ЖРУ заједница подршке - речи утехе

[Дијана.]

Учини са мном чудо доброте (Пс. 85:17)

Радујте се с онима који се радују, и плачите с онима кoји плачу (Рим.12:15)

 

 

ЖРУ је једна велика заједница, и у томе је посебни квалитет овог мјеста. То није због броја људи, иако су тако веће могућности повезивања, већ због духа прихватања, добронамјерности и охрабрења који су многи овде осјетили, обрадовали се и остали. Већ годинама, људи који су то осјетили, а мучило их је нешто, или је њихова мука била толико јака да је тражила израз и олакшање по сваку цијену, отварали су овде јавно своја рањена срца, и дешавало се нешто предивно, то чудо милости и доброте који уздижу и васкрсавају, који муком обореног подижу и јачају а оне који подршку дају испуњава радошћу и поносом. Те исповијести су сад скупљене овде, (у подфоруму ЖРУ заједница подршке), и у мору наслова има један који зове да се види да можда може изрећи своју муку другима и добити подршку, и видјети да је и другима тако било. Човјеку кога нека мука притиска чини се да су сви излази затворени и не види нешто што му може помоћи што неко други може одмах уочити јер више глава су паметније од једне, која је свакако смућена и узнемирена, и више срца преливају вишак своје снаге томе коме снаге у том моменту треба. У том моменту није најважније стручно знање, јер можда тај који се мучи има потребна знања (о психологији нпр.) али он не може сам себи да помогне. Не може јер је у врзином колу негативних осјећања, страха, кривице, бола и сл. И треба му та подршка, то охрабрење, то оснажење са стране да би своју снагу и своје знање покренуо. Свако носи свој крст, али кад падне, други га могу придржати док се опет чврсто на ноге не осови. Свако мора са својим проблемом да се суочи сам, али подршка коју му пруже људи може бити кључна у томе да он то уопште пожели и да смогне снаге да се бори. Човјек мора да осјети да његово достојанство није оштећено. Нема мјеста сажаљењу за човјека кога мука мучи. Он се носи, и бори како зна и умије. Често се може видјети надљудска снага и издржљивост у људима да је просто невјероватно да нису скршени, смрвљени, да и сами имају воље и моћи у себи да се и другима дају –  па зар да их понизимо сажаљењем? Друго је саосјећање, то је оно „да пожали ка' да би помога'“. Саосјећање, порука 'жао ми је, разумијем или покушавам да разумијем, хтио бих ти помоћи' је од пресудне важности. Кад се човјек оснажи, кад се дигне на ноге опет, он ће се осврнути око себе и видјети гдје да тражи излаз, можда и стручну помоћ, за шта  дотад није ни имао воље. Такав човјек ће касније помоћи другима, јер ће посвједочити да је могуће рађање снаге из слабости, да је тешкоћу могуће превазићи. То отварање колико год да је тешко и болно је једини пут да човјек проблем освијести, да га смјести у стварне димензије, уочи да није једини у томе (невјероватно колико само то сазнање оснажи човјека), да чује од другог живу ријеч, ријеч утјехе и подршке и можда слично искуство што је непроцјењиво окрепљујуће. Свако мора наћи другог коме ће се повјерити и ко ће му помоћи да се са својим проблемом суочи и да га изнесе. Тај други може се наћи у стварном животу али може и овде. Човјек је биће заједнице, он напросто не може сам, ни у радости ни у муци. Ово није виртуелна заједница, итекако је стварна. Нарочито човјек с неком муком, још више потребује ту заједницу, потребује васкрсење самопоштовања кроз поштовање других и свијест о својој људској вриједнсти и достојанству коју не може постићи без прихватања других. Основне човјекове потребе су за сигурношћу, прихватањем и поштовањем. То све зависи искључиво и највише од става других према њему! Ко год пружи другоме подршку и охрабрење, ко другоме помогне и оснажи га, може се осјетити почаствованим да је учествовао у нечем великом, без обзира да ли је мотив вјера или не. Ми вјерни кажемо да је он тада слуга и проводник Добра, али тај закон добра је неумољиво присутан у људском срцу, тамо гдје се словесност и савјест спајају.  Заједништво нам је свима у слабости људској, а заједништво и у величини људској.

 

Онај који је заслужио да пије из океана живота заслужује да напуни чашу и из вашег поточића.

И која заслуга може бити већа од оне што лежи у храборост и повјерењу, чак и милосрђу, примања?

И ко сте ви да би људи морали раздерати своје груди, разголити свој понос да бисте ви могли видјети њихову вриједност огољелу и њихов понос постиђен?

Прво гледајте да сами заслужите да будете даваоци, и оруђа давања. Јер, одиста, живот даје животу – док сте ви који се сматрате даваоцима, само свједоци. 

Кхалил Гибран

[мирођија]

Корисно је и значајно бити у заједници у којој је љубав основа. Љубав ка Богу и ближњима отапа све муке и несреће.

[Bokisha]

добио сам скоро процену да сам сентименталан,што није добро.Иако ми није баш јасно шта је сентименталност и што ја  своје поступке у вези с тим повезујем са саосећајношћу, па са опрезом на то би рекао како сам ја доживео ЖРУ.

није ово било каква заједница...ово је заједница у Христу и сва љубав и подршка дата  је кроз Христа.Због тога ово и није виртуелна заједница јер иако не видимо не можемо рећи за Христа да је виртуелан.

[Драгана Милошевић]

Ако не можеш другачије да помогнеш, барем упути лепу реч...

Наравно да свако има свој став.

У мом случају, Драле је први прискочио речима. Отад се створила нека веза међу нама, па смо се и упознали!

Увек је лакше са странцима решити проблем. Просто те натерају да ствар окренеш и сагледаш из немогућег угла

[Иван ♪♫]

Овај ништи завапи, и Господ га услиша,

и од свих невоља његових спасе га.

Поставиће се оружан Анђео Господњи

око оних који Га се боје, и избавиће их.

Окусите и видите да је добар Господ.

Благо човеку који се нада у Њега.

http://www.svetosavlje.org/bibliotekA/Svetopismo/Psaltir/Psaltir033.htm

(псалм 33)

[JESSY]

@@Иван ♪♫, 8086.gif

 

Ако вас свет, мрзи знајте да је Мене омрзнуо пре вас (Јн15;18). У свету ћете имати жалост;али не бојте се, Ја сам победио свет (Јн16;33).

[Иван ♪♫]

Слијепи прогледају и хроми ходе,

губави се чисте и глухи чују,

мртви устају и сиромашнима се проповиједа јеванђеље.

И благо ономе који се не саблазни о мене.

 

https://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&book=40&chap=11

(Мат. 11, 5)

[JESSY]

29-30. Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смирен срцем, и наћи ћете покој душама својим. Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако.

"Јарам Христов" је смирење и кротост. Ко себе смири пред сваким човеком, има покој у души и остаје миран, док је славољубив човек и гордељивац увек у бригама, јер не жели да буде мањи од других и увек мисли о томе како ће се већма прославити и победити своје непријатеље. Зато је "јарам Христов", смирење, лако носити, јер је нашој пониженој природи лакше да се смирава него ли да се преузноси. Али, и све Христове заповести такође су "јарам", и оне су лаке због награде која нас очекује, иако понекад изгледају тешке.

 

ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ

 Зато вам кажем: Не брините се душом својом шта ћете јести, или шта ћете пити; ни тијелом својим у шта ћете се одјенути.

Зашто нам ово говори? Зато, што брига о пролазним стварима удаљује човека од Бога. Душа не може да једе јер је бестелесна, али Господ ово каже држећи се уобичајеног начина говора. Очигледно је да душа не може да борави у телу, ако се оно не храни. Господ нас не спречава да радимо, већ нам забрањује да се потпуно предамо својим бригама и тако занемаримо Бога. Треба обрађивати земљу, али и радити на својој души.

 

ТУМАЧЕЊЕ СВЕТОГ ЕВАНЂЕЉА ПО МАТЕЈУ

32-33. А зна и Отац ваш небески да вама треба све ово. Него иштите најприје Царство Божије, и правду његову, и ово ће вам се све додати.

Царство Божје је уживање (вечних) блага. Оно се стиче праведношћу. Ономе који тражи духовна блага, Господ, у својој великодушности, даје и телесна.

 

34. Не брините се, дакле, за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је свакоме дану зла свога;

То јест, невоље и муке своје. Доста ти је да се трудиш и мучиш за данас. Ако се још будеш бринуо за сутра, и стално себе оптерећивао телесним стварима када ћеш имати времена за Бога?

[JESSY]

13. Нећемо пак, браћо, да вам буде непознато шта је са онима који су уснули, да не бисте туговали као они који немају наде.

14. Јер ако вјерујемо да Исус умрије и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим.

15. Јер вам ово казујемо ријечју Господњом да ми који будемо живи о доласку Господњем, нећемо претећи оне који су уснули.

16. Јер ће сам Господ са заповјешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути;

17. А потом ми живи који останемо бићемо заједно с њима узнесени на облацима у сретање Господу у ваздуху, и тако ћемо свагда с Господом бити.

18. Тако утјешавајте једни друге овим ријечима.

 

ПРВА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АПОСТОЛА ПАВЛА СОЛУЊАНИМА

[Ненад Р.]

Свако искушење је и прилика да се нешто научиш и ојачаш у вери. Свати га као изазов који треба брзо решити.

[Иван ♪♫]

Христос васкрсе!
 
А ово је воља Оца који ме посла, да сваки који види Сина и вјерује у њега има живот вјечни; и ја ћу га васкрснути у посљедњи дан. 
https://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&book=43&chap=6
(Јован 6)
 
Јер је установио дан у који ће судити васељени по правди преко Човјека којега одреди и даде свима вјеру васкрснувши га из мртвих.
https://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&book=44&chap=17
(Дела Апостолска 17)
 
А Бог и Господа васкрсе, и нас ће васкрснути силом својом.
https://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&book=46&chap=6
(1. Коринћанима 6)
 
Уједанпут, у трену ока, при посљедњој труби; јер ће затрубити, и мртви ће васкрснути нераспадљиви, и ми ћемо се промијенити.
https://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&book=46&chap=15
(1. Коринћанима 15)
 
Знајући да ће Онај који васкрсе Господа Исуса, и нас васкрснути кроз Исуса, и преда се поставити с вама.
https://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&book=47&chap=4
(2. Коринћанима 4)
 
Јер ће сам Господ са заповјешћу, гласом арханђела и са трубом Божијом, сићи с неба, и прво ће мртви у Христу васкрснути;
https://www.pouke.org/svetopismo/biblija.php?lang=sinod&book=52&chap=4
(1. Солуњанима 4)

[Снежана]

@@Suncokret54,

јер ако није, узалуд нам наша вера

(извините што не цитирам прецизно)

 

"Ми знамо да пређосмо из смрти у живот, јер љубимо браћу". - Ето васцеле тајне хришћанске: љубављу се прелази из смрти у живот бесмртни и вечни. Љубав је једини мост преко провалије смрти из овог у онај свет, из овог привременог у вечни живот.

Ава Јустин Ћелијски Светац

[Иван ♪♫]

https://lh3.googleusercontent.com/-DYofMRn-i0U/VN48XPqoX3I/AAAAAAABr5o/16ewWWv9DEM/w533-h489/Always%2Bleave%2Bpeople%2Bbetter%2Bthan%2Byou%2Bfound%2Bthem..jpg

 

https://lh3.googleusercontent.com/-qdPnofGEvDg/VVGXCjqJxhI/AAAAAAAFGV0/nF_iwnf_BgI/w1260-h840-no/1458482_663537987024696_1336048711_n.jpg

[Снежана]

zato bih voleo da ime teme jednostavno ostane ,,Речи утехе", ako može

Може

[JESSY]

UTEHA U TEŠKIM VREMENIMA (Ivo Andrić)

Kad god mi se dešavalo da me ljudi i prilike oko mene prisile na animalan život i biološku borbu, uvek sam uspevao da nađem neslućene i neočekivane utehe i pomoći koje su ličile na prava čuda.

U stvari, to su bile proste i jasne misli koje su osvetljavale put nadaleko ispred mene i iza mene i time mi davale i tačnu sliku i pravu meru moga položaja. U najgorim trenucima mislio sam ovako: ovaj užas od niskog života cena je kojom se plaća i iskupljuje sve visoko i lepo što smo znali i osećali, a pošto je sve ovo u najužoj uzročnoj vezi sa našom misli o Bogu i našim osećanjem lepote, treba naći snage da se i ovo primi i zavoli isto kao što se vole Bog i lepota sami. I kad oni koji me tlače, truju i jedu, i koji za drugi život i ne znaju, nalaze u sebi snage, izdržljivosti i veštine za borbu, zašto da je ne nađem ja, koji sam gledao i koji ću opet videti sjaj drugog, lepšeg života za koji nijedna žrtva nije prevelika i ni jedna cena previsoka?

Tako se u meni utvrđivalo saznanje da je svaki niži život u službi višega, da je sve povezano i osigurano i da je čovek svuda i u svako doba na svom pravom mestu i – samo prolazno. Sa tim skupim saznanjem čovek može sve podneti, jer je svaka bitka unapred dobivena samim postojanjem neuništive i prave misli.