Džim Keri: Primoravanje na vakcinaciju je korporativni fašizam

[Аурор]

Ali ovi tvoji primeri nemaju onaj prvi uslov - da budu jako mala neugodnost... zato je moj primer idelan za zbacivanje stega potrebe za apsolutnom doslednoscu. Pridruzi mi se... vise cu te ceniti ako si hrabar da budes makar malo nedosledan :P

Pa ako neko voli masno, onda mu je neugodnost da smanji.

Gotcha there

[Кратос]

Uopste. Ja mogu da navedem utilitaristicke i konsekvencijalisticke argumente protiv  sprovodjenja bilo kakvog robovlasnista i u odbrani svog etickog stava po tom pitanju bih to uvek uradio ali to ni na koji nacin ne bi zaslo

u pitanje prirode coveka. Ima li covek po priroda ista prava kao svaki drugi ili ne. Ja mislim da za odbacivanje robovlasnistva to nije ni potrebno ali bi takvo znanje bilo sustinsko za iznalazenja odgovora na ovo pitanje, jesu li parava po prirodi ili po nasoj konstrukciji.

A šta je naša konstrukcija i ima li ona veze sa prirodom?

[Aquilius Cratus]

Dacu ti par citata iz drevnih skriptura (C.S. Lewis navodi na kraju 'Abolition of man' upravo da ilustruje ovo o cemu pricamo, ovo je deo o kradji):

-'Has he drawn false boundaries?' (Babylonian, 'List of sins')

-'I have not stolen.' (Ancient Egyptian, 'Confession of the righteous soul')

-'Choose loss over shameful gains' (Greek. Chilon Fr. 10. Diels)

-'Justice is the settled and permanent intention of rendering to each man his rights.' (Roman. Justinian, 'Institutions').

( evo i pomenutih Aboridzina):

- 'If the native made a 'find' of any kind (e.g. a honey tree) and marked it, it was thereafter safe for him, as far as his own tribesmen were concerned, no matter how long he left it.' (Australian Aborigines).

 

I suvise si dugo u internet diskusijama da bi imao luksuz postavljanja ovkavih ljudova od slame misleci da ce proci kod bilo kog diskutanta. Nismo pricali o tome da li je bilo ikakvog moralnog okvira kod tih naroda pa da mi navodis primere nego da li su ti eticki okviri podrazumevali ili bar bili u kakvom takvom saglasju sa prirodnim pravom. A to se iz ovih citata  nikako ne da videti vazi li ovo za sve ljude ili samo za saplemenike i virtuse.

 

Ovako umesto prirodnog prava mi u antickom svetu nailazimo na koncept prirodnog roba koji je bio vrlo prihvacen kao nesto sasvim logicno i ocigledno. Negde su brutalno tretirali robove i to zagovarali negde su imali izvesna prava skoro kao slobodni ljudi. Ali to da su tadasnji ljudi imali svesto o tome da svi ljudi imaju neka bazicna prirodna prava naprosto nije tacno.

[Aquilius Cratus]

A šta je naša konstrukcija i ima li ona veze sa prirodom?

 

 Telesna konstrukcija? Sasvim sigurno deo necega sto se zove generlano ljudska priroda ali niko ne zna tacno postoji li u esencijalistickom smislu, kako je to Aristotel zamisljao, a i daleko smo od toga da saznamo.

[Juanito]

Веровала или не, сва та правила настала су пре било каквих закона као конвенције - у потпуно приватним и слободним - ауто-клубовима. Први ентузијасти, док је аутомобил још био нова ствар, су на потпуно добровољној бази то све уредили сами, без икаквог "наметања".

 

Сврати у Мерцедесов музеј у Штутгарту па можеш да се увериш сама.

 

Колко је тада било аутомобила на свету, а колко их има сада?

[cloudking]

Imaju puno pravo i slobodu jedino da umru i da plate porez.I jedno i drugo rade iz čiste slobode.

 

Ja mislim da i ti imas identicne slobode odakle god da kucas te poruke.

[cloudking]

Да, мало боља варијанта би била "Да ли родитеље треба присилити законом да везују појас својој деци када их возе у колима?"

 

Значи, сад не одлучујеш само о себи, већ и о другоме...

 

E to je adekvatniji primer.

[cloudking]

Па и не баш. Може да буде а не мора да значи. Замисли ситуацију мало јачег судара. У зависности од угла судара може доћи до тумбања путника који нису везани. Постоје случајеви код којих је путник на задњем седишту након инертног померања уназад као из катапулта летео напред и наносио тешке повреде онима на предњем седишту (који су чак били везани). Или пак ситуације бочних судара где су возач (или сувозач) који нису везани налетали на оног другог и наносили им повреде.

 

E pa to mi nije palo na pamet

[Аурор]

I suvise si dugo u internet diskusijama da bi imao luksuz postavljanja ovkavih ljudova od slame misleci da ce proci kod bilo kog diskutanta. Nismo pricali o tome da li je bilo ikakvog moralnog okvira kod tih naroda pa da mi navodis primere nego da li su ti eticki okviri podrazumevali ili bar bili u kakvom takvom saglasju sa prirodnim pravom. A to se iz ovih citata nikako ne da videti vazi li ovo za sve ljude ili samo za saplemenike i virtuse.

Ovako umesto prirodnog prava mi u antickom svetu nailazimo na koncept prirodnog roba koji je bio vrlo prihvacen kao nesto sasvim logicno i ocigledno. Negde su brutalno tretirali robove i to zagovarali negde su imali izvesna prava skoro kao slobodni ljudi. Ali to da su tadasnji ljudi imali svesto o tome da svi ljudi imaju neka bazicna prirodna prava naprosto nije tacno.

Pa znam o cemu smo pricali,naravno, na to sam i odgovarao. Ne razumem.

Tebi nije ocigledno da su u saglasju? Hoces jos primera? Pogledaj sam, ima 'Abolition of man' na netu, na kraju je.

[Ronald]

Семафори превасходно служе да поделе време коришћења конфликтне површине између путева који се укрштају, временски обезбеђују право на њено коришћење, са циљем ефикаснијег и бржег одвијања саобраћаја. То им је основна намена. Безбедност је ту нуспоследица. Свакако кад немамо семафоре користимо правило десне стране. Ако имаш теоретску ситуацију 4 возила која истовремено наилазе на раскрницу (камион, аутобус, аутомобил и мотоцикл), ко онда треба први да прође?

Ne kazem da sve treba ukinuti odredjene pravila su dobra I obezbjedjuju efikasnije funkcionisanje,ne moze se bez njih, medjutim odredjena nam vise nisu potrebna, ne moraju biti vezana za saobracaj. Pravila bi nastala i medju pojedincima nije nam potreban neki drzavnik da to napise. I u situaciji koju si spomenuo opet bi se ljudi dogovorili i stvorili institucionalni okvir kojeg bi se pridrzavali jer im to donosi koristi. Ja se I zalazem da pravila dolaze od ljudi a ne od politicara.

[Кратос]

Ne kazem da sve treba ukinuti odredjene pravila su dobra I obezbjedjuju efikasnije funkcionisanje,ne moze se bez njih, medjutim odredjena nam vise nisu potrebna, ne moraju biti vezana za saobracaj. Pravila bi nastala i medju pojedincima nije nam potreban neki drzavnik da to napise. I u situaciji koju si spomenuo opet bi se ljudi dogovorili i stvorili institucionalni okvir kojeg bi se pridrzavali jer im to donosi koristi. Ja se I zalazem da pravila dolaze od ljudi a ne od politicara.

A političari nisu ljudi?

[GeniusAtWork]

A političari nisu ljudi?

 

 

Технички јесу.

[Кратос]

Технички јесу.

A esecijanlistički su reptilijanci?

[Плутон]

Kako funkcioniše saobraćaj ako niko nikome ne nameće pravila i svako ima različite ideje o tome kojom stranom puta je lepše voziti i ko ima prednost na raskrsnicama?

 

To одређује власник пута.

[RYLAH]

To одређује власник пута.

Тако било у САД док се није десило да власник једног моста преко ког су дотериване намирнице једноставно забрани прелаз преко моста. Железнички мост био у питању, мислим да је Њујорк или Бостон или тако неки већи град, а власник железничког моста био један од оних великих олигополиста с почетка 20. века, дал Карнеги беше у питању ил ко већ, не знам. Углавном, он се покачио са другим тајкуном који је преко тог моста дотеривао намирнице у тај велики град и једноставно блокира мост, јер је то, забога, био његов мост, а приватна својина је светиња. Блокада мало потраје, људима почеле да нестају намирнице, појединци почели и да гладују, док им неко није наредио да прекину са тим да их не би разбуцао све како стоје.

 

Од тад, све што се у САД гради а јавна је комуникација може бити у власништву државе. Концесија, наплата путарине, све остало, није никакав проблем, али власништво над путевима је јавно (градско, државно, федерално, свеједно) и на њима се примењују општа правила (закони, уредбе, статути...)

 

Ето зашто власништво* над јавним путевима није добра идеја. Показано у пракси.

 

* Не мешати са концесијама или профитом од јавне својине.