Свети Архијерејски Сабор 2015. године

[w.a.mozart]

pa valjda će Vaša konobarska visost to da nam objasni...

 

Moram priznati da ne razumem šalu ali uz smajlija je sve lakše

[Ђорђе Р]

Да ли је Марко у расколу?

 

Раскол подразумева да се канонски епископ, који има катедру, тј. канонску јерархију на једној територији, одвоји од канонске цркве. Марко нема канонску јерархију, и његова епархија је читава васељена, па марк(с)исти (артемити, артемијевци), се могу налазити у било којој канонској епархији било које помесне цркве.

 

Ако је Мираш "црногорски" расколник, онда је и Марко расколник.

 

Нико Мираша не сматра расколником, па мислим да ни Марка не треба сматрати расколником.

 

Ипак Мираш је рашчињени свештеник, а Марко рашчињени епископ.

 

У случају македоније, нема рашчињених епископа, и то је пример раскола, док је Марко у рангу Мираша, и то је класични пример секте.

 

То је моје мишљење. Волео бих да чујем шта други мисле да ли су марк(с)исти расколници, или само секташи? Тј. да ли је довољно то што је Марко рашчињени епископ, без епархије, да његову заједницу сматрамо расколничком?

 

Код расколника (условно) признајемо свете тајне, у смислу да је довољно (углавном) само покајање да би се расколници вратили у канонски поредак. У случају покајања Негована, да ли би му се признао (хор)епископски чин, и рукоположења од њега, и крштења?

[lab_man]

Moram priznati da ne razumem šalu ali uz smajlija je sve lakše

ma, bitno je da si ti nama SRETAN ili SREĆAN, kako god hoćeš...

[JESSY]

i tako......sabor prosao....mi smo dosta komentarisali....i vise nema razloga da pisemo ovde o stvarima koje nisu vezane za temu...

predlazem da otvorite nove teme i tamo nastavite sto ste ovde zapoceli.....

[Драгана Милошевић]

Bilo bi dobro da ovu zakljucamo.

[lab_man]

tema sama od sebe potone kako vreme protiče...nema potrebe za tarabljenjem, sem kada neko ne pokušava da zametne sopstvene tragove..Al pao sneg, pa se sve vidi... 8086.gif

[александар живаљев]

Ова е форум на СПЦ. А ако сака СПЦ да ги вклучува во себе епархиите во Македонија, тогаш и македонскиот јазик треба да биде службен. Или сакате да направите шумадијци од нас? Патем и ако не` сметате за јужносрбијанци, треба да го разбирате и т.н. јужносрбијански јазик.

 

Тако је: Убаво и со сол.

[Milan Nikolic]

ma, bitno je da si ti nama SRETAN ili SREĆAN, kako god hoćeš...

 

Као што ти нама фалиш или хвалиш.

[w.a.mozart]

ma, bitno je da si ti nama SRETAN ili SREĆAN, kako god hoćeš...

 

Očekivao sam neko pojašnjenje, neku malu akontaciju... a za uzvrat dobih konstataciju. Šta ćeš, moglo je i gore biti.

[зеленизуб]

Jel treba da se poklonim tvojoj zelenoj boji? Dotična me je napala i ja imam pravo da joj odgovorim.

I da li je zelena boja jedini validan dokaz ispravnosti nečijeg stava?

Занимљивос'... Ово је, може бити, нека парафраза Лоркине Романсе месечарке?

 

[александар живаљев]

Ову тему, започех "Предсаборским размишљањима једнога лаика"

http://stanjestvari.com/2015/05/11/%d0%b0%d0%bb%d0%b5%d0%ba%d1%81%d0%b0%d0%bd%d0%b4%d0%b0%d1%80-%d0%b6%d0%b8%d0%b2%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d0%bf%d1%80%d0%b5%d0%b4%d1%81%d0%b0%d0%b1%d0%be%d1%80%d1%81%d0%ba%d0%b0-%d1%80%d0%b0

Неки су ми приговарали тенденциозност, неки препотентност, многима је моје писаније било досадно, само ме једна жена на ФБ профилу аве Зорана Ђуровића, подржала као интересантан покушај лаика, да допринесу раду Сабора. Уредништво, Поука, је, са правом, кренуло, другим, службеним путем праћења Сабора. Дозволите ми да се свим учесницима у дискусију захвалим на заиста братским и садржајним прилозима, којима придружујем ово Педесетничко:

ПОСЛИЈЕСАБОРСКО РАЗМИШЉАЊЕ ЈЕДНОГ ЛАИКА

Сви свештени Сабори наше Помјесне Патријаршије Пећке у периоду од болести патријарха Павла, одржани су у медијски крајње неповољним околностима. Власт, преко својих таблоида, а вјероватно, и другим путевима, не чини ништа битно различито од тзв "Вјерских комисија", "Вјерске УДБЕ" и њихове испоставе "Удружења православног свештенства СФРЈ" у вријеме социјализма. Ако је било моје тенденциознозности, вјероватно, у првом списанију, она је, бар свјесно била усмјерена на то да се дигне глас против медијско-политичких планова притисака у току Сабора.

Поједине владике су биле свјесне тих планова, поједине су се понашале као да их се то и све погубне посљедице које би из медијске сатанизације настале (отимање манастира и црквене имовине на Космету и у Црној Гори) не тичу. Но дух саборности опет је надвладао, и заблагодаримо Господу у Тројици на томе. Сремчеве "госпа Јуле" и даље ће препричавати многе трачеве, "аналитичке службе", домаће и иностране пребројаће ко је како гласао и предвиђати "даље трендове". Мада и просјечан читалац Поука може да уради тај посао, ипак ми за њега нијесмо плаћени, нека га они само раде...

Мој приједлог реорганизације Пећке патријаршије у смислу повећавања патријарховог ауторитета али и крстоношења, као и увођењу митрополијског система у СПЦ уз арондацију и умножавање епархија, у таквим околностима није могао да буде заступан ни од једног сабортског оца, али сигуран сам да ће руковођени бригом за канонско јединство Цркве и пастирске потребе у савременом друштву, који никако, како је примјећивао покојни академик Дејан Медаковић, никако нијесу само ствар пуке декларације, они временом доћи до њега.

Зато бих сада написао нешто о темама којих се нијесам дотакао у предсаборском писанију: односима (дијалогом) са МПЦ-ОА и Римском црквом и радом Светог Синода.

Сабор је, почео без званичне најаве, а посебним саопштењима нијесу пропраћене његове главне одлуке у лико(личносно)ливници као основном задатку Цркве Христове: канонизација Пребиловачких Новомученика, и преподобних Мардарија (Ускоковића) и Севастијана (Дабовића). Није објављен ни њихов литургијски упис у Диптихе Светих. (Значи ли то да можемо да очекујемо, канонски исправније, одржавање Сабора два пута годишње, за шта су се били стекли услови у вријема Блаженог спомена патријарха Павла, а који се послиједњих година избјегавају?)

Прије него што пређем на тему, морам да са тугом у срцу констатујем отпадање од Свете, Саборне и Апостолске Цркве, бившег Артемија. На братољубиво писмо он је одговорио фарисејском телогуменом да раскола нема без кривовјерја, психолошким улажењем у мотиве Поива на јединство и најзад позивањем на народ, у стилу класичног демагога. "Све је потонуло у фарисејство", написао је неђе Борис Пастернак. Кривовјерје је духовно погубно, али маловјерје и безвјерје доводи до моралног распада цјелокупне личности. Било је, не неочекивано, али горко и тужно, пратити то.

Што се тиче односа са МПЦ-ОА, ствари се крећу у позитивном правцу и једино могућег исхода у овом историјском тренутку, а то је једна врста "унутрашње автокефалије". Било је варничења и у току самог Сабора, али је оно да ли посредовањем Московске патријаршије, да ли обостраним самоувидом и смирењем, превазиђено. Шта значи та "унутрашња автокефалија" писао сам на благовијест о ослобођењу архиепископа Јована:

http://stanjestvari.com/2015/02/03/%d0%b0%d0%bb%d0%b5%d0%ba%d1%81%d0%b0%d0%bd%d0%b4%d0%b0%d1%80-%d0%b6%d0%b8%d0%b2%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d0%bd%d0%b0-%d0%b1%d0%bb%d0%b0%d0%b3%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%98%d0%b5%d1%81%d1%82-%d0%be/

Многи Македонци, укључујући "специјалисте за црквене теме" су ми се јавили након тог чланка, и сложили да је изгубљено вријеме од Нишког споразума. Они се само плаше да статус који реално могу да добију неће због става грчких и бугарске цркве, никада моћи да се претвори у пуну автокефалију, и да ли ће македонска јавност, да буде спремна на овај еклесиолошки корак који су мудро осмислили блаженог спомена епископ шумадијски Сава и патријарх Павле. Да истакнем на ову тему, смирење Блажењејшег архиепископа Јована, без чијег мудрог става као поглавара канонски признате аутономне Православне цркве, овај дијалог не би могао да буде отворен.

Што се дијалога о Степинцу са како је наведено "Римокатоличком црквом, односно Хрватском бискупском конференцијом", то је стара идеја настала у оквиру Pro Oriente почившег кардинала Франца Кенинга, који је са наше стране прихватао и промовисао академик Медаковић. Надам се да ће садашњи српски преговарачи да имају неопходно Медаковићево знање и умијеће у том послу. Јер, ни ХБК неће бити препуштена свом доминантном шовенском ставу, који се прошле године испољивао у негационизму Јасеновца, ове у слављењу Крунослава Дргановића итд (коме, колико знам, свој допринос није даво само надбискуоп и метрополита ријечки монсињор Илија Девић).

Има ту један проблем који сада није споменут, али није мање важан. То је идеја о "саморасформирању" Међународне бискупске конференције Св. Ћирила и Методија, на чије сам штетне посљедице, бојим се први указао пажњу 11. априла п.г.:

 

http://stanjestvari.com/2014/04/11/%d0%b0%d0%bb%d0%b5%d0%ba%d1%81%d0%b0%d0%bd%d0%b4%d0%b0%d1%80-%d0%b6%d0%b8%d0%b2%d0%ba%d0%be%d0%b2%d0%b8%d1%9b-%d1%88%d1%82%d0%b0-%d1%81%d0%b5-%d0%ba%d1%80%d0%b8%d1%98%d0%b5-%d0%b8%d0%b7%d0%b0/

 

Из полемике зрењанинског бискупа Немета и бачког епископа Иринеја током прошлог љета, схватили смо да је и то камен спотицања у односима са Ватиканом. Римски епископ је досадашњим одбијањем да прихвати то "саморасформирањем" и слањем кардинала Коха у Београд, истог дана када је примио у аудијенцију "предсједницу Хрватица и Хрвата", показао до сада најуравнотеженији став  према српској осјетљивости од свих папа након почетка 13. стољећа. За оне који нијесу подлегли вриштању на "екуменисту патријарха Иринеја", само кратко подсјећање да је екуменских контаката са католичком црквом у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини, било много више за вријеме његовог претходника када су била и заједничка засиједања Светог синода и Бискупске конференције.

 

И на крају, о раду Светог Синода. Било би добро када би се и о њему давали редовни извјештају (као 1998/99) и када би када немамо таква тијела као што су Руси увели: Међусаборско присуство итд, Синод био ревноснији у спровођењу Саборских и сопствених одлука. Само четири  питања која су се помињала у саопштењима Саборским од избора патријарха Иринеја: увођење црквеног завода за заштиту културних добара, увођење епархијских фондова помоћи за многодјетне породице (било у Херцеговини, па и тамо укинуто), изградња нове зграде Патријаршије, арондација архиепископије београдско-карловачке... Таквих примјера у раду у социјалној, омладинској и другој мисији, катихетској, информативној и другим службама има много више. И представништво СПЦ у Бриселу смо имали (био архимандрит др Данило Љуботина), па није сад новост за неко "скандализовање евроунијаћењем" итд. Желим новом старом саставу Светог Синода, знатно успјешнији рад.

[lab_man]

Занимљивос'... Ово је, може бити, нека парафраза Лоркине Романсе месечарке?

 

to je realnost i beda ovog foruma, nažalost, zube..

[Човек Жоја]

to je realnost i beda ovog foruma, nažalost, zube..

Пратим тему од самог почетка.

Трећи дан не стајеш. Трећи дан дрвиш о једном те истом. Трећи дан не умеш да станеш. Разумем мало препуцавања, заскочица, троловања, надмудривања, то је за сваки форум нормално. Буде па прође. Али ти трећи дан не знаш да станеш.

На твом месту ја бих се запитао да ли је баш све у другоме или има нешто и у мени.

А тема је, што се мене тиче, свакако за катанац.

Можда и није требало ово да кажем, али 'ајде, реко' Духови су, па није згорег братска реч.

Ето, праштај.

[зеленизуб]

to je realnost i beda ovog foruma, nažalost, zube..

Добро сад, ако је на моју жалост и ни на чију срећу, па још и тродневна реалност... Не могу баш да кажем како сам све то помно испратио, слабије ја те поповске теме, бива то мени повремено и тешка литература, али овако летимично хотимично гледано наиђох ту и на неке солидне surréalisme.

 

Pa sto ne kazes, ovde moraju vec petlovi da rade, kecap leti na sve strane poruku poslati, preko uglednog zbunjivca, koji nema veze o cemu pricam.

Не'м ни ја везе с отим, ал' ми ето ово упечатљиво.

[зеленизуб]

to je realnost i ... nažalost, zube..

Чек', ти се већ три дана у ствари примаш како те ту ико ишта уопште и пита? То, као, Свети Архијерејски Сабор 2015. године па ти имаш нешто ту додаш, јел тако? Све те до сад питали шта ће и како би, а баш 2015. не хтедоше. А, 'ес видио как'и су? Тцтцтц... Пропас' жива, не мо'ш касти.