Претражи Живе Речи Утехе

Otvorio sam novu temu, postoji stara, samo da potvrdim ono sto sam govorio o mitr. Amfilohiju i njegovom razumijevanju uzivo, jer je to i Vuk isto izjavio: Tačno je, krstio sam se u hramu Hristovog vaskrsenja u Podgorici ali o detaljima tog čina ne mogu da vam govorim. Sami čin je tajan, to je zavjet između mene, crkve i mog kuma“, priča u u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) 19 godišnji Vuk Adžić iz Kolašina, prva trans osoba koja se krstila u nekom od svetilišta Mitropolije crnogorsko primorske Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, koja je do sada ispoljavala izrazito negativne stavove prema LGBT populaciji. Objavljeno: 06. 11. 2019 - 15:29 Za to je dobio blagoslov Mitropolita Amfilohija, a za RSE između ostalog govori zašto mu je vjera važna u životu i koliko mu je pomogla da se suoči sa traumama od napada na pragu porodične kuće, u avgustu ove godine. "Religija je veoma važna u mom životu. U jednom periodu imao sam samo religiju uz sebe. Vjera me je održala u životu. Ono što sam i ranije govorio jeste da se nakon napada na mene ispred praga porodične kuće, sigurno osjećam samo u crkvi i da je ona neka moja sigurna luka gdje znam da mogu uvijek da dođem i da budem prihvaćen kao čovjek. Za mene je religija ljubav. Sami Mitropolit Amfilohije o kojem imam samo lijepe stvari da kažem dao mi je blagoslov da mogu da se krstim. Neizmjerno sam mu zahvalan na tome i želim da poručim da je jedno ono što o njemu izlazi u medije a sasvim drugo ono što on jeste – dobar čovjek koji ima razumijevanja", rekao je Adžić Transrodna osoba Vuk Adžić, nakon krštenja: Amfilohije je dobar čovjek, koji ima razumijevanja M.PORTALANALITIKA.ME

Kako je juče preneo portal Obris, Hrvatska je započela proces nabavke američkih višenamenskih helikoptera Sikorsky UH-60M Black Hawk. Nakon što je američki State Department prethodnog dana odobrio moguću prodaju dva helikoptera ovog tipa Hrvatskoj, u početku nije bilo sasvim jasno da li se radi o početku sprovođenja realizacije američke donacije UH-60M koja je objavljena oktobra 2018. godine ili je u pitanju direktna nabavka ovih letelica. Zbog ove nedoumice, iz Obris-a su pokrenuli detaljnu proveru o čemu se tu radi i iz službenih američkih izvora im je potvrđeno da se zapravo radi o kupovini UH-60M preko linije FMS – Foreign Military Sales a nezavisno od donacije dva helikoptera koja je dogovorena ranije. Kako dalje navode isti izvori, Hrvatska je zahtev Sjedinjenim Državama za kupovinu dva UH-60M poslala još u julu ove godine. Hrvatski portal podsetio je i da je to deo plana da hrvatsko Ratno vazduhoplovstvo postepeno dobije ukupno 10 Crnih jastrebova. Obris takođe podseća da bi prva dva UH-60M koji će biti predmet donacije (vrednost od 53,2 miliona dolara u potpunosti pokrivaju SAD) i koji bi trebali da stignu sledeće godine, trebala biti u konfiguraciji za specijalne jedinice i iznosi informaciju da je ovoga puta reč o dva primerka u standardnoj varijanti. Kada je reč o vrednosti helikoptera koji se kupuju, navodi se da je procenjena vrednost čitavog paketa oko 115 miliona dolara od kojih se oko 38 miliona dolara odnosi na same helikoptere a ostatak na prateću opremu i rezervne delove. U prenošenju vesti da je američka Agencija za odbrambeno-bezbednosnu saradnju DSCA (Defence Security Cooperation Agency) objavila da je State Department odobrio moguću kupovinu dva helikoptera UH-60M, Obris je naveo i spisak dodatne opreme koja je navedena u saopštenju DSCA a koju je, pored dva helikoptera, Hrvatska zatražila od SAD. Na spisku se, pored dva UH-60M u standardnoj konfiguraciji za američke državne korisnike (GFE – Government Furnished Equipment) nalazi i do 9 motora T700-GE-70 ID, do 9 sistema navigacije GPS/INS H-764GU (Embeded Global Positioning/Inertial Navigation – EGI), IFF transponderi AN/APX-123A, radio uređaji AN/ARC-201D RT-1478D i AN/ARC-231 RT-1808A, potom rezervni delovi, oprema za logističku podršku, oprema za komunikaciju, uređaji za noćno letenje, alati, oprema za ispitivanje, usluge kalibracije, naoružanje, municiju, osiguranje samih helikoptera, podrška za osiguranje operativnosti, publikacije i tehnička dokumentacija, obuka kadra i uređaji za obuku, izviđanje lokacija, usluge tehničke logističke podrške Vlade SAD i ugovornih izvršitelja kao i ostala logistička i programska podrška vezana za čitav posao. DSCA u svom saopštenju napominje da obaveštenje da je State Department odobrio Hrvatskoj nabavku helikoptera ne znači da je posao sklopljen, što kako Obris navodi predstavlja formalnu činjenicu. Hrvatski portal takođe podseća da se priča o nabavci UH-60 provlači još od 2014. godine, da su od tada američki helikopteri ovog tipa dva puta boravili u Hrvatskoj i da je sada konačno izvesno da će doći do potpisivanja ugovora za kupovinu prva dva helikoptera. Međutim, Ministarstvo odbrane Hrvatske će ovaj posao morati prvo da predstavi pred Odborom za odbranu hrvatskog Sabora, koji bi, kako navodi Obris, prema Zakonu o odbrani, pre pokretanja procesa trebalo da iznese svoje mišljenje. Prema izvorima Obrisa, iz SAD bi za oko 15 dana u Hrvatsku trebalo stići službeni dokument sa konkretnom cenom ove željene nabavke Hrvatske nakon čega bi odbrambeni resor trebao pokrenuti proceduru u Saboru. Hrvatskoj nakon donacije dva helikoptera UH-60M odobrena nabavka još dva helikoptera istog tipa - Tango Six TANGOSIX.RS Kako je juče preneo portal Obris, Hrvatska je započela proces nabae američkih višenamenskih helikoptera Sikorsky UH-60M Black Hawk. Nakon što...

Ugledni psihijatar nakon decenija rada u mentalnoj bolnici: Demoni postoje, evo koga napadaju, zašto i kako da prepoznate napad! STIL.KURIR.RS Baš svako može da bude meta, a napad ćete prepoznati veoma lako

Avion registracije ET-AVJ Boing 737 MAX 8 leteo je 10. marta kao let ET 302 na liniji Adis Abeba – Najrobi. U letelici se nalazilo 157 ljudi, 149 putnika i 8 članova posade. Prema prvim navodima lokalnih medija, kontakt kontrole letenja sa avionom izgubljen je samo šest minuta nakon poletanja. Među 157 poginulih nalazi se i jedan državljanin Srbije. Ovo je druga nesreća istog novog Boingovog proizvoda za samo 5 meseci. 737 MAX 8 avio-kompanije Lajon er srušio se 29. oktobra 2018. godine nakon 12 minuta leta po poletanju iz Džakarte. Tada je poginulo 189 ljudi. Istraga o uzrocima nesreće još nije završena ali je u javnost izašlo više izjava koje su opisivale probleme sa upravljanjem letelice koje su piloti imali pred pad. Nakon što je većina zemalja zabranila letenje ka i prelet njihovih teritorija za Boing 737 MAX seriju i nakon što je većina avio-kompanija mimo svojih nacionalnih vazduhoplovnih regulatora odlučila da je takođe privremeno prizemlji, EASA je upravo propisala privremenu zabranu letenja za ovaj tip letelice iznad kompletne Evropske Unije, samim tim i iznad država članica EASA-e koje nisu članice unije. Direktorat civilnog vazduhoplovstva, nacionalno regulatorno vazduhoplovno telo Srbije, saopštilo je za naš portal da je MAX privremeno zabranjen i u Srbiji: – Imajući u vidu bezbednosnu direktivu Evropske agencije za bezbednost vazdušnog sabraćaja – EASA, Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije je doneo hitno vazduhoplovno obaveštenje (NOTAM) kojim se zabranjuje korišćenje vazduhoplova tipa Boeing model 737-8 MAX i 737-9 MAX za poletanje i sletanje na aerodrome u Republici Srbiji kao i za prelete u vazdušnom prostoru Republike Srbije. Napominjemo da u registru vazduhoplova u Republici Srbiji nije upisan pomenuti model vazduhoplova. – stoji u saopštenju DCV-a. Kao meru predostrožnosti, EASA je danas objavila „Airworthines direktivu“ koja, stupajući na snagu u 19:00 po Griniču, suspenduje sve letačke operacije svih Boing modela 737-8 MAX i 737-9 MAX u Evropi. Takođe, EASA je izdala i „Safety direktivu“ za obustavljanje svih komercijalnih letova ka/iz ili unatar Evrope od strane operatera koji nisu članice EASA-e, stoji u saopštenju EASA-e koje je takođe izdato večeras. Ovim je nakon Kine, Velike Britanije, Indije, Australije, Francuske, Holandije, Turske i drugih zemalja MAX privremeno prizemljen na većini planete. Još jedino trenutno Sjedinjene Američke Države i Kanada kao značajniji operateri aviona nisu donele odluku o privremenom prizemljenju. Ujedinjeni Arapski Emirati su takođe prizemljili MAX. Time je FlyDubai, jedina avio-kompanija koja je saobraćala ovim tipom aviona ka Aerodromu „Nikola Tesla“, prestala da leti ovim, od ove nedelje „spornim“, avionom. Petar VOJINOVIĆ

U prepodnevnim časovima 24. juna ove godine putnički avion Embraer 195 crnogorskog nacionalnog avio-prevoznika kompanije Montenegro Airlines nalazio se četrdesetak sekundi do sletanja na Aerodrom Nikola Tesla kada je njegova posada primetila manji avion koji im na približnoj visini ide u susret ali ne na liniji direktnog sudara. Obe letelice su se mimoišle, Montenegrov Embraer je bezbedno sleteo i nakon skretanja sa piste na putu prema gejtu obratio se aerodromskom kontroloru letenja koji je to jutro svojim neznanjem i nemarom uzrokovao varednu situaciju koja čistom slučajnošću nije prerasla u ozbiljniji incident: „Dobro Beograde, da li je kod vas ovo normalno?“ Blic otkriva Incident je prvi pre dva dana otkrio dnevni list Blic u priči objavljenoj u štampanom i online idanju pod nazivom „Drama na nebu zbog kontrolora, za dlaku izbegnut sudar aviona i „cesne“ iznad Novog Beograda“. Osim što članak prvi put otkriva pomenuti događaj, otkriva i široj javnosti do sada nepoznate aspekte mogućeg kršenja standarda prilikom zapošljavanja kontrolora letenja, tolerisanje ove neadekvatne selekcije putem vertikalnog pritiska na dole kroz upravu SMATSA-e, nesankcionisanje nezainteresovanih i duboko nesposobnih mladih ljudi koji su se nekako provukli kroz sistem obuke ali i korake koje je kompanija, odnosno njen novi menadžment, preuzela da se obračuna sa ovom „zaostavštinom“. Kako Blic prenosi, zbog pomenutog incidenta u junu „deo kontrolora letenja…, primljenih u mandatu Radojice Rovčanina, sklonjen je sa svojih pozicija, a njihov šef Vlatko Jovanović smenjen je sa funkcije zbog propusta koji su ugrozili bezbednost saobraćaja.“ Blic dalje tvrdi da je kao rezultat ovoga „dvadesetak“ kontrolora letenja, od 37 „primljenih i školovanih u eri bivšeg direktora Radojice Rovčanina“ zbog sumnjivo stečenih licenci za ovaj posao „sklonjeno“ sa kontrolrnog toranja i raspoređeno „na druga radna mesta“. Članak koristi „anonimni izvor iz SMATSA-e“ koji detaljnije objašnjava: – … svi ovi problemi posledica neadekvatne kadrovske politike Rovčanina, koji je od 2015. do 2017. godine primio 37 kontrolora, od kojih mnogi nisu ispunjavali propisane kriterijume za ovaj posao. Većina je primljena preko veze, ali ono što je još gore, oni su preko veze dobili i licence. Neznanje se u vazduhoplovstvu skupo plaća, što je moglo da se desi sredinom jula na nebu nad Novim Beogradom, kada zbog pogrešnog navođenja umalo nije došlo do nesreće. Samo prisebnošću crnogorskog pilota izbegnuta je nesreća. Ovo nije jedina njihova greška jer ih je od kada su na tornju bilo više, ali su one bile iskorigovane. Ova poslednja je bila signal za direktora Jovanovića da Rovčaninove kontrolore mora da prizemlji. Procenio je da ceh za njihovu nestručnost treba da plate i oni koji su učestvovali u ovoj lakrdiji, pa je pre neki dan smenio dugogodišnjeg izvršnog direktora za aerodromsku kontrolu Vlatka Jovanovića. On dodaje da je i ova smena opravdana jer je Jovanović pokrivao Rovčaninove kadrovske eksperimente. Ti eksperimenti su počeli 2015. godine, kada je preporuka za zaposlenje kontrolora bilo poznanstvo sa Rovčaninom, a ne stručnost. To je otišlo toliko daleko da su primana deca njegovih prijatelja, i to sa sumnjivim diplomama privatnih srednjih škola, pa čak i neodgovarajućim znanjem engleskog jezika. Većina nije mogla da savlada program. Padali su na ispitima, pa je Rovčanin tražio od Vlatka Jovanovića da umesto strogih instruktora dovede druge. Našao je one koji su pod sumnjivim okolnostima dali prolazne ocene i licencu za svih 37 Rovčaninovih kontrolora. Sve ovo pokušalo je da se zataška zbog bruke, ali su se stari kontrolori pobunili jer su zbog Rovčaninovih propusta oni ostali bez odmora. Ipak, zbog respekta prema direktoru Predragu Jovanoviću, oni su prihvatili nove obaveze pa je sada srpsko nebo u sigurnim rukama. – Pored neidentifikovanog „izvora“ novinarki Blica komentar je dao i novi direktor SMATSA-e Predrag Jovanović: – U poslednjih nekoliko meseci došlo je do više promena na rukovodećim mestima u SMATSA-i. Moram da kažem da, iako su svi kontrolori letenja koji rade na operativnim poslovima obučavani i licencirani u skladu sa evropskim propisima i standardima, zabeleženi su i slučajevi nepridržavanja propisane procedure. S obzirom na to da u vazduhoplovstvu, pa i u sistemu kontrole letenja, postoje višeslojne bezbednosne barijere, zbog toga nije dolazilo do ugrožavanja bezbednosti. Takvi postupci se analiziraju i preduzimaju se mere s ciljem da se takvi događaji ne ponavljaju. – Embraer 195. Tip putničkog aviona koji je učestvovao u incidentu / Foto: Dragan Trifunović, Tango Six Greške Blica Za početak, članak Blica ima nekoliko netačnih i pogrešno interpretiranih podataka. Događaj se nije odigrao u „julu“ kako je napisano već 24. juna. Ni u jednom trenutku u konkretnom događaju nije bilo opasnosti za živote u obe letelice i nije bilo opasnosti od direktnog sudara. Termin „za dlaku“ je improvizacija, manji avion u događaju nije bio tipa „cesna“ i nije bio „privatni“. Događaj se nije desio ni blizu Novog Beograda i konstatacija da je događaj mogao da ima „posledice po živote žitelja Novog Beograda“ predstavlja neosnovano i esnafski nedozvoljeno (retroaktivno doduše) širenje panike i prizemni senzacionalizam. Autorka članka je, radi konteksta, bila autorka i serijala članaka fokusiranih na bivšeg direktora Radojicu Rovčanina uz korišćenje anonimnih izvora od kojih je najfrekventnija priča zaista i završila na sudu. Sa druge strane, autorka članka u jednom njegovom delu obavlja i odličan posao otkrivajući prvi put široj javnosti detaljnije praksu koja je već više godina javna tajna u domaćoj vazduhoplovnoj industriji. Koncept samofinansirajućih klasa kontrolora letenja bio je strukturno problematičan, netransparentan i nebezbedan dok je velika većina proizvedenog mladog kadra bila nesposobna (u odnosu na profesiju koju obavljaju), nestručna i najinteresantnije – nezainteresovna za posao za koji su se školovali. Bili oni batice-degenerici puni para zbog bahatih i preambicioznih očeva advokata kako ih implicitno ilustruje članak ili jednostavno do te mere slučajno objektivno nesposobni, pa još po broju slučajno koncentrisani u navedenu čitavu jednu klasu. Šta se zaista dogodilo? Predmetni događaj tehnički nije predstavljao ozbiljan incident i stoga nije registrovan niti obrađen u formi informacije o vanrednom događaju na sajtu Centra za istraživanje nesreća u saobraćaju, preciznije istražitelja za vazduhoplovne nesreće. To jutro 24. juna oko 9 časova, kako Tango Six saznaje, Montenegrov Embraer bio je stabilizovan i u kratkom finalu a Pajper PA-28 registracije YU-DZZ bio je na nebezbednoj putanji, vremenski i proceduralno na nebezbednoj lokaciji u odnosu na letelicu u finalu i mimoišao je putnički avion preblizu za bilo koji standard bezbednih operacija. Naknadnom rekonstrukcijom događaja ustanovljeno je da ni jedna ni druga letelica nisu bile krive za moguće ugrožavanje bezbednosti letenja već da je veliki deo odgovornost bio na mladom kontroloru. Pajper PA-28RT-201T. Tip letelice koji je učestvovao u incidentu Pajper je, prema registru vazduhoplova Direktorata civilnog vazduhoplovstva, u vlasništvu kompanije Gas Aviation a zapravo je bio na misiji suzbijanja besnila divljih životinja iz vazduha putem bacanja mamaca koji sadrže vakcine. Letelica je imala adekvatno prijavljen let koji se sastojao iz mnogobrojnih paralelnih putanja u određenom prostornom bloku vazdušnog prostora radi što boljeg pokrivanja tretiranog zemljišta. Ove paralalene putanje (trekovi) su u jednom segmentu zalazile prostorno u uži reon Aerodroma Nikola Tesla, što je operativno moguće, dozvoljeno i bilo je uredno prijavljeno. SMATSA je imala obaveštenje, vizuelnu reprezentaciju željenih trekova i odobrila je letenje Pajperu. Mladi aerodromski kontrolor je neadekvatno reagovao od samog početka evoluirajuće situacije tog jutra u vazdušnom prostoru za koji je bio nadležan iako je u toj situaciji imao samo dva predmetna vazduhoplova i još jedan takođe manji, lokacijski udaljeniji i nevezan za događaj. Uprkos adekvatnim informacijama po kojima je mogao da koordinira rad Embraera i Pajpera on to ne čini, ne kontroliše dovoljno dobro vremenski i prostorno Pajper i pravi grubu grešku puštajući ga unutar školskog kruga Embraera koji je bio na sletanju. Embraer je u ključnom trenutku bio u kratkom finalu za pistu 12, kontrolor Pajperu dozvoljava da efektivno krosira školski krug u pravcu sa sredine downwind pozicije prema final legu Embraera, stavljajući ih po pravcima kretanja u previše rizičnu situaciju, skoro na putanji za sudar. Mladi kontrolor tu pravi dve velike greške: dozvoljava drugom avionu (Pajperu) da uopšte uđe u školski krug Embraera na sletanju prostorno i visinski i ono najgore – ni u jednom trenutku ne govori obema letelicama za poziciju, visinu i blizinu one druge. Koncept sopstvenog vizuelnog i kontrolorskog razdvajanja IFR i VFR saobraćaja u teoriji stavlja odgovornost kako na pilote tako i na kontrolore ali je u ovom slučaju mladi kontrolor bio najodgovorniji za nepostojeću situacionu svest obe posade. Posada Embraera uočava letelicu sa svoje desne strane na udaljenosti od oko 50 metara ali ne preuzima nikakav manevar izbegavanja niti inicira proceduru neuspelog prilaza. Nastavljaju svoj final, ravnaju i sleću bezbedno. Neagresivno ali ljutito se obraćaju kontroloru koji je nakon dovođenja dve letelice u konfliktne putanje takođe napravio i dodatne, za nijansu manje, greške. Epilog Incident biva registrovan od strane SMATSA-e, kompanija preuzima seriju internih istraga i korektivnih mera. Montenegro Airlines takođe radi svoju analizu ali ne eskalira događaj kod vazduhoplovnih vlasti obe države. Članak Blica ispravno navodi da se nakon incidenta dešavaju ozbiljni potresi u vertikali odgovornosti kako operative tako i nadležnih za obuku u SMATSA-i. Ostaje poražavajuća činjenica, kako Tango Six saznaje iz više izvora, da su jedva dvoje ili troje mladih ljudi iz pomenute klasi bili „adekvatni za posao“. Da je dozvoljeno da dobiju licence aerodromskih kontrolora pa da potom skoro svi budu planirani i za obuku za oblasne kontrolore. Za industriju i struku ostaje i pitanje da li je koncept samofinansirajućih kontrolorskih klasa razuman? Da li je bezbedan i potreban po uzoru na pilotsku profesiju sa kojom ipak ne deli potrebu za toliko brojnim kadrom koji mora što pre da počne da radi. Petar VOJINOVIĆ

Više od 200 porodica u Žagubici je i dalje u jako teškoj i bezizlaznoj situaciji, zbog posledica poplave u ovoj varoši 2. avgusta. Ovaj biser Braničevskog okruga je uništen, a šteta ne može da se izmeri u novcu. 0Piše: Danas Online11. avgusta 2018. 17.38 Izmenjeno: 17.42 ‘Nedostaju nam najosnovnija higijenska i prehrambena sredstva, ali i bela tehnika. U Žagubici živi pretežno starije stanovništvo, koje je u ovim poplavama izgubilo sve što su sticali godinama, pa i decenijama“, ističe Živojin Trifunović savetnik predsednika opštine Žagubica. On napominje da su osim kuća, uništene i njive i zasadi tako da sada se mora videti na koji način da se pomogne napaćenom stanovništvu ali na duži vremenski period. „Ne smemo da dozvolimo da stariji ljudi gladuju na ovako plodnoj zemlji, jer su im njive i bašte uništene za 10 minuta bujice. Otvorili smo i narodnu kuhinju kako bi pomogli što većem broju pretežno starijeg stanovništva ali sve je to nedovoljno jer mora biti održivo na duži vremenski period. Ovaj narod je ponosan i njima je jako teško da uzmu hranu iz narodne kuhinje, tako da ako nekima ne odnesemo u kuću ne bi ni uzeli hranu nego bi gladovali od stida. Oni su celog života od poljoprivrede hranili svoje porodice, školovali ih, a sada treba da uzmu od nekoga pomoć. To je jako teško za njih, objašnjava Trifunović. Trifunović ističe i da deo štete nemerljiv novcem. „Bujica je u svakoj kući koju je potopila odnela i deo kulturnog i istorijskog blaga. Uništeni su ćilimi i narodna nošnja, koji su se generacijama prenosili s jednog kolena na drugo. To je naše porodično nasleđe i ne postoji novac koji može da to kompenzuje jer je to deo nas. Ručni rad koji se prenosio sa majke na ćerku, da li mislite da postoji novčana komepnzacija za tu vrednost. Uostalom, i da imaš ne znam koliko novca sada niko i ne zna da to napravi“, objašnjava Trifunović. Posledice poplave će se dugo osećati, dodaje on, jer je svojom razornošću dovela u pitanje egzistenciju brojnih porodica u Žagubici na duži vremenski period. Osim što je poljoprivreda devastirana, uništena je i mehanizacija tako da je pitanje kako će se ubuduće obrađivati njive. Takođe, stočni fond je desetkovan, a da ne pričamo da je uništeno skoro 30 tona riba iz ribnjaka, koji je jedan od najvećih u Srbiji. “ Žalosna je bila slika utopljenih homoljskih jagnjadi nakon poplave. Ovi ljudi su uložili trud, vreme i srce u to. I to je uništeno u nekoliko minuta. Sigurno će ovo dovesti i do manjka homoljskih jagnjadi na tržištu, što će opet da utiče i na cenu. Uništene su i brojne košnice, tako da će biti veliki problem uopšte nabaviti homoljski med i u budućnosti jer treba velika ulaganja u obnovu košnica. Kaže da je lično pogođen i brojnim dezinformacijama koje se plasiraju iz određenih krugova ljudi a tiču se toga da je navodno pukla neka termoelektrana i da je to potopilo Žagubicu, jer tom prljavom kampanjom odvraćaju ljude koji žele da pomogli unesrećenom narodu. Ovim lažima su ogorčeni i ljudi u Žagubici. „Ova reka, koja je potopila Žagubicu, generalno najveći deo godine je bez vode, odnosno potpuno je suvo korito. Zato nas je i tako iznenadila ova bujica. Ko normalan bi pravio neke hidroelektrane na reci gde nema vode najveći deo godine?“, pita se Trifunović. U skladu sa tim, Trifunovic apeluje na sve ljude u Srbiji i inostranstvu da ne veruju lažima već da pomognu ovim unesrećenim ljudima i to na način na koji oni odaberu. Dodaje da to može biti kroz doniranje frižidera, veš mašine, šporeta ili uplatom na neki od žiro računa: dinarski račun 840-2978740-33 sa nazanakom za pomoć poplavljeniam u Opštini Žagubica. Zbog poziva iz dijaspore otvoreni su žiro računi za uplate u inostranim valutama: RS35840000000013577024, Opština Žagubica, Trg Oslobođena 1. link

KAKO VULIN SLAVI Uzeo 13 vojnih kuvara i konobara da mu služe na jubileju stranke FOTO: D. GOLL / TANJUG Ministar odbrane Aleksandar Vulin angažovao je trinaestoro zaposlenih iz Vojne ustanove "Dedinje" za proslavu desetogodišnjice svoje partije, Pokreta socijalista. Vojni sindikat je prvo tvrdio da im za tročasovno služenje nije plaćeno, dok su danas saopštili da je usluga naknadno plaćena i da su ugovori antidatirani. Iz Vojske kažu da je sve urađeno u skladu sa zakonom. Predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić kaže za "Blic" da je skandal što angažovanom osoblju ništa nije plaćeno jer su njihove plate od 25.000 do 34.000, koliko imaju kuvari i kasiri. - Za proslavu "Pokreta socijalista" iz Vojne ustanove "Dedinje" angažovani su dva šefa sale, devet konobara i dva kuvara, koji za svoj tročasovni rad nisu dobili nikakvu naknadu. Osim što Zakon o odbrani jasno kaže da je zabranjeno korišćenje Vojske Srbije u stranačke, ideološke i političke svrhe, pa se ovakvim činom krši i zakon ove zemlje, ovde se prvenstveno postavlja pitanje morala. Zbog čega su ljudi radili, narodski rečeno, badava? Svaka svetkovina u Srbiji, kada se pravi, domaćin koji organizuje veselje, znajući red, trudi se da se svi koji su angažovani budu isplaćeni. Nisu radnici Vojne ustanove "Dedinje", koja ima svoj ugled i tradiciju, došli na radnu akciju levičarske stranke, pokreta, što god da je Pokret socijalista - kaže Antić. FOTO: B. JANAČKOVIĆ / RAS SRBIJA Novica Antić sa saradnicima Zaposleni u toj ustanovi su, kako ističe, takođe radnici koje štite zakoni i Ustav Srbije, odnosno Vojna ustanova "Dedinje" nije ničija "dedovina, već državna institucija". - Apelujem da sa Vulin sa svojim stranačkim „drugovima“ dogovori i izdvoji deo novca od partijskih članarina i da se plate radnici “Dedinja” - predlaže Antić. On je upozorio i da je Pokret socijalista za ovo trebalo da potpiše ugovor sa nadležnom vojnom ustanovom. - Bar dovedite ovo stranačko bahanalisanje u zakonske okvire potpisivanjem ugovora sa državnom institucijom, čije radnike angažujete. Ne brukajte se. Ti ljudi ionako rade za više nego skromne plate, tako da im nametanje prekovremenog rada, bez dinara, dođe kao kažnjavanje. A na to, dok je Ustava i zakona ove države - niko nema prava! - istakao je Antić S druge strane, odgovarajuči na pitanja "Blica", iz Ministarstva odbrane tvrde da je usluga plaćena, te da se radi o uobičajenoj komercijalnoj aktivnosti. - Vojna ustanova "Dedinje" bila je angažovana za pružanje ugostiteljskih usluga na događaju Pokreta socijalista 14. jula 2018. godine od 17 do 20 časova u Domu omladine. Usluga je pružena pod komercijalnim uslovima, a bila je blagovremeno ugovorena još 11. jula. Za realizaciju ove usluge angažovan je broj zaposlenih u skladu sa ugostiteljskim normama, na poslovima posluženja, u njihovom redovnom radnom vremenu, za šta ih sleduje redovna zarada u skladu sa zakonskim propisima. Za ovakve delatnosti nije potrebna nikakva posebna dozvola, niti odobrenje jer se radi o poslovima u okviru osnovne delatnosti VU "Dedinje" i radi se o jednoj od uobičajenih komercijalnih aktivnosti, keteringu, koji je dostupan svim građanima. Sve je urađeno u skladu sa zakonom i propisima, kao i u prethodnih 50 godina koliko ova ustanova posluje - kažu u Ministarstvu odbrane. Direktor "Dedinja" Čedomir Kisić rekao je da Vojna ustanova kojom rukovodi posluje u skladu sa zakonom i daleko bolje nego što je bio slučaj u prethodnom periodu. - Molim predstavnike Vojnog sindikata da svojim delovanjem, a pre svega širenjem netačnih informacija, ne nanose štetu poslovanju VU "Dedinje" i ugledu njenih zaposlenih koji su reputaciju među ugostiteljima u zemlji stekli predanim radom u trajanju od pola veka - kazao je Kisić. PS: Biće nam drago da pokažemo ugovor i uplaćena sredstva Predsednik beogradskog odbora PS Nebojša Petrović kaže da su vojno osoblje angažovali jer su hteli simbolično da pokažu da im je stalo do vojske i države te da će im "biti drago" da pokažu ugovor i uplaćena sredstva. - "Dedinje" je samodohodovna ustanova koja nam je pružila uslugu keteringa, baš kao što bi i bilo koja druga ustanova ugostiteljskog tipa. Angažovali smo VU "Dedinje" u skladu sa zakonom i uredno platili usluge. Nismo želeli da angažujemo privatnike, već da angažovanjem VU "Dedinja" pokažemo, simbolično, da nam je stalo i do vojske i do države. PS pita Vojni sindikat zašto se nikada nije setio ove ustanove i njenih radnika za vreme dosovskog režima, kada je ova ustanova sistematski uništavana, kada je propadala, kada radnici nisu dobijali platu na vreme, već sada kada je "Dedinje" konačno stalo na noge, kada prihoduje, a radnicima plata ne kasni ni dan - poručio je Petrović. Šutanovac: Nedopustiva zloupotreba Bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac kritikovao je potez Aleksandra Vulina. - Nije prvi put da se zloupotrebljavaju vojska i njeni kapaciteti. Na novogodišnjoj zabavi je bivši ministar Bratislav Gašić izveo pripadnike vojske da tu noć dele čaj i kuvano vino građanima u Kruševcu. Vulin je u svojoj bahatosti u toj zloupotrebi otišao korak dalje i to u partijske svrhe, što je nedopustivo i neoprostivo - kaže Šutanovac. Vojni sindikat: Anidatirali su ugovore Danas, dan posle prvog saopštenja, Vojni sindikat izdao je novo u kome kažu da je zaposlenima VU “Dedinje” usluga naknadno plaćena, nakon što je čitav slučaj dospeo u javnost. Oni trvde je direktor Vojne ustanove „Dedinje“ antidatirao ugovore i da su radnici “brže bolje isplaćeni uz davanje instrukcija šta da kažu.” Vojni sindikat pozvao je danas Ministarstvo odbrane da objavi ugovor o angažovanju ljudi, ponudu menija, radne naloge, radne liste, kao i fiskalne račune. https://www.blic.rs/vesti/politika/kako-vulin-slavi-uzeo-13-vojnih-kuvara-i-konobara-da-mu-sluze-na-jubileju-stranke/sngddlk

Kako se već nekoliko dana u medijima provlači vest da je “Telenoru zabranjeno naplaćivanje kazni za raskid ugovora” prenosimo u celosti zvaničan stav kompanije povodom ovog pitanja: Izvor: ITmagazin

Bivši SRPSKI VOJNI PILOT uhapšen u Španiji, uzimao i do 100.000 evra da prenese DROGU helikopterom Španska policija uhapsila je 18 ljudi, uključujući dva bivša srpska vojna pilota, nakon što je razbila međunarodni lanac trgovine drogom, pišu strani mediji. Prsten šverca droge bio je operativan između Španije i Maroka, a španski i marokanski mediji navode da je bio specijalizovan za krijumčarenje hašiša. Uhapšeni piloti, za koje se navodi da su Srbi, piše da su stručnjaci za noćno letenje na niskim visinama i bez osvetljenja kako bi izbegli da budu primećeni, piše "Eurovikli njuz". https://www.euroweeklynews.com/news/on-euro-weekly-news/spain-news-in-english/1471698-flying-high-helicopter-drug-trafficking-gang-in-spain-smashed-by-police Iskusan srpski pilot zarađivao 100.000 evra po letu Španska civilna garda presrela je dva helikoptera u dve odvojene akcije i uhapila 18 ljudi u operaciji Andaluzija-Seranija, među kojima su i "mozgovi operacije", kao i srpski piloti. "Srpski pilot je veoma iskusan, u pitanju je bivši pripadnik oružanih snaga i jedan je od najaktivnijih u slanju droge od Maroka do Španije vazdušnim putem. Ima oko 60 godina i na hiljade sati letenja. Sposoban je da leti u punoj brizini kroz Gibraltarski prolaz u helikopteru bez svetala, po mraku, samo uz pomoć naočara za noćni vid", piše španski list "Diariodesevilla". http://www.diariodesevilla.es/sevilla/Cae-Marruecos-utilizando-helicopteros-pilotados_0_1220578537.html Operacija je započela 2017. godine kada je otkriven sakriveni helikopter u planinama Seranija de Ronda u Andaluziji. Helikopter korišćen u švercu droge je model Bo-105, prenosi marokanski "Leconomiste" i nakon njegove zaplene, kriminalna grupa se nije obeshrabrila već je nabavila novu letelicu. Međutim, drugi helikopter presretnut je 9. decembra u Kabezaz de San Huan kada je izvršio "narko-let" od Sevilje do Maroka. Tada je uhapšeno tri osobe, uključujući i srpskog pilota. Navodi se da je drugi helikopter kupljen legalno u Nemačkoj za pola miliona evra i da je kamionom dopremljen u Španiju. http://leconomiste.com/flash-infos/maroc-espagne-des-helicopteres-pour-transporter-le-haschich - Civilna garda uočila je srpskog pilota kada je spuštao helikopter na farmu Las Kabezaz de San Huan. Tamo su bila dva muškarca koja su čekala da preuzmu pošiljku. Pilot je shvatio da je otkriven i uspeo je da se oslobodi tereta bacanjem u more. Policija je tada bez uspeha pretražila helikopter. Pilot je napustio farmu i krenuo prema Maroku ali se ubrzo nakon toga vratio na drugu parcelu gde je uhapšen - navode španski mediji. Nekoliko dana ranije, srpski pilot je stigao u Sevilju iz Švajcarske gde ima prebivalište. Kako pišu mediji, jedan toliko stručan pilot poput njega može da naplati i 100.000 evra po letu. Njegov posao bio je da preuzme robu, odveze je i ide kući. - Veoma je teško otkriti takvu vrstu leta jer su piloti veoma iskusni, nisko lete po mraku i veoma su brzi - rekao je kapetan Ernesto Segura Iglesias, šef španske policije. Nakon otkrića drugog helikoptera, izvršena su četiri pretresa u provincijama Malage i Sevilje. Kako se navodi, međunarodna narko-organizacija imala je logistički tim koji je bio zadužen za održavanje helikoptera i gorivo, kao i mehaničare koji su ih redovno tehnički kontrolisali. Takođe, navodi se, imali su farme poslovanja i veliku mrežu mehanizama za popravku helikoptera. Trgovci su takođe koristili brodove da sakriju helikoptere modifikovane za prenos droge. Nose i do 900 kilograma droge po letu Moćni i lagani avioni, proizvedeni u Nemačkoj, poseduju kapacitet za nekoliko putnika, ali su ih trgovci drogom prilagodili da transportuju i do 900 kilograma droge. Kako pišu španski mediji, mehaničari su kosovskog porekla. Zaplenjena su tri vozila, brojni mobilni telefoni, instrumenti za letenje, mašine za brojanje kovanica, nakit, satovi visoke vrednosti i 18.000 evra zajedno sa brojnom dokumentacijom, navodi marokanski "h24info". https://www.h24info.ma/maroc/video-ex-pilotes-de-larmee-serbe-transportaient-haschich-entre-maroc-lespagne/ Svi pritvoreni treba da se pojave pred sudom, a imena srpskih pilota za sada nisu objavljena. Vlasti veruju da je organizacija potpuno srušena nakon što je uhvaćen helikopter i pilot, glavno sredstvo te kriminalne grupe. Godine 2015. u planinama Andaluzije srušio se jedan krijumčarski helikopter koji je leteo bez osvetljenja kako bi izbegao Špansku civilnu gardu. Pilot i kopilot su poginuli, a kasnije je albansko Ministarstvo odbrane potvrdilo da se radi o njihovim oficirima koji su zatražili otpust od 12. do 31. januara ali ne i dozvolu za putovanje u inostranstvo.

Jedini sukob koji se trenutno vodi na ovoj društvenoj mreži jeste onaj između njega i Tviteraša, a sve zbog teksta "Vojska Srbije spremna: Ako Šiptari napadnu, za tri sata uzimamo sever" Ekstremnog desničara Mišu Vacića žestoko su isprozivali na Tviteru zbog komentara da će na silu mobilisati tuđu decu za rat na Kosovu. Jedini sukob koji se trenutno vodi na ovoj društvenoj mreži jeste onaj između njega i Tviteraša, a sve zbog teksta "Vojska Srbije spremna: Ako Šiptari napadnu, za tri sata uzimamo sever". U toj prepisci na tviteru Vacić je upotrebio pogrdne reči, psovke i hvalospeve na sopstveni račun, mada se ni Tviteraši nisu snebivali: "Gde si služio vojsku i koji rod", "Stvarno Mišo Vaciću, kad igraš kaunter strajk, koje oružje biraš?", "Šomi,opusti se što si tako napet? Stiže voda", da bi situacija kulminirala zbog pitanja "Brate ti si ozbiljan debil, koja vojska, koji šiptari, ko će da ide u vojsku, ko će da ratuje gluperdo jedna?". - Tvoja deca će da idu. Ja ću ih lično mobilisati - odgovorio je nekadašnji predsednik i portparol desničarskog Pokreta "1389", a zatim je usledila lavina negativnih komentara na njegov račun. Iako se na Tviteru predstavlja kao idealista, skroman čovek, nacionalista, ljubitelj istorije, pravde i istine, predsednik Srpske desnice konstatno izaziva kontroverze. Poslednji put je napravio gaf kada je u vozu oslikanom freskama koji je krenuo iz Beograda ka Kosovskoj Mitrovici, novinarima delio vizit karte na kojima piše da je zaposlen kao savetnik predsednika Kancelarije za KiM.

Slavlje jučerašnjeg praznika 55. i 30. godina upotrebe sovjetskih lovaca iz porodice MiG (za koji smo dobili i zvanične oznake) upotpunjeno je jednom izuzetno interesantnom internet emsijom i njenim gostom koji je do sada retko pričao pred kamerama. Pukovnik u penziji, pilot Mirčeta Jokanović gostovao je u emisiji „Naš Aeroput“ autora i voditelja Velibora Vukašinovića. Emisija vazduhoplovne tematike koja se već duže vreme emituje na opskurnom radiju „Snaga naroda“ ovoga puta bavila se najaktuelnijom temom trenutno – MiG-ovima 29 u jugoslovenskoj i srpskoj službi kroz svedočenje izuzetno interesantnog i prilično ekskluzivnog gosta. Mirčeta Jokanović bio je jedan od prvih letača u prvoj grupi pripadnika RV i PVO JNA koji je otišao u Sovjetski Savez na preobuku za tadašnje čudo vazduhoplovne borbene tehnike – lovac MiG-29. Tokom karijere komandovao je najbitnijim lovačkim jedinicama domaćeg ratnog vazduhoplovstva da bi ga bombardovanje 1999. godine zateklo na komandnoj dužnosti, van aviona. NATO agresija, preciznije srpski ugao priče, do sada je ispričana kroz nekoliko pisanih i video svedočanstava ali neke utiske i detalje Jokanovićevih sećanja do sada sigurno nismo imali priliku da čujemo. Petar VOJINOVIĆ

Pomaze Bog, Da li mi mozete reci sta citati nakon procitanog Jevandjelja po Mateju? Pozdrav i hvala unapred!

Hrvati i turizam SVAKOG ljeta Hrvatsku posjete hiljade turista iz brojnih zemalja, a tako će biti i ove godine. Iznajmljivači apartmana već unaprijed znaju što ih čeka kad vide da im je na vratima Nijemac, Poljak, Englez ili Hercegovac. Neki će to nazvati predrasudama, a neki čistom istinom. Književnica Dada Batinić na Facebooku je opisala kakva iskustva domaći imaju s turistima iz raznih država. Talijani te uvik pitaju govoriš li engleski, ali tvoj odgovor, ma kakav bio, ne razume jer engleski ne pričaju. Rečenica "Spik ingliš?" u njih se prenosi s koljena na koljeno i za nju su svi čuli. Vuču se po kući ka slina po maramici i uvik in svašta triba, obično ono što u sebe doma nemaju. Svi sve pitaju uglas i isprid tebe se posvade prije negoli odgovoriš. Kad odu, taj apartman više ne moreš nikome iznajmit jer ga triba piturat, deratizirat, a najbolje-spalit! Fale ti cijevi od vode, fali ti pepeljara...fali ti i živaca da o Talijanima uopće pišeš. Bosanci, meni najmiliji gosti, uvik u autu dovedu makar osobu više negoli auto more primit. Kako priđu granicu, nije jasno. Čin parkiraju, ispadaju vanka s osmijehon, ko da nisu putovali 5, 6, 7, 8 sati po najvećoj vrućini. Puten, kažu, stali u Jablanicu, donili ti malo pečenoga, pa u Blagaj, donili ti urmašicu, a u Metkoviću kupili marmeladu od nektarina, mislili ponit kući, ali in se sviđaš pa ti dali i to. Grle te i ljube iako se prvi put vidite. Rezervirali su apartman na sedan dana, a lovu potrošili drugi dan ujutro. Nesritni i nikakvi spremaju se kući, povest će i rođaka nazad, trevili ga jutros na plaži, doša samo na dan. Kako su ti se uvukli pod kožu, daš in pet dana gratis. Rođaku također. Oni plaču od sriće, ti jecaš. Pitaju te šta ti je, ne znaš ni sam. Otad ste najboji prijateji pa zimi, dakako, ideš u njih. Više spize izideš u tih sedan dana negoli u sebe cilu godinu. Kad se vratiš doma oni te svako malo pitaju kako si, a ti njih samo kad in misliš doć u goste. Kad o njima pričaš svome društvu, spominješ ih ka čimavice koje ti liti navrnu pa ne moš zaradit, a kad oni svojima govore o tebi, svaki njiov prijatej misli kako si super pa te zafrendava na fejsbuku. Zaključiš da si ograničen dalmatinskin mentaliteton i gadiš se sam sebi u periodu od 1.10. do 1.6. Taman i da si dobijo na lotu, prošapćeš jupi Ako je Švabo reka da će doć u subotu u 10.00 more bit autocesta zatvorena zbog bure, more mu umrit mater, ali njega eto u 10:00:00. Prema njima se ophodiš ka i oni prema tebi, službeno, ko da si doša u općinu sređivat papire. Gledate se malo ladno, malo s nerazumijevanjen, ti strepiš jel ti išta fali, a njima smeta i da ih pitaš kako su. Nakon toga ih više ne vidiš i ne čuješ. Pari da ih nema, ne troše ni vodu ni struju, jedino što svaki dan na konop obise novi šugaman. Ti poštuješ kućni red zbog njih, televiziju slušaš na 20, a ćaći zapritiš da ćeš ga ostavit u staračkome pojača li na 30. Mobitel ti ne zvoni nego drće, a taman i da si dobijo na lotu, prošapćeš jupi. Kad odu, daješ stan samo Amerikancima da se izbalansiraju energije. Amerikanci non-stop laprdaju i zvizneš na živce još na kolodvoru. Nijedne rečenice u njih nema bez najmanje dvi podštapalice i jasno ti je zašto naš čovik uspije u stranome svitu. Za Hrvatsku su prvi put čuli igrajući društvenu igru. Skupilo se njih šest pa jedan nabojo na zemljopisnoj karti di će društvo ove godine prije fakulteta. Prst mu zavatijo i susjedne zemlje no, za razliku od BiH i Srbije, Krejša je na moru. Za Neum isto nikad nisu čuli. U avionu su izguglali sve o našoj povijesti od stoljeća sedmog naovamo, vidili pošto su nan kurve i spiza i čude se da znamo šta je wi-fi. Potraš ih prije negoli ste došli do apartmana. Englezima sve naplati unaprijed jer završe u bolnici Poljaci nisu sigurni je li Makarska grad u koji su naumili ić, niti znaju kako su do tebe došli. Pitaju te svašta, ne čuju ništa. Pitaju more li se na planinu i kad je najboje ić. Rečeš da je najboje prije sunca, nikako u podne, odu u podne. Rečeš da je dućan pedeset metara livo, odu desno do izlaza iz grada. Pitaju te di je nudistička plaža, neće se tamo kupat nego da ne bi zabunon na nju nabasali. Uputiš ih nistrmo, javna plaža in je 5 minuta od kuće. Kad se vrate, pokazuju ti slike koza i pripoznaš među kozama Andriju Bakujina koji živi u Velikome brdu, deset kilometara odavde. Svaki put kad ih pogledaš glupavo se smješkaju i u sebi misliš da su tribali odsjest u kakvome centru za skrb. Porazbijaju ti pola inventara, optuže te da in prpaš po stvarima jer ne mogu nać svoj otvarač za konzerve. Zaštopaju perilicu za suđe jer teču skupa sa manistron gurnu unutra. Kad odu, malo razmišljaš o Hitleru. Englezima je sve ekselent, osin šta prezirno komentiraju ono što vide i dotaknu. Srdela je odlična, ali zar nemate fish and chips? S mladima je lakše, čuli su za Dubrovnik i Zrće pa in objasniš da si ti između. Odma će sutra tamo ili vamo, zavisno od autobusnih linija. Moraš in sve naplatit unaprid jer loču, padnu s balkona istu večer i naredne dane provedu u bolnici. Odeš jednon u posjet, poneseš kilo limuna i litar soka, Englez je još u komi, vratiš sve doma. Potrošio si, ali nije ti žaj. Francuzi zapisuju na šta će se žalit ne bi li dobili povrat novca Australci ti plate deset dana, ali kako prvu večer svrate u pivnicu tako ih narednih devet dana više ne vidiš. Dođu doma tek deseti dan, u istoj majci i istin gaćama u kojima su ih vidio i prvi dan. Panično traže pasoš, kasne na avion. Ljube ti i grle mater, itaju se na susidu s kojon ne govoriš, vidili je da zaliva isprid kuće. Dovikuju se sa prolaznicima, mašu svima. Mašeš skupa sa susjedon (profesionalci ste), a kad zamaknu za prvu okuku, njoj jebeš mater i popiješ malo vode s cukron da te ne kolpa. Za Australce se ne triba sekirat da neće stić na avion jer se još nije dogodilo da oni nemaju sriće. Uvik se potrefi da je gužva oko ukrcaja pa kasnili tri sata ili tri dana uvik stignu na vrime. Francuzi, čin su došli, zapisuju na šta će se žalit ne bi li dobili povrat novca. Odma se pogodiš da in vratiš 100 eura samo da te ne gnjave za svaku sitnicu. Za njiove pare iznajmiš apartman u tete i vratiš se kad oni odu. Česi ubace stvari u stan, nameče ceradu na auto i nema šanse da će sist za volan do kraja odmora, iako obilaze cilu Rivijeru. Znaju svaku samoposlugu u gradu, upoznati su sa besplatnin zbivanjima, kulturnin znamenitostima, bauljaju po plaži i planini....Tek kad su sve izvižitali sidnu popit kriglu pive. Ko što Čehinja voli pokazat sise, tako Čeh voli pokazat drob. Ko što se Čehinja, koristeći razvedenost obale, kriomice kresne s našin spasiocen na plaži, tako Čeh kriomice loče pivu, izgovarajući se da mora u kafić na zahod. U muškaraca i dalje dobro kotira "fudbalerka", a ženske se strižu nakratko i to tako da ne znaš jel je ostriglo ili počupalo. Da se ne misle oće li izgorit ili neće, sprže se odma prvi dan pa se među svojima fale ko je crveniji. Žaj ti je kad odu jer su razdragani i nema u njima zla. Njiova ćer ti se ionako oženi za rođaka, viđat ćete se. Motri na djecu ka bejvoć iako ne zna plivat. Hercegovac ne rezrvira ništa jer je još za vrime rata kupijo stan u Makarskoj. Kako nije od vele odanja, gleda kako bi dotra prva dva kola od mercedesa u plićak. Kad izađe iz auta sidne u najbliži kafić i pije tri deca dok žena iskrcava sve iz gepeka. Ona ita peraje, maske, dicu, suncobrane, rukavice... Polak toga dica odma meću na sebe. Kad su dica u moru, mater in sidi pod suncobranon i motri na njih ka bejvoć iako ne zna plivat. Dica deranjen nadjačavaju jet-ski egzibicije i cila plaža gleda šta ta dicu mogu. A mogu slijedeće: začepit nos rukon i stisnit usta da poplave, pa taknit glavon more. Tako nekih stotinjak puta, ali s istin žaron i povicima. Jedini način da se njih riješiš je da zovneš "pauka". Austrijanac, ka i Slovenac, ako i dođe, dođe na bicikli ili makar s auton koje vuče pet šest bicikli na krovu. Ne iđe na more nego ga vidiš na po staze kad odeš na planinu kopat kunpire. Voziš golfa tricu TDI i do vrha "Sv. Jure" je mrtva trka. Pokušavaš ga izgurat sa staze ali digne biciklu na zadnje kolo i ruvinaš auto o kamen. Dođe na vrh prvi, a od polak litra vode koje ima sa sobon, ostalo mu četiri deca. Daje tebi jer ti u autu ne radi klima. P.S. Svaka sličnost sa stvarnin osobama je slučajna. Moguće je npr. da Hercegovac nema stan nego kuću...itd. 6yka.com