Бежање на село да би се побегло од суровог капитализма, у коме се само ради

[зеленизуб]

Дакле, ко хоће на село нека се не нада лакшем животу и мањем раду. Живот је свуда исти - тежак и напоран, а лакоћа долази у нама када променимо став о том животу на чему ја радим и у чему видим чари хришћанства (донекле стоцизма, али се своди на исто) како се не би свађао са ћалетом и како бих хтењем радио оно што ме не занима или барем да се помирим са морањем (стоици би рекли са судбином )

Живот је море...

[Џуманџи]

Ni od koga nisam cula da hoce da pobegne u selo. I znam mnoge koji rado rade i prekovremeno, problem je, kao sto su mnogi vec napisali, tretman od strane poslodavca-robovlasnika.

[Milan Nikolic]

Живот је море...

 

Значи Србија је мртва?

[Crveni Baron]

Ja sam iz grada presao na selo i uopste mi nije lose ....

[feeble]

Ja sam iz grada presao na selo i uopste mi nije lose ....

I ja zivim na selu ali niti kopam niti orem niti hranim svinje itd. tako da se to ne racuna

[Crveni Baron]

Ja bih najradije otisao u planinu da boravim a da zivim od hajducije ...

[Н И Н Е]

Често се помиње село као спас од, између осталог, суровог савременог капитализма у коме се ради N сати дневно и нема одмора. Пољопривреда се предлаже као излаз из тог и таквог света. ОК, и сам видим доста предности села у односу на град и волео бих да живим у сеоском окружењу, али у те предности свакако не спада скраћење радног времена. Моји баба и деда, Бог да им душу прости, нису у животу знали ама баш ни за шта друго, осим за рад. Устајали би у пет сати и радили до око седам увече. У осам би већ били у кревету. И тако целог живота. Радили су далеко више него савремени Американци или Јапанци. Зашто је нама данас проблем да много радимо? И ту не мислим само на рад за газду. Кад (младим) пријатељима предложим да започну нешто самостално, један од главних негативних одговора је да ту онда мора много да се ради. Шта се то догодило са нашим народом да, од пчела радилица, постану трутови преко ноћи и да од драгорада постану мрзоради?

Теза је погрешна од старта. Нико не жели на село јер се тамо мање ради. Не знам где си то чуо/прочитао. Предности села су углавном већ поменуте, сам свој газда, бесплатна/јефтина храна, више простора за породицу (јефтинији квадрати), мање криминала итд.

[Аурор]

Ja bih najradije otisao u planinu da boravim a da zivim od hajducije ...

 

 

Примећује се и по ставу према порезима да би волео да живиш од отимачине...    

[Н И Н Е]

Мого бих такстативно по ономе што си навео, али ово је хит.

Ајде слободно, пуцај.

[зеленизуб]

Значи Србија је мртва?

Чек', ти мис'иш на острво без ПДВ-а? Јел то? Е па нема тога више, то је некад негде и било а данас..."Буди и ти супер херој са острва снова"

[feeble]

више простора за породицу (јефтинији квадрати)

Meni je jedna od prednosti sela manja guzva i cinjenica da nema problema sa parkiranjem npr. I sto mogu sebi napraviti ovo

 

 

[Crveni Baron]

Meni je jedna od prednosti sela manja guzva i cinjenica da nema problema sa parkiranjem npr. I sto mogu sebi napraviti ovo

 

 

 

Au Mile .... 

 

Jel ti nemas kera u dvoristu?

[feeble]

Au Mile .... 

 

Jel ti nemas kera u dvoristu?

Ima neki, ali nece ni da laje

[Н И Н Е]

Нема шта да пуца брале, село је већ пукло. Само неко ко благе везе са селом и животом нема може да каже да је храна на селу бесплатна па чак и јевтина.

Имао сам бабу и деду на селу. Најслађи је био парадајз из њихове баште. Не знам тачно колико их је коштао али мислим да није био скуп.

[туриста]

 

А код нас: Да посијеш пшеницу мораш купити сјеме опорезовано 17%. Да направиш брашно, мораш купити пшеницу опорезовану 17%. Да направиш хљеб, мораш купити брашно опорезовано 17%. И на крају у продавници купиш хљеб опорезован 17%. А гдје су и опорезоване плате продавцима, млинарима, жетеоцима и сејачима ако радиш све по ПС-у? 

Онда ти дође држава и дадне ти субвенцију од 0,05 фенинга по килограму пшенице и као јефтиније гориво или гнојиво у замјену 1:3... Па радије би куповао векну хљеба од 5 марака у замјену да од овога ништа не постоји! 

И све то многоструко опорезивање на крају почива на плећима оног првог у овом ланцу, а то су сејачи и жетеоци. Зато су нам села пропаст жива, беживотна... једино ко нас селу добро живи су ти који се не баве традиционално сеоским занимањима. Или који су то подигли на виши предузетнички ниво, па раде са бољим и напреднијим машинама. А модеран комбајн кошта 100 000 евра. 

То сам неки дан објашњавао свом рођаку кад смо били "у дрвима". Њихово бивствовање на селу се своди на прељевање из шупљег у празно. Свака година је нови почетак. На почетку се задужујеш а на крају се (пробаваш да) одужујеш. И сила фактора који не зависе од тебе, као што су временске прилике итд.. на крају ти ништа не остане, и будеш задовољан ако си све поравнао на нулу.