Сведочење библијског Стварања у свету код теолога и научника

[cloudking]

пре 2 минута, о.Горан рече

Прочитали сте текст о оку, ко верује да је оно могло да настане помоћу два-три једноставна механизма( мутација, селекција) тај има неизлечиве проблеме са интелигенцијом. Не ради се овде само о људском оку, већ о оку многих наоко безначајних животиња као што је нпр. сеоско куче. Наравно, свако је дизајнирано са посебним спецификацијама, али има и много тога заједничког са људским.

Или голи интерес, као научници који то пропагирају.

Ne, ne, ne... ne obara se ovako TE... sad si golub gaćan koji se šepuri i serucka gde mu drago...

Nego uzmes ovaj video na primer i kazes:

ta i ta informacija iznesena u ovom videu nije tacna zato sto...

ova infomracija iz videa je pogresna zato sto...

 

Ti osvedocno niti citas sta ti iko pise nit gledas sta ti ljudi postavljaju  nego samo sljapkas po forumu i zabavljas narod. vreme je da se uozbiljis. Evo ti prilike. Mnogoomrazeni Dokins objasnjava postupnu evoluciju oka. Dakle ono sto ti kazes da je nemoguce on demonstrira kao veoma moguce u okvirima postulata koje predlaze TE.

 

Razbucaj ga, pokazi nam gde je sve pogresio, zasto je pogresio i kako je ispravno, al nemoj molim te da svoj stav ponovo argumentujes kao "svi ste budale a ja sam jedino svetlo na kraju tunela  i ko to ne vidi taj je jos veca budala" jer realno to nit je argument niti to iko zaista i vidi.

Evo ti video

 

[о.Горан]

Ево сад шта је човек тј. Кевић написао о мозгу( препоручујем појединима активније коришћење док читају ову тему):

 

 

Мозак

 

Мозак је централни контролни орган нашег нервног система. Он контролише, пази и координира скоро све процесе који се одвијају у нашем телу. Он скупља, процењује и чува све чулне утиске и преузима потребне реакције.

 

 

Практично се ништа не зна на који начин се информације у мозгу обрађују. Нико не зна како семантичке информације произилазе из електричних сигнала. Ми знамо да се извесне активности одвијају у церебралном кортексу (спољни слој мозга), и ми знамо да се извесне меморије тамо налазе. Али, ми не знамо како су зне тамо сачуване, ни на који начин позивамо те меморије. Исто тако, ми не знамо како се стварају нове идеје, нити шта се дешавa у мозгу кад се уноси ново знање. Једино знање које ми имамо , е на статистичком нивоу, као на пример број структурних елемената (ћелија) и приближну процену унутрашње повезаности. Чак и те статистичке информације показују запањујуће својство те најсложеније структуре у васиони." (Вернер Гит „Чудо човека", 1999. год. стр. 81)

Ако упростимо мозак у хемијску битност, 1300-1500 грама мождане масе се састоји од елемената: угљеника, азота, водоника, фосфора и незнатне количине метала.

Човечији нервни систем је компонован од мозга, кичмене мождине и периферних нерава који досежу у сваки део тела.

Људски мозак садржи негде око 100 милијарди неурона (нервних ћелија) или може да се каже сто хиљада милиона ( 100 х 10⁹) ћелија и неколико пута више неуроглиа (лепак) помоћних ћелија. Све ћелије у нашем телу умиру и евентуално се замењују новим ћелијсим нервних ћелија. Кад неурон умре, тај губитак је сталан. У првој години живота добијамо све нервне ћелије које ћемо имати током живота. Да би се створио капацитет мозга који имамо при рођењу, у периоду од девет месеци пре рођења ствара се неколико милиона нервних ћелија сваког

минута. До пунолетства ми губимо негде између педесет и сто хиљада нервних ћелија на дан, које се никад неће повратити, али неурони имају способност да стварају нове везе кроз мрежу електричног кола тако да се човечији ментални капацитет само ограничено смањује старошћу.

Као и све друге ћелије неурон има своју структуру, мембрану, централни нуклеус, као и друге хемијске састојке који су потребни за животно одржавање ћелије. У продужетку централног дела, слично разгранатом дрвету, пружају се дендрити који спроводе унутрашње информације ка ћелији. Информације које се шаљу из ћелије ка свим деловима тела шаљу се из кортекса кроз дугу структуру (од неколико милиметара до преко метра) која се зове аксон.

Структура дендрита варира. Неке ћелије имају само неколико дендрита, али велики део има до сто хиљада директних или индиректних веза сa другим ћелијама. Површина величине главе шпенадле има стотине милиона дендритских веза. Ако би се математички представиле све могуће варијације дендритских веза број би био 10 са милионима нула иза. Као што је раније поменуто, приближан број атома у целој васиони је 10⁸⁰. Број могућих веза између неурона превазилази чак и теоретске бројеве. To је људски мозак, који за разлику од других структура (укључујући биолошке) има јединствени капацитет да препозна себе, да памти, да има концепт Бога, да има креативност и способност интелектуалних функција. да има моћ комуникације и моћ планирања будућности, и моћ апстрактног размишљања.

Гледано са механичке стране улога мозга је да прими информације из свих делова тела, да их проучи и обради и потом пошаље назад инструкције које афектују цео организам.

 

Биолошки механизам и функције појединих делова мозга су описани разним медицинским уџбеницима и немогуће је у обиму ове књиге поменути чак и мали део онога што се анатомски зна о функцији целог нервног система, али вреди поменути механизам међућелијске комуникације.

Све нервне ћелије имају аксон кроз који емитују информације које се даље преносе на индивидуалне ћелије и органе у телу. До скорог времена вођена је дебата да ли се нервне ћелије физички додирују. Шпански научник Кајал је прозвао спој између нервних ћелија „протоплазмин пољубац" али фактично, нервне ћелије немају физичке повезаности. Између сваке ћелије постоји простор који се зове синаптика. Свака од тих милијарди нервних ћелија комуницира кроз комбинацију електрицитета и хемије (неуротрансмитера). Може да се каже да нервна ћелија има специјализацију у трансмисији електрохемијских порука. Тај процес зависи од ензима - протеина који регулишу све хемијске реакције у ћелији. Ензими контролишу пролаз и транспорт наелектрисаних честица, специфично јона (натријум, калијум, хлор и калцијум) који се налазе на обе стране ћелијске мембране . ( унутрашња страна са више негативног пуњења). Ћелија је увек у стању напона и различита концентрација јона производи нервне импулсе који трансмитују информације између неурона. Кад се створи довољно велики електрични стимулус, три Na⁺јона се транспортују напоље из неурона, док два калијум јона се транспортују унутра и тиме се ствара електрична неуравтеженост између спољњег и унутрашњег дела нервне ћелије. У стању „мира" кад нема импулса, позитивни натријум јони дифузирају непрекидно са унутрашње стране ћелијске мембране, тако да унутрашња страна мембране има негативно пуњење (набој) из разлога што вишак једног позитивног Na⁺јона излази, него што уђе калијум јона. Али кроз импулсе стварасе електрична разлика -0,07 волти или -70 миливолта (mV). Са том волтажном променом ћелијска мембрана индукује отварање и затварање канала који пропуштају натријум или калијум јоне.

Да би се створио нервни импулс, ћелијска мембрана мора прво да буде деполаризована са смањењем волтаже у мембрани. Позитивно пуњени јони са спољне стране мембране улазе у унутрашњи део и електрично пуњење се мења од негативног у позитивно. Та деполаризација се догађа у једном хиљадитом делу секунде и после тога ћелија се враћа у првобитно негативно стање, од -70 mV.

Електрични импулс се наставља као талас кроз цео аксон док не дође до краја синапсе. Човек обично замишља електричну повезаност са жицама које су материјално спојене једна са другом тако да електрицитет има спој од једног дела на други. За разлику од тог појма јони могу пре да се замисле као облак, који по потреби мења своју концентрацију и облик, који нема видљиву масу већ невидљиву силу.

Кад  се деполаризација заврши кроз цео аксон до краја синапсе, електрична трансмисија престаје и порука се шаље у другу ћелију само са хемијским начином (неуротрансмитером) који се састоје од генералпо чеири хемијске врсте од којих је најважнија аминокиселина.

Неуротрансмитери који се налазе у синапским мехуровима се отпуштају у синапски раздвој који дели нервне ћелије и узбуде рецепторе у мембрани примаоцу неурона. У том процесу синаптички мехури се споје са мембранском плазмом и избацују неуротрансмитере у синаптички раздвој између два неурона (онога који шаље поруку и примаоца). У том процесу кад неуротрансмитери из неурона, који шаље поруку прођу кроз рецептор јонских канала примаоца неурона, пролаз јона ствара малу електричну струју која трансформира поруку из хемијског у електрични сигнал.

Неуротрансмитер молекули имају различите структуре које морају да одговарају примаоц каналу кроз који треба да прођу (нешто слично као кључ и катанац ситуација), тако да неуротрансмитер мора да пасује у канал примаоц неурона. Кад се неуротрансмитер веже за одговарајући рецептор, натријум јони улазе у отворени канал, а калијум јони излазе напоље и тиме та циркулација јона проузрокује електрични импулс, и тако се информација или директива из можданих неурона преноси где је та информација неопходна.

У сваком хиљадитом делу секунде сваки неурон утиче на хиљаде других неурона кроз неуротрансмитере који сваки има своје независне peцепторе кроз које се независно стимулира волтажа и специфичност поруке.

Све информације које наша чула региструју кроз чула вида, oceћаја, кроз кожу, нос, уши, уста, сви унутрашњи подаци о специфичним функцијама и потребама од индивидуалне ћелије до појединих специфичних органа - све информације света око нас - сви ти подаци улазе у наш нервни систем сваког хиљадитог дела секунде у милијардама електрохемијских импулса, да би се моментално дешифровали, класифицирали, упутили, амплифицирали или инхибирали где се интегришу и пререобрађују као директиве, омогућујући не само физичко функционисање организма, већ и омогућујући самосвест.

Са развојем нове технологије, компјутера, нано инжењерства, генетских алгоритама, и многих других поља у области биохемије и механике дошло је до импресивних постизања на пољу „вештачких интелигенција“ или робота. Данашњи компјутери имају способност велике брзине у класифицирању, калкулисању, постављању дијагноза, игрању шаха и вршењу механичких функција које су програмиране у њих. Али, компјутер не зна да опише цвет, да завеже пертле, да се диви заласку сунца или да има своју сопствену мисао. Чак и у механичком погледу, данашњи најкомплекснији компјутери су милионима пута једноставнији него људски мозак.

 

Звучи парадоксално кад сс каже да је компјутер хиљадама пута бржи са калкулацијама а да је милионима пута једноставнији од људског мозга, али то је тачно. Ево једног примера. Њуберг и Даквил дају један пример експеримента у коме је робот коме је дата механичка покретљивост био премљен са камерама (што му је омогућило визуелну навигацију) и велики број информација које су биле релевантне за проблем који је постављен испред њега. Робот је био затворен у просторију пуну различитих објеката, која је имала само једна врата. Задатак је био да робот прође поред разних објеката у соби и кад се приближи вратима да их препозна и отвори их са једиоставним механичким покретом. Разлог експеримента је био да се испитa способност вештачке интелигенције, где је робот требало да запажа и доноси конкретне одлуке. Роботу су дате безбројне информације и визуeлне слике објеката у соби тако да буде фамилијаран са физичком средином просторије у којој се налазио.

На изненађење научника, роботу је узело више од десет сати да прође кроз собу да би дошао до врата. Машина, или робот, или компјутер, функционишу на бази уграђених информација које човек да том механизму. И поред многобројних визуелних информација о објектима и распореду просторије, сваки пут када би робот направио покрет, околина, раздаљина и положај објеката би био измењен и робот би стао да би се оријентисао на бази слика које су биле уграђене у његовом компјутеру. Соба се наравно није физички мењала, једино перспектива објеката кад би се робот покренyo - довољно да привремено заустави робота. Његови процесори нису имали моћ компјутације, који мозак има, и који даје логично разумевање средине око нас, мада човек прихвата здраво за готово да је једноставно отићи са једног краја собе на други да би, на пример, дошао до врата.

Што се тиче робота, сваки покрет који би чинио је стварао нову визуелну слику показујући му нову непознату средину са променом угла, дистанце и сенки на објектима.

 

После тог експеримента робот је враћен на првобитну позицију са надом да ћe успети са претходним искуством фамилизације да нађе врата у краћем временском року. Али ништа није било измењено из разлога што је сваки покрет захтевао нову компјутацију и упућивање на информације које су му дате. Штавише, после многих сати бесциљног кретања по просторији, робот је прошао неколико пута поред врата игноришући упутства да му је циљ био да дође до врата и отвори врата.

Послс дужсг испитивања проблема научници су открили разлог роботовог неуспеха. Неко јс случајно прилепио мали папирни X на вратима и пошто то није била програмирана визуелна слика, робот јс игнорисао цела  врата бесциљно се мувајући по просторији.

Док ја пишем ове редове трилиони компјутација се врше у мом нервном систему. Милиони компјутација су неопходни само за мисао да се пребаци на разумљиву поруку и упутство мишићу који покреће моје пенкало да напишем једну реч. У исто време, са периферном визијом ја сам свестан шта се дешава изван мог прозора. Милијарде импулса који пролазе кроа моје око у мозак ме обавештавају о трави и лишћу које се повија под благим ветром. С времена на време један од мојих ротвајлера који патролирају по земљишту се појави у слици. Моје размишљање је увек пропраћено са асоцијацијама на прошла искуства, или на нове хипотетичне концепте у будућем времену.

Без обзира колико ми знали механизам на микро нивоу, како се импулси физичке стварности пребацују у разумљиве појмове, како се енергија  трансформира у хемијски афинитет - мистерија да се то догађа остаје непојмљива, као што је била непојмљива и пре него што је наука сазнала бар један ограничени део тог физиолошког процеса. Није у питању само фантастична комплексност чак и најједноставнијих биолошких организама. Човек може да се диви комплексности великог путничког авиона 747, али још увек остаје сазнање да га је неко смишљено планирао и направио; али то је само једноставан закључак.

Човечији мозак поред своје биолошке комплексности има један фактор који га чини јединственим стваралаштвом, a то је слобода и свест. Изван физиолошке структуре чија комплексност превазилази разумевање, људски мозак је свестан себе, што је јединствени феномен чак и међу биолошким организмима. Ми имамо способност да формирамо мисли, да комуницирамо речима или да вербално, писмено или осећајно апсорбирамо, било да oceћаји или поруке долазе са стране или од нас самих. Човек је једино створенње које може да искуси духовну комуникацију. Ми имамо слободу да импровизујемо, да стварамо апстрактне концепте, да мењамо мишљење или акције по вољи, да будемо непредвидљиви и чак нерационални.

Људски мозак је васиона за себе, у којој човек може да замисли физички свет око њега, или да формира ментална или душевна искуства. Човечија свест је изван ограничења - независна од биолошког механизма као што су и наше мисли независне и неопипљиве.

У слободи која је дата људском створењу, човек има капацитет да чак замисли да је случајно самостворен. Али, биотичка порука врло јасно указује на Бога.

 

 

[Џуманџи]

пре 1 сат, о.Горан рече

Права наука је била и остала креационистичка тј. сведочила је Бога и Стварање. 

Ево и доказа за моју тврдњу. 

[о.Горан]

Иначе, научна заједница се буди, људима је доста лажи. Овe стотине научника које су потписале следећи текст: "We are skeptical of claims for the ability of random mutations and natural selection to account for the complexity of life. Careful examination of the evidence for Darwinian theory should be encouraged." махом нису креационисти, већ скептици владајуће парадигме. Оно што су креационисти одавно схватили они крећу да схватају и то пуном паром. Ево почетка те листе, а погледајте и сами колико ту има имена http://www.discovery.org/scripts/viewDB/filesDB-download.php?command=download&id=660 . 

 

Ево шта каже један од ових научника:

"Darwinian evolutionary theory was my field of specialization in biology. Among other things, I wrote a textbook on the subject thirty years ago. Meanwhile, however I have become an apostate from Darwinian theory and have described it as part of modernism’s origination myth. Consequently, I certainly agree that biology students at least should have the opportunity to learn about the flaws and limits of Darwin’s theory while they are learning about the theory’s strongest claims."

Dr. Stanley Salthe, Professor Emeritus, Brooklyn College of the City University of New York

[cloudking]

пре 5 минута, о.Горан рече

Иначе, научна заједница се буди, људима је доста лажи. Овe стотине научника које су потписале следећи текст: "We are skeptical of claims for the ability of random mutations and natural selection to account for the complexity of life. Careful examination of the evidence for Darwinian theory should be encouraged." махом нису креационисти, већ скептици владајуће парадигме. Оно што су креационисти одавно схватили они крећу да схватају и то пуном паром. Ево почетка те листе, а погледајте и сами колико ту има имена http://www.discovery.org/scripts/viewDB/filesDB-download.php?command=download&id=660 . 

 

Ево шта каже један од ових научника:

"Darwinian evolutionary theory was my field of specialization in biology. Among other things, I wrote a textbook on the subject thirty years ago. Meanwhile, however I have become an apostate from Darwinian theory and have described it as part of modernism’s origination myth. Consequently, I certainly agree that biology students at least should have the opportunity to learn about the flaws and limits of Darwin’s theory while they are learning about the theory’s strongest claims."

 

Jao pazite ovo!
 

Kao odgovor na ovu glupost od ankete naucnici su pokrenuli tzv "Projekat Stiv" odnosno peticiju "naucnika evolucionista" koji se zovu Stiv... peticija je 2017 skupila 1.400 potpisa   

A odmah nakon sto je ova peticija objavljena objavljena je i kontra peticija A Scientific Support For Darwinism koja je za 4 dana skupila 7 i po hiljada potpisa    

 

https://en.wikipedia.org/wiki/A_Scientific_Dissent_from_Darwinism#Counter-petitions

 

Responding in the form of a humorous parody, the National Center for Science Education launched Project Steve, a list of scientists named "Steve", or its equivalent (such as "Stephanie" or "Esteban"), who had signed a pro-evolution statement.^[54] As of 17 March 2017, the Steve-o-meter registered 1,412 Steves.^[55] A Discovery Institute spokesperson responded that "if Project Steve was meant to show that a considerable majority of the scientific community accepts a naturalistic conception of evolution, then the National Center for Science Education (NCSE) could have saved its energies – that fact was never in question. The more interesting question was whether any serious scientists reject a naturalistic conception of evolution".^[56]

After the Discovery Institute presented the petition as part of an amicus curiae brief in the Kitzmiller v. Dover intelligent design court case in October 2005, a counter-petition, A Scientific Support For Darwinism, was organized and gathered 7,733 signatures from scientists in four days.^[57]

As of 6 July 2015, the Clergy Letter Project^[58] has collected signatures of 13,008 American Christian clergy who "believe that the timeless truths of the Bible and the discoveries of modern science may comfortably coexist." Over 500 Jewish clergy have signed a similar "Rabbi Letter".^[59][60] The Clergy Letter Project has also circulated an "Imam Letter" affirming that "the timeless truths of the Qur'an may comfortably coexist with the discoveries of modern science."^[61]

 

 

 

Tako da... ono...  "naucna zajednica se budi"    

 

 

[Џуманџи]

Управо сада, cloudking рече

Tako da... ono...  "naucna zajednica se budi"    

Цитат

According to the National Science Foundation, there were approximately 955,300 biological scientists in the United States in 1999.^[40] Only about 1/4 of the approximately 700 Darwin Dissenters in 2007 are biologists, according to Kenneth Chang of The New York Times.^[10] Approximately 40% of the Darwin Dissenters are not identified as residing in the United States, so in 2007, there were about 105 US biologists among the Darwin Dissenters, representing about 0.01% of the total number of US biologists that existed in 1999. 

955.300 vs. 105. 

Ovo je takodje sjajno, taj discovery institute veli: 

Цитат

Discovery Institute has a special concern for the role that science and technology play in our culture and how they can advance free markets, illuminate public policy and support the theistic foundations of the West.  

#|ProkletiZapad

[о.Горан]

Прерано сте се зарадовали, опет сте себи задали ауто гол, као и увек врхунски хахах. Овакав

 

.

Суштина је у томе ко је у праву, а не колико има интелектуалних бескичмењака, њих је увек било пуно, сами ће се препознати овде. Такође, велики број ових који формално припадају присталицама бајке, итекако знају за огромне научне недостатке исте јер бајка не би била бајка да је истина. То вам је као некада у комунистичкој партији, већина је знала да је то глупост, али су због посла, интереса, власти итд. остајали у истој. Е сад, њих и разумем, посао, ухлебљење, плата итд. нису мале ствари, напротив, али поједини јадници овде су као нпр. да неко у време комунизма није у партији, а верује у комунизам. Значи дно дна.

Али, само напред, тако ми помажете да се брже раскринка ова велика духовно-интелектуална превара 

[Џуманџи]

пре 1 минут, о.Горан рече

Суштина је у томе ко је у праву, а не колико има интелектуалних бескичмењака

пре 43 минута, о.Горан рече

научна заједница се буди

Овe стотине научника

 а погледајте и сами колико ту има имена

Can vouch. 

[Просечан србенда]

1 hour ago, cloudking рече

U tom tvom raju bi lavovi, medvedi i vukovi pocrcali u roku od mesec dana... jer bi se druzili sa svojom hranom umesto da je jedu

Јели би грануле које би им људи давали

[о.Горан]

Оно што је најбитније је да се види из авиона ко барата чињеницама, а ко се јави тек само да се јави, да одглуми памет и оде. Лажима које су поједини набеђени чланови форума износили овде и тако индоктринирали читаоце форума је крај.

[о.Горан]

Потучени су на свим нивоима тако да лажи само треба докрајчити, а то ћемо у наредним данима да одрадимо.

[GeniusAtWork]

пре 11 минута, о.Горан рече

Лажима које су поједини набеђени чланови форума износили овде и тако индоктринирали читаоце форума је крај.

Значи повлачиш се са форума? Штета, таман је постало забавно   

[Просечан србенда]

пре 1 сат, cloudking рече

Da je  u pitanju vera onda bi se lecili samo vernici ali kolko vidim statisktike pokazuju da pripadnost veri ne daje ama bas nikakve garancije da ces da se izlecis pa makar dubio na glavi moleci se odavde do paracina..

Покажи нам ту статистику и ко је води, коме се ко моли и да ли она укључује и излечење душе и покајање као преумљење.  

[cloudking]

Управо сада, о.Горан рече

Оно што је најбитније је да се види из авиона ко барата чињеницама, а ко се јави тек само да се јави, да одглуми памет и оде. Лажима које су поједини набеђени чланови форума износили овде и тако индоктринирали читаоце форума је крај.

 

Ja sam ti dao video o evoluciji ljudskog oka i zamolio te za cinjenice po kojima taj video nije tacan... ti si naravno pobego da bi stranicu kasnije mogao da pricas kako "mi" bezimo od cinjenica...  

 

Jel sad kapiras zasto te ljudi smatraju klovnom? Zato sto samo kenjas a nista konkretno ne  umes ni da objasnis  ni da obrazlozis.

 

Ja te evo javno, opet pozivam da oboris video kojim sam ja pokazao da je tvoja tvrdnja o evolutivnom nastanku oka glupost. Odbrani barem sebe i svoju cast... ukazi na propuste u klipu i zatvori nam svima usta...

[cloudking]

пре 3 минута, о.Горан рече

Потучени су на свим нивоима тако да лажи само треба докрајчити, а то ћемо у наредним данима да одрадимо.

lele kad  se saberete svi naucni kreacionisti sveta i ti... pa kad vas sto dvajes krene na globalne institucije mraka i lazi... smrznem se samo kad pomislim na taj intelektualni pokolj...