Не мисли да ти једини трпиш више од других

[JESSY]

                                                           

 

 

Naša glavna borba se vodi protiv demona tuge, koji pomračuje sposobnost duše za duhovno sozercanje i udaljava je od svake dobrodetelji. Kada ovaj zli demon ovlada dušom i potpuno je pomrači, odvraća nas od vatrene molitve, dušekorisnog i istrajnog čitanja sveštenih knjiga, blagosti i saosećanja sa bližnjim. On uliva svaku vrstu mržnje prema obaveznim delima poslušanja, čak i prema samom monaštvu. Lišavajući dušu svakog zdravog rasuđivanja, raslabivši njenu istrajnost i postojanost, čini je bezosećajnom i paralizovanom, svezanom i okovanom očajničkim mislima.
Ukoliko nam je cilj da vodimo duhovnu borbu i da, uz Božiju pomoć, porazimo demone zla, trebalo bi da na svaki način čuvamo srce od demona čamotinje. Kao što moljac nagriza odeću, a crv drvo, tako i tuga izjeda čovekovu dušu. Ona čoveku pomaže da izbegne svaki koristan susret, da prihvati savet od istinskih prijatelja i sprečava čoveka da ljubazno i mirno govori. Obuzimajući vascelu dušu, tuga je ispunjava gorčinom i nemarnošću. Zatim joj demon tuge predlaže da bi trebalo da se odvoji od ostalih ljudi, jer su oni uzrok njene uznemirenosti. On ne dopušta duši da shvati da njena bolest ne dolazi spolja, već leži unutra, skrivena, i projavljuje se samo onda kada iskušenja napadaju dušu zbog njenih asketskih trudova. Čoveka povređuju samo uzroci strasti koje leže u njemu samom. Iz tog razloga Bog, Tvorac i Lekar naših duša, Koji jedini poznaje sve naše duševne rane, ne govori nam da napustimo društvo bližnjih, već nam kazuje da u sebi iskorenimo uzroke zla i priznamo da se duševno zdravlje ne postiže odvajanjem od bližnjih, već vlastitim asketskim podvigom u društvu svetih ljudi. Napuštajući bližnje iz nekog, naizgled korisnog razloga, mi ne iskorenjujemo motive čamotinje, već ih samo zamenjujemo nekim drugim. To znači da će se bolest, koja je skrivena u nama, ponovo projaviti u nekom drugom obliku i u drugim prilikama. Dakle, jasno je da se vascela borba vodi protiv sopstvenih strasti. Kada se uz pomoć i blagodat Božiju, one iskorene iz srca, ubrzo ćemo biti spremni da živimo ne samo sa drugim ljudima, već i sa divljim zverima. Trpeljivi Jov to potvrđuje rečima: i zvijerje će poljsko biti u miru s tobom (Jov. 5, 23). Međutim, najpre se moramo izboriti sa demonom tuge koji dušu dovodi do očajanja. Prosto ga moramo iščupati iz svoga srca. Upravo demon tuge nije Kainu dopustio da se pokaje posle bratoubistva, ni Judi posle izdajstva svoga Učitelja.
Tuga za nas može biti korisna samo ukoliko donosi pokajanje zbog sopstvenih grehova, praćeno uzdanjem u Boga. Zato blaženi apostol i kaže: Jer žalost koja je po Bogu donosi pokajanje za spasenje, za koje se ne kaje (2. Kor. 7, 10). Ova "žalost koja je po Bogu" je pomešana sa radošću, jer hrani dušu nadom, proisteklom iz pokajanja. To znači da nas ona čini poslušnim, brzim na svako dobro delo, pristupačnim, skrušenim, blagim, uzdržljivim i trpeljivim u svakoj muci ili potresu koji Bog dopušta na nas. Posedovanje ovakvih kvaliteta pokazuje da čovek nosi u sebi plodove Duha Svetoga: ljubav, radost, mir, dugotrpljenje, dobrotu, veru, uzdržanje (Gal. 5, 22). Nasuprot tome, tugom, koja nije po Bogu, spoznajemo samo plodove zlog duha: ravnodušnost, netrpeljivost, gnev, mržnju, svadljivost, očajanje, lenjost u molitvi. Stoga, treba se kloniti ovog oblika tuge, isto kao i bluda, srebroljublja, gneva i ostalih strasti. One se mogu isceliti molitvom, uzdanjem u Boga, bogomislijem i životom sa blagočestivim ljudima.

 

http://prijateljboziji.com

[Милан Ракић]

Naša glavna borba se vodi protiv demona tuge

 

Ту је сва "прича"! 

[Драгана Милошевић]

U ovom tekstu leze mnogi odgovori na pitanja sa one druge teme

[Никола Поповић]

Богме Џеси, спасила си ме вечерас са овом темом. Хвала!  

[Баба]

Туга-буга е па шта је

ако је туга није лав

туга-буга па нека је

не боји се ко здраво верује.

 

[ИгорМ]

Туга-буга е па шта је

ако је туга није лав

туга-буга па нека је

не боји се ко здраво верује.

 

 

[JESSY]

POBEDITE TUGU! (Ivo Andrić)

Kod unutarnjih borbi koje čovek vodi sa samim sobom i sa nepoznatim silama u sebi, važi više nego igde pravilo: ne predaj se nikad! — Ni predaje, ni ustupanja! A pre svega, što kažu u Bosni: ne veži tugu za srce!

Biti uvređen nepravdom ljudi manje je nego biti u bedi, a biti u bedi manje je nego biti bolestan, biti bolestan još nije: umreti. Ali i kad je čovek uvređen nepravdom, teško bolestan, pa i na samrti, ne treba, tek tada ne treba da »da pusti rđi na se«.

Tada treba napregnuti sve sile i ne priznati tugu i malodušnost. Izdržati trenutak, a već idućeg časa čovek je ili na putu da prezdravi ili mrtav. A smrt je najveći i najsigurniji osvetnik.

- See more at: http://znakoviporedputa.com/misli-izreke-citati/812-pobedite-tugu-ivo-andri%C4%87#sthash.NzaZEBXQ.dpuf

[JESSY]

 

О борби против туге

 

Не мисли да ти једини трпиш више невоља од другога. Као што онај ко живи на земљи не може да не дише овај ваздух, тако и свако ко живи на земљи не може да не буде искушаван тескобама и болестима. Онима који се баве земаљским стварима, земаљске ствари и задају невоље; а они који теже духовним вредностима због њих и пате. Али, ови други ће бити блажени, јер је велика њихова награда на Небесима.

Бог не допушта души, трпељивој и која сву наду полаже на Њега, да буде искушавана толико да падне у очајање тј. да буде искушавана већма него што може поднети (1. Кор. 10,13). И лукавом није дато да искушава душу и мучи је онолико колико би он желео, већ само онолико колико му Господ допусти. Нека душа само храбро трпи све, чврсто верујући и очекујући од Бога помоћ и уздајући се само у Њега и Он је никада неће оставити.

Св. Јефрем Сиријски

Туга нам је од користи само у случају када је прихватамо подстакнути или покајањем за грехе, или жарком жељом за савршенством, или сазрцањем будућег блаженства. О њој говори и блажени апостол Павле: Јер жалост која је по Богу доноси покајање за спасење, за које се не каје; а жалост овога света доноси погибао (2. Кор. 7,10).

Постоји и друга врста туге, која је потпуно бескорисна, која у грешну душу, уместо намере да исправи свој живот и очисти се од страсти, уноси најпогубније очајање. Управо она ни Каину није дала да се покаје после убиства брата, нити је допустила Јуди да после издаје пронађе пут спасења, већ га је довела, кроз очајање које му је наметнула, дотле да се обеси.

Св. Јован Касијан

Уздржљиви не тугује што није добио храну, нити целомудрени што није задовољио срамну похоту, нити кротки што није успео да се освети, нити смирени што је лишен људске славе, нити несреброљубиви што је претрпео губитак.

Они су у потпуности угасили у себи све такве жеље, и зато и не осећају тугу, јер бестрасног не мучи туга, као што се стрела не дотиче онога ко има на себи оклоп.

Туга се рађа од онога што не волимо (жалости, невоља, тегоба); од туге настаје мрачно расположење душе (униније), а од њих заједно настаје бесмислено бунтовање (роптање на све). Уколико желиш да угушиш у себи тугу са мрачним расположењем духа, пригрли срцем љубав и обуци се у незлобиву радост.

Св. Нил Синајски

Мржња зависи од раздражљивости, раздражљивост - од гордости, гордост - од сујете, сујета - од маловерја, маловерје - од тврдоће срца, тврдоћа срца - од нерада, нерад - од лењости, лењост - од унинија, униније - од нетрпељивости, нетрпељивост - од сластољубља.

Молитва зависи - од љубави, љубав - од радости, радост - од служења, служење - од наде, нада - од вере, вера - од послушања, послушање - од простосрдачности.

Св. Макарије Велики

 

Glogovac Monastery

 

[JESSY]

мислим да је ово стварно једна врста утехе.....сазнање да ниси ти једини који трпиш страдања....схвативши то, почињеш другачије да размишљаш....

 

и не само то....престајеш да будеш егоиста који само мисли о себи и само себе сажаљева.....

 

посебно је дивно када сретнеш особу која има исто страдање као и ти....саосећаш са њом, разумеш је, тешиш је....и тако постајеш мноого бољи човек...

[Ленка*]

Мржња зависи од раздражљивости, раздражљивост - од гордости, гордост - од сујете, сујета - од маловерја, маловерје - од тврдоће срца, тврдоћа срца - од нерада, нерад - од лењости, лењост - од унинија, униније - од нетрпељивости, нетрпељивост - од сластољубља.

 

 

 

Ух... Ово је заболело...

[Deki992]

мислим да је ово стварно једна врста утехе.....сазнање да ниси ти једини који трпиш страдања....схвативши то, почињеш другачије да размишљаш....  

 

Mogu ti reci da sam citao neke tekstove o tome i dosao do zakljucka da ljudi uglavnom brinu i tuguju bez objektivnog razloga.
Sve se svede na neku hipoteticku buducnost, cije su sanse za realizaciju veoma male a kojoj ljudi pridaju ogromnu paznju, nepotrebnu i onda se upustaju u nepotrebno tugovanje i brigu.

Tako da je i sama tuka neka umisljena stvar. Jedan od dobrih nacina da se sa njom covek izbori je da se koncetrise iskljucivo na sadasnji trenutak. Kada smireno pogledas oko sebe, shvatis da ti u stvari i nemas toliko razloga da tugujes.  

[JESSY]

ljudi uglavnom brinu i tuguju bez objektivnog razloga.

ima i toga dosta....ali ovde je rec o realnosti....o pravim stradanjima gde zaista postoji razlog za tugu.....

[ВИЛМА]

Biti ono što jesi, biti ovde i biti sada.

[Драгана Милошевић]

Заиста треба бити попут малог детета које:

потпуно верује

брзо се срди, али и брзо прашта

беспоговорно слуша.

[Arsenija]

Mogu ti reci da sam citao neke tekstove o tome i dosao do zakljucka da ljudi uglavnom brinu i tuguju bez objektivnog razloga. Sve se svede na neku hipoteticku buducnost, cije su sanse za realizaciju veoma male a kojoj ljudi pridaju ogromnu paznju, nepotrebnu i onda se upustaju u nepotrebno tugovanje i brigu. Tako da je i sama tuka neka umisljena stvar. Jedan od dobrih nacina da se sa njom covek izbori je da se koncetrise iskljucivo na sadasnji trenutak. Kada smireno pogledas oko sebe, shvatis da ti u stvari i nemas toliko razloga da tugujes.

A sta ako imas razloga da tugujes ...

Niko ne tuguje zato sto je srecan,zato sto je sve predivno , a njemu je doslo da bude tuzan ,posto mu je dosadilo da bude srecan,odlucio je da prekine s tim prenemaganjem ... Lako je reci. Treba to podneti ,preziveti,treba ziveti i preziveti.

Kako covek da bude srecan kad je tuzan ?

Ne moze da se kaze da su sve tuge imaginarne.Nisu .Neke su realne.

Ne moze tuzan covek sebi da sapuce,>ja sam srecan,ja sam srecan kad oseca suprotno.