Džim Keri: Primoravanje na vakcinaciju je korporativni fašizam

[Avocado]

Промашио си поенту. Робинсон је свестан својих права, иако нема интеракцију са другима. Чак и да је једини човек на свету.

 

У односу са другима се само та његова права манифестују, али то не значи да не постоје.

 

Pravne norme koje ti smatraš "prirodnim" su Evropljani širili po svetu ognjem, mačem i topovima. Postojao je veliki broj zajednica koje su npr. smatrale da imaju pravo da te ubiju čim uđeš na njihovu teritoriju i još veći broj zajednica koje su smatrale da nemaš pravo da ogradiš parče zemlje i nazoveš ga svojim samo zato što si ga ti ogradio.

 

Robinzon je mogao da eventualno bude "svestan" onih prava koja je propisivao pravni sistem zemlje iz koje je on došao. Da je došao iz neke druge zemlje ili neke druge ere, bio bi (gle čuda) "svestan" nekih sasvim drugačijih "prirodnih" "prava" koja mu "pripadaju".

 

 

Да ли је роб у древном Египту био свестан да је његов положај неправедан? Наравно, иначе не би било побуна робова. Одакле му онда та свест?

 

 

Bio je svestan da je njegov položaj loš ali nije bio svestan da je sloboda nekakvo pravo, pogotovo ne prirodno pravo. Etničke grupe koje su Egipćani ili Rimljani terali u ropstvo su takođe imale svoje robove, u malo drugačijem obliku ropstva.

[Paradoksologija]

Vrlo lako mogu da zamislim ishod libertarijanstva kao jednu neo-feudalnu distopiju. Privatni vlasnici velikih feuda na njima imaju sopstvene puteve sa sopstvenim pravilima, sopstvene zakone i policiju i sudstvo koji ih sprovode, dok siromašni koji nemaju nekretnine i kapital izgube i ono malo moći koju im daje pravo glasa, pa im se eventualno dopusti da žive i rade na feudima bogatih kao robovi koji jedino imaju slobodu da pređu na neki drugi feud koji hoće da ih primi. Pošto se država ne meša u međusobni dobrovoljni dogovor slobodnih ljudi, ovi robovi mogu pristati da rade 16 sati dnevno za stan i hranu, pošto njihov rad toliko vredi na sobodnom tržištu. Može se uvesti i ius primae noctis, zabrana razmnožavanja za siromašne, šta god feudalnom gospodaru padne na pamet na njegovom privatnom vlasništvu.

[Paradoksologija]

Zanima me i, ako nijedan građanin nema pravo na telo i imovinu drugog, da li bi libertarijanstvo ukinulo sve zakone koji obavezuju roditelje, staratelje, pa u krajnjoj liniji državu, da se stara o maloletnoj deci? Recimo, smore me deca, pa pošto nemaju pravo na upotrebu moje imovine i moje staranje, ja ih odvezem negde i ostavim pored puta.

 

Ja društvo, pa i čovečanstvo, doživljavam kao organizam. Trenutno najjače ćelije rade i za one slabije i za one koje nastaju i za one koje polako odumiru. Kada bi radile samo za sebe, čitav organizam bi vrlo brzo umro.

[Juanito]

Vrlo lako mogu da zamislim ishod libertarijanstva kao jednu neo-feudalnu distopiju. Privatni vlasnici velikih feuda na njima imaju sopstvene puteve sa sopstvenim pravilima, sopstvene zakone i policiju i sudstvo koji ih sprovode, dok siromašni koji nemaju nekretnine i kapital izgube i ono malo moći koju im daje pravo glasa, pa im se eventualno dopusti da žive i rade na feudima bogatih kao robovi koji jedino imaju slobodu da pređu na neki drugi feud koji hoće da ih primi. Pošto se država ne meša u međusobni dobrovoljni dogovor slobodnih ljudi, ovi robovi mogu pristati da rade 16 sati dnevno za stan i hranu, pošto njihov rad toliko vredi na sobodnom tržištu. Može se uvesti i ius primae noctis, zabrana razmnožavanja za siromašne, šta god feudalnom gospodaru padne na pamet na njegovom privatnom vlasništvu.

 

 

Само што либертаријанци сматрају да би на потпуном слободном тржишту много више људи могло да открије и оствари свој предузетнички таленат. Тачно, неки би радили код газда на ”феудима”, али би опет ”феуда” и ”феудалаца” било толико да би једни другима представљали велику конкуренцију, те не би могли баш како хоће да третирају ”кметове”, већ би морали да се такмиче у привлачењу ”кметова”, између осталог и нудећи боље услове. 

 

Ја сам наравно поприлично скептичан (благо речено) према либертаријанској утопији свеопште дерегулације апсолутно свега што постоји, али не могу да не приметим једну ствар која ми се више свиђа код њих него код противника. Противници сматрају да ће увек и у свакаквим условима постојати гомила мученика који су потпуно глупи и неспособни да су буквално осуђени да у сваком могућем друштвеном уређењу буду сиромашни, осим ако их држава директно не поведе за руку и не заштити од супериорнијих, који ће свакако у сваком систему да буду газде. Мени се не чини да је то баш тако. Постоје они који су заиста неспособни због болести или објективне менталне неразвијености, али они су мањина. За такве треба да важи посебнa правила, а не да се потпуно здрав и прав човек третира законски као неспособан или полусопособан. И даље сматрам да људи имају далеко већи потенцијал у себи него што просечни левичар верује. Против сам левичара не зато што ми нешто посебно смета доступно образовање и здравство финансирано од пореза или што ми смета да држава уложи у ово или оно, већ зато што просечан левичар види просечног човека као вечито мало дете коме вазда треба држава да га води за руку. Либертаријанци јесу фанатични у својим визијама државе, али просечан либертаријанац (и уопште либерал, не мора да буде екстреман) далеко више верује у потенцијал човека и подстиче људе да се остваре. С друге стране, скоро сви левичари имају нешто што називам синдром српског родитеља. ”Нека, ја ћу, сине.” и ”Не можеш ти то, није то за тебе!” Или да искористим твоју метафору, многи ”кметови” су потпуно способни да се преселе у градове и постану самосталне занатлије, али то никада не успеју да открију у систему са левичарским песимистичким менталитетом. Верујем да постоје случајеви које заиста слободно тржиште не може да реши и сматрам дубоко неморалним и нецивилизацијским не решавати државном регулацијом такве случајеве само због либертаријанске догме. С друге стране, такође верујем да је далеком мањем броју људи потребно спасавање, социјална помоћ и остало, него што сматра просечни левичар.

[Плутон]

”Не можеш ти то, није то за тебе!”

 

https://www.youtube.com/watch?v=7EwjRxHzDZ0

[Плутон]

Тако било у САД док се није десило да власник једног моста преко ког су дотериване намирнице једноставно забрани прелаз преко моста. Железнички мост био у питању, мислим да је Њујорк или Бостон или тако неки већи град, а власник железничког моста био један од оних великих олигополиста с почетка 20. века, дал Карнеги беше у питању ил ко већ, не знам. Углавном, он се покачио са другим тајкуном који је преко тог моста дотеривао намирнице у тај велики град и једноставно блокира мост, јер је то, забога, био његов мост, а приватна својина је светиња. Блокада мало потраје, људима почеле да нестају намирнице, појединци почели и да гладују, док им неко није наредио да прекину са тим да их не би разбуцао све како стоје.

 

Од тад, све што се у САД гради а јавна је комуникација може бити у власништву државе. Концесија, наплата путарине, све остало, није никакав проблем, али власништво над путевима је јавно (градско, државно, федерално, свеједно) и на њима се примењују општа правила (закони, уредбе, статути...)

 

Ето зашто власништво* над јавним путевима није добра идеја. Показано у пракси.

 

* Не мешати са концесијама или профитом од јавне својине.

 

Шалио сам се.

[Ronald]

Само што либертаријанци сматрају да би на потпуном слободном тржишту много више људи могло да открије и оствари свој предузетнички таленат. Тачно, неки би радили код газда на ”феудима”, али би опет ”феуда” и ”феудалаца” било толико да би једни другима представљали велику конкуренцију, те не би могли баш како хоће да третирају ”кметове”, већ би морали да се такмиче у привлачењу ”кметова”, између осталог и нудећи боље услове.

Ја сам наравно поприлично скептичан (благо речено) према либертаријанској утопији свеопште дерегулације апсолутно свега што постоји, али не могу да не приметим једну ствар која ми се више свиђа код њих него код противника. Противници сматрају да ће увек и у свакаквим условима постојати гомила мученика који су потпуно глупи и неспособни да су буквално осуђени да у сваком могућем друштвеном уређењу буду сиромашни, осим ако их држава директно не поведе за руку и не заштити од супериорнијих, који ће свакако у сваком систему да буду газде. Мени се не чини да је то баш тако. Постоје они који су заиста неспособни због болести или објективне менталне неразвијености, али они су мањина. За такве треба да важи посебнa правила, а не да се потпуно здрав и прав човек третира законски као неспособан или полусопособан. И даље сматрам да људи имају далеко већи потенцијал у себи него што просечни левичар верује. Против сам левичара не зато што ми нешто посебно смета доступно образовање и здравство финансирано од пореза или што ми смета да држава уложи у ово или оно, већ зато што просечан левичар види просечног човека као вечито мало дете коме вазда треба држава да га води за руку. Либертаријанци јесу фанатични у својим визијама државе, али просечан либертаријанац (и уопште либерал, не мора да буде екстреман) далеко више верује у потенцијал човека и подстиче људе да се остваре. С друге стране, скоро сви левичари имају нешто што називам синдром српског родитеља. ”Нека, ја ћу, сине.” и ”Не можеш ти то, није то за тебе!” Или да искористим твоју метафору, многи ”кметови” су потпуно способни да се преселе у градове и постану самосталне занатлије, али то никада не успеју да открију у систему са левичарским песимистичким менталитетом. Верујем да постоје случајеви које заиста слободно тржиште не може да реши и сматрам дубоко неморалним и нецивилизацијским не решавати државном регулацијом такве случајеве само због либертаријанске догме. С друге стране, такође верујем да је далеком мањем броју људи потребно спасавање, социјална помоћ и остало, него што сматра просечни левичар.

Znas onu komunisticku izreku:" Uci da sutra ne bi morao nista da radis".:-) E sad jedna stvar ide u korist libertarijancima, nikad nisu postojale mogucnosti da se ostvari takvo drustvo jer je za njega potrebno mnogo vise intelektualne I moralne svijesti. Spomenuo si nesposobne I ne znamo kako bi se I da li bi se ljudi slobodno organizovali i brinuli o njima, ali ja duboko vjerujem da bi je je I svijet moralno evoluirao, I ne vazi ona Hobsova za koju se ljevicari hvataju, da je covjek covjek vuk, a za ljevicare izgleda politicar nije covjeku vuk pa mu trebamo prepustiti da on odlucuje sta kome I kako treba.

[Grizzly Adams]

Vrlo lako mogu da zamislim ishod libertarijanstva kao jednu neo-feudalnu distopiju. Privatni vlasnici velikih feuda na njima imaju sopstvene puteve sa sopstvenim pravilima, sopstvene zakone i policiju i sudstvo koji ih sprovode, dok siromašni koji nemaju nekretnine i kapital izgube i ono malo moći koju im daje pravo glasa, pa im se eventualno dopusti da žive i rade na feudima bogatih kao robovi koji jedino imaju slobodu da pređu na neki drugi feud koji hoće da ih primi. Pošto se država ne meša u međusobni dobrovoljni dogovor slobodnih ljudi, ovi robovi mogu pristati da rade 16 sati dnevno za stan i hranu, pošto njihov rad toliko vredi na sobodnom tržištu. Može se uvesti i ius primae noctis, zabrana razmnožavanja za siromašne, šta god feudalnom gospodaru padne na pamet na njegovom privatnom vlasništvu.

 

Често чујем како људи критикују своју карикатуру неке идеје, без обзира колико била супротна реалности...

 

А реалност је, кад погледаш историју и савремени свет - људи су највише били "кметови" и мучили се управо тамо где није било индивидуалних слобода и слободног тржишта. Тамо где су слободарске идеје бар делимично имплементиране, просечан човек данас живи изузетно добро да наши преци нису могли ни да замисле, ни да сањају. Боље него икада у историји.

 

Тако да та твоја "нео-феудална дистопија" нема никакве везе са реалним светом и супроти се искуству које имамо, као и законима економије.

 

Zanima me i, ako nijedan građanin nema pravo na telo i imovinu drugog, da li bi libertarijanstvo ukinulo sve zakone koji obavezuju roditelje, staratelje, pa u krajnjoj liniji državu, da se stara o maloletnoj deci? Recimo, smore me deca, pa pošto nemaju pravo na upotrebu moje imovine i moje staranje, ja ih odvezem negde i ostavim pored puta.

 

Наравно да не можеш. Родитељи добровољно одлучују да ступе у однос којим стварају ново људско биће. Због тога су онда обавезни да се о њему старају док не буде у стању да се само о себи стара, тј. док не постане пунолетно. Људи који не познају ту идеју довољно мисле да је основна јединица слободног друштва искључиво појединац. Није. Идеја само полази од појединца, али у суштини се своди на то да је основна јединица друштва породица. Јер се велика већина људи одлучује за породични живот.

 

Ja društvo, pa i čovečanstvo, doživljavam kao organizam. Trenutno najjače ćelije rade i za one slabije i za one koje nastaju i za one koje polako odumiru. Kada bi radile samo za sebe, čitav organizam bi vrlo brzo umro.

 

Слажемо се. И ја тако видим друштво.

[Justin Waters]

Znas onu komunisticku izreku:" Uci da sutra ne bi morao nista da radis".:-) E sad jedna stvar ide u korist libertarijancima, nikad nisu postojale mogucnosti da se ostvari takvo drustvo jer je za njega potrebno mnogo vise intelektualne I moralne svijesti. Spomenuo si nesposobne I ne znamo kako bi se I da li bi se ljudi slobodno organizovali i brinuli o njima, ali ja duboko vjerujem da bi je je I svijet moralno evoluirao, I ne vazi ona Hobsova za koju se ljevicari hvataju, da je covjek covjek vuk, a za ljevicare izgleda politicar nije covjeku vuk pa mu trebamo prepustiti da on odlucuje sta kome I kako treba.

 

Istu takvu pricu iznose i komunisti. Covjecanstvo nije dovoljno intelektualno i moralno sazrelo za drustvo u kome ce svi biti jednaki i nikome nista nece faliti. Oni takodjer imaju izgovor da jos nigdje zapravo pravi komunizam nije imao priliku da se pokaze. Meni to sve istovjetno djeluje i kada je druga strana price u pitanju. Ekstremno slobodno drustvo, je kao i komunisticka utopija neuspjelo, nigdje pa ni u tom slavnom periodu u 19 vijeku u SAD nije postojalo. Komunizam je propao radi mnogo faktora, ali izmedju ostalog i jednog, a to je da nije racunao na razlicitosti podnevlja, ljudske navike i kulturu. Isti je slucaj i sa libertarijsnkom pricom. Ona ne uspjeva zato sto je nerealna. Ona moze da uspije na nivou firme ili male grupe ljudi, kao i komunizam koji moze sasim lijepo da funkciinise u vidu Kibuca ili neke male komune drugog tipa. 

[Grizzly Adams]

@@Justin Waters,

 

Ствар је у томе да се не ради о некаквој "утопији", већ само о принципима за које знамо да су етички исправни и да дају одређене резултате. Либертаријанци не сањају о некаквом "будућем савршеном друштву", већ само указују на конкретне проблеме и решења у овом данашњем, несавршеном друштву. Зашто су људи у Србији сиромашни? Шта треба да се уради да би живели боље? То су питања на која одговарамо и дајемо решења која доказано раде. Као што смо видели на многим примерима.

 

Значи, нема ту никакве "утопије" ни фантазирања. Можда су само неки погрешно разумели.

[Ronald]

Istu takvu pricu iznose i komunisti. Covjecanstvo nije dovoljno intelektualno i moralno sazrelo za drustvo u kome ce svi biti jednaki i nikome nista nece faliti. Oni takodjer imaju izgovor da jos nigdje zapravo pravi komunizam nije imao priliku da se pokaze. Meni to sve istovjetno djeluje i kada je druga strana price u pitanju. Ekstremno slobodno drustvo, je kao i komunisticka utopija neuspjelo, nigdje pa ni u tom slavnom periodu u 19 vijeku u SAD nije postojalo. Komunizam je propao radi mnogo faktora, ali izmedju ostalog i jednog, a to je da nije racunao na razlicitosti podnevlja, ljudske navike i kulturu. Isti je slucaj i sa libertarijsnkom pricom. Ona ne uspjeva zato sto je nerealna. Ona moze da uspije na nivou firme ili male grupe ljudi, kao i komunizam koji moze sasim lijepo da funkciinise u vidu Kibuca ili neke male komune drugog tipa.

Firme i nisu organizovane kao libertarijanske vec kao mali centralisticki entiteti, to je u teoriji firme poznato od Koaza a njemu i jeste bilo cudno kako drzave mogu da funcionisu kao liberalne demokratije a firme ne, osim Vulv danas. E ali postoji jedna caka libertarijanci smatraju da ljudi nisu jednaki, za razliku od komunista koji vide neku prirodnu I intelektualnu ali I moralnu jednakost. Jednakost za koju se komunisti zalazu se samo moze terorom ostvariti jer podrazumjeva ljudsko savsenstvo, dok kod libertarijanaca sve je stvar slobodne volje, cak nije potreban ni visok nivo morala vec vjera u sopstvene sposobnosti I razumjevanja nauke, kako bi mogli shvatiti da su resenja koja dolaze sa vrha cesto neefikasna.

[Ronald]

Ja sam u prakticnom smislu institucionalista i klasicna liberal, odnosno gledam na politiku I ekonomiju racionalno, ukoliko je trziste efikasnije u resavanju nekog problema nema potrebe za drzavnih mijesanjem, ukoliko nije, drzava treba da pripomogne, I samo popravi one nemogucnosti, ali ne i da ih sama rijesava. Negativno eksternalije postoje i drzava treba to da rijesava, ali I tu u saradnji sa trzistem, kako bi se pronasle najpovoljnije regulacije:-)

[Grizzly Adams]

Разговарамо о принципима, шта је исправно и корисно. И онда то неко погрешно разуме као "утопију". Није то нека фантастична идеја о некаквом замишљеном свету, него принцип. А онда принцип примењујемо на овај свет најбоље што можемо. Као што каже тамо у Јеванђељу "подај све што имаш сиромашнима, па хајде за мном", а опет само ретки то заиста и ураде. Христос ту само даје принцип - не буди саможив, буди милосрдан, не везуј се за земаљско - а онда то свако у свом животу примени делимично, колико је могуће. Исто је и са овим.

 

Осим тога, ја се нигде не позивам на било какав "изам", нити цитирам ауторе из неке екипе - покушавам да разговарам о неким универзалним принципима, око којих сви могу да се сложе. Без оптерећења да се сврставамо у некакве групе и странке. Јер нисам, и никад нисам био, члан ни једне странке. Ал` људи често не желе да уложе труд, већ своја предубеђења бране тако што нешто назову "изам" и онда је онај са друге стране "изијанац" и не морам да се трудим јер ћу да се поставим као "неутралан" и са морално супериорне позиције критикујем "екстремизам" (који сам у ствари сам измислио)... Што ја најлакше. Залепиш етикету и мирна Бачка.

 

- Е брате, је л` си чуо шта онај каже?

- А ма то ти је зизијанац...

- Аааа... зизијанац значи...

- Ма то су ти фанатици неки, благо нама "неутралнима" што ни о чему не морамо да размишљамо.

 

И тако нико није ни чуо шта је човек рекао. А можда је било паметно.

[Justin Waters]

@@Justin Waters,

 

Ствар је у томе да се не ради о некаквој "утопији", већ само о принципима за које знамо да су етички исправни и да дају одређене резултате. Либертаријанци не сањају о некаквом "будућем савршеном друштву", већ само указују на конкретне проблеме и решења у овом данашњем, несавршеном друштву. Зашто су људи у Србији сиромашни? Шта треба да се уради да би живели боље? То су питања на која одговарамо и дајемо решења која доказано раде. Као што смо видели на многим примерима.

 

Значи, нема ту никакве "утопије" ни фантазирања. Можда су само неки погрешно разумели.

 

Nije dokazano, u tome je stvar, i ne zna se jos kako bi libertarijanske ideje radile na nivou drzave jer jos nigdje nisu implementirane na takav nacin. Samim tim sto nisu dosad implementirane, govori u prilog tome da dustvo ne prihvata takve ideje jer nisu realne. Inace mogli bi smo pomisliti da postoji nekakva globalna zavjera koja sprecava da se to ostvari. 

[Ronald]

Jos jednu stvar mnogi nikako da shvate libertarijanci traze samo da budu ostavljeni na miru, jer smatraju da im drzava ne treba I da pojedinci kroz interakciju mogu stvoriti one ustanovi koje im trebaju i takve ustanove se nazivaju inkluzivne, tako bi bilo da politicari cesto ne potegnu za kratkorocnim resenjima stvarajuci ekstraktivne institucije koje gomilaju drzavu i usporavaju razvoj. Komunisti za realizaciju svojih ideja traze da neki pojedinci iz centrale ustroje drustvo I takav plan se ne moze realizovati bez nasilja. Komunisticka ideja drustva je u temeljima nasilna jer trazi da neko odluci nesto o nekome drugom, dok libertarijanska nije jer je za njenu realizaciju potrebna mirna saradnja. Dobar dio stete od GZ bi se mogao rijesiti privatnim novcem u saradnji sa drzavom.