Претражи Живе Речи Утехе

Kada umre bliski član porodice ili prijatelj, roditelji se često muče oko pitanja da li dete odvesti na sahranu. Na tu odluku utiču mnogi faktori uključujući kulturu, emocionalnu zrelost vašeg deteta, bliskost veze i možda najvažnije, želje vašeg deteta. Mala deca Dojenčad neće dobiti ništa od sprovoda i mogu odvratiti pažnju drugim ljudima. U ovoj je dobi najbolje ostaviti dete kod kuće. Za malo stariju decu koja su svesna smrti nekoga bliskog trebali biste se prilagoditi detetovom ponašanju, ako ga uopšte poželite povesti sa sobom. "Deci predškolske dobi često će biti dosadno", rekla je Laura Markham, dečiji psiholog. Deca predškolske dobi Deca u dobi između treće i šeste godine počinju razmeti smrt, ali često ne shvataju njenu stalnost, često postavljajući pitanje kada se osoba vraća, čak i nakon što im samo nekoliko trenutaka pre toga objasnite da je ta osoba umrla. Nemojte voditi dete na sprovod samo zato da bi to moglo razumeti; deca ove dobi nemaju sposobnost da u potpunosti shvate pojam smrti. Deca školske dobi Do sedme godine većina dece počne shvatati trajnost smrti. Dete školske dobi takođe je dovoljno staro da može prisustvovati sprovodu, ali samo ako to želi. Dajte svom detetu izbor želi li ići ili ne, bez pritiska, savetovala je Markham. Kada vide prijatelja i porodicu na sprovodu, to za neku decu može biti izvor utehe. Provoditi vreme slušajući priče o pokojnicima takođe može pomoći vašem detetu. Ako dete ostane kod kuće, to bi ga moglo navesti da se oseća usamljeno u svojoj tuzi i ogorčeno zbog nemogućnosti prisustvovanja.

Svetski dan dece obolele od raka obeležava se danas u 40 gradova Srbije, a na beogradskom Trgu Republike održana je centralna manifestacija na kojoj je između ostalog, promovisan humanitarni broj 1150, na koji se SMS porukom može donirati 100 dinara. Foto: Privatna arhiva Organizacija roditelja dece obolele od raka Nurdor organizovala je širom Srbije manifestaciju koja za cilj ima da deca koja boluju, ali i njihovi roditelji, znaju da u borbi nisu sami. Svaki dan razboli se jedno dete Član upravnog odbora Nurodora Todor Mančić, rekao je Tanjugu da je na ovaj dan, koji se obeležava u celom svetu, važno znati da se u Srbiji svaki dan razboli po jedno dete. - Dok mi pričamo i obeležavamo ovaj dan, neko dete se leči i neki roditelji žive jedan paralelni život i misle samo o svom bolesnom detetu. Mi smo tu da ukažemo da takvi ljudi postoje svakodevno - istakao je on. Iz Nurdora se godinama trude, rekao je on, da se današnji dan obeleži u što više gradova Srbije. - Trudimo se da u svakom gardu roditelji znaju da postoji neki njihov sugrađanin koji je lečio dete i da na njega može da se osloni i da se obrati za savet i podršku - poručuju u ovoj organizaciji. Pošalji SMS na 1150 Na Trgu Republike je danas promovisan humanitarni broj 1150 na koji se može poslati SMS poruka u vrednosti od 100 dinara i time pomoći deci koja boluju od raka. Svetski dan dece obolele od raka se obeležava u celom svetu 15. februara. Iako su maligne bolesti u dečijoj dobi retke, one, posle saobraćajnih nesreća, predstavljaju drugi uzrok smrtnosti dece. U Srbiji svakog dana jedno dete oboli od raka, a svake nedelje jedno dete umre od opake bolesti. Maligne bolesti kod dece imaju posebnu socijalnu-medicinsku dimenziju, jer osim deteta, pogađaju i njegovu porodicu. http://www.blic.rs/vesti/drustvo/najtuznija-statistika-svaki-dan-jedno-dete-u-srbiji-oboli-od-raka/tz1p51k

Pozivaju se sve žene koje su se tog datuma porodile u kruševačkoj bolnici, a rečeno im je da im je dete preminulo, da se jave. To će nadležnim organima umnogome olakšati potragu Foto-ilustracija: pixabay.com Vladina Komisija za istraživanje slučajeva nestalih beba i Udruženje "Za istinu i pravdu o bebama" došli su do prvog deteta za koje, kako za "Novosti" otkriva Radiša Pavlović, član Komisije i predsednik Udruženja, postoje konkretni dokazi da je kao beba ukradeno. Reč je o muškarcu koji je svojevremeno usvojen. Usvojenik se obratio za pomoć meni i zamenici Udruženja Milanki Momčilović da mu pomognemo da sazna ko su mu roditelji. Kada smo počeli da istražujemo, shvatili smo da žena koja se vodi kao njegova majka kroz kompletnu dokumentaciju, od porođajnog protokola, preko prvog upisa matične službe do usvojenja - ne postoji! Dve matične službe potvrdile su nam da žene sa tim generalijama, ni pod devojačkim, ni pod udatim prezimenom, nema i nije je nikad ni bilo - kaže Pavlović. Da je i otac nepostojeći jasno je jer postoje dve prijave rođenja. U prvoj se navodi i ime oca, u drugoj ga, međutim, nema. Nema ni bračnog stanja žene koja je navodna majka, a nepostojeća mati u posebnom dokumentu odriče se deteta i daje ga na usvajanje. Porođaj se desio 3. marta 1981. godine u Opštoj bolnici u Kruševcu. Pavlović kaže da je jasno da je neko dete moralo biti proglašeno mrtvim, da bi se došlo do bebe za usvajanje, a onda je izmišljena majka i svi njeni podaci, i formalno je "odrađeno" usvojenje. Naš sagovornik zato poziva sve žene koje su se tog datuma porodile u kruševačkoj bolnici, a rečeno im je da im je dete preminulo, da se jave Udruženju i Vladinoj komisiji. To će nadležnim organima umnogome olakšati potragu. Pošto u podacima stoji da je nepostojeća majka iz jednog sela u blizini Aleksinca, Radiša Pavlović i Milanka Momčilović obavili su razgovore i u aleksinačkom centru za socijalni rad. Tamo su pokušali da saznaju sa kim su radnici centra, pre nego što je tadašnji direktor potpisao rešenje o usvajanju, razgovarali ako majka ne postoji. Odgovora nije bilo. - Podnećemo danas krivične prijave protiv odgovornih u bolnici u to vreme, da bismo saznali koji lekar je radio, koja babica, koje osoblje je bilo u toj smeni. Za sada nam nije cilj da jurimo krivce, a jasno je da je više osoba u ovom slučaju bilo u sprezi, već da saznamo ko su biološki roditelji ovog momka. O celom slučaju obavestili smo i policiju i tužilaštvo - kaže Radiša Pavlović. DA u slučaju usvajanja kruševačke bebe nešto ne štima, pokazuje i dokumentacija iz matične službe. Naime, kako tvrdi Pavlović, matičar je upisao rođenje bebe u matične knjige pre nego što je uopšte stigla prijava da je mališan rođen! VIDEO: Roditelji i država da zajedno nađu odgovor na pitanje, gde su nestale bebe pogledajte na linku link

Evo, dakle, da se i uzivo uverimo ko su estradne nakaze danasnje Srbije, tj. ovom prilikom neki od njih. Kad sam pre koju godinu slicno ovako pricao o tim erama i borama bilo je forumasa koji su se usprotivili kako su to navodno normalni ljudi. Neka se svako opet i opet nauci, jos nije kasno. A kako bi ja postupio sa ovakvima? Verujem da i sami mozete da pretpostavite.

Sud je Maji Milodanović naložio da plati 20.000 dinara jer nije vakcinisala dete. Pošto nije platila kazna je preinačena u zatvorsku. Prema njenim rečima, policija je triput dolazila da je hapsi, ali je na kraju uspela da se dogovori sa sudom i da kaznu plati na nekoliko rata Subotičanka Maja Milodanović kažnjena jer je odbila imunizaciju trogodišnjeg sina - novčana kazna preinačena joj je u 20 dana zatvora, pišu "Večernje novosti". I pored apela lekara o obaveznoj imunizaciji dece, kao i odluke brojnih vrtića da prilikom upisa traže uverenje o primljenoj vakcini, mnogi roditelji i dalje ne žele da vakcinišu svoje dete, navodi list. Zbog toga, rame uz rame, iza rešetaka sa najvećim prestupnicima zamalo se nije našla Subotičanka Maja Milodanović, samohrana majka, koja je odbila da vakciniše trogodišnjeg sina i zbog toga dobila kaznu od 20 dana zatvora. Pre zatvorske kazne, Milodanovićeva je prema odluci Prekršajnog suda morala da plati 20.000 dinara jer nije vakcinisala dete. Prema njenim rečima, policija je triput dolazila da je hapsi, ali je uspela da se dogovori sa sudom i da kaznu plati na nekoliko rata. "Verujte, da sam imala kome da ostavim dete, otišla bih da robijam. Ali, kada su mi policajci rekli da će dete smestiti u dom, dok sam ja u zatvoru, tada sam se uplašila. Molila sam ih da to ne rade i molila sud da mi dozvoli da platim kaznu. Pre toga nikakvu opomenu nisam dobila, samo poziv za sud, kaznu, a potom i da se ona preinačava u zatvor. To se nekako rešilo, sada se ništa ne dešava, pitanje je šta će biti kada ponovo odemo na sistematski, ne znam da li će me ponovo tužiti, rekla je za "Novosti" Maja, inače, student bez stalnih primanja. Na isključiv stav da ne dozvoli da njeno dete primi MMR vakcinu, Subotičanka se odlučila jer je videla efekat prve vakcinacije. "Dečak je primio samo prvu vakcinu pentaksina i posle nje mu je opao imunitet, stalno je bio bolestan, i onda sam odlučila da potpišem da odbijam vakcinu. Iza svoje odluke stojim i sada. Da su to one stare vakcine, možda bih i dala, ali ovako zaista ne želim. Vakcinisanje treba da bude stvar izbora roditelja, da sam odluči šta želi za svoje dete, a ne da nas ovako kažnjavaju. Time ništa nisu postigli, jer većina nas od te namere neće odustati", navodi ona. Ovaj slučaj nije usamljen. Iako je vakcinacija u našoj zemlji obavezna i lekari apeluju da deca prime sve što je propisano i ukazuju na posledice, koje mogu biti i fatalne, stavovi roditelja su podeljeni, dodaje list. Po novom Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, ukoliko se odbije obavezna imunizacija, kazne su od 30.000 do 150.000 dinara. Sprečavanje obavezne imunizacije smatra se prekršajem, a lekari su dužni da obaveste sanitarnu inspekciju ukoliko roditelji odbiju da vakcinišu dete.

Roditelji devojčice kojoj su školski drugovi umalo otrovali i koja je samo pukim slučajem prošla bez težih posledica zgroženi su izjavom ministra prosvete koji je ovaj događaj okarakterisao kao "dečje glupiranje". Da je time samo umanjio značaj incidenta koji je mogao imao mnogo teži ishod, smatraju svi sa kojima smo danas razgovarali. Foto: privatna arhiva / Privatna arhivaPantelići, roditelji devojčice kojoj su drugovi sipali otrov u flašicu vode Devojčica D. P, učenica osmog razreda OŠ "Žikica Jovanović Španac" u Zavlaci kod Krupnja, pre 20 dana popila je vodu u koju su joj četiri druga sipala preparat za lečenje krupne stoke. Pantelići kažu da su i dalje zabrinuti za zdravlje devojčice koja se iz flašica napila vode u kojoj je razmućena kesica čiji sadržaj se, inače, rastvara u 50 litara vode i namenjen je marvi teškoj čitavu tonu. Umesto reči podrške devojčici i osude onih koji su na ovaj način poigrali sa nečijim životom, od ministra prosvete Mladena Šarčevića čuli su potpuno drugačije tumačenje događaja.

"Zdravo, bagro bošnjačka, srpska i hrvatska! Zdravo, balije, četnici i ustaše! Zdravo, mrzitelji, hajvani, besposleni i retardi! Ili kako god se volite nazivati samo kako biste izbjegli nazivati se 'ljudima', 'građanima', 'sunarodnjacima'. Zdravo vama kojima su anarhija i bezakonje štit i zdravo vama koji mislite da ste najpametniji, a niste se makli milimetar s mjesta..." Šokantan komentar na Fejsbuku, objavljen u prvim danima prošle nedelje obišao je čitav region nakon što ga je preneo Dnevni avaz. Napisala ga je novinarka iz Sarajeva Ika Ferer Gotić, nakon što je njena starija ćerka Saša (11), devojčica kubanskog porekla, odlučila da oduzme svoj mladi život bacanjem pod točkove automobila. Nije to bio dečji hir niti bezazlena dečja svađa: razgovor sa Sašinom majkom otkriva da je devojčica bila sistematski zlostavljana i da se ova porodica s vršnjačkim nasiljem, predrasudama i rasizmom bori već šest godina. Nedelju dana nakon, na sreću, neuspelog pokušaja samoubistva kćerke, Ika Ferer Gotić još se uvek bori s emocijama.

BRAZILAC KOJI ŽIVI U BEOGRADU "Svake godine sam ponovo dete kada padne prvi sneg" - Od uzbuđenja nisam mogao da zaspim jer sam znao da će tokom noći pasti sneg. Probudio sam se u tri ujutru i video da stvarno pada. Otvorio sam prozor i bilo je čarobno, pipao sam pahulje, lizao sneg i prosto nisam mogao da verujem - priča Tiago Fehejra, Brazilac koji već četvrtu godinu živi u Beogradu i svake zime iznova raduje snegu. Tiago je prvi sneg video u Americi pre osam godina. Toliko ga je zanimao taj fenomen da je "natempirao" da ode u Njujork baš tog dana kada će ga zavejati pahulje. - Brzo sam se presvukao i izleteo napolje. Sneg je padao na mene, pravio sam Sneška. Čak sam i za sutradan odložio sve planove i igrao se sam u snegu ceo dan u Central parku – priseća se Tiago. Ipak, u Njujorku se zadržao samo nekoliko dana, a prvu pravu zimu doživeo je tri godine kasnije u Srbiji. Ostao je u zemlji mesec dana i posetio Zlatibor, a kad je prelomio da se preseli u Beograd nema planine na kojoj nije ostavio tragove svojih skija. Neke od njih su Zlatar, Goč, Kamena gora, a na Kopaoniku je naučio da skija. - Za samo jedna dan sam naučio da skijam zao što sam na stazi bio tokom celog radnog vremena ski staze, od 9 do 16 sati, pauzu nisam napravio. Prijatelj i ja nismo jeli ni pili, samo smo skijali ceo dan. Toliko je bilo lepo i toliko sam puta pao da uopšte nije bilo važno – priča Tiago. Tiago je i Novu godinu i Božić proslavio na planinama jer kako kaže, tamo je prava zimska čarolija i idila. - Novu godinu sam dočekao na Tari iako je bilo minus 17 napravili smo roštilj i slavlje na otvorenom i bilo je mnogo lepo. Katolički Božić proveo sam u porodičnom duhu sa Brazilcima koji takođe žive ovde, jer smo svi ipak daleko od svojih porodica. Na Badnji dan sam i palio badnjak i lomio česnicu i sviđa mi se što ovde mogu da proslavim i dve Nove godine i dva Božića – priča ovaj zaljubljenik u Srbiju. Međutim, ovaj pravoslavni Božić ostao mu je u posebnom pamćenju. - Odveo sam grupu Brazilaca na skijanje na Divčibare. Oni dolaze sa juga Brazila koji je najhladniji deo zemlje sa nekih plus 5 stepeni zimi. Pošto su mislili da su naviknuti na veliku hladnoću, poslao sam im vremensku prognozu jer je ovde bilo minus 14 tada. Neki od njih uopšte nisu videli sneg i rekao sam im kad smo krenuli na planinu da obuku sve što imaju. Oni su bili u tankim jaknama i košarkaškim patikama i gurali su se u maloj prodavnici za iznajmljivanje skija, jer nisu mogli da čekaju red napolju od hladnoće. Nije dolazilo u obzir da idemo na vrh staze, skijali su se u dnu nekih 15 minuta. Rekli su da je sneg prelep, ali da je mnogo hladno – priča Tiago kroz smeh. Prvi sneg koji je pre nekoliko dana zabeleo Beograd, Brazilci su tradicionalno dočekali na njihovom omiljenom mestu u gradu – Kalemegdanu. - Grudvali smo se, pravili Sneška, i koliko god godina da smo tu nikada nam nije dosadno jer smo svi odrasli tamo gde nema ovoga i onda smo svi ponovo deca kad padne sneg i tako se okupimo i igramo nekoliko sati kao da smo mali. Neverovatan osećaj - osećaj da smo daleko od kuće, a opet da je lepo i tu gde smo – priča Tiago. Sestra oduševljena snegom i ledom Tiago je promocijom planina i snega i kako kaže svakom Brazilcu je san da vid sneg, a pre dve godine u posetu mu je došla i sestra koja je prvi sneg doživela upravo u Beogradu. - Na ulicama je tada bilo samo malo leda i ona već nije mogla da veruje. Rekla je da je to snežni raj, klizala se i dirala led. Odveo sam je na Zlatar i bilo je čarobno, igrali smo se kao deca, pravili anđele u snegu i po ceo dan bili napolju. U jednom trenutku rekla samo je rekla "Tiago ja te potpuno razumem zašto si ostao u Srbiji i svaka ti čast, ovo je divna zemlja sa divnim ljudima i teško je opisati sa kojom srdašnošću nas tretiraju, goste i pričaju sa nama" – priča Tiago, ne krijući da i sestra razmišlja o selidbi u Beograd. Tiagovi roditelji su u početku bili skeptični zbog njegove odluke da se preseli u Srbiju jer oni nikada nisu videli sneg ali, kako kaže, i njima je uspeo da probudi tu želju i uskoro ih očekuje u prestonici. Gradski, planinski, mokri, suvi... - Sneg je nešto nama napoznato kad dolazimo iz zemlje gde on ne pada, ali sam sa godinama video da ih ovde ima različitih vrsta. Postoji suv sneg koji je skroz mekan, mokar sneg koji je odličan za grudve i Sneška, imaš planinski sneg koji bi samo da pojedeš koliko je čist, a sa druge strane ima i taj gradski sneg koji je užasan, siv i prljav – priča Tijago kroz smeh. U Beogradu debeli minus, u Riju pakao! Kako kaže Tiago u Rio de Žaneiru je pre nekoliko dana bio najtopliji dan u godini sa izmerenih 45 stepeni, a u blizini grada subjektivni osećaj je bio čak plus 63 stepena! - Ljudi se u Brazilu kuvaju i osvežavajuće im je kada pogledaju moje snimke snega i zime. Ja sam izgleda neobičan Brazilac, meni više smeta velika vrućina nego hladnoća, tajna je samo da se dobro obučemo – priča Tiago. Kako dodaje, upravo to što voli u Srbiji jeste što može da uživa u čarima svih godišnjih doba. Parkovi i šume omiljena mesta u Beogradu - Beograd je veliki grad ali u isto vreme ima dosta parkova i šuma i to je nešto što dosta Beograđana ignoriše. Živeo sam na Miljakovcu, a sada živim na Voždovcu i gde god da sam imam gde da prošetam i da se osetim kao da sam na planini. Košutnjak, Banjička šuma, Miljakovačka šuma, Kalemegdan, ili čak Tašmajdanski park ili kej mesta su na kojima se osećam i kao u drugom svetu - kaže Tiago. Ovog mladog Brazilca u Beogradu je najviše privuklo zelenilo i parkovi. Rio u srcu - Ljudi bi pomislili da ja ne volim plaže i sunce, ja volim sve. Ja ću i na plaži maksimalno uživati kao i na planini pod snegom. Volim svoju zemlju i po meni je Rio najlepši grad na svetu. Takav spoj grada, plaža i prirode ne postoji nigde i nisam ja otišao iz Brazila zato što ja mrzim svoju zemlju ili zato što mislim da više para mogu da zarađujem negde drugde nego sam prosto osetio tu ogromnu ljubav prema Srbiji – priča Tiago. Tiago se u Srbiju preselio zbog devojke u koju je bio zaljubljen, ali iako ta veza nije uspela, on se zaljubio u Srbiju i ostao, a kasnije i u drugu devojku. Izvor

Poštovani i voljeni forumaši, kao i oni koji će postati deo ove zajednice, a pokažu interesovanje za ovaku temu i potrebu da sa nekim popričaju o temama koje se tiču razvoja deteta u celini , o razvojnim oblastima pojedinačno (saznajni razvoj, emocionalno socijalni razvoj, motorički razvoj...), disfunkcionalnim faktorima porodice ili primarne sredine u kojoj dete odrasta, različitim tretmanskim pristupima teškoćama u razvoju, mogu upravo na ovom delu foruma da upitaju za savete, predloge kao i sami da razmene iskustva koja su im pomogla u različitim izazovnim trenucima života njihove dece kao i same porodice. Pokušaću da iskustvom str. saradnika u okviru predškolske ustanove kao i akademskim obrazovanjem defektologa(i teologa što sigurno utiče dosta mom pristupu detetu prvenstveno kao ličnosti, a ne objektu saznjanja koga procenjujemo i vrednujemo), a na prvom mestu svojom iskrenom namerom da pomognem, u jednom kontekstu zajednice gde niko nema čarobni štapić i rešava tudje probleme, pripomognem da svako ko ukažu potrebu da mu se pruži podrška na jedan ovakav način, stekne dovoljno kompetencija da svoj problem(ili teškoću u vezi deteta) počne razrešavati podržan prvenstveno kao deo ove zajednice, a zatim kao ličnost koja uvek na kraju jedina drži većinu rešenja za problem koji joj se nametne, ali isto tako ima pravo da zatraži pomoć da takvu sposobnost opet povrati usled situacija koje su joj otežale da funkcioniše na jedan optimalan način.

Оче Ненаде, Имам жељу и потребу да вам се кратко јавим са вјешћу да сам четвртог марта 2016. г. родила живу и здраву дјевојчицу Тару. Вама сам писала да нас поменете у молитвама светом Нектарију, слава му и милост, и већ за два мјесеца сам била трудна, а пре тога четири године смо се лијечили од стерилитета. Ништа без Божјег благослова и молитве. Хвала вам оче Ненаде безгранично и Бог вас благословио! Поздрав, Љиљана Бабић из Бањалуке Забележио: протојереј-ставрофор Ненад Андрић (Фејсбук страница Свети Нектарије Егински Чудотворац)