Експлоатација рада и раст неједнакости у капитализму

[Ћириличар]

пре 3 минута, Muramasa рече

Uticaj korporacija na politiku se može rešiti reformom izbornog zakona, tako što bi građani mogli lako da opozovu svoje predstavnike, ako ih neko kupi.

Eh kad bi bilo tako jednostavno.  I sa javnim finansiranje kampanja biće ulijetanja u džep. Problem u SAD je što toga previše ima što zbog izbornih zakona što zbog moći i uticaja velikih korporacija. 

[uros]

пре 4 минута, Muramasa рече

Uticaj korporacija na politiku se može rešiti reformom izbornog zakona, tako što bi građani mogli lako da opozovu svoje predstavnike, ako ih neko kupi.

Ne nego 1. ukidanjem regulacija. Ako nema nacina da se utice na trziste onda politicar ne moze da bude potkupljen zato sto nista ne bi mogao da ponudi zauzvrat. 2. ukidanjem centralne banke i povratka na trzisnu ponudu novca (moze i zlatni standard za pocetak).

[Ћириличар]

пре 3 минута, εργασία рече

Према томе, није спорно да радник може од своје плате купити много што шта, али опет то не искључује чињеницу експлоатације.  

Ali ta eksploatacija nije štetna, kako si lijepo rekao. Zašto je onda potrebno isticati je?  Zašto je iole relevantno to napomenuti ako nema štetne posljedice? 

Čak šta više radnik takođe eksploatiše finansije poslodavca koji od svojih para njemu daje platu i obezbeđuje potrebne alate za rad.  

Tako da ako eksploataciju definišeš ovako šire da nije nužno nepravedno i nehumano iskorištavanje tuđeg rada ili resursa onda je apsolutno nebitna kao kritika kapitalizma jer je sam pojam razvodnjen toliko da je neupotrebljiv za kritiku. 

[Ћириличар]

пре 2 минута, uros рече

Ne nego 1. ukidanjem regulacija. Ako nema nacina da se utice na trziste onda politicar ne moze da bude potkupljen zato sto nista ne bi mogao da ponudi zauzvrat. 2. ukidanjem centralne banke i povratka na trzisnu ponudu novca (moze i zlatni standard za pocetak).

Koja je svrha političara ako ne može uticati na tržište?  To je suština političara, pa makar mogao samo o porezima odlučivati. 

zlatni standard je svetska privreda prevazišla. Nema dovoljno zlata za pokriće potreba tržišta istovremeno sa obezbjeđenjem fleksibilnog i nesmetanog razvoja i rasta. Budućnost je u Bitcoinu tebra.

[εργασία]

пре 21 минута, Ћириличар рече

Ali ta eksploatacija nije štetna, kako si lijepo rekao. Zašto je onda potrebno isticati je?  Zašto je iole relevantno to napomenuti ako nema štetne posljedice? 

Čak šta više radnik takođe eksploatiše finansije poslodavca koji od svojih para njemu daje platu i obezbeđuje potrebne alate za rad.  

Tako da ako eksploataciju definišeš ovako šire da nije nužno nepravedno i nehumano iskorištavanje tuđeg rada ili resursa onda je apsolutno nebitna kao kritika kapitalizma jer je sam pojam razvodnjen toliko da je neupotrebljiv za kritiku. 

Јесте штетна, јер неко присваја кристализовану вредност туђега рада, са којом он после манипулише како хоће, обично је акумулишући у све већем степену и тако постаје сваким даном све моћнији. Тешко да то не може да изазове проблеме и у самој економији, а и да не доведе до ауторитарних односа у друштву. Према томе, када капиталиста, како ви кажете од "својих" пара даје некоме "плату" (овде треба обратити пажњу како је кроз историју рад претворен у облик најамнине, дакле никако није природна ствар како нас то уверавају либертаријанци), заправо не даје ништа своје, него командује концентрисаним друштвеним радом огледаним у величини вредности која је материјализована у алатима и опреми. Мора се прво схватити да је капиталистичка производња, пре свега производња вредности, без које не би ни била могућа размена роба на тржишту.

Оплодња вредности у капитализму има инхеренте противуречности у стално растућем органском саставу капитала и последичном тенденцијском паду профитне стопе. Капитализам није линеарни раст производње и све веће акумулације капитала, већ представља динамички систем који кроз конкуренцију гони капиталисте да улажу све више, док у једном тренутку постојећа маса вишка вредности не постане недовољна за даљу акумулацију, па се мора кренути у још већу експлоатацију рада. Међутим, то може само за неко време, после чега мора следи рецесиони слом који подрезамувеа периодично обезвређивање сталног капитала (овај појам не изједнечавати са фиксним капиталом, мада га он обухвата) огледан у банкротима многих капиталиста и стално растућој незапослености. 

Капитализам је један ирационални, хаотични, експлоататорски економски систем, који периодично упада у кризе и који подстиче сукобе у друштву и води у империјалне ратове. Хумано, нема шта. 

[uros]

Ta "eksploatacija" je najtoksicnija izmisljotina u istoriji sveta. U dobrovoljnom odnosu dvoje ili vise strana nema eksploatacije. Ako odnos nije dobrovoljan onda imamo robovlasnistvo koje je na zapadu ilegalno i zbog koga se ide u zatvor (i treba). Ista stvar je i sa konceptom "visak vrednosti". To su sve marksisticke budalastine koje bi bile smesne samo kada ne bi bile toliko opasne i placene desetinama miliona zivota. 

[εργασία]

пре 5 минута, uros рече

Ta "eksploatacija" je najtoksicnija izmisljotina u istoriji sveta. U dobrovoljnom odnosu dvoje ili vise strana nema eksploatacije. Ako odnos nije dobrovoljan onda imamo robovlasnistvo koje je na zapadu ilegalno i zbog koga se ide u zatvor (i treba). Ista stvar je i sa konceptom "visak vrednosti". To su sve marksisticke budalastine koje bi bile smesne samo kada ne bi bile toliko opasne i placene desetinama miliona zivota. 

Како може уговорни однос између радника и капиталисте да буде слобода, ако је радник лишен егзистенцијалних средстава за живот?  

[εργασία]

пре 1 минут, Muramasa рече

Zanimljiv rezon. Loše je kad je moć u rukama većeg broja zlih kapitalista, koji su do nje došli razvijajući svoje biznise i takmičeći se na tržištu, ali je zato dobro da je centralizujemo u ruke nesposobnih birokrata poput Zorana Babića, Siniše i Predraga Malog...

Pa evo, ja planiram da kada emigriram, razvijem jedan biznis sa pametnim oružjem, a jedna od vitalnih ideja je da ono bude u stanju da samo proizvodi nove jedinke, bez intervencije živih ljudi, tako da bi biznis na samom kraju bio potpuno automatizovan, bez radnika. Koga bih onda eksplatisao?

Не знам откуд у нашој расправи испаде Зоран Бабић, овај Мали и остали тамо неки... 

Питање је тако формулисано, не бих да вас увредим, али на нивоу детета. Не знам. Вероватно гравитационе таласе са Јупитера. 

[uros]

пре 8 минута, εργασία рече

Socijalizam је један ирационални, хаотични, експлоататорски економски систем, који периодично упада у кризе и који подстиче сукобе у друштву и води у империјалне ратове. Хумано, нема шта. 

Tacno tako. Samo sto ne upada periodicno u krize nego u ljudsku krv. Imperijalni ratovi nisu potrebni, socijalizam sve to zavrsava bilo gde da se zapati. Venecuela, Kuba, SSSR, Srbija, Kambodza, gde god se pojavi zavrsi se u gladi i krvi.

[εργασία]

пре 1 минут, uros рече

Tacno tako. Samo sto ne upada periodicno u krize nego u ljudsku krv. Imperijalni ratovi nisu potrebni, socijalizam sve to zavrsava bilo gde da se zapati. Venecuela, Kuba, SSSR, Srbija, Kambodza, gde god se pojavi zavrsi se u gladi i krvi.

А кроз XIX век ратовање Британије против Русије? Пруски ратови против Француске? Тада није било СССР-а и социјализма. Шта ћемо са многим међународним кризама и окупацијама колонија? Шта са Првим светским ратом који је настао због судара капиталистичких сила у Европи? 

[uros]

пре 12 минута, εργασία рече

Како може уговорни однос између радника и капиталисте да буде слобода, ако је радник лишен егзистенцијалних средстава за живот?  

Tako sto je radnik slobodan covek koji moze da zaradi novac gde god hoce. Drugim recima, on moze biti "lisen" egzistencijalnih sredstava za zivot samo ako je doneo takvu (losu) odluku u zivotu - da ne radi. On moze i da otvori svoj biznis ako mu se ne svidja da bude radnik i da postane kapitalista. Niko ne mora da radi nista, samo sto nerad snosi posledice, a to je glad. Lepo kaze apostol Pavle: ko nece da radi neka i ne jede. 

[εργασία]

пре 5 минута, Muramasa рече

Otkud Zoran Babić i Siniša Mali? Dobiješ ih kad kreneš da gradiš birokratski aparat.

Нисам присталица никаквих сивих бирократских ходника и углова.

[uros]

пре 1 минут, εργασία рече

А кроз XIX век ратовање Британије против Русије? Пруски ратови против Француске? Тада није било СССР-а и социјализма. Шта ћемо са многим међународним кризама и окупацијама колонија? Шта са Првим светским ратом који је настао због судара капиталистичких сила у Европи? 

Da, sta s tim? Ni jedan od tih ratova nije posledica slobodnog trzista tj. kapitalizma nego iskljucivo agresije i nasilja politicara tj. drzave. Kapitalizam postoji uprkos nasilju drzave, a ne zahvaljujuci nasilju drzave. 

[εργασία]

пре 2 минута, uros рече

Tako sto je radnik slobodan covek koji moze da zaradi novac gde god hoce. Drugim recima, on moze biti "lisen" egzistencijalnih sredstava za zivot samo ako je doneo takvu (losu) odluku u zivotu - da ne radi. On moze i da otvori svoj biznis ako mu se ne svidja da bude radnik i da postane kapitalista. Niko ne mora da radi nista, samo sto nerad snosi posledice, a to je glad. Lepo kaze apostol Pavle: ko nece da radi neka i ne jede. 

Узмимо рецимо процес enclosers у Великој Британији током 16. и 17. века. Општинска земља која је вековима била по селима дељена одједном била одузета са присилним терањем у најамни однос. Тај процес је на махове био бруталан и крвав. Ево вам један леп текс о томе да земља није увек била роба: http://www.masina.rs/?p=2011

Не може да покрене свој бизнис, јер нема капитала, а и ако га стекне удариће у олигополне структуре савременог капиталлизма. Капиталисти не воле кад им се неко појављује као конкуренција. Превише идеалистички посматрате тај свет.

Када због пада профитабилности капитала, читаве гране почну отпуштати раднике, где онда да нађу посао? И то "слободно"?

[uros]

пре 1 минут, εργασία рече

Не може да покрене свој бизнис, јер нема капитала

Da li govorimo o feudalnim kmetovima ili o ljudima na zapadu danas? Feudalizam 16. veka je zapravo robovlasnistvo zbog kog se danas na zapadu ide u zatvor. 

Ako govorimo o danasnjim ljudima, zasto ne pozajmi kapital? Ako ima dobru ideju naci ce investitora, ima ih koji se samo time i bave (venture capitalists). Druga opcija je da zaradi novac i iskoristi kao kolateral za zajam. 

U svakom slucaju nikakva eksploatacija danas na zapadu ne postoji. Nula.