Бежање на село да би се побегло од суровог капитализма, у коме се само ради

[Аурор]

а ко каже да је капитализам тако суров...и да треба бежати од њега....јел то из сабраних дела Маркса и Енгелса?

 

 

Чак је и израз "капитализам" увео Мракс.

 

Много је бољи назив "систем слободног тржишта" или "слободно тржиште"

[Месечева]

Људи у Србији не започињу приватлук јер га је немогуће одржати од намета које држава ставља.

Порези на све и свашта и у толикој мери да често не остане ни за пристојну плату.

Па неће да дозволе ни да ПејПал функционише као у свим нормалним земљама јер онда нема пореза на зараду, сем паушала.

С иностранством сарађивати, а да ти банке не узимају сурове провизије је немогуће.

 

У овој констелацији ствари, можда ће звучати сумануто, али ја све позивам на рад на црном уз уплату осигурања у некој страној осигуравајућој кући.

Овим глодарима и штеточинама које воде ову државу деценијама не треба дати ни пару, нек' коначно пресуше државни фондови па да се раосиљамо нерадника и лопва за сва времена.

[Месечева]

Ono kad o selu pricaju oni koji su isto samo na TV-u videli ...

Наше, српско село, заиста је грозоморно.

 

Али села у уређеним државама су лепа. Постоји инфраструктура (водовод, канализација, одношење смећа...) и људи могу да живе достојно.

Код нас човек баш мора да воли земљу и да буде везан за њу да би остао на селу.

[Deja Vu]

Zato sto su ljudi plase rizika koji nosi privatan bizMis u Srbiji.

 

Није то због страха од ризика него јер су демотивисани када виде да неко успева у животу без много муке осим онда када треба да прошета до најближег седишта неке пол. партије. Као и тиме да данас приватни бизнис не може тако цветати као што цвета у неким другим местима због разних намета, пореза и сличног. 

 

Знаш како кажу људи да си најбоље прошао ако загризеш државну сису. И то родитељи деци говоре од малена. ''Само ти сине/ћеро учи, да будеш негде на државним јаслама тамо ти је најбоље, а не да окопаваш курузе као ми''.  

[horatio]

Некада је постојала изрека типа: учи сине/ћери да не мораш да радиш као ја. Данас се та изрека и обистинила - учи, па нећеш имати шта да радиш...

[Crveni Baron]

Srbi ne vole da rade i nikada nisu ni voleli.

[RYLAH]

Што би реко Богољуб Карић...

[Juanito]

Што би реко Богољуб Карић...

Салата?

[Grizzly Adams]

Što se tiče sela, verovatno je to više nekakav idealistički pogled na život na selu. Lako je nekom iz grada da zamišlja selo kao nešto iz Hobita ili LOTR gde je sve samo lepa priroda, klopa i zezanje. A sasvim drugo kad stvarno živiš tamo. Da nije tako, ne bi svi bežali iz sela u grad, nego bi bilo obratno.

 

facenew22222222

 

То је више неко замлаћивање, празне приче по којима смо светски познати...

 

А повезивање овога са "капитализмом", као што су многи приметили, је једноставно незнање и последица полу-вековне комунистичке пропаганде која нажалост још увек опстаје. Овако изгледа мој "прљави капиталистички град" лети:

 

 

Слика је са Google Maps, значи ништа намештено, дотерано, само прошао гуглмобил и аутоматски усликао.

 

Молите се за сурови капитализам...

[RYLAH]

Салата?

Може. Стави и мајонез и мало љутог, и немој на павлаци да ми штедиш!

[Месечева]

Srbi ne vole da rade i nikada nisu ni voleli.

А ко воли да ради?

 

Или да преформулишем, ко воли баш пуно да ради?

 

Рад је у супротности са законима термодинамике.

Систем, бре, тежи ентропији.

[RYLAH]

Без лука не једем.

Стави мало више, па нећеш ти да ме љубиш, мајка му стара!

[Ацо Конатар]

не могу да схватим људе који мисле да је ефикасније одгајати дјецу у граду.

 

       На селу је то много лакше јер постоји простор, здравије је, скоро да и нема ризика од неких болести савременог друштва, дјеца од малих ногу развијају радну навику.....

       Неки мисле да има нешто лоше у томе што су далеко од града, школе...  ?

 

 

Основу школу сам завршио на селу и кад бих се вратио у прошлост и могао да бирам опет бих изабрао село

[Млађони]

Ja sam na selu pobegao upravo zbog "surovog" kapitalizma ali ne od njega vec ka njemu. Jer me drzva ne jaase i jer sam radim.

Na selu radis 24/7. Uvek ima posla, a kako kazu "za budalu uvek posao ima"

e sad, ljudi ne shvataju, ali recimo na selu cistis septcku jamu, cpas drva, cistis kucu, cistis dvoriste, cistis dimnjaak cistis pepeo koji si izbacio, konstatno odrzavanje dvorista i kuce, lomljenje grancica, ciscenje korova - to su samo neke od aktivnosti koje obican covek u gradu nema.

Drugo seoski poslovi, kada se rade rade se po ceo dan. Ko misli da je lako sedeti na traktoru ceo dan i orati.. pozivam ga da dodje da radi taj lagan posao. Da vidi kako te traktor lomi i kako boli dupe posle njega (bukvalno).

Drugo ljudi misle, poso je smo dodjes izores posejes to samo rodi, i to je to.

Al za malo.. prvo ogromn je rizik to je sve ulaganje koje ce da ti se isplati tek za koji mesec...

Drugo imasa po 4-5 oranja godisnje, a dnevno izores recimo 50 ari.... drugo imas prskanja 4-5 prskanja, onda ima branje... i na kraju prodaja.. to su sve meseci i meseci posla gde se ne staje.

 

Dakle te price, to su romanticne price za malau decu, kao i sve drugo sto dolazi od naivne fele koja prica te bajke..

[Deja Vu]

 

 

Баш се осврнух,грубо, на то питање пре неки дан https://www.pouke.org/forum/topic/38254-ne-predaje-se-radi-16-sati-da-prehrani-decu/?p=1261228

 

Али ко хоће да нађе смирење у накаквом лаичком монаштву село је скроз у реду.

 

А ако хоће да живи од села, онда мора да ради као и свуда. Тако мени каже ћале кад се посвађамо око тог рада јер сам ја овако полењ за оно што ме не занима, а то је баш у овим случајевима пољопривреда пошто сам и ја са тог неког села. Додуше немам много тога као нпр. класичну сеоску појаву звану трактор, али је то сеоски живот, домаћа храна, у продавници се купује само кафа и шећер. Па онда када се посвађамо око тога што морам нешто да урадим, а мени то морање ужасно смета, он каже: А како ћеш ти да живиш ако нећеш да радиш, а радићеш и нешто што не желиш? 

 

Дакле, ко хоће на село нека се не нада лакшем животу и мањем раду. Живот је свуда исти - тежак и напоран, а лакоћа долази у нама када променимо став о том животу на чему ја радим и у чему видим чари хришћанства (донекле стоцизма, али се своди на исто) како се не би свађао са ћалетом и како бих хтењем радио оно што ме не занима или барем да се помирим са морањем (стоици би рекли са судбином )