Наш опит молитве...

[obi-wan]

  On 15. 10. 2009. at 8:14, Константин рече

Да ли се молимо?
Читамо ли молитвено правило ујтру и увече; а молитву Исусову?
Сећате се својих почетничких дана и ревности?
О како да се вратимо тој ревности!!!

Expand  

Molitva je - pre svega - razmisljanje o Bogu (bogomislije) i razgovor sa Njim, stremljenje uma ka Bogu.

Tesko da moze jedan vernik da smisli vazniju stvar u svom duhovnom zivotu od molitve, i naravno pricescivanja.

Stalna i ujednacena molitva je kao da si prikljucen na Izvor energije, za koju znas da te obnavlja i preporadja.

Ako bismo pricesce nazvali duhovnom Hranom i Lekom, onda bi molitvu mogli da nazovemo duhovnim vazduhom, tj. duhovnim disanjem naseg bica...

[JESSY]

ја молитву доживљавам као свој однос са Богом... 0442_feel

[Дијана.]

obi-wan

Molitva je - pre svega - razmisljanje o Bogu (bogomislije) i razgovor sa Njim, stremljenje uma ka Bogu.

Tesko da moze jedan vernik da smisli vazniju stvar u svom duhovnom zivotu od molitve, i naravno pricescivanja.

Stalna i ujednacena molitva je kao da si prikljucen na Izvor energije, za koju znas da te obnavlja i preporadja.

Ako bismo pricesce nazvali duhovnom Hranom i Lekom, onda bi molitvu mogli da nazovemo duhovnim vazduhom, tj. duhovnim disanjem naseg bica...

Odlicno iskazana sustina. 0442_feel

Molitva je potreba za onog ko je Boga dozivio i voli Ga; plod je vjere. Bez vjere, molitva je dosadna ili nerazumljiva obaveza, tako da je pitanje vjerovatno postavljeno iz tog razloga. a to razumijemo mi koji smo to dozivjeli, a onaj koji nema vjeru ne moze shvatiti nesto sto se opitno shvata. Vjera je dar, ko je pozeli i krene za njom, dobice je, i rasce ona u njemu; vjera se iskazuje molitvom. Molitva radja vjeru (i druge blagodatne darove). I tako ukrug. 0442_feel

[Милан Меденица :)]

за мене је молитва исказана потреба и исказана захвалност, не знам како би је другачије дефинисао.

[Драган άσημος :)]

Молитва може да буде формална, површна, само да изговарамо или мислимо ријечи, без свијести и осјећаја да се заиста некоме обраћамо и да тај неко заиста нас чује и хоће да нас саслуша и рећи ће своје. Колико сам се само пута молио формално, површно?!

Ја имам потребу да од Господа тражим помоћ, јер много чему што ме сналази у животу нисам дорастао, осјећам се слабим и немоћним, нпр. да донесем неке одлуке како да поступим у одређеном случају. Одлуке које могу значајно да утичу на мој живот и живот оних на које моје одлуке, а у крајњој тачки моји поступци утичу.

Моје слабости и немоћи душевне вапију за помоћу Божијом, зар ја да на нашем свадбеном весељу изађем пред 450 људи и изговорим молитву Оче наш, а при том да ми срце не затрепери ни у једном тренутку од треме, без помоћи Божије.

Искуство ми каже да је поред тога да ли је наше тражење по вољи Божијој или није, суштински битно како ми тражимо, да ли формално или са пуним повјерењем.

А кад од неког нешто добијеш, најљепше што можеш да учиниш је да се захвалиш.

[zlata]

Imam u poslednje vreme problem sa molitvom...

Mrzi me,tesko mi je znaci lenjost... onda ne znam sta bih rekla...sem da svima bude dobro i da sve bude po Bozijoj volji...

Govorim molitvu mehanicki i onda prekinem jer vidim da nije iz srca,pa se smorim...

Najlepse se molim i najvise su mi misli sabrane kada slusam duhovnu muziku,pa tako i radim...

Inace, ne znam kako da vratim volju za molitvom na prvobitno stanje,mislim da sam tu najvise izgubila...

[obi-wan]

  On 11. 1. 2012. at 20:45, zlata рече

Imam u poslednje vreme problem sa molitvom...

Mrzi me,tesko mi je znaci lenjost... onda ne znam sta bih rekla...sem da svima bude dobro i da sve bude po Bozijoj volji...

Govorim molitvu mehanicki i onda prekinem jer vidim da nije iz srca,pa se smorim...

Najlepse se molim i najvise su mi misli sabrane kada slusam duhovnu muziku,pa tako i radim...

Inace, ne znam kako da vratim volju za molitvom na prvobitno stanje,mislim da sam tu najvise izgubila...

Sveti Oci kazu da covek neretko mora i da se primora, da prosto pocne da cita, a onda uz trud dolazi i raspolozenje, kao sto nekad tek uz prisilno jelo dolazi i apetit.

Ljudska priroda je raslabljena, zato joj je potreban stalni trud, cim se malo popusti, postaje teze.

Takodje, kao sto si i primetila, slusanje duhovne muzike, na primer, kao i citanje Jevandjelja ili kvalitetne duhovne literature takodje podstice zedj za molitvom i raspolozenje ka tome.

[Oglo]

  On 11. 1. 2012. at 20:45, zlata рече

Inace, ne znam kako da vratim volju za molitvom na prvobitno stanje,mislim da sam tu najvise izgubila...

Hm prvobitno stanje? Pretpostavljam stanje entuzijazma i poleta??

Ali to je samo trenutni osjećaj isto kao što je i smorenost.

Budi strpljiva ,ne teži "ekstazi" ne traži u molitvi ništa osim da te Bog ne ostavlja tj "neka bude Carstvo tvoje"

...i diši

[anajrim]

  On 11. 1. 2012. at 20:45, zlata рече

Imam u poslednje vreme problem sa molitvom...

Mrzi me,tesko mi je znaci lenjost... onda ne znam sta bih rekla...sem da svima bude dobro i da sve bude po Bozijoj volji...

Govorim molitvu mehanicki i onda prekinem jer vidim da nije iz srca,pa se smorim...

Najlepse se molim i najvise su mi misli sabrane kada slusam duhovnu muziku,pa tako i radim...

Inace, ne znam kako da vratim volju za molitvom na prvobitno stanje,mislim da sam tu najvise izgubila...

nista mi ne mozemo bez Boga,pa tako se ne mozemo ni moliti bez NJega...pominjes sabrane misli,i to je molitva,pozitivne misli...nemoj da se rastuzujes zbog toga...cini onoliko koliko mozes,moli se kratkim molitvama,isusovom molitvom npr.,i potrudi sa da ono sto procitas, procitas makar sa paznjom,dakle nije bitno ako je kratko samo da ti um prati rijeci...vjeruj da je to samo jedna faza i da ce sve opet biti kao ranije,ponekad se cini da nas je Bog sasvim ostavio,ali kako bi inace znali da Ga trebamo 4869

[napoleon bonaparta]

  On 11. 1. 2012. at 22:08, anajrim рече

nista mi ne mozemo bez Boga,pa tako se ne mozemo ni moliti bez NJega...pominjes sabrane misli,i to je molitva,pozitivne misli...nemoj da se rastuzujes zbog toga...cini onoliko koliko mozes,moli se kratkim molitvama,isusovom molitvom npr.,i potrudi sa da ono sto procitas, procitas makar sa paznjom,dakle nije bitno ako je kratko samo da ti um prati rijeci...vjeruj da je to samo jedna faza i da ce sve opet biti kao ranije,ponekad se cini da nas je Bog sasvim ostavio,ali kako bi inace znali da Ga trebamo 4869

Da li je onda u redu, kada smo u stanju gde ne moze pronaci osecanja, da smanjimo molitvu? ( pitam za sebe )

[w.a.mozart]

još jedno... setimo se reči Dostojevskog

... i nikada u molitvi ne prilazite Bogu SA USLOVIMA

[anajrim]

  On 11. 1. 2012. at 22:23, marko55555 рече

Da li je onda u redu, kada smo u stanju gde ne moze pronaci osecanja, da smanjimo molitvu? ( pitam za sebe )

e,vidi ja cu tebi svakako da odgovorim,ali to je samo moje licno misljenje i uopste ne mora nista da znaci,najbolje da se konsultujes sa svojim svestenikom,ima ih dosta i na ovom forumu...

dakle recicu ti sta ja radim...onda kad me uhvati lijenost i kad mi nije do molitve,molim se kratkim molitvama., isusovom molitvom,ali s paznjom,i tad iscitam ono kratko pravilo-3 put ocenas,3 put Bogorodice Djevo i 1 Vjerujem,ujutru,prije rucka i pred spavanje...znaci ja ne silim sebe da nesto iscitavam mehanicki vec se stalno,najcesce u sebi,mislima,obracam Bogu kratkim molitvama,i tako jos nekim svetiteljima da mole Boga za mene,i guram tako dok me to prodje 4869

znaci ovo nije nikakav savjet vec eto neko moje iskustvo,rekoh vec najbolje da to vidis sa svojim svestenikom...

i jos nesto,primjecujem da si pomalo opterecen molitvom,kako i sta ciniti,polako,pomalo,cini koliko mozes,makar malo,ali sa paznjom,mi bez Boga ne mozemo nista,i nijedna nasa molitva Njemu nije potrebna,molitva odrazava nas same...

[Жика]

  On 11. 1. 2012. at 20:45, zlata рече

Imam u poslednje vreme problem sa molitvom...

Mrzi me,tesko mi je znaci lenjost... onda ne znam sta bih rekla...sem da svima bude dobro i da sve bude po Bozijoj volji...

Govorim molitvu mehanicki i onda prekinem jer vidim da nije iz srca,pa se smorim...

Najlepse se molim i najvise su mi misli sabrane kada slusam duhovnu muziku,pa tako i radim...

Inace, ne znam kako da vratim volju za molitvom na prvobitno stanje,mislim da sam tu najvise izgubila...

Не брини,мислим да се то многима дешава.Ипак је на почетку ревност јача.Пробај да говориш Исусову молитву.

[Драгана Милошевић]

Podelicu sa vama neko svoje skromno iskustvo .Kao i svima i meni se u zivotu smenjuju razne dogodovstine.Ispocetka sam u molitvi trazilia kao neko dete ocu ovo, ocu ono . Vremenom se to menja u potrebu da budem sa Bogom, da kroz molitvu dodjem do mira svake vrste. Desilo se da zbog nepromisljenog ponasanja zapadnem u depresiju.E , tad je bilo nemoguce sabrati misli Procitati nesto bez gorkog plakanja i takva molitva je bila pravo gubljenje vremena. Bio je jedan period kad sam zbog svoje nemoci citala samo Psaltir (bez razumevanja i bez usrdja ). Na kraju se ispostavilo da sam ponovo stekla usredsredjenost . Sada kada citam neku literaturu shvatam da je cilj molitve sjedinjenje sa zivim Bogom kao sto David kaze " trazim lice Tvoje". Molitva za druge je duhovna milostinja - jednostavno ne treba biti sebican u molitvi.

[milan.]

sto se mene tice, ovo je molitva monaska(isihasticka) i nije liturgijska, ovde se molimo samo za sebe, a ne za zajednicu. to sto je starac porfirije rekao da kad kazemo: pomiluj me, to se automastki odnosti i na druge je samo pokusaj da se molitvi da liturgijski karakter.

cilj ove molitve je da se dozive neka uzvisena stanja kroz prizivanje imena gospodnjeg i priznavanjem svoje nemoralnosti, jer cenim da se ovde gresnost posmatra kroz prizmu etike, i da se i najboljem slucaju dospe u ono stanje kao kad su apostoli videli tavorsku svetlost.

s druge strane, isusova, tj gospodnja molitva, je liturgijska jer kazemo:

Оче наш, који си на Небесима

Да се свети име Твоје

Да дође Царство Твоје

Да буде Воља Твоја

И на земљи као што је на Небесима

Хлеб наш насушни дај нам данас

И опрости нам дугове наше

Као што и ми опраштамо дужницима својим

И не уведи нас у искушења

Но избави нас од злога.

ovde se mi molimo kao zajednica i za zajednicu. ne kazemo hleb nas nasusni daj mi danas, pa tu podrazumevamo i ostale...

a ima i ono: presveta bogorodice spasi nas. to tek ne razumem. nas spasitelj je isus hristos a ne bogorodica, ona je vrata kroz koja je dosao spasitelj, ali ne spasava ona. ovo je posledica posmatranja spasenja kao nekog umilostivljena nemilostivog boga, pa ga kao ona treba umilostivi i spasi nas.