Jump to content

Зоран Ђуровић: Свети Јустин Поповић — саучесник у талибанизацији Срба

Оцени ову тему


Препоручена порука

4 minutes ago, Леон Професионалац рече

Веле да то није литургија коју нам је Св. Сава оставио – као да су они са свецем служили?!

Да, а тада је код Саве проскомидија била у заметку, никако ова наша. Тропар Трећег часа није нити је могао изговарати. Постио 3 поста. Ми 4. Глупост и инсистирање на неучењу је велики грех. Говорио већ велики Хилел, Исусов претходник.

6 minutes ago, Леон Професионалац рече

Замерамо римокатолицима папску непогрешивост а код нас су великом већином етнофилетисти.

Владика Иринеј Буловић је имао сјајну опаску око Критског документа који није потписао. Вели, ми замерамо католицима за непогрешивог папу а ми га имамо као саборског. Владика слути управо да је проблем у самој идеји непогрешивости, која, ја бих рекао на трагу Карташова, треба да буде промишљена. Надам се да @александар живаљев чита овај коментар. Ову тему коју сам започео у Повратак Оцима... скоро помену један докторант (Јефтић) у својој дисертацији. И то је за похвалу, јер је код нас некако манир постало да се крадуцка. Овај ме је навео. 

Ако будем имао услова, али и капацитета, тим питањем бих се позабавио озбиљно. Више је него комплексно.    

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 430
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

22 minutes ago, Zoran Đurović рече

Да, а тада је код Саве проскомидија била у заметку, никако ова наша. Тропар Трећег часа није нити је могао изговарати. Постио 3 поста. Ми 4. Глупост и инсистирање на неучењу је велики грех. Говорио већ велики Хилел, Исусов претходник.

Владика Иринеј Буловић је имао сјајну опаску око Критског документа који није потписао. Вели, ми замерамо католицима за непогрешивог папу а ми га имамо као саборског. Владика слути управо да је проблем у самој идеји непогрешивости, која, ја бих рекао на трагу Карташова, треба да буде промишљена. Надам се да /profile/18843-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D1%80-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%99%D0%B5%D0%B2/" rel="">@александар живаљев чита овај коментар. Ову тему коју сам започео у Повратак Оцима... скоро помену један докторант (Јефтић) у својој дисертацији. И то је за похвалу, јер је код нас некако манир постало да се крадуцка. Овај ме је навео. 

Oче, мислио сам да је Исус претходио том Вашем Химлеру. :whackado:

 

Читао сам неке Ваше коментаре на другој теми ,,О потискивању сећања на католике" или нешто слично, извесни Иван Марковић је тамо у свом инсистирању на разликама, које чини свако ко нема љубави (а одговорно тврдим да они који имају љубави траже сличности и оно заједничко), потенцирао папску непогрешивост (и за ову тему небитно филиокве). У вези са тим питам: каква је разлика у томе да ли је непогрешивост ,,озакоњена" догмом, као у римокатолика, или је имамо у пракси, као код нас, а блебећемо да је немамо? По мом скромном мишљењу нема никакве разлике сем што смо у другом а нашем случају и лажови и лицемери.

Држимо се сада само те саборске непогрешивости, да не причамо и ширимо тему о безброј православних непогрешивих папа.

Једино нас може спасити добар и темељан рестарт.

(Не кужим најбоље ово цитирање, не замерите ако опет учиним глупост. :skidamkapu:)

,,Формалисти, завршићете у формалину!"
                                             Блажени Леон Нови Професионалац

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 minute ago, Леон Професионалац рече

У вези са тим питам: каква је разлика у томе да ли је непогрешивост ,,озакоњена" догмом, као у римокатолика, или је имамо у пракси, као код нас, а блебећемо да је немамо?

Значи плачем... од смеха... :))

Остали само дугмићи.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

5 minutes ago, Леон Професионалац рече

У вези са тим питам: каква је разлика у томе да ли је непогрешивост ,,озакоњена" догмом, као у римокатолика, или је имамо у пракси, као код нас, а блебећемо да је немамо?

Проблем је у незаблудивости, а не у количини незаблудивих (један или многи). Врлину смирења ћемо прихватити када то разумемо. Јер, ја не разумем: Ако ја као грешник могу да живим, делам, надам се спасењу, и немам потребе ни за каквом идејом да сам незаблудив, него се надам да је мој труд благословен са Висине и да је богоугодан, зашто би нама као колективу била потребна идеја незаблудивости? Чини ми се само да бисмо узурпирали право које само Исусу припада, а то је да усваја себи блиске људе а друге да одбија, јер су му страни. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 10/6/2016 at 11:47, Zoran Đurović рече

Могу да се појаве разне јереси данас и увек ће бити разврставане по овим категоријама (Трула још прецизнија од 2Вас). 

Имала сам утисак да сте флексибилнији. :D Ипак сте преозбиљни.

Сад мини оф: занима ме у ком правцу би требало да радимо да би сачували наше необично (хехе) наслеђе (које је свакако вредно поштовања), а да притом потиснемо она извитоперен, нехришћански однос који имамо према истом? Краће: како да изнесемо најбоље од свега, а да се истовремено не одржавамо и не оснажавамо овај неприличан став? 

"You know something is messed up when you see it"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Неки мој закључак, након пар деценија посматрања, је да у основи сваке заблуде-секте-јереси-итд. стоји жеља да се на овом свету пронађе нешто "незаблудиво". А то долази од несигурности и слабе вере. У суштини представља само један увијени облик идолопоклонства.

Нема ништа незаблудиво и непогрешиво осим Христа. Живимо у заблуделом свету, уроњени смо у њега преко главе. Нема у њему ништа чврсто и стабилно за шта би могао да се ухватиш, осим Христа. Пливај и ћути.

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Неки мој закључак, након пар деценија посматрања, је да у основи сваке заблуде-секте-јереси-итд. стоји жеља да се на овом свету пронађе нешто "незаблудиво". А то долази од несигурности и слабе вере. У суштини представља само један увијени облик идолопоклонства.

Нема ништа незаблудиво и непогрешиво осим Христа. Живимо у заблуделом свету, уроњени смо у њега преко главе. Нема у њему ништа чврсто и стабилно за шта би могао да се ухватиш, осим Христа. Пливај и ћути.

Да, идолопоклонство и самољубље.

Само што већина не зна да препозна идолопоклонство а када им кажеш да је то то, они се брецају јер су тобож чувари Истине. [emoji85]

,,Формалисти, завршићете у формалину!"
                                             Блажени Леон Нови Професионалац

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па видиш, увек сам контао да светитеље канонизују тек после дужег времена зато да се профилтрира и заборави све шта су промашили док су ходали земљом, па да остане оно што је за узор. Ал` онда видех да неки то капирају као да никад ништа нису промашили... Па Јустин би те први одаламио оним његовим штапом кад би чуо да кажеш како ништа није погрешио. Ал` пошто није мого да дође, послао је о. Зорана са овим његовим мачом... :smeh1:

ΜΟΛΩΝ ΛΑΒΕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

6 minutes ago, Светислав Павловић рече

Које истине.

 

Kako koje, pa:

vladika.jpg

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

8 minutes ago, Џуманџи рече

Имала сам утисак да сте флексибилнији. :D Ипак сте преозбиљни.

Сад мини оф: занима ме у ком правцу би требало да радимо да би сачували наше необично (хехе) наслеђе (које је свакако вредно поштовања), а да притом потиснемо она извитоперен, нехришћански однос који имамо према истом? Краће: како да изнесемо најбоље од свега, а да се истовремено не одржавамо и не оснажавамо овај неприличан став? 

Ја сам фундаменталиста. Такође сам најгори либерал (не у политичком смислу). Фундаменталиста сам зато што је за мене Хр реалност. Није прича или демагогија, мање-више корисна. То је мој орос, граница. Сматрам да је Хр стожер, а да су и неортодоксни путеви ипак некакви путеви, као што је сва историја нашег рода, људског, неко кружење око тога. Зато, иако сам фундаменталиста, мени свет није црно-бели. Иако држим да ће се многи будисти спасити, не мислим да је будизам и хришћанство једно те исто. Напротив. Верујем да је и атеизам ближи хришћанству него будизам.

Плашим се да када се говори о хришћанском етосу, о нечему што је специфично наше, да би се књига свела на 2 слова. То, једноставно, не постоји. Ранохришћански апологети су говорили да је душа по природи хришћанска. Наравно не у смислу доктрине строго омеђене. Јесте то и став који је доста натегнут и политичко-мисионарски мотивисан. Али је добар став у суштини. И плодови тог приступа никако не могу да се разумеју као жеља за богатством и моћи, односно за постизањем што ширег консензуса који доноси добра. Јер, нпр. ја конкретно, који делим такав став немам никаквог интереса. Дакле, он је легитиман без обзира на политичку климу.

- Око извитоперености и "хришћанског" које би се могло схватити као "исправно". Лоше је клати људе. Али, неке религије то имају у својој бази. Нпр. Маје и Астеци. Но, они то нису радили из задовољства да кољу људе, да их муче. Ово је било ритуално, религијско жртвовање које је требало да обезбеди опстанак света у коме су они живели. Конквистадори су се ухватили за то спољашње у ритуалу и прогласили их за синове сатане. Нису имали грижу савести док су их истребљивали. И свете текстове су им попалили. Испада да су хришћани направили супер дело? Не бих рекао. Први су лили крв зато што је она хранила богове, обнављала свет, одржавала поредак и гарантовала да ће сунце поново изаћи. Други су лили крв зато што су тако уништавали силе мрака и уводиле светлост Христа који је одржавао свет у постојању. Идеја првих и других је иста: одржавање поретка ствари. То је добро, јер не би било живота. Лоше је кад те неко мало насекира да би тај поредак одржао у животу. Да ли си праведан или грешан, теби свеједно. Јер кад те нарецкају, резултат је исти.

То секирање људи имамо и у овој идеји да католици нису крштени. Оно је симболички опосредовано. Не кољемо католике, али не би био неки грех ни да их малкице закољемо, јер су они непријатељи Божији. А како ти можеш да будеш пријатељ Божји ако се дружиш са његовим непријатељем? И видиш, миропомазање је прави одговор Цркве, одговор Духа Светог, одговор Голубице, а не Голуба! Да не лажирамо Писмо! Још је јеврејски руах, дух, био именица женског рода. У грчком имамо да на Исуса силази голубица! Дух је љубав. А љубав је прерогатив женског. Не каже да је тај јеретик био шит, јер ко би га као таквог могао волети? Наравно да је љубав безинтересна и не воли због плавих очију или високог стаса (ја бих остао невољен), али те не понижава. И то је хришћански "елемент". Само кроз стрпљиву љубав можемо да препознајемо и вреднујемо ствари које су "ван" нас. И љубав бива у том препознавању. Онда може, кроз силан посао који следи на терену, да потврди вредности и да не осуди другога. Да добијеш брата свога. Да оставиш 99 оваца и потржиш једну залуталу... 

Допустите ми (ово је агресвна формула, јер не можете а да ми не допустите), односно опростите што ћу сада рећи. Мислим да тешко брукамо Христа, да се грешимо о његову љубав. Узимамо као најгоре кретенчине (изузимам себе, па ми и за то опростите) да позивамо људе на покајање, да се врате у тор. То је тешко понижавање људи. То је богохулна позиција. Јер ни нас Отац не позива на тако нешто! Ставља одмах прстен на руку изгубљеном сину, прави гозбу! Какво иживљавање са наше стране! Јадници! Људска беда! И још мисле да Богу службу чине! Најгори облик садизма проглашавају за православље! Што рече св. Марко Ефески овим ликовима: Угасили сте, биће вам теже него Јуди! 

Џуманџи, опрости на оваквом одговору, али ти је питање било више него добро, тј. инспиративно. Емотивно сам одговорио, али се подразумева да крвав рад предстоји свакоме ко се бави овим питањима. Без великог рада имаћемо само гомилу паролаша...        

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Zoran Đurović

Сјајно! За зборник.

Надам се да размишљате о томе.

Послато са SM-N9005 уз помоћ Тапатока

,,Формалисти, завршићете у формалину!"
                                             Блажени Леон Нови Професионалац

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Zoran Đurović рече

Емотивно сам одговорио, али се подразумева да крвав рад предстоји свакоме ко се бави овим питањима. Без великог рада имаћемо само гомилу паролаша...        

:skidamkapu:

"You know something is messed up when you see it"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

3 hours ago, Zoran Đurović рече

Ја сам фундаменталиста. Такође сам најгори либерал (не у политичком смислу). Фундаменталиста сам зато што је за мене Хр реалност. Није прича или демагогија, мање-више корисна. То је мој орос, граница. Сматрам да је Хр стожер, а да су и неортодоксни путеви ипак некакви путеви, као што је сва историја нашег рода, људског, неко кружење око тога. Зато, иако сам фундаменталиста, мени свет није црно-бели. Иако држим да ће се многи будисти спасити, не мислим да је будизам и хришћанство једно те исто. Напротив. Верујем да је и атеизам ближи хришћанству него будизам.

Плашим се да када се говори о хришћанском етосу, о нечему што је специфично наше, да би се књига свела на 2 слова. То, једноставно, не постоји. Ранохришћански апологети су говорили да је душа по природи хришћанска. Наравно не у смислу доктрине строго омеђене. Јесте то и став који је доста натегнут и политичко-мисионарски мотивисан. Али је добар став у суштини. И плодови тог приступа никако не могу да се разумеју као жеља за богатством и моћи, односно за постизањем што ширег консензуса који доноси добра. Јер, нпр. ја конкретно, који делим такав став немам никаквог интереса. Дакле, он је легитиман без обзира на политичку климу.

- Око извитоперености и "хришћанског" које би се могло схватити као "исправно". Лоше је клати људе. Али, неке религије то имају у својој бази. Нпр. Маје и Астеци. Но, они то нису радили из задовољства да кољу људе, да их муче. Ово је било ритуално, религијско жртвовање које је требало да обезбеди опстанак света у коме су они живели. Конквистадори су се ухватили за то спољашње у ритуалу и прогласили их за синове сатане. Нису имали грижу савести док су их истребљивали. И свете текстове су им попалили. Испада да су хришћани направили супер дело? Не бих рекао. Први су лили крв зато што је она хранила богове, обнављала свет, одржавала поредак и гарантовала да ће сунце поново изаћи. Други су лили крв зато што су тако уништавали силе мрака и уводиле светлост Христа који је одржавао свет у постојању. Идеја првих и других је иста: одржавање поретка ствари. То је добро, јер не би било живота. Лоше је кад те неко мало насекира да би тај поредак одржао у животу. Да ли си праведан или грешан, теби свеједно. Јер кад те нарецкају, резултат је исти.

То секирање људи имамо и у овој идеји да католици нису крштени. Оно је симболички опосредовано. Не кољемо католике, али не би био неки грех ни да их малкице закољемо, јер су они непријатељи Божији. А како ти можеш да будеш пријатељ Божји ако се дружиш са његовим непријатељем? И видиш, миропомазање је прави одговор Цркве, одговор Духа Светог, одговор Голубице, а не Голуба! Да не лажирамо Писмо! Још је јеврејски руах, дух, био именица женског рода. У грчком имамо да на Исуса силази голубица! Дух је љубав. А љубав је прерогатив женског. Не каже да је тај јеретик био шит, јер ко би га као таквог могао волети? Наравно да је љубав безинтересна и не воли због плавих очију или високог стаса (ја бих остао невољен), али те не понижава. И то је хришћански "елемент". Само кроз стрпљиву љубав можемо да препознајемо и вреднујемо ствари које су "ван" нас. И љубав бива у том препознавању. Онда може, кроз силан посао који следи на терену, да потврди вредности и да не осуди другога. Да добијеш брата свога. Да оставиш 99 оваца и потржиш једну залуталу... 

Допустите ми (ово је агресвна формула, јер не можете а да ми не допустите), односно опростите што ћу сада рећи. Мислим да тешко брукамо Христа, да се грешимо о његову љубав. Узимамо као најгоре кретенчине (изузимам себе, па ми и за то опростите) да позивамо људе на покајање, да се врате у тор. То је тешко понижавање људи. То је богохулна позиција. Јер ни нас Отац не позива на тако нешто! Ставља одмах прстен на руку изгубљеном сину, прави гозбу! Какво иживљавање са наше стране! Јадници! Људска беда! И још мисле да Богу службу чине! Најгори облик садизма проглашавају за православље! Што рече св. Марко Ефески овим ликовима: Угасили сте, биће вам теже него Јуди! 

Џуманџи, опрости на оваквом одговору, али ти је питање било више него добро, тј. инспиративно. Емотивно сам одговорио, али се подразумева да крвав рад предстоји свакоме ко се бави овим питањима. Без великог рада имаћемо само гомилу паролаша...        

Ово урамити!

(само избацити овај део о Голубу и Голубици) :))

 

"Господ је неизрециво милосрдан, али нам се даје у мери у којој смо ми, надарени неограниченом слободом, спремни да Га примимо"

Архимандрит Софроније

Link to comment
Подели на овим сајтовима

11 hours ago, Zoran Đurović рече

Верујем да је и атеизам ближи хришћанству него будизам.

I jedno i drugo su daleko od hrišćanstva.Budizam je ateistička filozofija više nego religija.Za Budu je postojanje Boga irelevatno na putu ka nirvani.Čak šta više on u raspravi sa hinduističkim sveštenicima negira postojanje nekog svemogućeg bića kao stvoritelja kosmosa i nas samih.

Neki od citata gde Buda jasno negira postojanje Jednog Boga,Tvorca:

„Ако постоји Творац целог света кога они називају Браманом, Господом свега што постоји, зашто је он створио овакав хаос, а није створио хармонију? Зашто побеђују обмана, лаж и незнање и зашто је створио такву неједнакост и неправду? Ако постоји Творац целог света кога они називају Браманом, Господом свега што постоји, онда је он зли владар, јер знајући шта је правилно, он је дозволио да тријумфује неправилно!“

 

„Не може бити да нас је Савршенство саздало, јер оно што је савршено не може бити узрок јер ће кроз то претрпети измени и престати да буде савршено. Свака ствар има свој узрок, док можемо рећи да је Бог узрок свим схвари? Зато је ’неопходно одбацити заблуду о Ишвари и молитве њему’“

 

Најдубља молитва јесте  молитва без икаквих речи када у тишини ума једноставно живимо у присуству Божијем. Архимандрит Сава Јањић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Кад заврши Ава казание своје о топлој води*, хор запева "Алилуја". А мало затим се заћу сасвим друга мелодија: хор закликта

"Нико, Аво Велики, да оспори Тебе и Твоје Учение" пауза - па само тенор (Ава) "Речи моје су оштрице које секу сваког одступника науке моје,

није ми потребна помоћ ваша, али свака похвала крепи десницу моју", Хор: "Амин" (велико).

 

(Често тамо где се хвали критика, нема самокритике, где се напада фундаментализам, постоји изкључив поглед, где се тражи отвореност од других, ускоумно схватање. Тиме лако објаснити нехришћански конфликт хришћана. Сетих се професора теологије, који се упорно борио против идеалног схватања Светитеља (као непогрешивих), а на најмању критику екуменизма или његове личности као да се нечастиви усели у њега и поред вербалног обрачуна само што шамаре није делио)

 

*нпр. неисправно учење Григорија Ниског (великог Богослова и Светитеља) је познато. Нит је умањило славу његову нит су људи каменовани ако су споменули то одступање.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...