Priče o razvoju deteta i načinima kako možemo da ga podržimo

[Grizzly Adams]

@ivona

Не односи се мој коментар на твоју струку, искуство и знање већ на неке друге људе. Препознаће се они сами.

Није ми била намера да ти покварим тему, само ме асоцирала на нешто где сам веома емотиван.

Опрости и занемари медвеђа посла.

["Tamo daleko"]

 

Iskreno me je dotakao, kako Grizlijev komentar, tako I Ivonin odgovor. U meni licno se prepiru oba stava, osobito u ovom period koji se odnosi na decu tinejdzere.

Pre svega, ako generalizujemo stvari bez obzira sto se radi o tek postavljenoj temi, treba reci da pojmovi kao sto su: "hladni proracunati postupci", "iskrena ljubav roditelja", primena neke teorije koja nam se cini prihvatljivom I sl , te I takve stvari ne moraju nuzno da izostaju u odnosima roditelj-dete da bi se moglo zakljuciti kako nam ne treba dodatna pomoc oko poboljsanja medjusobnih odnosa u jednom domu. Vecina roditelja misli da iskreno voli svoju decu I da cine najbolje sto mogu kako bi se deca lepo razvijala u zdrave ljude. Isto tako znamo, da mnogi od nas zloupotrebljavaju rec ljubav, a cesto se odnosi samo na emocije. U svakoj porodici imamo odredjeni stepen "manipulacije" u medjusobnim odnosima, pomeranje granica strpljivosti, razumevanja I izdrzljivosti, sve je to deo zajednickog zivota I uzajamna razmena emocija, saznavanja, poverenja, ali roditelji nikada nisu sigurni da li rade pravu stvar, da li je svojim licnim primerom dovoljno pedagoski ucinio da to detetu bude na korist, eto otuda potreba da cujemo neku rec pomoci I podrske a da se pri tome ne zadrzimo samo na intelektualnim arsinima.

Mozda bas zbog ogromne odgovornosti koju savesni roditelji osecaju, cesto se nasa nesigurnost ispolji I manifestuje na razne nacine, sto povlaci promenu tih odnosa do kojih nam je stalo da su ispunjena ljubavlju, paznjom, da su balansirana, korisna, dobra I sl. Nama hriscanima je jasno da su nam deca neponovljive licnosti, stvorene po slici Bozijoj, I da je I njima data sloboda, ali put kojim se hodi do odgovorne slobode je itekako ispunjen trnovitim stazama odrastanja I nashi I decijih.

Ja dovodim u pitanje svoju iskrenu ljubav prema deci I floskulu - radila sam najbolje sto sam mogla, jer je sada nastupilo vreme provere.... svakodnevno citam Akatist Majci Bozijoj (Vaspitanje) I molim se Bogu za moju decu, kao I svu decu na svetu.

Zaista mislim da je Ivona u pravu kad kaze:

Kontekst aktuelne kulture i društva u kome deca odrastaju itekako zahteva saradnju sa stručnjacima različitih profila, jer naši roditelji rade od jutra do mraka i naša deca koriste sredstva za komunikaciju i učenje koja drastično menjaju neuorpsihološku organizovanost mozga, stvari zaista nisu iste kao što bi mi voleli i želeli. Rodne uloge su se drastično promenile o tome valja isto pričati i još je tu mnoštvo drugih faktora koji utiču na to da se pristup detetu, porodici značajno izmenio. Uloga stručnjaka nije da preuzme kontrolu od roditelja, već da one koji pokazuju potrebu i traže pomoć osnaži kako bi upravo preuzeli ono što im po prirodi pripada,a to je glavna i presudna uloga u životu svoje dece.

Ivona, da li cete se baviti uvidima o odredjenom uzrastu dece ili cemo imati priliku saznati vise I o pred-adolesentnom dobu/tinejdzeri

 

[ivona]

2 hours ago, Grizzly Adams рече

@ivona

Не односи се мој коментар на твоју струку, искуство и знање већ на неке друге људе. Препознаће се они сами.

Није ми била намера да ти покварим тему, само ме асоцирала на нешто где сам веома емотиван.

Опрости и занемари медвеђа посла.

nema šta da se oprosti niti može tema da se pokvari dragi moj Grizli. Rekli smo da pričamo i pričamo, svako može da iznese svoj stav i gledanje na tematiku i opet podvaličim, to je svrha foruma. I posve je ok da budeš emotivan i da povučeš sa tim emocijama i neke sadržaje koji zalutaju na pogrešne adrese, ali sve je to ljudski i nije uopšte nešto što se može zanemariti i o čemu ne možemo da popričamo.

Primedba od mog prosvetnog savetnika je bila da svoj posao radim sa previše srca, pa ti sad vidi koji ja tek problem imam  .

[Volim_Sina_Bozjeg]

9 minutes ago, ivona рече

nema šta da se oprosti niti može tema da se pokvari dragi moj Grizli. Rekli smo da pričamo i pričamo, svako može da iznese svoj stav i gledanje na tematiku i opet podvaličim, to je svrha foruma. I posve je ok da budeš emotivan i da povučeš sa tim emocijama i neke sadržaje koji zalutaju na pogrešne adrese, ali sve je to ljudski i nije uopšte nešto što se može zanemariti i o čemu ne možemo da popričamo.

Primedba od mog prosvetnog savetnika je bila da svoj posao radim sa previše srca, pa ti sad vidi koji ja tek problem imam  .

P da, gde ljudi zaslužuju srce a pogotovo deca sve je to ipak smao posao.....

[ivona]

2 hours ago, "Tamo daleko" рече

 

Iskreno me je dotakao, kako Grizlijev komentar, tako I Ivonin odgovor. U meni licno se prepiru oba stava, osobito u ovom period koji se odnosi na decu tinejdzere.

Pre svega, ako generalizujemo stvari bez obzira sto se radi o tek postavljenoj temi, treba reci da pojmovi kao sto su: "hladni proracunati postupci", "iskrena ljubav roditelja", primena neke teorije koja nam se cini prihvatljivom I sl , te I takve stvari ne moraju nuzno da izostaju u odnosima roditelj-dete da bi se moglo zakljuciti kako nam ne treba dodatna pomoc oko poboljsanja medjusobnih odnosa u jednom domu. Vecina roditelja misli da iskreno voli svoju decu I da cine najbolje sto mogu kako bi se deca lepo razvijala u zdrave ljude. Isto tako znamo, da mnogi od nas zloupotrebljavaju rec ljubav, a cesto se odnosi samo na emocije. U svakoj porodici imamo odredjeni stepen "manipulacije" u medjusobnim odnosima, pomeranje granica strpljivosti, razumevanja I izdrzljivosti, sve je to deo zajednickog zivota I uzajamna razmena emocija, saznavanja, poverenja, ali roditelji nikada nisu sigurni da li rade pravu stvar, da li je svojim licnim primerom dovoljno pedagoski ucinio da to detetu bude na korist, eto otuda potreba da cujemo neku rec pomoci I podrske a da se pri tome ne zadrzimo samo na intelektualnim arsinima.

Mozda bas zbog ogromne odgovornosti koju savesni roditelji osecaju, cesto se nasa nesigurnost ispolji I manifestuje na razne nacine, sto povlaci promenu tih odnosa do kojih nam je stalo da su ispunjena ljubavlju, paznjom, da su balansirana, korisna, dobra I sl. Nama hriscanima je jasno da su nam deca neponovljive licnosti, stvorene po slici Bozijoj, I da je I njima data sloboda, ali put kojim se hodi do odgovorne slobode je itekako ispunjen trnovitim stazama odrastanja I nashi I decijih.

Ja dovodim u pitanje svoju iskrenu ljubav prema deci I floskulu - radila sam najbolje sto sam mogla, jer je sada nastupilo vreme provere.... svakodnevno citam Akatist Majci Bozijoj (Vaspitanje) I molim se Bogu za moju decu, kao I svu decu na svetu.

Zaista mislim da je Ivona u pravu kad kaze:

Kontekst aktuelne kulture i društva u kome deca odrastaju itekako zahteva saradnju sa stručnjacima različitih profila, jer naši roditelji rade od jutra do mraka i naša deca koriste sredstva za komunikaciju i učenje koja drastično menjaju neuorpsihološku organizovanost mozga, stvari zaista nisu iste kao što bi mi voleli i želeli. Rodne uloge su se drastično promenile o tome valja isto pričati i još je tu mnoštvo drugih faktora koji utiču na to da se pristup detetu, porodici značajno izmenio. Uloga stručnjaka nije da preuzme kontrolu od roditelja, već da one koji pokazuju potrebu i traže pomoć osnaži kako bi upravo preuzeli ono što im po prirodi pripada,a to je glavna i presudna uloga u životu svoje dece.

Ivona, da li cete se baviti uvidima o odredjenom uzrastu dece ili cemo imati priliku saznati vise I o pred-adolesentnom dobu/tinejdzeri

 

Ovo je zaista jedan lep ličan osvrt na temu i zahvaljujem se. Postoje momenti u odnosima koji izmiču pored sve ljubavi i svih napora da li će se odvijati u pravcu koji mi isčekujemo ili će prosto stvari krenuti da se odvijaju u pravcu koji zaista samo Bog zna. To se odnosi i na odnos roditelj - dete kao i na partnerske odnose. Dakle koliko god mi vodili priču ta sloboda i taj momenat volje Božije je poslednja instanca i to je datost koju moramo da naučimo da živimo.

Moja namera je da ponudim svoje iskustvo i znanje koje sam sticala u odnosu sa decom do ranog školskog uzrasta jer mi je profesionalni delokrug omogućio tako nešto. Ipak uvek možemo zajedno da razmatrimo problem koji dete ispoljava i u tkz. pubertetskom periodu, a ako prevazilazi granice i mog znanja i iskustvap otrudicu se da vas uputim na mesta i ljude koji bi mogli vise da pripomognu.

[ivona]

2 minutes ago, Volim_Sina_Bozjeg рече

P da, gde ljudi zaslužuju srce a pogotovo deca sve je to ipak smao posao.....

što je najgore tad sam bila najbliže da joj upravo saspem te emocije i zaplačem od muke slušajući šta izgovara i sa koje pozicije...

[Volim_Sina_Bozjeg]

Miloš mi je veoma osetljiv predškolac, često zaplače pre nego udje u učionicu a dešava se da zaplače i ako njegova mama podigne glas na njega?

Nije povučen da bi to smatrao kao problem, niti ima neki gubitak u realnm sagledavanju stvarne situacije.. nemm pojma.

[ivona]

8 hours ago, Volim_Sina_Bozjeg рече

Miloš mi je veoma osetljiv predškolac, često zaplače pre nego udje u učionicu a dešava se da zaplače i ako njegova mama podigne glas na njega?

Nije povučen da bi to smatrao kao problem, niti ima neki gubitak u realnm sagledavanju stvarne situacije.. nemm pojma.

Miloš je dobar ne samo jer je to tvoje dete već zato što iskazuje emocije iako se one čine burne i previše dramatične. Najviše se bojimo kada deca prosto poput ledenego brega ukazuju da je na površini sve dobro , a unutra ceo kontinet briga i strahova. Na prvom mstu od onoga što sam mogla da pročitam je da ste vi krenuli u pp u školi? jel to njegov prvi susret sa kolektivom ili je prešao kod druge vaspitačice i grupe? Oba predstavljaju tranzicione faze kada dete zbog promena okolnosti , sredine , ljudi dolaze u probelm sigurnosti, a to je jako vezano sa nečim što zovemo primarna afektivna vezanost koja se uspostavlja nakon rodjenja deteta sa majkom i formira se prvih narednih recimo dve godine. Od načina kako je to formirano zavise većina naših budućih reakcija na situacije upravo kada osecaj sigurnosti i poverenjenj u sredinu u koju moram da udjem ''da bih preživeo'' zavise. Nije sad do deteta samo i majke samo jer upravo sredina je ta koja mora da doprinese da se ta tranziciona faza odigra sto manje stresno za dete. Od škole, tj. vaspitača dosta isto zavisi i na tome može da se radi, ali prvenstveno da se sa Milošem kad je najopušteniji i najsmireniji porazgovara o tome šta mu to možda smeta kad dodje do učionice i da ga roitelj ne počne samo razuveravati već prvenstveno saslušati i uvažati sve što misli i oseća iako se to čini nama beznačajano, a na drugom mestu bezgranično ih zasipati dodirom zagrljajem i utešnim rečenicama koje grade samopouzdanje kao i iskustvima gde se to samopuzdanje povrdjuje i gradi. Eto započetak da damo Milošu vremena da obradi novo iskustvo, da se osluškuje i da mu se omogućavaju siuacije u kojima gradi samopuzdanje i stpljenje jer je ocigledno veoma istančanog senzibiliteta i njemu se mora pristupati kao takvom. Dodala bih obavezno retrospektivno pričanje o lepim situacijama nakon školice da dete izadje odatle sa pozitivnim iskustvom. Kao i da se uvek predveče popriča sa detetom o odlasku u školicu i prosto da se pipremi za naredni dan sa više samopuzdanja. Ako  eventualno nastavi i posle nekih dva meseca da reaguje na slican nacin , onda svakako predlazem da se popriča sa vaspitačem kako bi se odredjenim aktivnstima doprinelo da de dete više osvesti da je član nove zajednice i da on baš tu sad pripada. i naravno kuckamo se opet oko eventualnih saveta. Navijamo za Miloša!

[Volim_Sina_Bozjeg]

Hvala zaista.

No, da upotpunim, Miloš nije nov u kolektivu, Miloš je sad u grupi koja je predškolskog uzrasta u vrtiću, to mu je već 3 godina u kolektivu i zato kažem, da nije povučen preterano ni asocijalan. (iskustveno je to potvrdio sam u kolektivu ranije)

Nešto drugo hoću da pitam, Miloš loše reaguje kad je neko strog prema njemu, način na koji mu se neko obraća nikako ne može da svari ako je surov ili hladan, bez emocija što bi rekao kum iz filma ako se pristupa preme njemu u smislu : Ništa lično sve je ovo samo biznis.

Tako i kući mama ponekad nema takta, pokušava da ga "ojača" tako što će biti strožija u odredjenim situacijama.

Razgovarm često sa njim u vezi njegovih novih obaveza, čak šta više rekao mi je kako mu je sada teško (učenje). Moram priznati, da sam se malo zagrcnuo, pogledao kroz prozor i rekao mu da je NEIZMERNO HRABAR, jer samo hrabri ljudi i istinski heroji priznaju kad je nešto teško i ne lažu sebe ni roditelje niti vaspitačice da im nije teško. Rekao sam mu da je svima teško da je meni bilo teško, da je mami bilo teško ali da je fantaastično to što SVAKI DAN ZNAMO I SAZNAMO, NAUČIMO više nego prethodni dan i da jedva čekam šta ćemo sutra novo naučiti. Pričao sam mu koliko na je znanje potrebno da bi se ZABAVLJALI u životu i da je život jedna ozbiljnija zabava a nikako zatvorska ustanov sistemaškog tipa suvih obaveza.

Ono što jeste moje pravo pitanje je kako Miloša istinski ojačati i pripremiti na to da neki ljudi ne ispoljavaju emocije ili ih izistinski nemaju u tako važnim životnim sredinama u kojima se on nalazi, pa tako nadalje i u životu?

[ivona]

3 hours ago, Volim_Sina_Bozjeg рече

Hvala zaista.

No, da upotpunim, Miloš nije nov u kolektivu, Miloš je sad u grupi koja je predškolskog uzrasta u vrtiću, to mu je već 3 godina u kolektivu i zato kažem, da nije povučen preterano ni asocijalan. (iskustveno je to potvrdio sam u kolektivu ranije)

Nešto drugo hoću da pitam, Miloš loše reaguje kad je neko strog prema njemu, način na koji mu se neko obraća nikako ne može da svari ako je surov ili hladan, bez emocija što bi rekao kum iz filma ako se pristupa preme njemu u smislu : Ništa lično sve je ovo samo biznis.

Tako i kući mama ponekad nema takta, pokušava da ga "ojača" tako što će biti strožija u odredjenim situacijama.

Razgovarm često sa njim u vezi njegovih novih obaveza, čak šta više rekao mi je kako mu je sada teško (učenje). Moram priznati, da sam se malo zagrcnuo, pogledao kroz prozor i rekao mu da je NEIZMERNO HRABAR, jer samo hrabri ljudi i istinski heroji priznaju kad je nešto teško i ne lažu sebe ni roditelje niti vaspitačice da im nije teško. Rekao sam mu da je svima teško da je meni bilo teško, da je mami bilo teško ali da je fantaastično to što SVAKI DAN ZNAMO I SAZNAMO, NAUČIMO više nego prethodni dan i da jedva čekam šta ćemo sutra novo naučiti. Pričao sam mu koliko na je znanje potrebno da bi se ZABAVLJALI u životu i da je život jedna ozbiljnija zabava a nikako zatvorska ustanov sistemaškog tipa suvih obaveza.

Ono što jeste moje pravo pitanje je kako Miloša istinski ojačati i pripremiti na to da neki ljudi ne ispoljavaju emocije ili ih izistinski nemaju u tako važnim životnim sredinama u kojima se on nalazi, pa tako nadalje i u životu?

Цитат

No, da upotpunim, Miloš nije nov u kolektivu, Miloš je sad u grupi koja je predškolskog uzrasta u vrtiću, to mu je već 3 godina u kolektivu i zato kažem, da nije povučen preterano ni asocijalan. (iskustveno je to potvrdio sam u kolektivu ranije)

dakle ovo je sam po sebi za nas koji se time bavimo značajan podatak. To ukazuje da upravo adaptacija na kolektiv kod deteta nije u potpunosti dovršena i ona tipično traje prvih dva do tri meseca nakon uključenja deteta u kolektiv. Ne bih odmah da nagrnem na vaspitače, kao i na vas kao roditelje već da ukažem da tu nešto debelo nedostaje i Miloš je ponajmanje kriv što plače i dalje. Plač kod deteta je svakako vid komunikacije kada ukazuje da mu je previše i da on trenutno svojim voljno emotivnim aparatom ne može da izadje na kraj. Predlažem da se usklade modeli komuniakcije vaše i vaspitača sa njim kao i da se više radi na aktivnostima koje će pomoći Milošu, a mogu da dam glavu i još po nekoj deci iz grupe da se povežu u jednu dinamičnu celinu koja odredjenim rutinama, vremenskim sadržajnim kao i vaspitačkim prisustvom uliva deci poverenje i sigurnost. To je jedan podvig za roditelje jer obično strahuju od reakcija vaspitača šta se sad tu petlja roditelj ali nije zgoreg potražiti savet od nekog str. saradnika recimo pedagoga da proprati grupu i izvesti vas o svojim zapažanjima i da predloge kako bi se ta situacija gde on i dalje reaguje plačem pri ulasku u svoju sobu, počela razrešavati lagano i bez pritiska.

Цитат

Nešto drugo hoću da pitam, Miloš loše reaguje kad je neko strog prema njemu, način na koji mu se neko obraća nikako ne može da svari ako je surov ili hladan, bez emocija što bi rekao kum iz filma ako se pristupa preme njemu u smislu : Ništa lično sve je ovo samo biznis.

Miloš niti bilo ko nikad ne može i ne treba da se ''svikne'' na ovakve nesrecne adaptivne mehanizme koje ljudi razvijaju da bi sami razrešili svoje muke i pritiske sredine. Ono što možemo, a mislim i treba to je da naučimo kako da sebe zaštitimo od takvih interakcija. Naravno u decijm uzrastu važno je detetu prokomentarisati da je takvo ponasanje, reagovanje nesto sto je izbor svake osobe ali da je svakako bolje biti pristojan i topao prema drugome jer su tad ljudi srecniji i zadovoljniji. Dobro je osvrnuti se na pozitivno iskustvo kada želimo da  potkrepimo ono što pričamo detetu kako bi povezao pouku i ono što je zaista iskustveno zapamtio jer emocije su najizvesniji formatori sadržaja koje memorišemo. Kada se dete nadje u takvoj situaciji poučiti ga da se zaštit tako što će se fizički izmestiti iz takvog okruženja ako su vršnjaci u pitanju i reći da mu ne prija takvo ponašanje, a ako se nastavi zatražiti pomoć odraslog. Kada se to doživljava od odraslih dete se isto tako pučava da takve osobe razgovaraju na način koji nije primeren inače ljudima ali da mogu da biraju da se tako ponašaju i da će sigurno kroz život sretati mnogo takvih ljudi koji još uvek moraju da uče kako se razgovara i ponaša prema drugom čoveku.

Roditelj sam po sebi je osnovno merilo detetu i porodica kao osnovna baza iz koje izlazi u svet. Ako je ta baza prihvatljivo sigurna i garant detetu da bez obzira na sva iskustva koja ga realno očekuju van tih azila kao što je roditeljska ljubav i porodica ono će koračati kroz svet i život  sa većim stepenom samopouzdanja i manjim stepenom strahova. Prvo dete percipira nivo odnosa medju samim roditeljima, njihovom stilu komunikacije kako se oni odnose sa sličnim izazovnim situacijama i kakave su njihove reakcije. Preporuka je da oba roditelja budu usaglašena u svojim stavovima i načinima kako pristupaju detetu, jer uvek se obije o glavu ako je jedan strog policijac, a drugi ''dobar''. Dobra formula je biti dosledan, ali blag roditelj.Za decu je pravi izazov odrasli koji je dovoljno blag i topao ali dosadno dosledan, da ne kažem uporan, da dovede dete do ciljeva koje mu zadaje i koji se od deteta očekuju pritiskom sredine i kulture.

Цитат

Ono što jeste moje pravo pitanje je kako Miloša istinski ojačati i pripremiti na to da neki ljudi ne ispoljavaju emocije ili ih izistinski nemaju u tako važnim životnim sredinama u kojima se on nalazi, pa tako nadalje i u životu?

Jasno ti je da nema recepta  da zaštitimo dete od ovakvog okrutnog sveta jedino šta možemo to je da mu ulivamo sigurnost koja proističe iz forme porodice kao i iz modela naših odnosa partnerskih koji se piramidalno slivaju i na naše odnose sa decom i da sa tim kapitalom izadje u vrli novi svet.

Цитат

Tako i kući mama ponekad nema takta, pokušava da ga "ojača" tako što će biti strožija u odredjenim situacijama.

Mama je biće koje ima toliko obaveza koje se uvek tako čine beznačajnim ali od njih porodice uglavom zavise. To važi i za tate koji su u drugim ulogama, a to je  da su dosta odsutni i premoreni tokom obaljanja svojih radnih obaveza da bi negovali strpljenje i pažnju za ''sitnice'' kojima se uglavnom bave mame. U takvim situacijama dolaze do netaktičnosti i nestrpljivosti i to je ustvari prvi i osnovni okidač za diskonekciju sa detetom. ne prepoznamo njegovu primarnu potrebu.Ona je pored zadovoljenja bazičnih potreba(hrane,sna..) uvek ali uvek potvrda rodiljske ljubavi i prisustva. Činjenica je da da se roditelj uhvati u koštac upravo sa samom površinom problema jer koriguje dete iz diskonektovanog odnosa i tada se u odnosu na temperament i ostale specifičnosti dečava da dete reaguje.Neko reaguje plačem, neko otporom, neko nevaljaštinama i slično. Najveća povlastica i vrednost za dete je roditeljska pažnja, koja se nažalost aktivira kad nastane problem, a tada smo malo vični da razgrnemo dimnu zavesu i pod naletom pritisaka rešavamo stvar mehanički. Miloš niti bilo koje dete posebno kada su muška deca u pitanju ne bi trebala da pate od sredine tako što im se nameće tradicionalna uloga mačo mena koji ne plače i koji ne pokazuje emocije.Upravo takvi modeli rizikuju ličnosti koje će na maldaptivne načine da izgradjuju odnose sa nepoverenjem, uzdržavanjem od stvaranja dubljih odnosa i sa identitetom koji je najmanje vezana sa njihovom pravom prirodom. Miloša treba poučavati da su emocije stvari koje se dešavaju u nama , ali da je dobro što i prolaze ne traju večno kao i onačinima kako može učiti da ih reguliše. Pri tome sam ubedjena da su to dosta stvari razvojne prirode i da će Miloš u jednom trenutku pronaći svoj model, i steći poverenje u sebe i svoje umeće da preživi tu okrutnu sredinu. Za to mu je potreban jak signal od roditelja., koji neretko podsvesno  nisu sami stekli poverenje prem takvom svetu i bitno je da on to isčitava iz vas dvoje. Ali ne očvršćavanjem gde mu se stalno sugeriše da ne bude to što jeste i da zbog toga treba da se loše oseća već da vašim zajedničkim porodičnim iskustvima (odlasci u prodavnicu, zajednički obroci, popravke gde može da ti pomaže kao i mami u kuhinji, koncerti radionice...) isčitava jasnu poruku da život jeste izazov ali i da je divan. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

U stepenu kojim mene razumevaš i poznaješ i u stepenu podataka koje sam ti dao, ovo je više nego savršeno kompletan odgovor na koga sam ti neizmerno zahvalan.

Ovo nije bilo samo stručno razumevanje problema i njegovo vidjenje, već jedno toplo i ljudsko obraćanje čoveka čoveku.

Zaista hvala.

[ivona]

Hvala dragi prijatelju nek bude na vašu dobrobit i korist nadam se!

[Goku]

Ивона, имам конкретно питање са конкретним примјером.

Имам дјечака, крајем септембра напунио 3 године, релативно касно проговорио (већ писао о томе Александри на њеној теми), који, барем ми се чини, губи интересовање за неке креативне активности за које се раније интересовао и поприлично га је тешко анимирати на нешто што он сам неће (а тренутно хоће углавном да се јури, галами, и сл. и гледа "Патролне шапе"). Вјероватно је овдје битно напоменути да главни баја из наше приче има и млађег брата (годину и по), тако да на његово понашање, претпостављам, доста утиче и љубомора (опонаша млађег брата умјесто обрнуто) и доминантан положај (у односу на брата) када се играју. До сада их је мама чувала кући, али сада имамо нову ситуацију: вртић. Специфично је то, што би мама требало да почне да ради у истом вртићу, па би њих двојица практично и тамо опет били са њом. Прва седмица је протекла катастрофално и то углавном баш због старијег. Тешко се укључује у активности са другом дјецом, заправо лако када су неке активности које га занимају, али када се ради нешто за шта није заинтересован - никако.  Зато и млађи, који показује већу заинтересованост чак и за дјецу и активности у старијој групи, усваја његово понашање. Ето, управо данас су се морали вратити из вртића након непуних сат времена (мама изашла да помјери ауто, када је схватио да му није у видокругу, настала је катастрофа).
Код куће, када разговарамо о вртићу, све је ок (лијепо му је, воли да се игра са дјецом, хоће да иде и сутра...) али ево већ друга седмица почиње а напретка нема. 

Имаш ли какав конкретан савјет на који начин ја могу да помогнем? Чини ми се да би, ако бих успио да га код куће заинтересујем за неку креативност, и период прилагођавања на вртић боље прошао. Да ли је уопште могуће да иде (тј иду) у исти вртић гдје би им и мама радила?
 

[ivona]

Dragi Goku,

Pokusacemo zajedno prvenstveno da dodjemo do nekih preliminarnih informacija kako bih mogla da stvorim potpuniju sliku.

1) decak je bio kod logopeda i eliminisana je bilo kakva opcija smetnji u razvoju govora,kako u u izrazavanju tako i razumevanju?

[Goku]

9 minutes ago, ivona рече

1) decak je bio kod logopeda i eliminisana je bilo kakva opcija smetnji u razvoju govora,kako u u izrazavanju tako i razumevanju?

Не још. У процесу смо, да тако кажем.