Jump to content

Зоран Ђуровић: Св. Јефрем Сирин: Када душа иде у Рај?

Оцени ову тему


Препоручена порука

Ја ово не капирам, мени је више логично па и нормално, кад је човек у било каквој муци па и пакленој,једино што може да га (у)теши ,јесте да га неко још воли,па још и јарко !!??

 

Mozda i ne zeli da oseti ljubav odredjene osobe, pa je to za njega pakao. Iskusio sam tako nesto pa znam. 

 

Malo prosireno, pakao treba shvatiti kao da su svi ljudi sva ziva bica i sve ostalo na jednom (i u jednom), sto ce reci da su na tom mestu (iako nije mesto ali ajd da lakse objasnim) ljudi koje mozda ne gotivimo u zivotu. Verovatno si imao takve i dalje imas, osobe pored cije blizine se osecas uznemireno, hoces da odes sto pre ili bi najradije toj osobi polomio sve zube. E sad zamisli sve te osobe u Eshatonu pored tebe i kako bi se osecao. 

 

Zbog toga je vazno oprastati i voleti cak i najveceg neprijatelja. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 567
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Овако: Христос, Син Божији, Логос, умро је и васкрсао (и још много шта друго).

Ako je to tačno Sin Božiji onda nije Bog jer Bog ne može da umre.Ja koliko sam čitao umro je Sin čovečiji a Sin Božiji nikada.To bi onda izazvalo promene u samom Bogu jer bi Otac njegovom smrću prestao da bude Otac.

Најдубља молитва јесте  молитва без икаквих речи када у тишини ума једноставно живимо у присуству Божијем. Архимандрит Сава Јањић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

Pa zubiću, opet ..nešto frvljaš. Kembridž je malo mladji Univerzitet od Sorbone, na kome su se vodile žežće teološke rasprave..

 

Malo prelistaj Wikipediu:"Hell is empty and all the devils are here." poručuje Ti 

 

Чек' ко сад ту жешће Кембриџи, да не речем к'о са Sorbone, ти ил' Shakespeare?

( ово питам чисто због тог деминутива "zubić", реда ради, да се не занесеш опед к'о што умеш )

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ako je to tačno Sin Božiji onda nije Bog jer Bog ne može da umre.Ja koliko sam čitao umro je Sin čovečiji a Sin Božiji nikada.To bi onda izazvalo promene u samom Bogu jer bi Otac njegovom smrću prestao da bude Otac.

 

На крсту их није било двојица. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Лако је критиковати. Отац Зоран је сам и пише под својим именом и презименом пред широком публиком, ризикујући тиме своју каријеру и посредно и хлеб. И онда дођеш ти иза ника (што је само по себи сасвим океј, користити ник на форуму), и без и најмањег ризика констатујеш да је пукао, притом не налазећи за сходно да се потрудиш да макар на једној А4 страни објасниш зашто то тврдиш. Е то већ није лепо, нисмо деца. Ако ћемо да се бавимо нечијим професионалним радом, основна је култура да томе приђемо колико-толико озбиљно. А не да седимо са стране и добацујемо "уууу ништа не знаш". 

 

Mnogo ga ti tupis!

Sto se ti potresas u njegovo ime?

I sta ima on da se potresa zbog jednog dobacivanja sa strane. Ma sta sa strane nego sve to na vebu, ma kud ces manji razlog da se sekiras.

 

Mirno spavaj. I on neka mirno spava, koliko moze.

 

Ne trazi on kontraargumentaciju, jer si slep?

Ono sto on trazi jos samo ovde moze da dobije.

 

Je'l si citao Majstora i Margaritu? Ni jednoj strani ne valja.

 

I sto je bitno da li je neko misljenje iza nika ili iza imena i prezimena?

U prvom slucaju ne znas ko to nesto misli o tebi, u drugom znas, ali to ne menja sadrzinu misljenja.

Nisam ja brate izmislio forum, niti ja trazim publiku po njemu.

 

 

 

.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Znači nevjerojatno našao sam potvrdu avine besede u Tarabićevim proročanstvima.
Ovo je senzacija ljudi moji. Pazite sad ovo:

 

 

 
"Сваки се људски иксан роди да умре", казивао ми је Митар. "Има некијех људи који само у привиду живе лијепо и некијех који се цијелога живота пате и злопате. Нема, мој куме Зарија, ниједнога створа људскога који докле живи нема никаквијех брига. Чоек се роди да у својој младости будне лијеп и крепак, а у старости да будне грдан и ружан и слаб. Залуд му је ондакар свако вако живовање, уистину говорио је Митар, када се роди лијеп, а умре грдан и нејак. Нема ниједнога људскога иксана који се неће сам са самијем собом приупитати через чега се родијо да вако живи и умре?

Дуго ће мој куме Зарија, људи тако живјети и мријети, а да не будну знали да каде им дође вакат да мру то неће бити њиов крај."

О томе ми је Митар млого говорио, али ја га нијесам млого разумио шта он с тиме оће да искаже.

"Видиш, мој куме Зарија", казиво је он, "чоек нема само једно своје обличје, него има два. Једно му ко одијело сашију људи каде се роди, а друго му даје сам Бог каде мре да би и посље живота овога јопет живијо. То друго обличје ти, куме, не видиш, а ја га неки пут видим, по прилици ко каде сам видијо мртвога Милоша. То ти је, куме, нако ко, каде лисната гора у свако прољеће јопет зазелени. Тако чоек јопет живне и када умре. Ондакар Бог њему дадне то друго обличје вјечно и лијепо. Kаде се сваки људски створ у то ново своје обличје заодене, он оде право у вјечност! Чоек и јесте род земље и воде, те исто ко и оне што зими замиру и леде се у прољеће јопет гргоље и протичу и цвјетају новијем цвијећем и травама."

 О томе ми је јоште говорио, али је све то казиво некаквијем чудним ријечима, тако да га ја нијесам мого разумијети. Те ријечи и та два људска обличја нијесам мого појмити, мада се он трудијо да ми то боље и јасније рече. Помињо је некакав Божији прах у воздуху, те ми је казиво да је све то близу људској памети, а да чоек због свога уображења неће ни хтјети то да схвати и разумије."
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Занимљиво ни прота Захарија ништа није разумео Тарабића...изгледа ово попови не разумеју, вероватно због парастоса, помена и опела.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Кад се поведе оно питање одакле нам се светитељи јављају, не знам да ли се неко у савременом контексту упитао где се то Христос вазнео у телу? У стара времена је лако било рећи "на небеса", јер је небо доживљавано као непрегледна висина, па је лако било претпоставити да тамо негде на највишим висинама обитавају Бог и анђели. . . . . али где су онда та небеса? Где је Христос у телу и који ваздух удише? Или, ако не удише ваздух, шта ће му онда (физичко) тело са плућима, срцем и чулима?

Nisu to "stara vremena", to je Simvol vere i kako sme u to da se dira?! :D Salim se. Mozda ovo treba da bude "najbolji odgovor" da bi privukao paznju. :)

"You know something is messed up when you see it"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

I sto je bitno da li je neko misljenje iza nika ili iza imena i prezimena?

U prvom slucaju ne znas ko to nesto misli o tebi, u drugom znas, ali to ne menja sadrzinu misljenja.

Nisam ja brate izmislio forum, niti ja trazim publiku po njemu.

.

 

Веома је битно и једино ту до изражаја долазе част и васпитање нас са "никовима" као стварних особа, који такође имамо своје име, презиме, професију, радно место, претпостављеног шефа и можда породицу коју прехрањујемо. Баш зато што смемо да кажемо шта год пожелимо, а да не сносимо апсолутно никакве последице.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Кад се поведе оно питање одакле нам се светитељи јављају, не знам да ли се неко у савременом контексту упитао где се то Христос вазнео у телу? У стара времена је лако било рећи "на небеса", јер је небо доживљавано као непрегледна висина, па је лако било претпоставити да тамо негде на највишим висинама обитавају Бог и анђели. А како исти такав бездан мора постојати и под земљом, логично је да тамо обитавају демони и врагови.

 

Види ми нисмо били у језгру планете и тешко да ћемо и бити тако да није још увек сигурно да неки врагови тамо не обитавају.

 

Такође нисмо ни били до далеких крајева космоса па не знамо ни да ли је у неком делу космоса неки рај.

А опет нико од светих није ни тврдио да су рај и пакао саставни део овог материјалног света.

 

Ово је ипак твоја претпоставка да рај и пакао због онога што тренутно знамо нису ту где је некад прост народ мислио да јесу.

Ипак из философије Аве Ђуке ми не можемо закључити где је пакао, а остаје нам да му верујемо да је рај у Есхатону.

Међутим то је тако тренутно.

А шта ако неким умним напорима неке следеће генерације некако превазиђу и временско просторне границе?

Па кажу до сад смо ево већ иљадама година уназад веровали по учењу чувеног и славног Аве Зорула да је рај у есхатону а ми данас допиремо својим машинама у есхатон и не нађосмо тамо никакве ни људе ни свеце ни богове. Него само крај временског континуума, који уједно брише и просторни континуум, те је есхатон заправо једно велико ништа( илити ништавило).

Срећом па нашим машинама можемо да идемо уназад кроз време и да населимо планету пре настанка људске историје како бисмо продужили да постојимо( гледо ја у СФ серији не сечам се како се зове, а није ни битно сад).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

И да кад смо већ код тога Есхатона, тамо где нема времена, тамо нема ни простора, а тамо где се ништа не може простирати јасно је да нема ничега.

 

Како онда љуски ум може да замишља да се нешто створено може простирати, постојати тамо где време не тече?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

И да кад смо већ код тога Есхатона, тамо где нема времена, тамо нема ни простора, а тамо где се ништа не може простирати јасно је да нема ничега.

 

Zato sto razmisljas da je jedino postojanje ono u okviru prostor-vremena. A pored teologa i filozofi poput Kanta ce ti reci da to sto sada vidis pred ocima i cujes oko sebe nisu nista drugo do pojave  iza kojih se kriju transcedentne "stvari po sebi" a koje ne mozemo umom da spoznamo (valjda ne mozemo nikako po Kantu) jer smo tako nastelovani. Vidis pojave jer forme opozanja kao sto su vreme i prostor predstavljaju neku vrstu okvira, kutije u koju smestas saznanja dobijena iz sveta, a da ne znas kakav je taj svet zaista (pravi svet=stvari po sebi). Sto ce reci da stvari po sebi postoje i nisu veliko nista (mada mogu biti hipoteticki) bez obzira sto nemaju prosor-vreme. 

 

Nesto slicno sam video kod jednog ateiste sa kojima sa diskutovao kad je komentarisao to da Bog ne egzistira u prostoru i vremenu i da je van njega, a on kazo: Pa onda ni ne postoji. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

И да кад смо већ код тога Есхатона, тамо где нема времена, тамо нема ни простора, а тамо где се ништа не може простирати јасно је да нема ничега.

 

Како онда љуски ум може да замишља да се нешто створено може простирати, постојати тамо где време не тече?

Ako nema prostora nema ni tela 

Најдубља молитва јесте  молитва без икаквих речи када у тишини ума једноставно живимо у присуству Божијем. Архимандрит Сава Јањић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

На крсту их није било двојица. 

Bilo ih je trojica al samo jedan od njih je bio i Sin čovečiji i Sin Božiji-Bogočovek. Ostala dvojica bejahu samo sinovi čovečiji.El možeš da mi navedeš nekog Svetog Oca koji kaže da je Bog umro na krstu.Ili neki citat iz NZ?

Најдубља молитва јесте  молитва без икаквих речи када у тишини ума једноставно живимо у присуству Божијем. Архимандрит Сава Јањић

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...