавила

приликом Преображења нестворена.

2. Бежимо стога од оних који не прихватају светоотачка тумачења, него покушавају

да сами од себе уведу нешто супротно. Претварајући се да поштују речи Светог

Писма заправо одбацују њихово благочестиво поимање. Да, бежимо од њих више

него од змије, јер змија, када окуси тело, предаје смрти оно што је пролазно,

одвојивши бесмртну душу; а они (јеретици), зубима дохватају саму душу и одвајају

је од Бога, у чему се и састоји вечна смрт бесмртне душе. Дакле, свом снагом

бежимо од таквих људи, и притекнимо онима који саветују оно што је побожно и

спасоносно, јер је сагласно Отачким предањима.

Баш је горак овај шећер.

[Милан Меденица :)]

34. Беседа

Изговорена на свето Преображење Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа;

у њој се доказује да је светлост која се појавила

приликом Преображења нестворена.

2. Бежимо стога од оних који не прихватају светоотачка тумачења, него покушавају

да сами од себе уведу нешто супротно. Претварајући се да поштују речи Светог

Писма заправо одбацују њихово благочестиво поимање. Да, бежимо од њих више

него од змије, јер змија, када окуси тело, предаје смрти оно што је пролазно,

одвојивши бесмртну душу; а они (јеретици), зубима дохватају саму душу и одвајају

је од Бога, у чему се и састоји вечна смрт бесмртне душе. Дакле, свом снагом

бежимо од таквих људи, и притекнимо онима који саветују оно што је побожно и

спасоносно, јер је сагласно Отачким предањима.

Баш је горак овај шећер.

саће сви да побегну од тебе  0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

[dmsk012]

Ajde zato da kazemo: Dobro, secer je sladak... i, sada, sta to znaci sladak? Da li kao takav moze postojati po sebi a mimo cokolade te ako moze kakav je to onda nacin postojanja?

[dmsk012]

Razume se po sebi da se ne moze reci slatka cokolada jer svojstveno je slatkoci da nema gorcine a cokolada jeste gorka posto je stvorena e sada, posto je odnosom ljubavi koju Degustator ima prema stvorenom ona odgorcena to ne znaci da joj se priroda promenila vec da se ona sama prevazisla ne pestajuci da bude ono sto jeste dodajuci jos samo jedan kvalitet vise sopstvenom postojanju a i taj kvalitet ''vise'', jeste nezamisliv mimo Drugog (Kakaoa), samim tim nije svojstvo prirode vec odnosa