Проблем са крајностима еволуционизма и креационизма

[cloudking]

пре 13 минута, Bokisd рече

 

Sad mesas stvari. Govorili smo o drugoj stvari, ne o medvedu. Prica je o psovanju roditelja od strane dece, drugaciji je kontekst cele price.

 

Ne. Upravo smo govirili o medvedu i o tome kako je takav bog koji salje medvede na decu obican monstrum. Ja ne vredjam hriscanskog boga sad, jer ste mi lepo objasnili tokom godina na ovom forumu da on nije takav.

Medjutim, rapsa kaze da su se dogadjaji iz SZ stvarno desili, a ti se vidim slazes sa njom. Vremenom si bzvz ti sam prebacio prucu na nekakvo vaspitanje, bezeci od tog dogadjaja iz SZ za koji kazete da je stvaran.

Pristo je... ako je stvaran, bog je monstrum. I sami hriscani ce se sloziti sa ovom konstatacijom.

[Bokisd]

пре 4 минута, cloudking рече

Ne. Upravo smo govirili o medvedu i o tome kako je takav bog koji salje medvede na decu obican monstrum.

Nije , kolega.

Vidi se da si dao komentar, na moju recenicu o psovanju dece. To je moja konverazacija sa cini mi se  @kratosom. Ti si se samo ubacio u tu diskusiju. Zato kazem, da su drugaciji konteksti stvari za medveda i psovanje.

Za medveda sam odgovorio, kako stoje stvari.

 

[Џуманџи]

пре 20 минута, Bokisd рече

Postadoste i strucnjak za Pismo. 

Ма, какви, само буквалисти могу да буду стручњаци за Писмо/a.

[Bokisd]

Управо сада, Џуманџи рече

Ма, какви, само буквалисти могу да буду стручњаци за Писмо/a.

Ako, ces da mi verujes, obozavam alegorijsko tumacenje stvari u Pismu.
 

[grigorije22]

On 21.12.2016. at 3:45, Justin Waters рече

Da zaista je ogroman broj otaca tumacio tako, zasto je ogroman broj njih zivjelo jako davno i zasto ogroman broj njih nisu raspolagali informacijama o najsvjezijim naucnim dostignucima njihovog vremena. Ja koje u glavi znam da su tumacili trenutno su Zlatoust, Vasilije Veliki, Jefrem Sirin itd...ave sami Antiohijci. E sad sa druge strane imao si Aleksandrijsku skolu, koja je bila u ono doba jos poprilicno progresivna i otvorena za alegorijsko tumacenje pisma, oni su isto vrijeme bili u centru naucnih dostignuca onog doba jer Aleksandrija je tad bila ono sto je NASA recimo danas. Ko su ti oci, ne znam ih poimenice moracemo jednom Avu Zorana uhvatiti da nam napise nesto o Antihojsko - Aleksandrijskom nadmetanju i bukvalno - vs alegorijsko tumacenje. 

Da ta cuda i dalje stoje samo sto se udaljavamo od antropomorfne predstave Boga kao zidara koji gradi svod, svjetlost, zemlju, travu, biljke, veliko i malo vidjelo i dolazimo u sferu kvantnog vakuuma, cestica, nihovog spontanog nastanka iz nicega (kako to nama s ove strane izgleda), 12 dimenzija itd.....Od nekog zidara i priucenog majstora dolazimo do superprofesionalca, programera i mozda pomalo i boema, s obzirom da je pustio evoluciju univerzuma i ostavio trag matematickih fraktala svuda i u svemu, tako da kao da se neka skrivena simfonija sa evolucijom nazire, kosmicka pjesma kako su stari filozofi to pomalo naslucivali. 

Da, ali Crkva se oduvek pozivala izmedju ostalog i na te oce prilikom tumacenja Postanja. Egzegeza ne iskljucuje bukvalno tumacenje.

[Кратос]

пре 3 часа, Рапсоди рече

Благовести су почетак Јеванђеља-Новог завета.А ја сам новозаветни човек...

Ok.Ajmo onda jednu Novozavetnu od samoga Gospoda Isusa Hrista:

 Ako li te ruka tvoja ili noga tvoja sablažnjava, odseci je i baci od sebe: bolje ti je ući u život hrom ili kljast, nego li s dve ruke i dve noge da te bace u oganj večni.
 ako te oko tvoje sablažnjava, izvadi ga i baci od sebe: bolje ti je s jednim okom u život ući, nego s dva oka da te bace u pakao ognjeni.

Kako ti razumeš ovo?Bukvalno čeć da kopaš sebi oči i da sečeš ruke i noge kad god te one sablazne?

 

[Justin Waters]

пре 10 минута, grigorije22 рече

Da, ali Crkva se oduvek pozivala izmedju ostalog i na te oce prilikom tumacenja Postanja. Egzegeza ne iskljucuje bukvalno tumacenje.

Pa dobro, ali sta cemo s tim? Eto jedan primjer je Sestodnev, Sv.Vasilija osim sto moze da ima neko duhovno znacenje njegove besjede, u tom djelu sa naucne tacke gledista (a Sestodnev je bas i to on naglasava na pocetku njegov pokusaj da objasni prirodni svijet) je potpuno beskorisno jer nije tacno.  

[grigorije22]

пре 9 часа, Justin Waters рече

Pa dobro, ali sta cemo s tim? Eto jedan primjer je Sestodnev, Sv.Vasilija osim sto moze da ima neko duhovno znacenje njegove besjede, u tom djelu sa naucne tacke gledista (a Sestodnev je bas i to on naglasava na pocetku njegov pokusaj da objasni prirodni svijet) je potpuno beskorisno jer nije tacno.  

Jedino da neko objasni kako to Crkva i teolozi koriste tumacenje ovih otaca i pored netacnosti koje navodis?

[Justin Waters]

пре 5 минута, grigorije22 рече

Jedino da neko objasni kako to Crkva i teolozi koriste tumacenje ovih otaca i pored netacnosti koje navodis?

Ako krenemo od tacke da Sv.Oci nisu bili nepogresivi, jer to bi bila jeres na neki nacin samo 1000 puta izrazen u papskom maniru, onda nema problema da se Sestodnev recimo stavi kao djelo koji se ne slaze sa naucnim dokazima, eventualno moze biti koristen interno od bogoslova priliko proucavanja istorije razvoja svetootacke misli.

[grigorije22]

пре 9 часа, Justin Waters рече

Ako krenemo od tacke da Sv.Oci nisu bili nepogresivi, jer to bi bila jeres na neki nacin samo 1000 puta izrazen u papskom maniru, onda nema problema da se Sestodnev recimo stavi kao djelo koji se ne slaze sa naucnim dokazima, eventualno moze biti koristen interno od bogoslova priliko proucavanja istorije razvoja svetootacke misli.

Bogoslovi to ne koriste tako. Oni bas koriste tumacenja Svetog Jovana Zlatoustog, Vasilija Velikog i Maksima Ispovednika prilokom tumacenja Postanja. E, sada, bi bilo lepo da neko od teologa objasni kako recimo oni spajaju ta drevna tumacenja otaca, sa modernim tumacenjem Biblije koje koristi nova naucna saznanja, biblijsku arheologiju, jevrejski jezik? Kada se u tumacenju Postanja pozivaju na oce koji bukvalno tumace, a kada na one koji to rade alegorijski?

[Avocado]

пре 4 часа, cloudking рече

Pricas o incestu kao sporadicnoj pojavi, vikend zabavi za celu porodicu?

Kakva je situacija kad ti dve jedinke interbreedingom proizvedu celu populaciju? Kakve sanse ima takva populacija?

Mislim da je moguće da preživi ali se po pravilu to sasvim jasno vidi u genomu ako taj genetski bottleneck nije bio mnogo davno (ako je bio davno, sa vremenom se genetska raznovrsnost ponovo širi). Jasno se vidi jer kao posledicu ima neobično malu genetsku varijabilnost (npr. možeš da uzmeš bilo koja 2 geparda, presadiš deo kože sa jednog na drugog i u 9 od 10 slučajeva, organizam neće odbaciti transplant, kod ljudi i drugih vrsta je takav broj za nesrodne jedinke daleko niži). Te posledice vidimo kod rasnih pasa i nekih drugih vrsta koje su preživele takav "genetic bottleneck"... recimo, svi evropski bizoni danas živi potiču od 11 jedinki... za geparde znamo da su pre oko 10.000 godina preživeli nešto slično, tj. da su se sveli na veoma mali broj (pretpostavlja se ipak više od 2 jedinke). Kod ljudi se to ne vidi, odnosno, ima nekih naznaka da se bottleneck desio pre par miliona godina kod nastanka homo erectusa. 

Ono o čemu Rapsa priča je jedna od retkih hipoteza koje kreacionisti koriste, a koja može da bude naučna hipoteza. Proverljiva je. Ako se sa svakom generacijom DNK "degeneriše" i to brzinom koju oni navode (nema baš toliko mnogo generacija od Adama do Mojsija), onda bi trebalo da kad sekvenciramo DNK nekog od predaka (najstariji sekvencirani genom ljudkih predaka je star 430.000 godina) trebalo da vidimo ozbiljne razlike u odnosu na današnji tj. da primetimo tu degeneraciju našeg DNK. Jedini "problemčić" kreacionista je što se to u do sad sekvenciranim genomima naših predaka i modernih ljudi apsolutno ne vidi... ali zašto bi to sprečavalo kreacioniste da i dalje furaju tu hipotezu?

[grigorije22]

Dok cekamo odgovor oca Zorana, ubacicu deo teksta oca Georgija koji govori o odnosu evolucije prema Pismu, i zasto biblijski dan po njemu tumaci kao 24h 

 

Однос према Светом Писму

Пошто се библијска повест о стварању света од стране Бога веома разилази са еволуционим учењем, ‘православни’ еволуционисти морају да измишљају тумачење књиге Постања које би искључивало непосредни смисао написаног. И на пример, испоставља се да под речју ‘дан’ ни у ком случају не треба разумети дан, већ неодређено дуги период времена, под речју ‘земља’ из које је створен Адам, не треба заиста разумети земљу већ неку животињу; а под самим створеним Адамом не треба схватити неко конкретно лице, већ уоште људски род. На тај начин они покушавају алегоријски да ‘протумаче повест друге главе књиге Постања тако да је Бог узео то створење које се појавило најближе тренутку појаве човека и тело тог створења пресаздао у тело човека које је било у стању да смести људску душу“.[22]

Ако би неко од сличних ‘тумача’, одлазећи на посао оставио поруку за сина са речима: ‘опери посуђе и купи хлеб у продавници’, а након повратка кући видео исто оно брдо посуђа у судопери и празну кутију за хлеб, а наследника који седи за компјутером и без имало узнемирености говори: ‘Тата, урадио сам све што си ми рекао. Прањем посуђа си ти, наравно, назвао компјутерске игрице, а речи о куповини хлеба сам успео да протумачим као призив да поједем чипс до краја. И ето, играм се на компјутеру и једем чипс, тачно како си и написао’, тешко да би похвалили сина. Код њих дуго не би радио ни потчињени који би на исти начин, алегоријски тумачио све указе и инструкције надређеног. Њих би узнемирило понашање опонента који би почео јавно да им приписује сопствене ставове, на пример, узимајући из контекста једне или друге фразе и другачија тумачења у духу који му је потребан.

Укратко речено, њима се никако не би допало ако би са њиховим речима радили оно што они сами раде са речима Божијим. Њима се то не би допало јер они праведно сматрају да њихове речи носе потпуно јасни смисао. Међутим, они одричу ово право речима Божијим, доживљавајући их као тесто које, свако ко жели, може да корист за прављење колача који му је по укусу.

Када један од ‘православних’ еволуциониста потпуно озбиљно говори да речи „Ја сам црв, а не човек“ (Пс. 22:7) сведоче о привржености Псалмопевца еволуционој доктрини, а други говори да древна јеврејска реч ‘земља’ може да се схвати као глина, то јест, црвена земља, а црвена може да подсећа и на крв и на тај начин се под земљом може имати у виду мајмун – онда на ум долазе речи Блаженог Јеронима о онима ‘који након изучавања световне литературе обраћајући се Свештеном Писму, све што говоре сматрају за Закон Божији и не покушавају да схвате мисли Пророка и Апостола, већ за своје сопствене мисли траже неодговарајуће текстове, као да је то тобож добро дело, а не најпорочнија врста учења – кривити мисли Писма и потчинити га својој вољи, без обзира на очигледне противречности… Својствени су деци и шарлатанима слични покушаји да учиш ономе што не знаш“.[23]

Да би придали неки изглед основаности својим произвољним тумачењима, еволуционисти воле да се позивају или на древни јеврејски текст, увераваћи да једна или друга реч означавају тобож управо оно што им је потребно, а преводиоци Библије просто нису били у стању то да схвате.[24] Ово је јако згодно, када пишеш текст за читаоца који не зна древни јеврејски језик.

На пример, могу нас уверавати да тобож реч אדמה (‘adama’) која стоји у Књизи Постања посвећена стварању човека, има значење земље која је већ обрађена, што следи да то даје место за еволуционистичко тумачење – ето, еволуција је управо ту земљу и ‘обрадила’ до стања примата, тако да ‘под прахом земаљским треба схватати живу материју у коју је био усађен дух“.[25]

Ко од православних читалаца може да провери ове тврдње? Просечни читалац не зна древни јеврејски језик као, између осталог, ни сами еволуционисти, и речнике нема при руци. На срећу, аутор ових редова је својевремено имао прилике да на универзитету учи древни јеврејски језик и имао сам могућност да проверим тврдње еволуциониста, дошавши у библиотеку и упоредивши са три најауторитетнија речника: Brown-Driver-Briggs (Oxford, 1951), речник Holladay-а (Leiden, 1989) и речник Clines-а (Sheffield, 1993).

Браун-Драјвер-Бригс наводе следећа значења речи ‘adama’: 1. Тло (као обрађена земља која приноси храну); 2. део тла, посед земље; 3. земља као материјална супстанца при чему је наглашено да је у 1 Мојс. 2:7 ова реч употребљена у трећем значењу. Речник Холадеја даје значење ‘тла, као поседа земље’, а по речнику Клајнса, у питању је ‘земља, територија, део земље, управо земља као грумен, глина, тло’. Сви речници говоре о томе да је писац Постања под речју ‘adama’ схватао земљу управо као материјалну супстанцу која је послужила као основа за њено натприродно претварање у природу човека.

Ово схватање је условљено такође и постојањем речи עפר (‘afar’ – ‘прах’ Синодалног превода) у изразу עפר מן־אדמה (‘afar min-adama’). Реч ‘afar’ означава: сува земља, прашина, прах (Brown-Driver-Briggs), мала честица грумена, дробљени камен (Holladay). Какве честице грумена могу да се налазе у мајмуну?

Ово схватање се потврђује и обраћањем другим текстовима у Библији који говоре о стварању људског тела – а на њих ‘православни’ еволуционисти из неког разлога сложно заборављају. Вековима након тога Апостол Павле је потврдио: „Први човјек је од земље, земљан“ (1 Кор. 15:47), буквално, ‘̕εκ γ̑ης χοικός’. ‘̕η γ̑η’ никаквог другог значења осим ‘земља’ у древном грчком језику нема, ‘χοικός’ – управо значи ‘који се састоји из земље, глине’.

Исто је и са речју ‘дан’. Еволуционисти су уложили огромне напоре да би уверили људе да тобож древна јеврејска реч יום (yom), употребљена у првој глави књиге Постања може да се схвати не само као дан, већ и за означавање дужег временског периода.[26]

Наводили су примере типа ‘у те дане’ или ‘у тај дан’ из контекста који претпостављају значај ‘тада’ или ‘у то време’. Истина, еволуционистима и тако није пошло за руком да пронађу примере употребе ове речи у значењу ‘неодређено дугачки период времена’.

Њихово тумачење Шестоднева претпоставља схватање дана као међусобно веома неједнаких временских периода. Добија се да је, сагласно њиховим конструкцијама први дан стварања (стварање целог универзума и Земље) трајао око десет милијарди година, трећи дан стварања (појава биљног света) трајао 170 милиона година (рани палеозоик), а да је шести дан стварања (појава човека) трајао само два и по милиона година. Зар није исувише велика разлика између ових временских одломака при употреби у односу на њих једне и исте речи ‘дан’? Ипоставља се да је шести ‘дан’ по дужини 1/3846 у односу на први ‘дан’.

Неки ‘православни’ еволуционисти су говорили да су се тобож први читаоци књиге Постања користили толико примитивним језиком да у њему просто није било примеренијих појмова, зато су и морали да користе реч ‘дан’. У питању је, наравно, потпуна бесмислица јер су речи за означавање јако дугих временских периода у древном јеврејском језику постојале, на пример, עולם (olam), а и једноставно би се могло рећи ‘много година’, ове речи су у језику такође постојале. Међутим, Аутор Библије је изабрао реч ‘дан’. И, штавише, употребљавајући ову реч у тексту прве главе књиге Постања, Он сваки пут наглашава да се говори о таквом дану у коме постоје јутро и вече. Какво ‘јутро’ и ‘вече’ могу да постоје у одломку времена који траје 170 милиона година? Или две милијарде година?

Ради потврде своје тачке глкедишта теистички еволуционисти су спремни да прибегавају чак потпуно наивним аргументима. На пример, један међу њима популарни аргумент гласи: схватати под данима стварања ‘наше астрономске дане који су повезани са окретањем Земље око своје осе није могуће, јер до четвртог ‘дана’ није постојало Сунце, тако да следи да није било смене дана и ноћи’.[27] ‘Одсуство Сунца, месеца и звезда одлучно искључује буквално схватање речи ‘дан’ у смислу савремених дана’.[28]

 Наши љубитељи науке притом из вида испуштају као минимум три ствари.

1. 24 часа представља време окретања Земље око своје осе. Ништа није сметало Земљи да се окреће око своје осе том истом брзином и пре појаве Сунца.
2. Уопште, чак и данас на нашој планети постоје такве области где се смена светлости и таме одвија само два пута годишње. И шта, зар на поларном кругу казаљке на сату престају да показују 24 часа истом брзином као и на екватору? А међупланетарна станица New Horizons која је одлетела ка Плутону? Тамо Сунце изгледа просто као јарка звезда, али из неког разлога електроника овог апарата током рада као и раније одбројава исте такве земаљске дане, са таквим истим сатима и минутима. Укратко речено: време представља атрибут материјалног света и његово протицање уопште не зависи од присуства или одсуства Сунца. Повезивати га са Сунцем је исто што и повезивати са покретима казаљке на сату, сматрајући да ако она стане, онда ни времена неће бити.
3. За запрепашћење је како теистички еволуционисти не примећују да позивајући се на библијско сведочанство о појави Сунца након Земље они, благо говорећи, одбацују сву слику еволуционог развоја васељене којој учи савремена секуларна наука. Подсећам да су се сагласно са сада прихваћеном теоријом, објекти сунчевог система почели да се формирају скоро у исто време и већ поуздано Земља није претходила Сунцу. То јест, да би аргумент радио, ‘православни’ еволуционисти морају да се одрекну онога што наука говори о формирању сунчевог система, а ако ипак сматрају да је Сунце увек било поред Земље, онда не могу истовремено да се позивају на то да њега није било до четвртог дана Стварања.

‘Православни’ еволуционисти воле да се, ради потврде концепције ‘дана – епохе’, позивају на речи: „Један дан пред Господом је као хиљада година, и хиљада година као један дан“ (2 Петр. 3:8). Као да ове речи не значе то да „пред Њим, бесконачним, никакво време није дуго“ (Блажени Теофилакт Бугарски), већ то да тобоже Бог меша дефиниције, час хиљаду година називајући даном, час обрнуто. Истина, они никада не појашњавају зашто такво схватање ових речи треба да буде примењиво на дане Стварања, а не и на друге случаје употребе речи „дан“ у Писму, на пример, на дане које је Христос провео у гробу?

Међутим, ‘земља’ и ‘дан’ су само засебни случајеви које смо узели као примере. Главна заблуда тумача-еволуциониста наравно није у томе што они неправилно објашњавају једне или друге древне јеврејске речи.

Треба нагластити да теистички еволуционисти стреме да сведу разговор о Писму искључиво на прве две главе књиге Постања. Међутим, како је запазио још Свети Филарет Черниговски: „не Мојсеј, већ целокупно Божанско Откривење представља поредак стварања онако како је то урадио Мојсеј“.[29] Описано стварање света у књизи Постања, на један или други начин се понавља и у другим књигама Писма.

На пример: „Јер је за шест дана створио Господ небо и земљу, море и шта је год у њима“ (2 Мојс. 20:11); „Господ сазда од земље човека“ (Сир. 17:1); „Ти си створио Адама и дао му помоћницу Еву, потпору, жену његову; од њих се роди човјечије семе“ (Тов. 8:6). У трећој књизи Јездре се детаљно препричава Шестоднев, навео бих само неке одломке: „Господе! Ти си од почетка стварања говорио; у први дан си рекао ‘нека буде небо и земља’и реч Твоа је била дело које се извршило… У трећи дан си Ти заповедио води да се скупи на седми део земље… Реч Твоја је исходила и истог трена показивала дело; изненада се јавило безмерно мноштво плодова… У шести дан си Ти земљи заповедио да створио пред Тобом стоку, звери и гмизавце, а након њих си Ти створио Адама… од кога потичемо сви ми“ (3 Јездр. 6:38-54).

Исто тако се и у Новом Завету говори „да је земља из воде и од воде саздана ријечју Божијом“ (2 Петр. 3:5) и да при стварању света „Бог који рече да из таме засија свјетлост“ (2 Кор. 4:6) и „сазда небо и што је на њему, и земљу и што је на њој, и море и што је у њему“ (Отк. 10:6). Сам Христос говори да их је „у почетку стварања Бог створио као мужа и жену“ (Мк. 10:6), при чему је „Адам саздан први, затим Ева“ (1 Тим. 2:13) и мушкарца је Бог створио из земље: „Први човјек је од земље, земљан“ (1 Кор. 15:47) након чега је створена „жена од мужа“ (1 Кор. 11:8). „И почину Бог у дан седми од свих дјела својих“ (Јевр. 4:4).

Није тешко приметити да се и у Старом и у Новом Завету на Шестоднев позивају као на аутентичну повест, а не као на мит и да се оно што је Мојсеј описао доживљава буквално. Значи да се уопште не ради о томе како су доживљавали свет Мојсејеви савременици и како се могу тумачити једне или друге древне јеврејске речи.

Друга заблуда теистичких еволуциониста је у томе што се они односе према Писму протестантски, усуђујући се да га тумаче по сопственом разумевању, игноришући и нарушавајући притом правила установљена у Православљу.

Још је Свети Викентије Лерински запазио да „Писмо не схватају сви једнако, већ га један тумачи овако, а други другачије, тако да се из њега може извући онолико смислова колико има и глава. А зато је и неопходно руководити се црквеним разумевањем.“[30] Какво је то црквено разумевање? У „Књизи Правила“ међу канонима Шестог Васељенског Сабора, под бројем 19., ми налазимо детаљно објашњење: „и кад се породи какав спор о некоме мјесту у Светоме Писму, никако другачије да то мјесто не тумаче, него како су га изложили у својим списима видјела Цркве и учитељи и са тим списима нека се већма задовољавају, него ли састављањем својих ријечи“.

„Не усуђуј се да сам тумачиш Јеванђеље и друге књиге Светог Писма“, говори Свети Игњатије Брјанчанинов.

„Немој се дрзнути да сам тумачиш Јеванђеље и друге књиге Светог писма. Писмо које је изречено преко светих пророка и апостола, није изречено произвољно, него по надахнућу Светог Духа (2 Пет. 1:21). Како онда није безумно тумачити га произвољно? Свети Дух, који је преко Пророка и Апостола изрекао реч Божију, тумачио га је преко Светих Отаца. И реч Божија и њено тумачење – јесу дар Светога Духа. Света Православна Црква прихвата само то једно тумачење! Њена истинска деца примају само то једно тумачење!“[31] „Дух је произнео Свето Писмо, и једино Дух може да га протумачи. Богом надахнути мужеви, Свети Оци, протумачили су га. Зато свако ко жели да задобије истинско познање Светог Писма, треба да чита Свете Оце. Ако се ограничите само на читање Светог Писма, онда ћете га обавезно схватати и објашњавати произвољно. Исто тако неминовно нећете моћи да избегнете заблуде“.[32]

У расуђивањима ‘православних’ еволуциониста о тексту Библије можемо наићи на било шта, само не на пажњу према светоотачком схватању Шестоднева. Можемо да наиђемо на уопштена расуђивања о томе да је библијски текст јако сложен и да је у ‘хришћанској традицији’ наилазио на различита схватања – као да тобож то значи да се текст Библије може тумачити како ко замисли. Можемо да наиђемо на помињања о томе да су неки Свети Оци говорили о постојању различитих нивоа схватања једног и истог библијског текста – буквалног, историјског и духовног, симболичког – али наравно, без помињања о томе да су Свети Оци схватали ове нивое смисла као међусобно допуњујуће, а не као међусобно искључујуће.

Еволуционистима је јако важно да легитимишу своје алегоријско тумачење, то јест, оно које замењује буквални смисао преносним значењем. ‘Многи научници и богослови виде могуће путеве зближавања науке и религије у алегоријском тумачењу библијског текста о стварању света… То је најпродуктивнији прилаз’,[33] изјављују они.

Међутим, светоотачка традиција је до нас донела управо буквално схватање Шестоднева и штавише, недвосмислену осуду оних који такво схватање одбацују. Преподобни Јефрем Сирин пише: „Нико не треба да мисли да је шестодневно стварање алегорија; није дозвољено говорити као да је оно што је према опису створено током шест дана, створено у једном тренутку, нити као да су тобож… у овом опису представљени само називи, који или ништа не значе или значе нешто друго.“[34] А Свети Василије Велики говори: „Познајем правила алегорије… Они који не прихватају општа и уобичајена значења штива, веле да вода није вода, већ неко друго суштаство, па растиње и рибе тумаче по сопственом нахођењу, а постанак гмазова и звериња објашњавају окрећући се властитом домишљању… Кад ја чујем реч трава, имам на уму траву; или кад чујем растиње или риба или звер или стока, све то како је речено, тако и примам. Јер се не стидим Јеванђеља (Рим. 1:16)… Чини ми се да има неких који то нису схватили, те су, вођени властитом памећу, узели на себе да ономе што је у Писму речено придодају некакву тобожњу озбиљност, наводећи низ извештачених доказа и алегоријских тумачења. Али то би значило чинити себе мудријим од речи Светога Духа, и под видом тумачења, уводити властита схватања. Према томе, схватаћемо штиво онако како је написано“.[35]

А еволуционисти, на жалост, уопште не желе да ‘схвате онако како је написано’, и више воле да ‘под видом тумачења уводе властита схватања’.

У 19. веку Свети Филарет Черниговски је детаљно објаснио зашто се не сме алегоријски тумачити Шестоднев и представљати га као мит или поему: „Повест Мојсеја о поретку уређења света јесте истинска повест, а не философска поема неког песника или философа и још мање народни мит.

А) У самој повести нема ничег таквог што би приморало да се одступи од његовог буквалног смисла; напротив, очигледни су сви признаци историјске повести: краткоћа и прецизност у повести, реч је једноставна, без украшавања маште.

Б) Ни заноси песника, ни префињена умовања философа ни најмање нису упоредиви са духом Мојсејевог времена. Зашто их и претпостављати у Мојсејевој повести?

В) Сва досад предузимана алегоријска тумачења на Мојсејеву повест разликују се међусобно и сва су истанчана и самовољна – једно додају библијском тексту, друго искључују из њега. Следи да сва треба да буду одбачена као глупа самовоља.

Г) Целокупна књига Постања је историјска књига. Историја настанка света је такав део ове књиге, без које није довољно јасан садржај целине.“[36]

Овде треба поменути и ту околност да само средство алегорије подразумева извођење духовног, узвишенијег смисла текста. Пример томе су тумачења Преподобног Максима Исповедника на поједина места историјских књига Старог Завета, која Свети Отац указује не уместо буквалног смисла, већ заједно са њим, као други ниво схатања. Међутим, ‘алегоријско читање’ еволуциониста које своди смисао текста на опис биолошких и физичких процеса уопште не уводи духовније тумачење, напротив, примитивизује текст. На пример, алегоријски тумачећи текст: „На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо“ (Пс. 137:1) може се рећи, заједно са Светим Тихоном Задонским да су „реке вавилонске различити изливи страсти при којима бедни таоци седе и плачу“, међутим, ако говоримо да под рекама вавилонским треба разумети Црвено море, онда у питању није никакво ‘алегоријско тумачење’, већ просто насиље над текстом.

 

[Кратос]

пре 10 минута, Avocado рече

Jedini "problemčić" kreacionista je što se to u do sad sekvenciranim genomima naših predaka i modernih ljudi apsolutno ne vidi...

A el se vidi evolucija u tih 430.000 godina?

[Justin Waters]

пре 16 минута, grigorije22 рече

Bogoslovi to ne koriste tako. Oni bas koriste tumacenja Svetog Jovana Zlatoustog, Vasilija Velikog i Maksima Ispovednika prilokom tumacenja Postanja.

Pa neka koriste, ne svi bogoslovi neki. To su oni ekstremisti koji tvrde da se ne smije sumnjati na autoritet Sv.Otaca (gori su od katolika 1000 puta) jer ako to uradimo onda sumnjamo na Sv.Duha sto je besmilica. Sv.Duh nije diktirao ocima. 

[Goku]

пре 14 минута, grigorije22 рече

Наши љубитељи науке притом из вида испуштају као минимум три ствари.

1. 24 часа представља време окретања Земље око своје осе. Ништа није сметало Земљи да се окреће око своје осе том истом брзином и пре појаве Сунца.

Wait, what?!

Земља се "пре појаве" Сунца окретала само око своје осе а када се Сунце појавило онда почела да се окреће и око њега?