Старечник

[чтец Филип]

http://agapi.mk/bolki-vo-organizmot-i-lekovi/

 

"Ако хоћеш, постани сав огањ", рекао је један од пустињских подвижника свом духоносном сину, при чему се прсти његових руку, подигнутих на молитву, заблистали нествореним божанским огњем. Велики Старечник је књига која свом читаоцу преноси божански огањ православног духовног живота какав је заблистао међу раним монасима Црве од Истока. За ове људе хришћанство није било само празан звук и академско теологисање, него сведочење да је пут ка Христу пут љубави која пролази кроз страдално очишћење од греха, смрти и демонских обмана. Поуке су даване конкретним људима у конкретним околностима, али пошто се духовна стања понављају кроз векове, то је и њихово значење васељенско и у простору и у времену.

[Тавита]

О судовима Божјим

 

Неки монах из Скитске пустиње, идући у Александрију да прода своје рукодеље - јер је израђивао корпице - виде неку сахрану. Био је умро игемон (управитељ, губернатор) дотичног града, велики паганин, који је побио хиљаде хришћана, јер то беше у време великих прогона. Беше леп дан, и читава варош иђаше за њим, спроводећи га до гроба. Када је стигао нађе неког великог пустињака, који живљаше у пустињи 60 година и живљаше само од корења и с оним што налазаше у пустињи, али нађе га поједеног од хијене.

 

Онда је монах помислио: са колико је почасти ишао ка гробу игемон, који је побио хиљаде хришћана, а овога, који је служио Богу 60 година и живео само о посту и молитви, појела је хијена! Какве то судове има Бог? Чини ми се да Бог, будући предобар, допушта и неправедне ствари. Молићу се Богу да ми покаже какви су Његови судови, јер и поједини људи расуђују против Божијег промисла, Божијег бриговођења. Један је зао, грешник је, а иде му добро. Други је добар, али су деца зла, жена је болесна, а он утекнувши од једне наилази на другу невољу. Један је зао а живи дуго, а други је добар и умире рано. Гле, неки хришћанин је добар, моли се Богу, пости, и само на гнусобе наилази, а други је зао, псује, пије, и тога Бог не кажњава.

 

И тако, монах је уочио много таквих ствари, као што се каже код пророка Јеремије: Господе, шта је, јер пут злих напредује, а пут правих увек је у невољи. И од тога дана почео је да се моли: „Господе, покажи ми судове Своје, да не бих судио!“ И почео је онај монах да се моли Богу да му покаже судове Његове: како то да један, сиромах, који је свет и прав, буде болестан, страда, наилази на невоље, а други, грешан, ради по својој глави, а здрав је и богат, има успеха, постаје велик у служби, у части, и у свему му иде добро. И молио се монах дуго Богу да му покаже због чега бивају ове неправде, да добри често пате, а злима иде добро. „Нека ми покаже Бог судове Своје, јер је и мене често саблажњавала ова ствар, јер сам видео многе неправде, које, како ми се чини - да је Бог допустио“.

 

А Преблаги Бог, пошто човек не зна судове Његове, предочио му је на овакав начин судове Своје, иако је могао да га сатре због овог испитивања, да сазна тајне Божије, које не знају ни анђели. Али пошто га љубљаше због светог живота, хтео је да га умудри, јер судове Божије нико не може знати. Једном је пошао пустињак сам у Александрију да прода своје корпице, јер беше три дана хода. Али чим је пошао од своје пећине, на некој лепој пољани изашао му је у сусрет други монах, млад, веома леп.

 

- Благослови, оче!

- Господ нека те благослови, сине!

- Камо идеш, оче?

- Идем до трга, да продам своје рукодеље. Они продаваху корпице и куповаху хлеба, прављаху двопек и хранили су се зеленишем који су налазили по пустињи.

- Оче, ја исто у Александрију идем.

- Слава Богу да имам сапутника!

 

Пошто је преузео терет старца, млади монах му је рекао: - Оче, гледај шта је. Знаш шта треба да чине монаси када иду на пут. Да се моле све време и да разговарају с Богом. То је дужност монаха и хришћанина, кад иду путем: да се моле.

- Тако, оче, до Александрије ћемо се молити!

- Да не проговоримо ни реч! - рекао му је онај млади. Идући заједно три дана овим путем, видећеш на мени неке страшне ствари. Да не говориш, да ми не судиш и да не погазиш заклетву!

- Да, сине! Ако ми Бог помогне, нећу више говорити!

 

И пошли су обојица. Млади монах ношаше корпице, и иђаху ћутећи. Око поднева, када је сунце жегло веома јако, наишли су на неко село, и изашла су пред њих два млада човека:

- Оци, од сада не можете више путовати, јер сунце жеже веома јако. Хајдете код нас! Та два младића су их примила са великом чашћу, јер на Истоку током дана не можеш путовати, него само јутром и вечером. И тамо је таква традиција: како те прими у кућу, да ти опере ноге. Спаситељ је рекао Симону фарисеју: Уђох ти у кућу твоју; ни воде ми на ноге ниси дао! (уп. са Лк. 7,44). Јер је тамо песак веома врео, и кад си стигао човеку у кућу и лине ти мало хладне воде на ноге, чини ти велико добро. Ноге се ужасно ужаре због песка и камења. Ти младићи, када су знали да су из Скитске пустиње, где беху само свети монаси - Свети Антоније Велики, Свети Макарије Велики, Свети Сисоје Велики, Свети Онуфрије Велики и други велики испосници које имамо у календару - примили су их са још већом чашћу, са љубављу, опрали су им ноге, одморили их и поставили за сто. Ти младићи имађаху у кући неки сребрни суд, веома скуп, што им беше остао с колена на колено. У тај суд су им ставили пустињачку храну, из побожности, указујући им доличну част. Монаси су јели, благодарили су и пошли су да отпочину, јер беху уморни. Пред вече, кад ће да пођу на пут, млади монах је украо сребрни суд.

Стари монах је видео и помислио: „Гледај! Примили су нас људи са толиком чашћу, опрали су нам ноге, дали нам да једемо, а овај монах је украо сребрну зделу“.

Идући они мало даље, прешли су преко неке ћупријице. Млади монах је осенио онај суд крстом и бацио га је у воду. Старац је видео и помислио је: „Каква неправда! Зашто узе зделу и баци је у воду? Зашто је није оставио тамо?“

Али је прећутао, јер имађаше завет до Александрије да не говори.

 

Увече су стигли код друго двоје младих. И ови су изашли пред њих, примили их с љубављу, опрали им ноге, како је обичај, и дали им да се одморе. Ти су имали детенце од неколико месеци. Ујутру, кад ће да пођу, млади монах је отишао код дечије колевке, а да његови родитељи не примете, и убио га је.

Старац је видео и говораше у свом уму: „Са каквим сам зликовцем пошао ја на пут! Тамо је украо сребрну зделу, овде је убио дете!“ Али га он беше упозорио: „Видећеш много код мене на овом путу, немој случајно да проговориш, јер кршиш заклетву!“

 

Другог дана око поднева, пролазећи кроз неко село, изашао им је у сусрет неки домаћин:

- Оци, од сада не можете више ићи, јер је сунце припекло и велика је врућина. Хајдете код нас да се одморите неколико сати, а пред вече ћете поново поћи.

Тај човек имађаше везаног пса, који чуваше читаво домаћинство. Примио их је човек, угостио их, дао им да се одморе. Пред вече, кад се почело прохлађивати, они су отишли. Млади монах се вратио натраг и - да власник не примети - закрстио је пса, и пас је скочио увис и угинуо је.

Тада старац гледаше, али ћуташе: „Каква је ово работа? Тамо је украо сребрну зделу, онамо је угушио дете, овде је убио пса!“

 

Идући они другога дана, успут су прошли поред неке крчме. Тамо више нико не говораше о Богу, говорио је алкохол у њиховим главама: подврискиваху, певаху, звиждаху, псоваху; и кад су видели монахе, почели су викати: „Гледај попурде!“

- Кад је човек пијан, не говори више он, говори ђаво! Стари монах није рекао ништа, гледао је свој пут. А млади се окрену ка крчми и направи три метаније. Пошто се поклонио према крчми, пошао је даље.

 

На ивици шуме било је село и нека напуштена црква. Није имала ни крста, врата беху узета, прозори полупани; пуста црква, напуштена сигурно пре више од 40 година. Млади монах је узео неколико каменчића, осенио их Светим крстом и почео их бацати на цркву.

А стари монах говораше у себи: „Види ти ово! Да је од Бога, не би то чинио. Али од ђавола је, јер се крчми клањао, а на цркву баца камење“. Али му не беше дозвољено да говори. До Александрије беше још један дан.

 

Трећега дана ујутру, идући они покрај неког села, стигну до неке куће покривене сламом и трском. На кућном трему била су дечица, њих петоро, и плакаху. Стари монах је извадио нешто из ранца и дао им.

Затим их је упитао:

- Што плачете?

- Јуче су сахранили мајку!

- А имате ли оца?

- Отац је умро лане.

Немађаху, јадници, ни оца ни мајку. Пошто су отишли, млади монах се врати натраг и запали кућу. Деца су се разбежала куд који. Стари монах је помислио: „Је ли то човек? Запалио је кућу! Господе, колико ћу ја још трпети овог убицу? Тамо се клањао крчми, овамо је гађао цркву! Овај само зла чини!“ Али ћуташе, јер ће увече стићи у Александрију, у варош.

 

Кад су стигли у Александрију, беше вече. Тамо беше нека велика вила и власник не беше код куће. Млади монах је мало погледао кућу, и врло брзо већ је био на врху куће. За један сат уништио је целу кућу. Разлупао је кров, врата, прозоре, све што беше у кући покварио је. Стари се зачудио, како је за сат времена разлупао целу кућу, и поплашио се кад је видео. Али сада, пошто беше стигао у Александрију, могао је да говори.

 

Кад је онај изашао, пошто је разлупао целу кућу човекову, узео га је на страну и запитао га:

- Деде слушај, брате! Од сада више не могу да ћутим! Је ли био завет међу нама да не говоримо довде? Ти мени да кажеш шта си ти! Ђаво ли си, човек ли си или анђео ли си!

- Али зашто, оче? Јесам ли што зло учинио?

- Море, па од три дана, од када идемо заједно, чинио си само зла дела!

- А шта сам, оче, учинио зло?

- Па добро, море, они људи оданде, кад смо сишли с брега, зар нас нису примили, зар нас нису угостили, и што су скупоценије имали поставили су - ону зделу! Ниси ли је отуда украо и бацио у воду?

- Шта велиш, оче?

- Зло си урадио. Велика лудост, јер они људи ће нас осуђивати да смо крали!

- Оче, три велике и добре ствари сам учинио тамо! Она сребрна здела беше петохљебница из цркве онога села. Њу беше украо прадеда оних, али они не знађаху. Беше писано на њој старим црквеним писмом: „Ово је петохљебница цркве Светог Николаја, дарована од те и те породице, и ко је буде отуђио од цркве да буде у паклу док је не врати назад“. Тако је писало на здели. И због те зделе девет душа које су је употребљавали мучиле су се у паклу. И сада је требало да и ови оду у пакао, јер је употребљаваху. И мени је било жао њих, и украо сам зделу; али мени није била потребна, јер сам је бацио у воду. Сутрадан ће доћи црквењак цркве да се купа у оној води и наћи ће суд. Он, будући из цркве, познавајући црквено писмо, однеће га свештенику. И када буде ставио зделу у Свети олтар, оних девет ће изаћи из пакла, јер тамо је писано: „Да буду у паклу док је не врате назад“. Значи, оче, ја сам тамо учинио три добра дела: и оних деветоро извукао сам из пакла, и ове што су у животу сачувао сам да не уђу, и дао сам зделу назад цркви, да је има, јер беше веома потребна. И ти кажеш да сам зло чинио, а ја сам добро чинио!

 

Тада се задивио старац. „Гледај, брате, како је било, а ја сам рачунао да је лопов, да је украо зделу!“

- А кад си убио дете, јеси ли такође добро учинио?

- Добро дело сам и тамо учинио.

- Како, убио си дете и кажеш да си добро дело урадио?

- Стани и не суди по свом уму. Јеси ли видео детенце? Оно је зачето на дан Васкрса. Пошто се нису уздржали родитељи на дан Васкрсења Господњег, дете је, по Божјем суду, имало да у својој 20. години постане разбојнички заповедник и да убије своје родитеље. То беше казна за њихово неуздржавање. И много је људи имао да побије, и много пометње имао је да чини у свету, јер је био зачет на тако велики дан. Ја сам овде учинио три велика добра дела: послао сам душу детенцетову чисту на небо, спасао сам његове родитеље од убиства од руке њиховог сопственог детета, и они, нашавши дете мртво, плакаће веома много, и кроз тај плач опрашта им се и грех који су учинили уочи дана Васкрса. И ти кажеш да сам зло чинио, а ја сам добро чинио!

 

- А зашто си тамо убио човековог пса?

- И тамо сам учинио добро дело! Онај пас чуваше цело домаћинство, али је сутрадан требало да побесни. И када је требало да дође газдарица да му да за јело, имао је да је уједе, и велика је гнусоба имала да буде у кући онога човека! Пошто нас је примио, било ми их је жао и убио сам пса пре, да не уједе газдарицу. И ти кажеш да сам зло чинио, а ја сам добро чинио!

 

- А што си се код крчме крстио и клањао се?

- И тамо сам учинио добро дело! У ту крчму беху дошли најбољи домаћини из села. Црквени тутор, кнез и један добар домаћин. Они су се саветовали да се удруже и да направе цркву у селу која беше напуштена. Кад смо ми тада пролазили, они су рекли: „Помози, Господе, да направимо цркву!“ Мада беху у крчми, ја сам видео да су људи хтели да учине добро дело, направио сам и ја три метаније и рекао сам: „Господе, помози им да направе цркву!“ И ти кажеш да сам зло чинио, а ја сам добро чинио. Ја се нисам клањао крчми, поклонио сам се Богу, да помогне онима што су се одлучили да обнове напуштену цркву. Задивио се старац, говорећи: „Ни овде нисам био у праву!“

 

- А тамо, кад смо стигли на крај села, зашто си се бацао камењем на цркву?

- То беше она напуштена црква. И будући црква пуста, ђаволи играху на Светој трпези, на прозорима, на храму и смејаху се опустошењу дома Божијег, и беше ми криво. И видео си да сам осенио крстом оне каменчиће и почео се бацати на цркву, а ђаволи су се разбежали оданде. Ја нисам гађао цркву, него ђаволе који беху тамо!

 

- А онамо зашто си запалио кућу деци? Видео си дечицу и није ти било жао њих?

- Та било ми је жао више него теби! И урадио сам веома добро. Видео си да она дечица не имађаху ни мајку ни оца, и остала су са оном страћаром од куће. Али она не знађаху да под кућним тремом постоји благо скривено од њиховог прадеде. Суд са чистим златницима. И ја сам запалио кућу, јер они живљаху у сиромаштву и не знађаху да имају благо под кућним тремом. Након неколико дана деца ће тражити туда да виде шта је још остало и наићи ће на оно благо и позваће неког свог деду, који је црквени тутор. Овај, будући богобојажљив човек, узеће под своје старање ону децу, и са нађеним новцем направиће им велику кућу са свим што им треба, школоваће их, и постаће велики људи и верници. И ти велиш да сам зло учинио, оче, што сам запалио кућу, али ја сам добро учинио, јер да нисам запалио кућу, не би нашли благо.

 

- А овде зашто си покварио кућу?

- Оче, ова лепа кућа беше направљена новцем од крађе. И било је заповеђено од Бога овако: „Пошто је направљена туђим трудом и новцем од крађе, овде муж и жена никада неће живети! Жена је требало да умре код првог порођаја. Само муж удов имао је да живи целога века у овој кући“. И покварио сам кућу, јер су они отишли на неку свадбу, и кад буду дошли и видели да је све разлупано, начиниће на месту мању кућу, сопственим трудом, и жена онда неће умрети код рађања првог детета. И ти кажеш да сам зло учинио, а ја сам учинио добро, по вољи Божијој.

 

Онда је запитао монах:

- Да ти мени кажеш, брате, пошто си толико великих чуда учинио, шта си ти?

- Али да и ти кажеш мени, свети оче, шта си тражио у молитви од Бога?

- Ја се неколико година молим да ми покаже Бог своје судове, јер ми се учинило да многе неправедне ствари допушта Бог у овом свету.

- Да? А зар ниси чуо пророка Исаију? Колико су небеса виша од земље, колико је Исток даље од Запада, толико су судови моји виши од ваших судова и мисли моје од мисли ваших, синови људски (уп. са Иса 55,9). Ниси ли чуо Соломона шта вели? Што је теже од тебе немој подизати и што је дубље од тебе немој испитивати, да не умреш. Ниси ли чуо Давида пророка који каже: Судови Господњи дубоко су веома. Како си се усудио ти, један човек, да знаш судове Божије, које ни арханђели, ни херувими не знају? Али Бог није хтео да те сатре, јер је могао да те сатре због испитивања, али знајући трудове твоје, послао је мене, оче, да ти покажем да судови Божији нису као људски. Видиш ли колико си ти судио о мени? Што год сам урадио теби се учинило да је зло: да сам убица, да сам украо суд, да сам запалио кућу, и што сам год урадио. А то је све било добро веома, и све је учињено на велику корист. Било је добро по судовима Божијим, не по судовима људским! И ти си нешто расуђивао, али судови Божији нису били као твоји, јер они су били врло добри! Ти си рекао да сам зло чинио, а ја сам чинио само добро. Дакле, од сада да више не судиш никога и што год будеш видео, реци: Господе, ти све знаш. Ја не познајем твоје судове! Дакле, Свети оче, нико од људи да се више не усуди да испитује судове Божије, јер ни анђели не могу знати судове Његове! Али пошто си човек, Бог ти је опростио, али ме је послао да те умудрим да се више не усудиш уходити судове Његове, јер судови Божији су много дубоко и не може их знати нико, ни анђели са неба.

 

Старац Клеопа - одломак из књиге "Велики је Бог"

[Vizantiona]

НЕОБИЧНИ ПРОСЈАК

0 Ави Агатону сви су говорили лепо. То су признавале чак и стене. Како се један такав свети човек не појави поново међу подвижницима?

- Тако је како ти кажем. Ава Агатон је нешто посебно, стално је говорио стари Аврамије, трговац из Александрије. А Јаков, Јелин, слушао га је задивљено:

- Пре неки дан, настави стари Аврамије, када сам ишао да купим корпе од пустињака, затекох Старца међу ходочасницима и монасима. У почетку сам био у недоумици. Које овај који говори? Ава Агатон, рекоше ми. Ма, не личи на Аву Агатона. Не може бити да је Ава Агатон тако обичан. Па ипак, био је то Старац главом. Одећа му једноставна, лице светло и јасно попут кристалне воде по којој сунце безбрижно светлуца. Речи му слатке као мед, шириле су наоколо спокој. Говорио је о љубави док су му очи сијале. Глас му је имао сву чежњу човека који је знао да воли. Мало подаље седео је један млад монах са лепим, ведрим лицем, који врло скромно затражи

дозволу да упита: „Кажи нам, Старче, рече младић, „како се ова љубав према нашем брату може показати?" Тада Ава Агатон засија од светлости која преплави и очара све. Љубав је, дете моје, одговори Старац, то да нађем једног губавца, да му дам моје тело а ја да узмем његово. Ове Старчеве речи нас протресоше. Нико од нас не могаше да каже ништа, рече стари Аврамије и ућута.

- Никада нисам чуо тако нешто, рече Јаков. А стари Аврамије настави са сузама у очима.

- Годинама одлазим подвижницима, али још нисам срео таквог човека који би за своју браћу дао чак и сопствени живот.

- Слава Богу који и данас има такве људе, додаде Јаков

- Слава му хиљаду пута, сложи се стари Аврамије.

- Ипак нас занесе разговор, а посао не чека. До виђења, рече Јаков и устаде да иде.

- С Богом. Срећан пут, рече стари Аврамије.

Два пријатеља се растадоше и сваки пође својим путем.

Одмаче дан и око поднева од северног дела града, који гледа на пустињу, пристигоше неки сиромашни пустињаци да продају корпе на главној пијаци. Међу њима бејаше и Ава Агатон. Долажаше ћутке, натоварен корпама предивне израде, које су биле ручни рад монаха. Продавали би их по градовима и од то мало новца могли су да се издржавају. Старци уђоше у град а свет их поздрављаше са „благослови". Сваки заузе своје место, а последњи од свих Ава Агатон.

Но, изненада, тамо где стаде, један сиромашни старац, који не могаше чак ни да хода, рече јецајући Старцу:

- Не остави ме, Аво. Пусти ме овде близу тебе, немам никога на свету. Ево, овде ћу сести и нећу ти нимало сметати.

Од свег срца, рече Старац и поређа корпе поред себе.

Убрзо корпе Аве Агатона, исплетене брижљиво и са љубављу, почеше да се продају једна за другом.

- Колико си новца зарадио, добаци просјак некако чудно.

- Три новчића, рече једноставно Ава Агатон, не узбуђујући се због ове контроле необичног просјака.

- То је прилично, поново се јави просјак и настави:

Купи ми мало хлеба јер данима ништа нисам јео.

- И то те брине? Одмах ћу, рече Ава и оде да испуни његову жељу.

Убрзо је просјак из Старчевих руку јео врућ хлеб. Време пролазаше а Ава Агатон настави да продаје оно мало котарица које су му преостале.

- Колико новчића имаш Аво, упита изненада просјак.

- Мислим опет три, одговори доброћудно Старац.

- Хоћеш ли ми купити мало воћа и неки слаткиш од оних на пијаци? рече просјак.

- Од свег срца, рече Старац, и по други пут оде да купи воћа и слаткиша за необичног просјака.

Нешто касније просјак је јео последњи комад слаткиша, а Старац се спремао да се врати натраг у своју колибу без имало љутње што је све своје новце дао за љубав брату. Но, међутим, све је то учинио веома предусретљиво, иако задуго неће имати ни парче хлеба.

- Сада ћеш да идеш? упита га просјак.

- Треба да се вратим натраг у пустињу, рече му Ава.

- Онда ћу ово тражити од тебе. однеси ме одавде до главног пута, па одатле иди за пустињу.

- Од свег срца, одговори Ава Агатон и насмеши се пртећи просјака на леђа.

- Ноге га нису слушале и како је још од јутрос био врло уморан, једва је ишао. Пошто је са необичним просјаком на својим леђима допешачио до главног пута који полази за пустињу, спремаше се да га ту остави. Али, изненада неки небески глас испуни све:

- Благословен да си и на земљи и на Небу. Један у бело обучен анђео налазио се на месту неугледног просјака, преплављен светлошћу и божанском благодаћу. Дошао је од Божијег Трона да искуша срце смиреног Агатона, јер Бог овенчава трпељивог човека и богато га дарује својим благословом.

[Тавита]

Девојка коју су крстили Анђели               

"Праведан си Господе, и праведни су путеви Твоји."


Авва Теон и авва Теодор су нам причали: за време патријарха Пава, у Александрији је остало сироче после смрти родитеља, веома богатих људи, једна девојчица. Она није била крштена. Једном је изашла у башту, коју су јој оставили родитељи, а башта је била у самом центру града. У дубини баште она види непознатог човека који се вешао. Брзо дотрчавши њему, она га упита:

- Шта то радиш, добри човече?
- А шта ти радиш овде? Иди. Ја сам у великој невољи.
- Реци ми сву истину. Може бити да могу да ти помогнем.
- Ја сам много задужен. Моји зајмодавци траже дуг, а ја више волим да умрем, него да живим овако горким животом.
- Молим те, ево узми све што имам, и подај, само се немој вешати. Овај пристане на то и плати дуг.
 

Међутим, девојка падне у немаштину. И будући да је без родитеља, нико се није бринуо за њу. Дошавши у крајњу беду, она почне распустан живот.
А они који су познавали њене родитеље су говорили: неиспитиви су судови Божији, како и ради чега Господ попусти души да падне.
Млад организам не подноси такав живот: и она се много разболи. У скрушењу духа, она је молила суседе: Господа ради, сажалите се над мојом душом и молите епископа да бих ја постала хришћанка. Али су се сви одлучили од ње, презирући је.
"Ко ће пристати да буде кум тако распустне жене? говорили су за њу."

И она је била у великој невољи.
Када је она била сасвим пала духом и у врло лошем стању, јави јој се Анђео Божији у виду оног човека, коме је она некада указала милост.

- Шта је с тобом? упита је Анђео.
- Ја сам желела да постанем хришћанка, и јао мени, нико неће да каже за мене.
- Да ли заиста ти то желиш?
- Да, и тебе молим за то.
- Не падај духом, ја ћу довести било кога да те приме у крило Цркве.
 

Анђео јој доведе два анђела, и они је однесу у цркву. Затим приме изглед извесних чиновника и намесника града, и кажу клирицима да треба да крсте новообраћену. Клирици упитају чиновнике

- Заузима ли се ваша љубав за њу?
- Да, одговоре они.

Клирици изврше све што је требало по чину над онима који треба да се крсте, и крсте је у име Оца и Сина и Св. Духа. Затим је обуку у одећу новокрштених. Анђели је донесу кући где је она дошла у белом оделу. И они, положивши је на кревет, постану невидљиви.

Суседи је видећи у белом оделу упитају:

- Ко те је крстио?
- Дошли су неки, одговори она, и однели ме у цркву, и рекли клирицима, и они су ме крстили.
- Како су се звали, и какви су клирици?

О томе она није могла ништа рећи. Кажу за то епископу. Епископ дозове клирике који су је крстили.
- Јесте ли ви крстили ту жену? упита их епископ.

Ови нису одрицали, потврдили су и рекли, да је она била оглашена од тих и тих градоначелникових чиновника. Епископ пошаље по поменута лица и упита и њих, јесу ли они гарантовали за девојку?

- Ми ништа не знамо, одговоре они, не знамо ни оне који су то учинили.

Тада епископ разуме, да је то дело Божије. И дозвавши новокрштену упита је:

- Кажи ми, кћери моја, какво си ти добро учинила?
- Ја сам блудница и бедна, које сам добро могла учинити?
- Не можеш да се сетиш да ли си пре учинила неко добро?
- Не, осим овог, једном сам видела непознатог човека, који се веша. Њега су гонили зајмодавци. И давши му све што сам имала, ја сам га избавила од беде.

И рекавши то, она умре, добивши опроштај својих вољних и невољних грехова.

Епископ прослави Господа: "Праведан си Господе, и праведни су путеви Твоји" (Пс. 118,137).

[kasijana]

Неки старац и његов ученик уђоше на капију великог града. Намера им је била да житељима причају о хришћанској вери.

Један хришћанин, иначе житељ тога града, приђе старцу и рече му:

- Оче, зар заиста мислиш да је житељима овога града потребна твоја проповед? О не, они су каменог срца и истини се противе. А што је још горе, они уопште и не желе да уче. Зато, не траћи на њих своје драгоцено време.

Старац га пажљиво погледа, па рече:

- У праву си.

Након неколико минута страцу приђе други хришћанин и рече му:

- Оче, молим те, немој ни једног тренутка да посумњаш да ћеш у овом прелепом граду с радошћу бити примљен. Људи те чекају и надају се да ће од тебе чути драгоцене речи јеванђељског учења. Заиста су већ уморни од жеље за знањем и спремни су да служе. Њихова срца и њихов ум спремни су за тебе.

Старац га пажљиво погледа, па рече:

- У праву си.

Ученик не издржа, па упита старца:

- Оче, молим те, објасни ми како то да си обојици рекао исто, иако су ти они рекли потпуно супротне ствари?

А старац му одговори:

- И ти си у праву. Но вероватно си приметио да су обојица рекли истину која одговара њиховом схватању света. Први од њих у свему види само лоше, а други тражи оно што је добро. Обојица схватају свет онаквим каквим очекују да га виде. Сваки од њих полази од свог искуственог схватања света. Ни један од њих није слагао, него су обојица рекли истину. Али не потпуну истину.

Преподобни Ава Доротеј

[sekastarča]

                                                       БОЖИЈЕ СТАРАЊЕ

                               

У дубинама Јудејске пустиње, у Палестини, налази се манастир Аве Теодосија који је он саградио у 5. веку. Како су године пролазиле манастир је постао велики, са много отаца који су се старали о старачком дому, радионицама, дому за сирочад и дому за сиромашне који су постојали у оквиру манастира.

Но, када је први пут основано, ово општежиће је било веома сиромашно. Често су се оци суочавали са проблемима, а не мало пута нису имали ни оно најнужније за своје одржање. Међутим, њихова вера у Бога и молитве њиховог Старца, Светог Теодосија, увек су им помагале и избављале их из тешких тренутака.

Једне Велике Суботе монаси су се сусрели са тужним стањем. У манастиру није било никаквих намирница, чак ни просфоре за Божанску литургију. Тражили су и поново тражили, али нису нашли ништа. Време је пролазило и приближавао се велики тренутак Васкрсења. Одлучили су да те празничне сјајне вечери не једу, јер их је на то обавезивала ситуација. Али оно са чиме нису могли да се помире било је то да ће остати без Светог Причешћа. Узалуд су поново почели да траже неку заборављену флашицу са вином или неко парче хлеба. Било је немогуће да пронађу било шта.

Схвативши да су се нашли у потпуној немаштини, отишли су до свог Старца, Светог Теодосија, и испричали му о тешкој ситуацији и о својој туги. Старац их мирно саслуша. Њихове речи га уопште нису узнемириле.

- Тако стоје ствари, Старче, рече на крају неко од отаца. Блажени Теодосије, који је до тада ћутао, одговори:

- Идите, децо моја, и побрините се да све буде спремно за ноћашњу Свету Литургију. И ви се спремите па ћемо да дочекамо вече.

- Узалудна утеха, прошапта један монах.

- Старац га чу па рече:

- Да није можда, децо моја, наш Бог ослабио у својој сили? Можда Онај који је у пустињи хранио народ израиљски, данас више није у положају да даје? Или можда Онај који је са пет хлебова и две рибе наситио мноштво које га је следило, не може више да чини чуда?

Монахе су задивиле Старчеве речи, али више од свега задивила их је његова вера и његово убеђење да ће све ићи како треба. Пођоше да изађу из Старчеве келије, када га зачуше како говори:

- Да спремите не само Олтар, него и васкршњу трпезу. И да знате, оци моји, да ће се Онај који се стара о птицама небеским, постарати и за нас.

Оци одоше ћутке. Старчеве речи биле су заиста утеха њиховој туги и разочарењу. Али негде у дубини осећали су да им је те речи Старац упутио само зато да би ублажио њихову забринутост. Били су скоро сигурни да неће моћи да прославе Васкрс.

Сунце је већ било зашло када се зачуло куцање на вратима. Оци се збунише. Ко би то могао бити у то доба и у тај дан... Отворише главна врата манастира и суочише се са неким незнанцем. Са собом је имао две натоварене камиле.

- Оци благословите, рече незнанац.

- Бог те благословио, одговорише монаси.

- Опростите ми што вас узнемиравам у ово доба, али дешава се нешто што не могу да објасним, рече незнанац и настави: Заветовао сам се да сваке године у овај дан носим намирнице у један скит, ту ниже. И већ сам уобичајио да ту будем на ноћној васкршњој литургији, а следећег дана да се вратим. Тако пођох и ове године. Но, кад сам стигао овде изван вашег манастира, ове две моје камиле зачудо престадоше да иду, клекнуше доле те их је било немогуће подићи и натерати да наставе. Никако нису слушале. Тада, дакле, помислих, можда је, на крају крајева, воља Божија да ове ствари остану овде. Зато сам вам покуцао, носећи се мишљу да вама оставим ове намирнице, и моје камиле одмах устадоше и приђоше улазу у манастир.

Била је то заиста Божија воља. Његова промисао се побринула за потребе манастира. Храна коју им је донео незнанац била је довољна не само за васкршњу празничну трпезу, него све до Педесетнице, па и дуже. А ни просфора за Божанску Литургију није недостајало свих тих дана.  0205_whistling

[sekastarča]

                                                     

                                              С Т А Р А Ц  Г А В Р И Л О

                 

  Старац Гаврило је био необичан калуђер, испосник. Како то обично бива, овог подвижника и аскету, многи нису разумели. Неки су му се чак и подсмевали.

          Старац Гаврило је, како сведоче они који су често код њега одлазили, пореклом био Рус.

Његов деда , Антоније, је био са Дњепра. Зна се да је преко Румуније дошао у Обреновићку србију као пуки сиромашак, без игде икога свога. Служио је по кућама богатих домаћина. Био је јако побожан и вредан младић. Дошао је у село Драгово, код Опарића, и ту остао. Антоније је успео да купи имање и ожени се добром девојком из домаћинске куће. Децу је одгајио као честите православце.

          Кад је његов унук Витомир имао 14 година, тешко се разболео. Било је то у време Великогоспојинског поста. Његови родитељи реше да га воде у Љубостињу, да се тамо причести, па нека буде Божија воља.Спремили су се и пошли уочи Преображења. Кренули су дан раније. Витомир је лежао у колима. После дугог и тегобног пута, стигли су предвече у Љубостињу.

          Сутрадан , на Преображење, силан народ дошао на Литургију. Пуна и црква и порта. Литургију је служио Свети владика Николај ( Велимировић ). Кад је дошло време за причешће, Витомира су унели у цркву. Владика га је причестио и рекао родитељима да дечака ставе у кола и сачекају да се заврши служба.

          После службе, Свети Владика Николај је дошао до болесника, ставио му епитрахиљ на главу, помолио се, миросао га и рекао да устане и служи Господу. Још му је рекао да ће му живот донети много невоља, биће затваран и мучен,претиће му смрћу, али да не треба ничега да се боји.

          -Страдаћеш због своје вере. Због љубави према Господу ће те затварати по тамницама. У своје време, у познијим годинама, ћеш постати монах, у теби тече руска православна крв.

          Витомир је убрзо оздравио и прикључио се Богомољачком покрету. Ни један скуп није пропустио.Слушо је све беседе Светог Владике, чије су речи продирале дубоко у његову душу.

          После Другог светског рата дошло је тешко време за Цркву. И припадници Богомољачког покрета су били на мети Удбе. Витомира су ухапсили под оптужбом да је народни непријатељ, противник државе и комунистичког поретка. О том времену је о. Гаврило нерадо говорио. Иследници су га сурово тукли, па га онако крвавог и онесвшћеног остављали да умре.

          -Али милистиви Господ ме подизао из мртвих. Тако сам провео све четири године у затвору.

Тражили су иследници од мене да се одрекнем вере у Бога, да признам да сам крив за шта ме они оптужују. Ја нисам хтео да се одрекнем Бога, а нисам имао шта да признам, јер нисам био крив, па су ме тукли тако да ми је крв текла из уста, носа и ушију. Једаред су ме пребили толико да сам видео своје тело обливено крвљу, а моја душа лебди у ваздуху.

            После једног од страшних батинања, бацили су га у подрум пун воде. била је зима, вода ледена, он сав крвав и изубијан. Од ударца му је пукла бубна опна ( од тада на једно уво уопште није чуо, а на другом му је слух био оштећен ). Удбаши су јавили његовој фамилији да је умро и да дођу по његово тело. Такве батине и ноћ у леденој води нико није могао да преживи.

            Витомир се молио Господу. У средини подрума био је неки овећи камен. Довукао се до камена и сео да бар мало буде изнад воде. Негде у току ноћи ( био је изгубио сваки појам о времену ), јавио му се Анђео господњи, охрарио га и олакшао му болове , а воду је додиром прста загрејао. Кад су ујутро удбаши отворили подрум у намери да извуку његово мртво тело, нису могли својим очима да верују. Витомир седи на камену, пева Господу у славу,а вода топла, пуши се, ко да је у бањи, а не у тамници. И његова фамилија је била изненађена и обрадована, кад  су им рекли да је Витомир жив. Они га већ били ожалили и црнину обукли.

              То је страшно деловало нa тамничаре. Неки су поверовали у Господа, а други су од тада, Витомиру прилазили са великим подозрењем, али , више га нису тукли.

              По изласку из затвора постао је црквењак у Јагодинској цркви. Служио је предано и ништа му није било тешко. У манастир је пошао кад је већ био превалио педесету.

              Тако је Витомир постао Гаврило. Благ, кротак, пун праштања, разумевања и милоште.

Али таквим праведницима је на земљи тешко. Ни тамо, где би се то очекивало , није наишао на разумевање. Све је подносио кротко као јагње. Очигледно је имао дар прозорљивости, али о томе није говорио, да се не погорди. Само је саветовао људе, који су касније схватили да је Старац све јасно видео.

                Памте људи и данас шта је говорио, мада је у оно време, мало ко његове речи озбиљно

схватао, када је говорио да ће у манастир доћи човек, домаћин, Из Свете Горе. И још је говорио да ће манастир Светог Луке бити Први у Србији. На подсмешљиве коментаре, као што су:

              -Е баш ће из Свете Горе код нас неко да дође! Нема негде боље, него у наше блато!-Старац је смирено одговарао :

                -Слушај, мени је дато! Ако не могу да чујем, могу да говорим.

                  Старца ништа светско није интереспвало. Није читао новине, ни гледао телевизију. Са посетиоцима није разговарао о политици и свакодневним догађањима, политичким или било каквим другим. Говорио им је о души, давао духовне савете и говорио о вери и Богу. Пажње вредан је запис господина Радише Нешића из Бошњана о једном нама блиском догађају, који је предвидео Старац Гаврило. Радиша је рано ујутро уочи Светих 40 мученика Севастијских-Младенаца, 21. марта 1999. године, дошао у манастир Светога Луке и затекао Старца Гаврила у раѕговору са монахом Николајем из манастира Свете Петке ( Извор код Параћина ). Старац је плакао и говорио да жали Србију.

                  Ево чујем како бомбардују Београд, Нови Сад, Ниш,Крушевац.-Старац се загрцнуо од плача, па је наставио :

                  -Зар не чујете? Глув сам, а чујем, а ви не чујете! Мостове нам руше, гине невини народ и војска. А страдање све због оног антихриста у Београду.

                  О последњим данима овог великог молитвеника, као о његовој блаженој кончини казивао нам је Горан Матић из Бошњана.

                    Монах Гаврило се упокојио на дан Светог Архађела Михаила, те исте 1999. године и сахрањен је код манастира. Сестринство је 2001. године отишло у неки други манастир. тако је завршено прво раздобље поновног живота светиње код целебног извора.

                 

                            Из књиге ПОВЕСТ О МАНАСТИРУ СВЕТОГ ЛУКЕ- Радмиле Мишев

Извор: http://pravoslavniforum.com/forum/index.php?topic=49.msg4488#msg4488

[sekastarča]

                                         
                                                М У К О Т Р П А Н  П О С А О

                   

Једном, преподобног Исихија упита игуман манастира какво му је здравље. Исихије одговори да се осећа изморено.
- Радим један болан и напоран посао. Дан и ноћ се борим да обуздам два сокола, да образујем два зеца, укротим два орла, бдим над једним змајем, борим се са лавом и бринем о једном болесном човеку. То је моја борба.
Чудне ствари је говорио преподобни Исихије. Али шта све то значи, приупита радознали игуман.
- Два су сокола моје очи; оне не треба да виде ништа што ће им нанети штету. Два зеца су моје ноге, које морам образовати да ходају путем Божјим. Два орла су две моје руке, које никада не треба да чине насиље и неправду. Змај је мој језик, којег морам обуздавати када говори, али и научити да ћути кад је потребно. Лав је моје срце, које се свако мало противи и неће да се приклони Оном Ко га је начинио. Болесник је моје ЈА, које не може да стоји на својим ногама.

Напорна је борба преподобног Исихије, али је нама допадљива. Јесте битка напорна, али је победа светла. Мукотрпно је дело посвећења удова нашег тела, али је и божанско.

извор:http://www.knez-lazar.com/forum/index.php?topic=82.75;wap2

[sekastarča]

                                Децу своју грешну, Он никада не оставља на цедилу

                 

( Бугарски манастир Св. Георги Зограф, Света Гора Атонска, у лето 1992. године )

- Ко не жели да остане на конаку нека се спреми за полазак - рече млади монах, анђеоског израза лица, повеликој групи поклоника придошлих у посету  светињама Свете Горе Атонске, највећег манастира на свету и сасвим сигурно једном од првих светих места у свету.

- А могу ли ја да останем ноћас ту па би ујутро продужио према српском Хиландару оче? – упита младић средњих година, издуженог лица, густе црне браде и дуге црне косе.

- Одакле си? – знатижељно упита монах

- Из Србије – стиже одмах одоговор - и Православан.

- А јеси ли верујућ човек – беше упоран монах.

- И јесам и нисам - одговори млади човек. - Ни сам не знам шта да мислим.

- Ајде, онда остани - умилним гласом сагласи се монах и настави:- Може ти ноћ уманастиру бити од велике користи. Ко зна? Све је од Господа нашег, а Он је милостив.

Младић беше смештен у једној од келија манастирске гостопримнице, која је од намештаја имала само дрвен кревет, са сламарицом и ћебетом и једну столицу. Остави своју торбицу и одмах се упути у трпезарију, где је на челу стола седео игуман, са његове леве и десне стране монаси, а при карају стола манастирски гости.Вечера се састојала од куваног пиринча са поврћем и једног парчета црног хлеба. Након што заврши са јелом, игуман одмах устаде, а што очигледно беше знак да је вечера завршена, јер и сви монаси одмах устадоше и кренуше за својим игуманом.

На доксату, испред своје келије, млади човек застаде да кришом од свих, у манастирском мраку, попуши цигарету и, тек што је запали, иза леђа зачу глас на бугарском језику:

- Овде је пушење страшан грех, и гледајте да неко од монаха не примети!

Осврну се и, испред врата суседне келије примети силуету човека, који је седео на столици.

- Да, да већ гасим цигарету - одврати ужурбано млади човек па то и учини.

Настаде подужа тишина, коју опет прекиде седећи господин:

- Јесте ли са неким посебним разлогом овде, или тако путујете около?

- Е, тако мало путујем - одговори млади човек помало се снебивајући. - Дођох овде да видим чувену икону светог Георгија Победоносца, које се давних времена сама изобразила, преселивши се овамо чак из Сирије, а и друге светиње у овом чувеном манстиру. А сутра ћу даље, ка Хиландару српском. А, ви? Јесте ли и ви поклоник светињама или...- не завршивши реченицу зађута.

- А, не – рече дубоким промуклим гласом господин. - Имам ја и један посебан разлог. Један потежак задатак. Треба да пронађем и посетим једног јако старог монаха, Божјег подвижника, како их овде зову. Стар је и више од сто година, а нико му не зна нити име. Пустињак је. Потпуни усамљеник. Од света и људи удаљио се и усамио, ко зна још када. Кажу, пре више од осамдесет година

- Па знате ли барем где је - упита младић тихим, али устрепталим, гласом, јер му се у души разгоре нејасан огањ, нека силна жеља да старца упозна.

- Е, не знам тачно. Али приближно знам, па ћу тражити. Бог ће помоћи! А ту је и шумар, који га је вeћ видео.

- И шта ћете код њега? Зашто вам треба? - не уздржа се младић да упита.

- Ради духовне користи - одговори госдподин. - Велика је ствар говорити са таквим

човеком. Велика ствар - рече, и прекрсти се, молећи се у себи да му Господ помогне да пустињака пронађе.

- Је ли пустињак Бугарин? - упоран беше млади човек да што више сазна о тајанственом усамљенику.

- Да, да, Бугарин је. Толико сам сазнао од овдашњег шумара, а и он много више не зна.

Никако није хтео да ме поведе код старца. Упорно је одбијао да каже било шта у вези старчевог станишта. Морао сам да на себе преузмем сав његов грех пред Богом и, тек тада, након вишедневног убеђивања да помогне, ево, тек данас, смиловао се да ме поведе, пошто се, рече, заветовао да не ремети старчев свети мир.

- Од свег срца желим вам да се сретнете са старцем! - опрости се изненада млади човек од саговорника и уђе у своју келију.

------

А ујутру, тек сто се сунце промолило иза атонских висова, млади човек стајао је код манастирских врата и стрпљиво чекао да наиђе синоћни саговорник, пошто се, предходно, код дежурног монаха, беше обавестио и о изгледу шумара.Када ови најзад наиђоше сунце беше већ високо одскочило. Пропусти их да прођу и полако крену за њима.Када зађоше у шуму, пристиже их, и саговорника замоли да пође са њима. Иако је шумар крајње енергично одбијао, млади човек показао је необичну упорност и на једвите јаде успео да наметне свој став, тако сва тројица кренуше ка станишту пустињака.Сатима су се пробијали кроз атонске густише, козјим стазама и беспућима, час ходајући ивицама стрмих удолина , час рубовима литица покрај мора, док, најзад, шумар застаде пред једним амбисом и руком показа наниже.

- Ето, ту доле живи старац. Па изволте! Узалуд је слепима намигивати и глухима шапутати! – рече, и крену назад.

Обојица су нетремице гледала у тридесетак метара дубоко дно процепа, са своје три видљиве стране оивиченог вертикалним стенама, које је, без добре планинарске опреме, било тешко савладати.

- И шта сад' да радимо? - упита саговорник младог човека.

- Идемо назад, осим ако се не бојите да кренемо доле - одговори овај.

Након два часа различитих покушаја да се спусте, на овај или онај начин, померајући се лево или десно, овако или онако се приджавајући за  изпупчења или убоклине, одбацујући са себе различите комаде одеће, а на крају бацивши и обућу у амбис, на днопроцепа спусти се само млади човек, док његов сапутник, сав очајан и са сузама у очима,  крену бос и без огртача назад у манастир.Нађе се на дну и окренувши се виде да источна страна удолине, уским прорезом између окомитих стена, излази на море.

- Значи, - закључи у себи - овде се може доћи и са мора.

Осврну се око себе и на педесетак корака према западу примети веће удубљење у стени, која је као кров висила изнад колибице, сачинене од дасака различитих величина и неправилних облика, са једним до крова издигнутим прозорчићем и уским вратима на њеној средини.Од силне знатижеље веома узбуђен, он са неком нејасном радошћу, помешаном са све присутнијим страхом, лагано одкорача до колибе и покуца на врата.Тишина беше све што се даље догађало, и након упорних његових настојања да  некога из колибице дозове.Седе на пањ, постављен на пар метара од колибе и одлучи се да чека, јер му, по тињајућој ватрици испред колибе, беше јасно да је старац унутра, али да не жели да се огласи.Након више од једног часа из колибе се зачу:

- Јеси ли човек или демон?

- Човек, оче - одговори младић изнемоглим гласом. - Ништа друго, обичан човек.

- Па шта онда тражиш ту, ако си обичан човек. Ајде, крени тамо одакле си дош'о, јер овде нема шта да тражиш - зачу се опет из колибе, али сада глас беше много енергичнији.

- Не, оче, не! Не мрдам одавде док не поразговарамо.

- А шта ће ти разговор са једним обичним старцем, који ево већ осамдесет година, тако рећи, и не разговара са људима. Шта ти то од мене можеш чути, а што ће теби бити занимљиво?

- Ја оче дођох због духовне користи - одговори млади човек бојажљивим гласом, јер му није било јасно у чему се састоји и чему служи ова врста користи.

- Знаш ли ти уопште шта је то духовна корист?! - зачу се из колибе љутит глас прозорљивог старца. - Је ли ти неко о томе говорио? Имаш ли духовног учитеља? Јеси ли монах или мирјанин? Ко те уопште доведе овамо? А, знам ја ко ти је рекао! Онај несрећник шумар. Само он зна да се дошуња овамо и нико више! Нека му Господ опрости, јер се заклео... - изливао је свој гнев старац иза затворених врата, док је млади човек несрпљиво цупкао са њихове друге стране.

- Не, оче не знам шта је то духовна корист. Али наслуђујем да је то нешто за људе добро. Немам духовног учитеља и живим светским животом. Немам никакво духовно образовање. А што се тиче шумара, знајте да је пристао да нас овамо доведе, тек када смо на себе преузели сав грех, па и тада са великим одпором. Не љутите се на њега. Ево, нека сав грех падне на мене.

- Храбар си ти зато што си, изгледа, безуман! Е, опростиће ти Господ, јер тешко да знаш шта говориш. Коме је мало дато од тога се мало и тражи, а мало је и бивен! Али си, изледа, и поштен, јер ништа до сада ниси слагао, што је код једног световњака ретка појава и право чудо!

Ајд', кажи Оче Наш и Богородице Дјево. Ајд', да видимо! - изрече старац у једном даху.

- Имам среће оче - изрече младић весело. - Имам среће, јер баш само те молитве знам.

- Е, онда их кажи, кад' знаш!

Млади човек полако, са поштовањем према пресветим речима, изрече молитве, а старац лагано одшкрину врата.Из колибе помоли се као увенула гранчица крхко, сухо, тело старца, са као снег побелелим власима косе и браде, слитих у једно, и до појаса дугих. Као море сиње, ситне, дечје разигране и осмехнуте очи са интересовањем посматрале су зачуђене очи младог човека, које су нетемице гледале у старца и у којима се огледао страх.

- Е! Шта си се загледао као да видиш духа?! - брецну се старац на укоченог младића.

- Ајде, седи на пањ, и питај шта си хтео.

- Оче, ја умало главу не изгубих спуштајуће се овамо. Имајте мало милости -  плачљивим гласом покушавао је младић да овлада собом и мало добије на времену.

Тек у том моменту схвати сву тежину свога положаја. Није му било јасно шта уопште жели или шта је упутно да пита једног старца, који му је изгледао тако као да је управо сишао са неког другог, њему туђег и потпуно непознатог света.

- Добро де - тишим гласом ће старац, разумевајући положај младића. - Ајде сабери се мало па питај.

- Е, оче, ако сам и имао шта да питам сада сам и то сигурно заборавио. Делујете ми оче као неко ко није одавде. Мислим..., са наше планете. Тешко ће бити да ми  говоримо истим језицима, и да ваше речи ја могу да разумем.

- Не брини ти за то. Има ко о томе брине, и што је нама немогуће, е, Њему је сигурно могуће. Ако буде воља Његова теби ће све бити јасно као по сунчаном дану. Е, само ту треба упорности и стрпљења, а то вама мирјанима највише мањка.

Младићу се чинило да му старац говори одсутним духом. Беше као да му је дух некуда одлутао, а раде му само ум и језик, док очи шарају около по каменитом тлу.Тада није разумео да се старац, сво време док су разговарали, моли за њега: за његово спасење, душевно и телесно здравље и духовно просветљење. Да му Господ подари права питања и просветли га да разуме одговоре. Да Господ Милостиви просветли и њега самога, да не говори ништа од себе, већ само оно што му Дух Свети да, како би млади човек одатле пошао са правом мером духовне користи.Много тога, за младог човека судбоносног, дешавало се тада на Светој Гори, у пустој удолини, и у савршеном миру и тишини, прекиданој једнино повременим кликтајима галеба и цвркутом птица. Али, тада, млади човек то није разумео.

- Оче, па ево сетих се нечега што сам хтео да вас питам.

- Е, пређи на „ти“ - енергично га пресече старац. - Овде код нас нема „ ви“, јер ми овде, у врту Мајчице наше Богородице, милошћу Његовом ничим заслуженом, знамо да смо пуста земља, једно савршено НИШТА - изговори старац задњу реч високо подигавши глас и настави.

- Без Господа нашег у себи, сваки човек је ама баш НИШТА! - опет подиже високо свој глас старац. - Црв обичан земаљски. Мрав који трчкара по земљи. Ето то ти је човек, па му оно „ ви„ дође као чиста сујета, као једна од силних милиона човекових таштих измишљотина.

- Добро оче, одмах прелазим на „ ти „ - мирно одврати млади човек па настави.

- Сетих се једног за мене много важног питања оче. Сада пишем некакву докторску дисертацију на тему општих противречности овога света. Сви видимо да овај свет просто јури у своју пропаст. Сва та оружја, која га по милион пута могу уништити. Све те болести! Сав тај криминал! Сав тај луди темпо живота, сваки дан све бржи! Све те ужасне несреће, све веће и веће.А, са друге стране, тврдње да човечанство страшно напредује, да му је све боље и боље. Годинама већ размишљам шта се ту може урадити и ништа паметно ми не пада на памет. Шта ја ту треба да напишем оче? Одакле долази сво ово страшно зло оче, и како томе стати...

-  Ти би да спашаваш овај свет? - прекину га старац чинећи се нестрпљив и љутит. - Да спашаваш ову долину плача, која у злу лежи! Па што више човек, народи и човекова цивилизација греше против Бога, то све већу власт над њима има сатана. А он је човекоубица одувек и зна се куда он води и човека и ову његову кобајаги цивилизацију! Право  у пропаст и у душевну смрт! Овај рај будала у коме живимо само што се није урушио! ( Св. Серафим Роуз ).Од Господа одпао човек стиче два љута господара: сатану и природу, који га међусобно растрзају ( Св. Николај Српски ). Од ове смртоносне сатанске власти спашава га само повратак Богу. Зато ти синко спашавај себе и, милошћу Божјом, из себе најпре изгони зло, па кад себи помогнеш, моћи ћеш да помогнеш хиљадама око себе! ( Св. Серафим Саровски ).То је закон и заповест Божја, и само тако можеш бити од користи и себи и другима. Човек се индивидуално, самостално, спашава, никако другачије! - изрече старац у једном даху, а из благих, у сиње медитернаско небо загледалих се очију, севале су ватрене искрице, које се јављају само код свете убеђености човека у истинитост оног што говори.

- Тааако синко мој. Сада пођи и чешће размишљај о овоме што си чуо. И моли се Господу да ти душу просветли, да разумеш заповести Његове и вољу Његову и да ти подари моћи да увек чиниш оно што је Њему угодно. То је пут! Молитва је пут ка Господу. Молитва, а уз њу и друге неке ствари о којима ћеш бити oд Бога научен. Јер, све нас Господ Милостиви учи и научи, јер је Њему све могуће. Све Он, Доброта моја, Срце моје једино... - говорио је старац све тише, а из његових осмехнутих  очију капале су крупне сузе умилења.

- Да оче, ево, полазим, - са саосећањем рече младић, а тог трена, одједном, у души му се јави неко чудно осећање радости и мира, осећање, за њега потпуно ново и као однекуда са стране придошло, предивно, неописиво, и изазива жељу да се за стално насели у души и да тамо довека и остане...

- А, реците ми само још једно оче - огласи се младић смиреним гласом, запљускиван све јачим таласима осећања неизрециве радости и милине. - Како ћу знати шта треба да чиним на духовном путу да не залутам? Како могу да сазнам вољу Божју да би у разним животним ситуацијама поступао по Његовој вољи? Ко ће ме тако често саветовати? Тамо, у свету, где ја живим нема духовних људи.  Сви живе јурећи само за новцем, уживањима и славом.

- У духу палога света - прекиде га старац.

- Да, оче тако, у духу света.

- А ти учини овако. Када желиш да се посаветујеш самном, а ти се помоли Господу нашем добром овако: „ Ти си Господе рекао: позови ме у скрбан дан, ја ћу те избавити, а ти ћеш ме прославити! „ ( Псалм: 49:15 ). Пошаљи ми Човекољубче старца Никанора да би се са њиме посаветовао! Тако се помоли Сведобром, и Он ће помоћи.

- Како, оче? Ти овде, а ја стотинама киломентара далеко! И кажеш: Он ће помоћи! – упита млади човек сав се преворивши у ухо.

- Е, рекох ти већ. Оно што је човеку немогуће, Господу је могуће - одговори убеђено старац и настави.

- Господ ће те свему подучити. Само имај стрпљења. Све у своје време! А може и на другачији, још бољи начин, него да се намећем ја роб Господов неуки.

- Како оче? - нестрпљиво ће младић.

- Слушај сада пажљиво: помолиш се Самоме Господу да ти помогне и прва мисао, која ти се у уму појави, након молитве Господу и постављеног питања, долази од светлих Сила. Па одговор примени у животу. Бићеш временом научен и како да распознајеш светле и тамне силе и са чије стране долази тај што те саветује, како не би био преварен. Све је нама грешнима Милостиви дао. И ако ти не буде дао духовног старца да те учи, даће ти ово што ти рекох, или нешто друго. Он децу своју грешну никада не оставља беспомоћну и на цедилу. Јеси ли разумео ово што изрекох?

- Добро, оче, не разумем, али и рекосте, треба стрпљиво и полако. Ево крећем. Могу ли поново некада да дођем, ако ми баш јако затреба ? - упита млади човек снебивајући се.

- Па и нема потребе. Ако будеш чинио ово што си чуо, стварно нема потребе. А ако буде воља Божја доћи ћеш, али не знам хоћеш ли ме наћи - тајанствено се, по први пут, гласније насмеја старац, а из колибе излете бели голуб и весело прхну преко стене ка врху брда.

Па..., добро оче. Онда збогом и пуно ти хвала за лепе речи. И пуно здравља и свега доброг оче - опрашатао се испуњеног и веселог срца млади човек са старцем, а овај додаде:

- Нису то речи сине, него сам живот, јер нису моје, него су од Њега сине. А и здравље је од Њега па када некоме пожелиш здравље, а ти реци: „ Од Бога здравље „  а Он, Сведобри, сушто Милосрђе, све види, све чује, и у свему својој грешној деци помаже.

- Добро, оче. Од Бога здравље и све само најбоље - рече млади човек, снажно загрли старца и крену према мору.Дошавши до уског, десетак метара широког морског жала, са северне и јужне стране оивиченог стенама које су се вертикално спуштале у море, младић примети, уз северну стену причвршћен, повелики бели Крст.Осмехну се, разумевши да је овде Крст и путоказ за неког старчевог сабрата, који му чамцем, повремено, доноси сухарке.Свуче одело са себе, направи замотуљак, и подигавши га изнад главе, једном руком заплива ка пучини.Одмакавши мало,стотинак метара низ обалу према југу, примети дугу пешчану плажу са благом падином, којом се може стићи до пута и даље ка манастиру.

[sekastarča]

СТАРАЦ КЛЕОПА 

                                  К А К О  Ђ А В О  О Б М А Њ У Ј Е  Ч О В Е К А

           

               

(из књиге "Пут неба")

Беше неки монах пустињак, велики подвижник у пустињи у пределу Александрије, именом Иларион, велики исихаста. Имао је скоро сто година.

Молио се Богу неколико година: "Покажи ми, Господе, које је лукавство ђавола којим они задобијају највећи број душа за царство пакла! Која им је мајсторија и метод да одврате људе од доброга пута, да би их учинили робовима греха и одвели у пакао. Како они задобијају више душа за пакао него ли анђели чувари за Царство небеско?" Молио се отац годину дана, две, три и није му Бог одговорио.

Једне ноћи, када је био на молитви, а беше дубоко у ноћ, напољу беше месечина као дан, чује неки глас: - Аво Иларионе!

- Молим, Господе?

- Узми свети крст у руку, узми свој штап, осени се знаком светог крста, изиђи из келије и иди до оближњега пропланка, и када будеш стигао на пропланак, стани тамо поред којег дрвета. Али се не бој онога што ћеш видети! Стој тамо и гледај на средину пропланка, док не будем дошао.

Када је он чуо да га је учио да се наоружа знаком светог крста, познао је да је позив од Бога. Отишао је старац, казујући молитве у уму, и стигао је на пропланак. Беше велика тишина; не дуваше ветар те ноћи. Видео се само месец и звезде. Отишао је стари монах поред неког дрвета и стојаше пазећи.Одједном, виде да се насред пропланка појављује престо, царски трон. Као да беше од муња, као пламен огњени. Најпре се појавио престо, и зачуди се. Затим виде да долази сатана и седа на престо. Рамена му беху као наковањ. Кожа му беше као мастило, са длаком као што је медвеђа, са снажним канџама. Имао је круну сачињену сву од змија и држао је у руци штап у виду аждаје.

Када га је видео, осенио се знаком Светог крста. Сатана је сео на онај престо и трипут пљеснуо дланом о длан. Када је пљеснуо, испунио се ваздух ђаволским четама. Пукови ђавола, хиљаде и милиони. Једни, који су изгледали да су од највећих, велможе пакла, стојаху близу њега. Други - над шумом и други - по ваздуху; колико поглед обухвати - само ђаволске чете.

Када је монах видео тамо толико ликова пакла и толико ђавола, сетио се речи из келије, која му беше речена: "Не бој се", наоружао се знаком Светог крста и стојао пажљиво.

Тада, након што су се сабрали као песак морски, на свим странама су се виделе само чете ђавола, устао је сатана на ноге и рекао: - Сакупио сам вас ове ноћи, у поноћ, овде, јер хоћу с вама да обавим испит. Треба да положите тежак испит. Знате ли ви због чега сам вас позвао?

И рече један: - Господару, не знамо!

- Ево због чега сам вас позвао овамо. Да изађе на рапорт сваки од вас који зна најбољу мајсторију да обмањује људе и да их доводи у моје царство. И да ми покаже како он обмањује свет и како заглупљује

човека и обмане га, те га доведе у вечну муку и у наше царство. Који је метод, која је ваша мајсторија, јер у целом свету то вам је посао: да обмањујете људске душе. Да вас видим колико сте искусни у обмањивању људских душа! Који ми буде погодио мисао, ако ми буде казао савет како обмањује свет онако како ја мислим, ево даћу му да управља паклом три минута, поставићу га за цара уместо мене на три минута, и учинићу га великим генералом над осталима.

Тада је изашао један из мноштва и рекао: - Жив био, твоја мрачности! Дошао сам да поднесем рапорт како ја обмањујем људе!

- Но да видимо!

- Ја - вели он - кажем човеку овако: "Море човече, иди ти и у цркву, и пости, и моли се, и чини чак и милостињу, и друга добра дела. Море, али ни са ђаволом немој кварити односе! Иди и у ресторан, иди и у крчму, на игранке, на проводе, на игре на срећу, да би се и с овим светом провеселио!".Тим методом сам обмануо врло многе. Убацујем им помисао, јер другу силу немам! Друга нам се сила није дала из пакла. Рајски анђели имају од бога силу само да убацују човеку мисао да чини добро. Ми имамо силу само да убацујемо човеку помисао да чини зло. Али да га присилимо не можемо, јер човек има самовласност коју му је бог дао. Не можемо да га принудимо да згреши; само ако је глуп и слуша мисао коју му убацујемо.И тако сам обмануо врло многе. Када изађу из цркве, неки се зауставе у крчми. Тамо се сваки сретне с родбином, с пријатељима. Узме по ракију, попије по чашу; понеки узме и цигару, дође и који свирач да му свира. Из тог разлога човек се спотакао, није му више ништа користило што је ујутру био у цркви, јер се увече вратио из наше службе. И тако поступам са сваким.

И упитао је сатана: - Јеси ли моге обмануо?

- Жив био, твоја мрачности, многе!

- Обмануо си глупље од себе, али ниси учинио ништа нарочито.

- Због чега, твоја мрачности?

-  Ти кажеш човеку да иде и у цркву, да иде и у крчму, да иде и на забаве, да иде и на Света места, да и чита, да се и моли, затим да иде на недозвољене проводе, али Христос му каже у Јеванђељу:Нико не може два господара служити! (уп. Са Мт 6, 24), то јест и мени и Њему. Ти си га подстакао, можда човек није био душевно припремљен и одлази неколико пута, али након извесног времена долази анђео и убацује му мисао: "Море човече, не можеш ходити двема стазама; или с ђаволом или с Богом". И човек, будући укорен страхом Божијим, то напушта. "Море, држим се једне, јер нема спасења у ходу по двема стазама?" - Јеси ли пострадао тако? - Пострадао сам и тако!

- Видиш! Рекао сам ти ја да си обмануо глупље од себе. Дакле, знај да ниси одговорио добро.

И позвао је једног командант, од оних великих, једног капетана, и рекао му:- Узми га на леђа, однеси га у збор и удари му десет батина по леђима и пошљи га на дно пакла, јер је глуп!

Избио га је, уместо да му захвали! Није му се допао његов савет. Тражио је други бољи.

Изађе други на рапорт.

- Жив био, твоја мрачности! Ако те ја не задовољим, други те неће задовољити.

- Да те видим, јуначе! Како се зовеш?

- Хроми се зовем.

- Како ти обмањујеш људе?

- Ево како, величанство. Ја кажем човеку овако:

Море човече, нема Бога, нема ђавола, нема анђела, нема пакла, нема раја, нема вечне муке, нема вечне славе, све је овде, на овом свету! Ако имаш шта да једеш и шта да пијеш и имаш жена и новца много, ако имаш поштовање од људи, кућу и многа богатства, овде је рај. И ако немаш, овде је пакао. Дакле, толико је, колико је човек на овом свету.

- И јеси ли обмануо многе?

- Многе сам обмануо!

- И ти си обмануо глупље од себе. Знам да си обмануо, али глупе, јер оне који познају Свето Писмо не можеш обманути. Јер Свето Писмо каже човеку да има Бога, да има ђавола, да има анђела, има пакла, има раја, има вечне муке, има вечне славе, има казне за грех, има на небу награде за добро дело. Свето Писмо је пуно таквих учења, и који га читају не верују теби. Чак и више од тога. Бог, када је саздао човека, ставио му је у душу и у тело осећање Бога. Ма колико био когод паганин, осећа да постоји невидљива сила у његовој души, а то је савест. Савест га гризе када чини зло и радује када чини добро. И глас савести не може бити одраз материје, нешто материјално, јер је невидљиве природе. Савест је глас бога у човеку, и жим је згрешио, гризе га: "Зашто си тако учинио?" Може нико да га не кори. Може да га не види нико када чини грех. Кад год згреши, тај закон, који је Бог усадио Адаму прво, назван и законом природе или савести, одмах га гризе. Понекад га гризе тако јако, ако је грех велик, да га доводи близу очаја. Испуњава се онда реч која каже у псалмима: Карањима због безакоња покарао си човека, и истањио си као паучину душу његову (Пс 38, 14-15). То јест истањи се нада као паучина и, од многе гриже савести, скоро да изгуби наду.Ако се савест упрља са много грехова, понекада

тако јако гризе човека, да му та грижа (то прекоревање, прим.изд.) савести постаје мука над мукама. Због савести не може ни да једе добро, не може више ни да спава, ни мира више нема, ни молити се не може. Савест гризе, гризе као црв у дрвету. "Зашто се учинио и зашто се разгневио Бога таквим гресима?"Дакле, узалуд му ти казујеш да нема Бога, јер му савест казује, и - после савести - казује му и Свето Писмо. Ти велиш да учиш човека да нема Бога, да нема ђавола, да нема анђела, да нама пакла, на нема раја, али му савест казује да има, и Свето Писмо је пуно сведочења по којима се доказује да постоји Бог, да има анђела, има вечне муке, има вечне славе. Дакле, и ти си - рекао је сатана ономе с рапортом, који се хвалисаше да овим саветом обмањује много света - глуп и не доносиш велики допринос царству пакла; не доносиш велику корист!

Тако је пострадао и тај ђаво који је дошао с другим рапортом пред сатану, као што је пострадао и први, који се хвалио да је учинио нешто нарочито. То јест, уместо да га похвали, да га учини великим над многим ђаволским четама, избио га је и под срамотом послао на дно пакла, што је глуп и не уме да обмањује људе.Обмањивао је, али је обмануо сувише мало и сувише је мало душа одвео у пакао! Пострадао је и овај ђаво као и први који је учио човека да иде и у цркву и у крчму и да чини и Божије и сатанино. Дакле, и тај се зло провео.

И сада од ђаволских чета које су биле присутне позвао је другог на рапорт. И беше ћутање међу ђаволским пуковима, јер беху милиони демона око шуме и онога пропланка, и не излазаше ниједан, јер се бојаху да ће пострадати као што су пострадали остали, да ће их, уместо хвале, избити и послати на дно пакла.

Сатана је седео на престолу и чекао да изађе још који на рапорт, говорећи:- Ако ми трећи који изађе погоди мисао, то јест изложи ми план за задобијање душа за царство пакла, бољи него оне двојице који су ми пре поднели рапорт, онда ћу ја тога учинити генералом над многим ђаволским војскама и поставићу га да седи на мом царском престолу три минута.

Након што је сатана тако рекао, из оних небројених ђаволских пукова није неко више хтео да изађе, зато што се бојаху да не пострадају као што су пострадала друга двојица, која су пре поднела рапорт и њему се није допало.

Ипак, после неког времена изађе један грбави, са четири реда рогова, једна му нога пачија, једна беше коњска. Имао је знаке пакла на свом челу, реп беше дугачак, од не знам колико метара позади. И када је изашао, отишао је пред стану, како он сеђаше на престолу тамо насред пропланка, и рекао му: - Жив био, твоја мрачности!

Сатана га пита: - Како се зовеш?

- Куси се зовем!

- Ехе, видим те старог и грбавог. Чини ми се да ти знаш разне мајсторије да обмањујеш душе, да их доводиш у моје царство.

Куси је рекао: - Ни твоја мрачност не зна шта знам ја!

- Да те видим! Чини ми се да си велик мајстор да задобијаш душе.

- Ни ти не знаш шта знам ја! Имам мајсторију, јер сам оматорио у борби са људским душама толико хиљада година, и њом многе душе одводим у пакао. Као што у зиму падају пахуље снега, тако ја спуштам у пакао душе свакога дана.

- И како си успео да доведеш толико душа у моје царство?

- Ја нећу рећи као први ђаво који је изашао на рапорт. Човек зна да не може служити два господара и лако га задобије анђео за своју страну. Али нећу рећи човеку ни као онај други глупан, да нема Бога, нема ђавола, нема анђела, нама пакла, нема раја. Не! Јер Свето Писмо каже да има и Бога и ђавола и анђела и пакла.Ја толико кажем човеку: "Море човече, има Бога, има ђавола, има анђела, има вечне муке за грех и вечне славе за добро дело, али имаш још времена! Зар си глуп? Баш од данас да започињеш добро дело?"Ако је дете, кажем му: "Море дете, ти од сада имаш да живиш! Долази младост, треба да се ожениш, треба да се проводиш на свету! Немој да изгубиш младост тако узалудно, јер живот треба проживети!"А ако је младић, кажем му: "Након што се будеш оженио и засновао домаћинство, после тога ћеш отпочети добро дело. Сада једи, пиј, проводи се, чини сва зла, та млад си. Опростиће ти Бог, јер он познаје човекову немоћ. Покајање остави за сутра, остави за прексутра, остави за догодине, за касније".Учим човека да одлаже покајање од данас за сутра, од сутра за прексутра! "Какву милостињу хоћеш сада да чиниш? Не жури! Покајаћеш се пред смрт! Сада хоћеш да постиш, да истрошиш здравље тела? Нека у старости, јер пост је за старе! Хоћеш да се молиш? Да изгубиш толико сати молећи се Богу? Па сада имаш посла. Ето, имаш да гајиш децу, имаш да стичеш кућу и мираз ћеркама, имаш да жениш и удајеш. Имаш толико!"И забуним га са животним бригама и стално му казујем: "Остави за други пут". Када дође анђео и каже му: "Море човече, дај подушје за мртве!", ја му кажем: "Зар си глуп? Сада имаш да одеваш децу, имаш да правиш свадбу, имаш да чиниш то и то!" Анђео долази и каже му: "Море човече, хајде отпочни постити постове, оком године, средом и петком!" Ја му кажем: "Немој постити, јер ћеш изгубити здравље! Ти треба да радиш, да скупиш имања, имаш да гајиш децу!"Или долази анђео и каже му: "Море човече, исповедај се и остави грех, остави разврат, остави пијанство, остави дуван, остави псовке!". "Ех, зар још од сада? Касније, пред смрт, исповедићу се свештенику, раздрешиће ме и готово. Па књига каже да те затекне добра кончина, а дотле се можеш проводити овако!"С тим ме сви слушају - каже ђаво - и стално одлажу добро дело од данас до сутра.Свето Писмо каже друкчије. Дух Свети буди људе, говорећи: Данас, ако глас Његов чујете, немојте да буду тврдокорна срца ваша (Јев 3, 7-8). И као што сам казао, глас Божији у човеку је савест, која га гризе због греха и каже му: "Човече, напусти грех! Остави се крађе, остави се блудничења, остави се псовања, остави се пијанства, остави се пушења, остави се злих ствари, зависти, злобе, свађе". Бог му заповеда данас, а ми му кажемо: "Не данас, него сутра, прексутра, у старости!"И казујемо му овако: "Дај мени данашњи дан и ти узми сутрашњи!" И тако је - вели - грех у човеку, као кад би узео велик ексер и брадвом почео да га укиваш у суво храстово дрво. Ако га удариш чекићем једанпут, двапут, трипут, лако можеш извадити ексер. Ако га укујеш до половине, теже је, а ако га сасвим укујеш, треба да расцепиш дрво!Такав је и грех! Укива се у природу навиком. И ако човек не остави данас грех, када је свеж, што више стари, тим га се теже може одвићи.јеси ли видео у бакру зелену рђу? Да си бакар чистио свакодневно, сјајио би као сунце! Али ако је остављен годинама, ухватио је зелену рђу, не можеш га више ничим на светуопрати, само ако га истопиш. Таква је душа када остари у греху. Ако није данас оставила грех, нека не мисли да ће га сутра или прексутра оставити лакше. Јер по мери протицања времена, грех стари, укива се у природу, и уобичајавање постаје друга природа; навика постаје друга природа, и човек чини грех хтео-не хтео, и с великом се муком човек ослобађа греха, након што је овај остарео у њему!Навика, по канонским законима Цркве, јесте десети степен греха, јер даље следи очај, претпоследњи степен. И када сам видео човека да се навикао на грех годину дана, две, десет, не знам колико, мој је заувек! И тако ја успевам да их обманем, јер хиљаде и милиони људи одлажу покајање од данас до сутра, и сви постају робови греху; јер који грех није остављен данас, сутра-прекосутра све више хвата корене и све је тежи. А када човек хоће да остави грех, грех се диже на њега с великом силом: "Зар си глуп, море? Са мном си живео! како да се манеш мене? Шта још преостаје? Да живиш како те ја учим и како си навикао на мене!"Тако сам, као што сам ти пређе казао, научио и обмануо толико душа, да оне падају у пакао као што падају пахуље када веје, с једним јединим саветом: "Добри људи, има још времена за добро дело; не будите глупи да га отпочнете баш од данас или баш од овога часа!"Дакле, кажем вам, ваша мрачности, то је мој савет и моја мајсторија, и имам у паклу чету од хиљаде и стотине хиљада мојих ученика, које сам тако научио, и шаљем их по целој земљи да шапћу човеку на ухо: "Човече, за добро дело има још времена. Сутра, прексутра, за годину дана, за две, у старости". И успео сам и успевам. Иди и види у паклу колике сам гурнуо и гурам овим саветом!

Тада је сатана рекао: - Браво! Најбољи савет - да учиш човека да одлаже покајање од данас до сутра: "Баш данас хоћеш да се исповедиш? Баш данас хоћеш да се причестиш? Баш данас хоћеш да твориш милостињу? Зар не видиш да немаш времена? Остави за сутра!"

Сада пошто си ми погодио мисао, даћу ти своју круну и штап да три минута владаш паклом, и сви да научите од њега то лукавство, да бисте довели што више душа у моје царство, да би се са нама мучиле у векове векова.

***

Након што је видео и чуо све то, монах је видео сатану да је пљеснуо трипут дланом о длан и као варница се угасио у ваздуху, и није више видео ништа и није се више чуло ништа. И он је остао зачуђен оним што беше чуо, како сатана обучава своје ученике и безбројне ђаволе из пакла, да уче људе да одлажу покајање.

Тада је дошао анђео Господњи и рекао му: - Аво Иларионе!

- Молим, Господе?

- Три године се молиш Богу да ти покаже како ђаволи обмањују људе и како их одводе у царство пакла! Ето видео си својим очима и чуо својим ушима како!Иди у своју келију, узми свеску, дохвати перо и напиши све што си видео, све што си чуо својим ушима, да остане за нараштаје који ће доћи, за последње, ова сатанина мајсторија. Јер цео свет треба да зна, да најбољи савет ђавола да би задобили душе за царство пакла, јесте да уче човека да одлаже добро дело од данас до сутра, од сутра до прексутра, од младости до старости, до смртне постеље, и тако да их све одведу у пакао!

Амин.

[Anette]

Праштање је изнад поста                                             

 

Има јунаштва над јунаштвом и подвига над подвигом. Свети Епифаније Кипарски позвао на ручак Илариона Великог, па да би показао што веће гостољубље према свом знаменитом госту изнесе на трпезу печено пиле и понуди. Рекне му Иларион: „Опрости, но од када се замонаших не једох ништа заклано!" На то Епифаније: „А ја од када се замонаших не легох никад у постељу докле најпре не опростих противнику своме!" Удивљен Иларион рече: „Твоја је врлина, свети Владико, већа од моје!" - Ово је велика поука за све нас. Превасходна је ствар пост, али је још превасходнија опраштање увреда. Постом се човек вежба за великодушност, а опраштањем увреда показује великодушност. Оно претходи овоме, но само оно не спасава без овога.

Свети Николај Жички

[Дејан]

Лишавање једног човјека је луксуз другом човјеку

 

Био једном један монах који је некада живио у огромној вили у Риму, а потом се населио у Скетску пустињу у близини цркве, заједно са слугом који је водио рачуна о њему. Црквени старјешина схватио је да је његова слабост та што је навикао на свакакве врсте луксуза, па је дијелио са њим све што му је Бог послао и све што је било придарено цркви. Након 25 година живота у Скетској пустињи, монах посташе познат по својој мисаоној разборитости. Чувши за његов углед, један од најистакнутијих египатских монаха дође да га посјети, очекујући да је његов начин живота физички прилично напоран. Након поздрава и заједничке молитве они сједоше скупа. Египћанин је био саблажњен видјевши да је његов пратилац био обучен у фине хаљине, да му је постеља била од фине плетене трске прекривена слојем штављење коже, да је носио мали шал од меканог материјала око врата и да је носио сандале на чистим ногама. Овакав начин живота није био уобичајен ту; строга уздржљивост била је уобичајено правило. Видјевши да има дар молитве и оштроумност, стари Римљанин схватио је да је његов гост био шокиран па рече свом слузи: „Хајде да данас урадимо нешто добро ради овог оца који нам је у посјети.“ И он скуха поврће које је имао и сједоше да ручају чим је јело било спремно. Такође су попили нешто вина које је чувано за властите потребе. А након вечерње службе изрекоше 12 псалама и одоше у кревет, гдје су спавали цијелу ноћ. Уставши ујутру Египћанин рече: „Моли се за мене“ и оде потпуно разочаран у старца. Прије него што је далеко одмакао Римљанин посла слугу по њега, позвавши га назад како би рашчистили неспоразум. Након добродошлице радосно га је упитао: „Које сте ви националности?“ „Ја сам Египћанин,“ одговори овај.„А из ког сте града?“ упита он.„Ја нисам рођен у граду нити сам икад тамо живио“, био је одговор.„Прије него што сте постали монах, шта сте радили? Гдје сте живјели?“ упита он. „Био сам земљорадник“, рече овај. „Да ли сте имали кревет у ком сте спавали?“ упита га. „Као земљорадник зар сам требао имати ту срећу да спавам у кревету?“ бјеше одговор. „Па гдје сте онда спавали?“„На голој земљи“, он одговори. „Шта сте јели и коју врсту вина сте пили?“, упита овај. „Шта ви мислите коју врсту хране и вина имају земљорадници?“, одговори он. „Па кажите ми како сте живјели“, упита овај. „Јео сам хљеб и можда мало усољене рибе ако је било, а само сам воду пио“, одговори он. „Тежак живот“ рече старац, и настави: „Нисте имали купатило за купање?“ „Не, купао сам се у ријеци када сам могао“, одговори овај. Када је старац, из ових одговора, научио све о његовом животу он одлучи да му исприча свој живот прије него што се замонашио, надајући се да ће му мало отворити очи. „Овај сироти грешник кога видиш пред собом, дошао је из моћног града Рима“, рече он. „Обављао сам важну позицију под римским царем.“ На ове ријечи Египћанин се веома изненади и поче да пажљиво слуша оно што му је речено. „Напустио сам Рим и дошао овдје да самујем. Некада сам имао огромну кућу и пуно новца, али то ми ништа није значило и дошао сам да живим у овој малој келији. Некада сам имао намјештај украшен златом и прекривен скупом тканином, у мјесту на ком ми је Господ дао овај кревет од трске и коже. Моја одјећа бјеше најбољег квалитета и најскупља, а сада умјесто ње носим ову једноставну хаљину. Некада сам трошио доста новца на храну, а сада ми Господ да нешто поврћа и мало вина. Имао сам небројено слугу који се се бринули за мене, и Господ ме поштедио овим једним слугом који води рачуна о мени. Умјесто купања ја оперем мало своје ноге и носим сандале у својој слабости. Умјесто лире и фруле и друге музике у којој сам уживао током славља, сада изговарам својих 12 псалама дању и 12 псалама ноћу. А за гријехе које сам прије починио ја сада проналазим мир приносећи своју сироту и недостојну службу Богу. Ето видиш оче, не требају те саблазнити моје слабости.“

[Ignjatije]

Bijaše neki lovac koji lovljaše divljač po pustinji, i vidje avvu Antonija kako se šali sa bratijom, pa se sablazni. A starac želeći da mu pokaže kako treba ponekad i snishoditi bratiji, reče mu:"Stavi strijelu na luk i zategni." I učini tako. "Zategni još," kaže mu. I zategnu. A on će opet: "Zategni." Reče mu lovac:"Ako preko mjere zategnem slomiće se luk." Kaže mu starac:"Tako je i sa djelom Božijim. Ako smo preko mjere strogi prema bratiji, brzo će propasti. Potrebno je, dakle, ponekad snishoditi bratiji." Čuvši to lovac se udivi. I dobivši mnogo koristi od starca otide. A i bratija utvrđena, otputovaše u svoje mjesto.

[Ignjatije]

У кући изнад наше боравише један калуђер и према суду Божијем, беше ђавоиман. Старци нису могли да силазе у нашу кућу да се причесте, па сам одлазио ја горе - где је отац Гедеон, е тамо - и причешћивао сам их. Одлазио сам у Олтар, вадио артофорио, долазили су старци на Царске Двери и тамо би их причешћивао. Он ми је говорио: "Ђаво тамо седи, у крају, у припрати". Казах му: "Видиш ли га?" "Видим га", одговори. И сам је говорио да када изговарам прву молитву узрујава се ђаво, када изговарам другу запени, на трећу молитву постаје невидљив!" Ето силе молитве. То пише и у нашим књигама:

- Чедо моје, изговарај молитву.

- Ма изговарам је и ништа не осећам.

- Не осећаш ти, али осећа ђаво и одлази. Ето, као код овог калуђера.

А, да испричамо и оно са кошаром. Једном послушнику, каза отац Арсеније:

- Изговарај молитву.

- Изговарам молитву, али не осећам ништа.

- Ђаво осећа и одлази.

- Е, а када ћу ја да осетим?

- Добро, чедо моје, хоћеш ли да видиш чудо?

- Да, чудо желим да видим, Старче.

- Добро, помолићу се Богу да ти покаже чудо, да схватиш колику моћ поседује молитва. (То пише у књигама Светих отаца).

Старац се молио и постио три дана.

- Дођи овамо, чедо моје, узми корпу, иди на чесму да је напуниш водом.

- Старче, опрости ми, ко ће при чистој памети да кошару пуни водом?

- Чедо моје, зар ми ниси рекао да хоћеш да видиш чудо и какву моћ поседује молитва?

- Да, каза.

- Онда учини то што ти кажем или стално изговарај молитву.

- Нека је благословено.

"Господе Исусе Христе, помилуј ме, Господе Исусе Христе, помилуј ме". Кошара се пуни водом а послушник изговара молитву. Подразумева се да се Старац у својој соби молио да Бог пројави чудо његовом духовном сину.

Чим је видео кошару напуњену водом, отрчао је да каже Старцу. На путу се појави ђаво у људском облику:

- Калуђеру, куда идеш?

- Идем своме Старцу.

- Како се зовеш?

- Георгије.

- Колико си година калуђер?

- Пет-шест.

- Којим се послом бавиш?

- Печатима.

Готово, истече вода напоље! Кроз празнословље, оде молитва и отиде код Старца са празном кошаром!

- Шта се десило, чедо моје?

- Старче, то и то се десило.

Оставио си молитву, чедо моје, зато је вода истекла. Видиш, док си изговарао молитву, кошара је држала воду, када си престао и отпочео празнословље, вода је исцурела.

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/StaracJefremKatunakijski/StaracJefremkatunakijski46.htm

[Дејан]

Брат неки уптита ава Сисоја: Шта да учиним, оче, јер падох у грех? Устани, чедо, и спашћеш се, одговори старац. На то брат рече: Али ја, пошто устадох, поново падох. – Поново устани! Узврати старац. Тада брат упита: Докле ћу онда падати и устајати? – Старац одговори. Док ти не дође крај, и затекне те или у добру или у злу; стога треба стално исправљати себе, да би те у томе и смрт затекла.