Зоран Ђуровић: Св. Јефрем Сирин: Када душа иде у Рај?

[Nebojš.a]

Tako se barem meni desavalo, recimo razmisljao sam o tim teoloskim stvarima sto sam citao, kombinovao ih, vrsio analize sinteze, pa izvodio neke zakljucke za koje sam mislio da su nesto novo (u fazonu: eureka otkrio sam nesto novo u teoligiji). Kasnije sam susreo iste te zakljucke koje sam saam izveo (pa sam se razocarao), sto znaci da kad udjes u taj sablon i pocnes da razmisljas o svemu tome, otvoris um (ne kazem da je tvoj zatvoren, vec navodim kao sastojak recepta) mocices da razumes svu tu pricu.   

 

Још кад не би постојале помисли, и још када не би био од велике, да не кажем суштинске важности, однос према њима, онда био ово можда и могло да се посматра као нека безазлена теолошко умна авантурица.

[Aquilius Cratus]

Али, овде је много важније да он схвати у чему је проблем, да се смири, да престане да се диви свом уму и да верује у њега

 

Svojim umom treba da odluci da ne veruje u svoj um i da mu se ne divi??? 

[Срђан Шијакињић]

Neki hoće. ... Zato što imaju potrebnih dva grama mozga i oči da vide očigledno.

 

Добро, ако је довољно само два грама мозга и здраве очи да се чита са екрана, хајде молим вас људи дајте неке аргументе, под 1, 2 и 3 да лепо видимо како и зашто је немогуће у незнамтинијакако неправославно мишљење да душа "спава" или не постоји после смрти...

 

А пре свега, дајте да видимо због чега је то питање толико важно да је отац Зоран у толикој духовној опасности јер има одређени став...

[Срђан Шијакињић]

Al kako svedoče istinu kada od samog starta recimo Petrove poslanice lažu(pod uslovom da  Petar nije autor)?Kako da verujem istini napisanoj u nekoj knjizi kada mi se autor na početku samom lažno predstavlja kao Apostol a zapravo to nije?Ako je ovo tačno čitavo svedočanstvo pada u vodu.Ne znamo ko su autori Jevanđelja?Pa što onda stoji po Marku,Jovanu,Mateju i slično?Kako da verujemo tim svedočanstvima ako nemamo pojma ko ih ije pisao i ako nisu neposredno svedočanstvo kako se i kaže na mnogim mestima?

 

Јер их је Црква препознала као сведочанство о Божијој поруци људима. Прво се мора веровати у Цркву да би се веровало Писму, јер Писмо своју веродостојност вуче не из научних разлога, зато што је неко доказао дје аутентично или историјски утемељено, него само зато што га је Црква препознала...

[Срђан Шијакињић]

Folozofija i studije uporednih filpzofija religije nisu mi baš osobito pomogle..da Verujem..

 

Питам се може ли ишта, сем самог Бога, помоћи да се верује... 

[Arsenija]

Ja nisam pristalica. Postujem coveka kao genija. I to je to.

Ni ja nisam pristalica. Sve ljude postujem.

[Џуманџи]

Драга моја, не постоји начин да ти знаш да ли сам се потрудио да разумем текстове које сам поставио.

Postoji, zasto si maloveran? Citala sam tekst Sv. Atanasija Velikog koji si postavio i ukazala ti na to.

Постоји ауторитет црквеног Предања . . . И постоји ауторитет сопственог, недораслог, мишљења

... Za sta sam vec kazala da je prepreka za zadobijanje Carstva:

To je vazda problem verujucih: treba nam autoritet, neosporni, treba nam sigurnost

sto si ovim izjavama samo potvrdio.

[Дијана.]

Зашто то радим? Зато што је потпуно небитно да расправљам(о) о овој или оној његовој идеји која му је ко зна како "синула".

Томе краја нема. Шта, мислиш да нисам могао бар 5 ствари да проблематизујем из његовог текста? Почев од оног да су Мојсије и Илија били од крви и меса у Преображењу, па надаље... наравно да сам могао. Али, овде је много важније да он схвати у чему је проблем, да се смири, да престане да се диви свом уму и да верује у њега. Док то не уради, увек ће бити текстова као што је и онај о смрти од пре неки дан, и овај о души....И људи ће се дивити и расправљати, бити за и против.

Наравно, рећи ћеш да форум томе и служи, да свако треба да каже шта мисли. Да, али постоји и нешто важније од форума. Душе оних који читају ова писанија и његова душа. Просто, треба се само одмакнути од форума као "последње реалности".

Но добро. могу да разумем и твој резон, ти си уредник и има смисла да се пише у оквиру теме.

Ето, (надам се да) нећу (на овој теми) више овако писати...

Ништа друго и не радиш до да се расправљаш о тим идејама али на потпуно непримјерен начин, који је одавно прешао границу доброг укуса. Један потпуно оправдан став износиш на тако неоправдан и непримјерен начин, пун негативних емоција/страсти које само у другоме видиш. Дакле, тема није 'како ћу ја бруталним разобличавањем спасавати душе', већ конкретна филозофско-теолошка расправа. Свако ко има шта да каже на ту тему аргументовано, без вријеђања и поштовњем елементарних норми културног обраћања је добродошао на њој. Овако иако себе не видиш тако, ничијој, баш ничијој души не користиш. Види пар страна уназад, излагање Милојкова. Држи се тога.  

[Arsenija]

Још кад не би постојале помисли, и још када не би био од велике, да не кажем суштинске важности, однос према њима, онда био ово можда и могло да се посматра као нека безазлена теолошко умна авантурица.

Ili kao knjizevnost ogorcenog i nepriznatog autora....

[Vasa L.]

Da li su Anja Weber i tzv. Zoran Djurovic jedna te ista osoba?

[Баба]

Ајмо следећи наслов: Утјецај есхатона на временски континуум

[Zoran Đurović]

Драги мој, што се његовог смирења тиче, из авиона се види... Али да, треба се молити за њега. Он поседује квалитете, али их злоупотребљава, и зато од њих нема користи...

Ево да изанализирамо и ову бриљанту Велизарову. Он је продуховљен и прозорљив човек па је успео да ме разобличи. Тако исто веле и борбаши за неверу о мојој смерности... Тако и Јевреји, без страха да греше, рекоше: Не кажемо ли ми добро да си ти Самарјанин, и да је демон у теби?, Исус одговори: У мени демона нема, него поштујем Оца својега; а ви ме срамотите (Јн. 8, 48-49). На крају га убише због безбоштва... Тако борбаши за неверу веле како сам противник срБства и архијеретик. 

Ја сам овде, као и на другим местима, 100 путах признао да сам надувани гордељивац. Али то може само мени да шкоди, не и мојим опонентима. 

Поменух такође и оног о. Љубу Светосавца који ме хвали, али жали што на пропаст душе трошим таленте.

Моје врлине сигурно нису у смирењу и побожности. Опоненти препознају да могу добро да јашем, као Сократ који је зајахао Атину, па сада дијалектику користим да бих нервирао праве православце и погубљавао нејаке. Као да их нервира што не знају да одговоре нешто сувисло, да користе рационалне аргументе и из предања, него из очаја иду да кажу: демон је у њему.

Да, одговора нема. Шта је неправославно у ономе што сам изрекао? Јефрем је неправославан? Владика Николај који вели да сада умрли имају прослављена тела, а не да су бестелесни духови? Једини који је покушао да да неке аргументе то је био племенити и сваким даром Свевишњега украшени, Жеки Ињац. Међутим, ни он на проблем са Николајевим текстом није одговорио. Није полемисао са Јефремовим аргументима. Није рекао да ли се Богородица сада у телу јавља. Нико није рекао са каквим се Христом причешћује: Да ли са Христом који у себи садржи сва рационална створења која су спашена и у њему сједињена, или има само неко индивидуално свето тело, а не ово мистичко о коме ја говорим? Наравно, не  само ја него много Отаца као и литургичко предање које сам тумачио.

Мислим да је на феномен клиничке смрти, као и на учења о Чистилишту и Митарствима одговорено на задовољавајући начин. Жељко је поменуо и јављање светаца ван тела, у визијама и сну. И то је могуће. И мени се јави понекад св. Моника Белучи и вели, сва уплакана: Грехота је, Аво, што си жењен човек... Ја јој одговарам: Није то, Моника, него то што ти хоћеш да задржиш своју латинску веру, а ако би пригрлила слатко православље, сутра би постала нова авиница! Дакле, визије су феномени који не подразумевају да ти се неко и у телу јави, мада тај и имао своје тело.

Ето, допуштам да је ово неправославно, да оставим жену и узмем Монику, али је тако и св. Милутин радио, а ја сам се родио на његов празник sHa_sarcasticlol . Мада је принцип за ову фикцију православан, јер пише у Pro 14:9 Luđacima je grijeh šala.        

 

 

[Баба]

Дакле, визије су феномени који не подразумевају да ти се неко и у телу јави, мада тај и имао своје тело.

 

Слабашан одговорчић.

Нисам ни инсистирао за тело.

 

Имам још једно питање и нећу те више много смарати.

 

Демони и анђели.

 

Ако су демони попут анђела већ у есхатону те оданде се уплићу у временски континуум, онда из ког момента они делују, да ли из момента пре страшног суда или момента непосредно после људског васкрсења. Но пошто есхатон нема временски континуум какав је нама овде познат јер је ван времена, тиме се ово питање још више запетљава.

Ако кажеш да демони припадају овом времену а не есхатону онда су они као духовна бића у бољој позицији од човека јер ето човек оде у прах и пепео а они су овде од почетка у духу и ништа им не фали.

 

Ако кажеш то за демоне зашто онда то не би важило и за анђеле, зашто онда и они не би подпадали под време као и све створено?

 

Ако пак и анђели и демони потпадају као духовне појаве под време зашто пак не би и људи који су такође делом духовне природе?

 

А глупо би било признај рећи да демони делују из есхатона?!

[Плутон]

Ајмо следећи наслов: Утјецај есхатона на временски континуум

 

Обрнуто је још занимљивије.

[Плутон]

Da li su Anja Weber i tzv. Zoran Djurovic jedna te ista osoba?