Националност

[Дејан]

I da li bi pre bio sa predanom pravoslavkom albanske nacionalnosti ili Srpkinjom ateistom?

Мислим да би изабрали ону са највећим грудима

[Дејан]

Direktori se žene – sekretaricama

Američki nacionalni biro za statistiku sproveo je istraživanje na uzorku od 3,5 miliona domaćinstava o tome da li profesionalni, obrazovni i materijalni status određuje izbor bračnog partnera. – Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, od 36.429 brakova sklopljenih u 2014. godini, supružnici u gotovo dve trećine slučajeva imaju jednaku školsku spremu, ali samo njih 0,9 odsto bavi se istim zanimanjem

Autor: Katarina Đorđevićsubota, 20.02.2016. u 08:05

(Фото Ројтерс)

Mit o suprotnostima koje se privlače uverljivo demantuju grafikoni Republičkog zavoda za statistiku. Analiza izvedena na osnovu 36.429 brakova sklopljenih u 2014. godini svedoči da su u čak 91 odsto slučajeva pred matičara izašle osobe iste nacionalnosti. U čak 64 odsto skloljenih brakova partneri imaju istu školsku spremu, a na ludi kamen najčešće staju supružnici koji su rođeni u istoj deceniji. Iako brojna sociološka istraživanja pokazuju da je posao mesto na kome se upoznaje najveći broj savremenih bračnih parova, nacionalna statistika svedoči da se svega 0,9 odsto bračnih partnera bavi istim zanimanjem. Zanimljiv je i podatak da čak petina mladoženja ima nižu školsku spremu od neveste, što nije iznenađujuće s obzirom da su žene obrazovaniji deo populacije.

Istraživanje koje je sproveo Američki nacionalni biro za statistiku, na uzorku od 3,5 miliona domaćinstava, pokazalo je da su najčešći brakovi između nastavnika u osnovnoj školi. Žene koje dobro zarađuju, kao što su doktorke i advokati, obično se udaju za muškarce iz svoje ekonomske klase, dok žene koje potiču iz nižeg socio-ekonomskog sloja obično staju pred oltar sa muškarcima iz višeg sloja. U prevodu, direktorke se najčešće udaju za direktore, dok se direktori neretko žene svojim sekretaricama. Ova studija otkrila je i neke čudne putanje Kupidonovih strela, pa su istraživači došli do zaključka da se balerine često udaju za – zavarivače, a da se sudije i advokati neretko žene medicinskim sestrama.

Ako je verovati rezulatima ove studije, menadžeri i finansijski analitičari najčešće staju pred oltar sa sekretaricama ili profesorkama osnovnih ili srednjih škola. Fabrički radnici često se žene frizerkama i medicinskim sestrama, a vozači kamiona stupaju u brak sa kasirkama, negovateljicama i medicinskim sestrama. Doktori obično žene doktorke, medicinske sestre, profesorke na univerzitetu i koledžu, a inženjeri staju pred oltar sa spisateljicama, knjigovođama, službenicama i medicinskim sestrama, a maseri neretko žene frizerke, kozmetičarke, bibliotekarke i kasirke.

Stjuardese se pak udaju za pilote – tako bar govore rezultati ove studije, koji pokazuju da se medicinske sestre udaju za lekare, laborante ili vozače kamiona. Vaspitačice najčešće srodnu dušu pronalaze u vojnim licima i menadžerima različitih profila a spisateljice se udaju za izdavače, urednike ili profesore u visokoškolskim ustanovama.

Psihoterapeut Zoran Milivojević koji se u svojoj knjizi „Formule ljubavi“ bavi jednom od večitih dilema – da li se privlače suprotnosti ili sličnosti, kaže da mit o fatalnoj privlačnosti suprotnosti ipak važi samo u prirodnim naukama.

– U psihologiji ne postoje egzaktni zakoni kojima je moguće izračunati ko će se kome svideti, jer se nekim ljudima dopadaju njihove mentalne kopije a nekim potpuno drugačije ličnosti. Praksa pokazuje da opstaju one veze u kojima partneri dele iste životne vrednosti, jer kada je tako oni ne ulaze u konflikte koji predstavljaju „seme razdora“ braka. Sličnosti – verske, nacionalne i obrazovne su ono što povezuje ljude. Zbog toga ne čudi podatak da je najveći broj bračnih partnera u Srbiji iste nacionalnosti i istog nivoa obrazovanja – kaže naš sagovornik.

A na pitanje – koje su prednosti i mane brakova ljudi koji se bave istom profesijom, dr Milivojević kaže:

„Prednost je što uvek imate teme za razgovor, a osnovna mana je to što profesija ulazi u privatnu sferu života. Naročito su ugrožene osobe koje rade zajedno, jer oni konflikte sa posla neretko prenose u porodični dom i svoje profesionalne uloge „sele” u kuću. Partneri različitih profesija veoma retko pričaju o dešavanjima na poslu i lakše odvajaju privatnu od profesionalne sfere života”.

Milivojević, međutim, konstatuje da mnoga istraživanja govore da se najveći broj partnera upozna na poslu i kasnije stupa u brak.

„To ne čudi, jer na poslu provodimo najveći deo vremena i tu smo u svom najboljem izdanju. Činjenica je da se direktori žene sekretaricama, a lekari medicinskim sestrama i u ovim brakovi često se „preslikava“ odnos nadređenosti i podređenosti koji postoji na poslu. Problem nastaje ako neko očekuje da se ove uloge obrnu u porodičnom domu ili da ga dominantni partner tretira ravnopravno”, zaključuje dr Zoran Milivojević.    

 

Politika Online

[Дејан]

"Не постоје канони". "Канони су смернице које имају васпитну улогу". Но комент

Mhm, kako reče vladika Atanasije: " Kanone mačku o rep " hahahahha

Volim mnogo tog čoveka, razgoni bukvaliste na buljuke.

[Дејан]

Sve nam je dozvoljeno, ali nam nije sve na korist. Imaju ljubavi pa čini što želiš.

[Justin Waters]

Не вреди мене да питаш, тако пише у канонима Цркве. Можемо само да нагађамо. Зато што су двоје сада једно тело, па је дисхармонија да један део тела верује у једног Бога, а други у другог. Просто није потпуно складна заједница, није потпуна преданост православној вери. А имаш и брачни живот, пост у вези хране и постеље, што је све компликованије са иноверним партнером. И друге разне стрвари, откуд знам... Онда и деца кад дођу, може онај неправославни да одвуче дете у другу веру...Знам, сад ћеш да кажеш, па и многа деца православних родитеља су прешла у другу веру, то није никаква сигурност. Тачно, али је још мања сигурност или вероватноћа да буду православна ако неки родитељ није православан. И на крају, или на почетку, брак је веза за вечност, требало би да и у Царству небеском заједно благују.

 

Nema nikakvog kanona koji se bavi posteljom. Ako znas ijedan, da navedes. 

 

Brak nije veza za vjecnost. Pobija te Jevandjelje gdje Hristos opominje fariseje, da su ljudi na nebu kao andjeli niti se udaju niti zene. 

[Natasa.]

Gledam ovu statistiku i zaključujem da su med. sestre najveće udavače

[Aquilius Cratus]

По овом питању сам веома ригидан, јер моја партнерка мора да воли хеви метал,а метал не познаје веру и нацију... . 

 

 Onda za tebe Andja, ali ne Holivud Andja nego ova nasha.

 

 

[Pancakes]

Cika D.Kis je sve rekao o "nacionalistima", tako da svakako te plemenske zablude treba okaciti macku o rep.

Sent from my iPad using Tapatalk

[Paradoksologija]

Da su moji preci imali problem sa mešovitim brakovima, ne bih postojala. 

 

Cela ta priča mi nikad nije bila jasna. Donekle razumem, mada ne mislim isto, neke stvari koje ljudi ovde pominju, recimo želju da se ne izađe iz kulturnih navika (iako to ima mnoge dobre strane za oba partnera) i da se ne otežava praktikovanje vere (iako se to nikad ne zna - moja drugarica se udala za "dobrog crkvenog čoveka" najviše zato što je bio to - a onda se on posle troje dece setio da konačno uđe u pubertet, pobuni se protiv svih autoriteta i potpuno izađe iz vere   ).

 

Ali "nacionalnost" kao bitna stavka - ne razumem kako to uopšte funkcioniše. Šta ako se zove Radmila Nedeljković a izjašnjava se kao anacionalna ili Jugoslovenka ili Marsovka? Šta ako se zove Amina Krasnići a izjašnjava se kao Srpkinja? Koji su tačno kriterijumi? Analiza haplogrupa, sa minimumom 30% gena 'slovenskog' porekla? Kopanje po porodičnom stablu do n-tog kolena da se vidi kako su se svi preci izjašnjavali? Pošto ženske pretke daleko ređe pamtimo i manje su nam bitni, da li je dovoljno da postoji samo jedan daleki muški predak na -ić čiji su se muški potomci možda i svi ženili strankinjama - ili je bitan ukupni procenat predaka srpskog porekla?

[Pancakes]

Није толико битна националност, битнија је верска припадност.

Slucajni prolaznik kod nas ne bi mogao da odvoji nacionalnost od vjerske pripadnosti....ne samo na nasoj teritoriji nego i u dijaspori, posto Crkva voli da se slihta trikolorima, folklornom kicu i ostalim nacionalnim neukusnim obiljezjima.

Sent from my iPad using Tapatalk

[-Владимир-]

Ali "nacionalnost" kao bitna stavka - ne razumem kako to uopšte funkcioniše.

 

Прошетај по Хрватској или по Косову. Све ће ти лепо објаснити . 

[Баба]

[Natasa.]

Da su moji preci imali problem sa mešovitim brakovima, ne bih postojala.

Cela ta priča mi nikad nije bila jasna. Donekle razumem, mada ne mislim isto, neke stvari koje ljudi ovde pominju, recimo želju da se ne izađe iz kulturnih navika (iako to ima mnoge dobre strane za oba partnera) i da se ne otežava praktikovanje vere (iako se to nikad ne zna - moja drugarica se udala za "dobrog crkvenog čoveka" najviše zato što je bio to - a onda se on posle troje dece setio da konačno uđe u pubertet, pobuni se protiv svih autoriteta i potpuno izađe iz vere ).

Ali "nacionalnost" kao bitna stavka - ne razumem kako to uopšte funkcioniše. Šta ako se zove Radmila Nedeljković a izjašnjava se kao anacionalna ili Jugoslovenka ili Marsovka? Šta ako se zove Amina Krasnići a izjašnjava se kao Srpkinja? Koji su tačno kriterijumi? Analiza haplogrupa, sa minimumom 30% gena 'slovenskog' porekla? Kopanje po porodičnom stablu do n-tog kolena da se vidi kako su se svi preci izjašnjavali? Pošto ženske pretke daleko ređe pamtimo i manje su nam bitni, da li je dovoljno da postoji samo jedan daleki muški predak na -ić čiji su se muški potomci možda i svi ženili strankinjama - ili je bitan ukupni procenat predaka srpskog porekla?

Sve je to sranje Paradokso, al' šta ćeš.

[Рапсоди]

Ако хоћете предукус есхатолошког  стања,  узмите човека /жену / чији језик уопште не разумете. 

[зеленизуб]

Da su moji preci imali problem sa mešovitim brakovima, ne bih postojala.

 

Ја рецимо да немам претке, не бих постој'о.