Зен (禅)

[JESSY]

Lopov koji je postao učenik

Jedne večeri dok je Šičiri Kođun izgovarao sutre, uđe lopov sa isukanim mačem tražeći novac ili život. Šičiri mu reče: "Ne uznemiravaj me. Novac možeš naći u onoj fijoci", a zatim se vrati svom recitovanju. Nešto posle toga, stade i povika: "Ne uzimaj sve. Treba mi nešto od čega ću sutra da platim porez." Uljez pokupi veći deo novca i krenu. "Zahvali čoveku kad primiš poklon", Šičiri dodade. Čovek mu se zahvali i uteče. Nekoliko dana kasnije čoveka uhvatiše i on, između ostalog, priznade i nedelo protiv Šičirija. Kada Šičirija pozvaše kao svedoka, on reče: "Ovaj čovek nije lopov, barem što se mene tiče. Ja sam mu novac dao i on mi se na tome zahvalio." Kada je odležao svoju kaznu, čovek je otišao kod Šičirija i postao njegov učenik.

[JESSY]

Време за смрт

Икју, учитељ зена, беше врло паметан још као дечак. Његов учитељ је имао једну скупоцену шољицу за чај, која беше редак антиквитет. Догоди се да Икју случајно разбије ову шољицу и силно се збуни. Чувши кораке свог учитеља, он сакри комаде шољице иза својих леђа. Када се учитељ појави, Икју га упита: "Зашто људи морају да умру?"
"То је природно", објасни му учитељ. "Све мора да умре и све има свој век."
Икју, показујући сломљену шољицу, додаде: "Било је време за твоју шољицу да умре."

[JESSY]

Poznatog zen učitelja jednom upitaše:
- Činiš li ikad ikakav napor da dođeš do istine?
- Da, činim.
- Kako vežbaš?
- Kada sam gladan jedem, kada sam umoran spavam.
- Tako rade svi. Može li se reći da i oni vežbaju na isti način?
- Ne.
- Zašto ne?
- Jer kad jedu ne jedu, nego misle o raznim drugim stvarima. To uznemirava. Kad spavaju ne spavaju, već sanjaju o hiljadu i jednoj stvari. Po tome oni nisu kao ja.

[JESSY]

U plodnoj dolini podno Anda živjelo je miroljubivo pleme. Jednog je dana grupa pljačkaša koja se bijaše skrivala u planinama, napala selo. U otetom plijenu našlo se i jedno dijete, pa su i njega poveli sa sobom u planinu.
Ljudi iz ravnice nisu znali kako doći do dječaka, jer u stjenovita bespuća nije vodio nikakav put, a ni tragova nije bilo. Ipak, poslaše grupu svojih najboljih ratnika da potraže dijete i vrate ga kući. Ljudi su pokušavali sad na jedan, sad na drugi način; penjali se lijevom, pa desnom stranom. Ni nakon nekoliko dana mukotrpna hoda nisu daleko odmakli.
Vidjevši da su potpuno nemoćni i da im je trud uzaludan, odlučiše se vratiti neobavljena posla.
Iznenada ugledaše djetetovu majku kako silazi s planine koju oni nisu mogli preći. Na leđima je u vreći nosila svoga sina. Kako je uspjela?
Jedan od ljudi iz grupe pozdravi je i reče:

“Mi smo najjači ljudi u selu, a ne mogosmo prijeći planinu. Kako si ti uspjela?”
Žena slegnu ramenima i odvrati:

“Nije to bilo vaše dijete.”

[Grizzly Adams]

Супер тема!

 

Будизам је као човек који све избаци напоље, почисти кућу и све среди беспрекорно. И остави кућу празну јер не зна шта у њу да стави.

[Adelaida]

[JESSY]

[Adelaida]

Malo srpske zen muzike 

 

[JESSY]

KUTIJA SLATKIŠA

“Dobar način za otkrivanje vlastitih nedostataka”, reče Majstor, “je posmatranje onog
što te iritira kod drugih.”
Jednom je rekao kako je njegova žena ostavila kutiju slatkiša na kuhinjsku policu, da
bi, sat kasnije, otkrila kako je kutija lagana. Cijeli donji sloj slatkiša je nestao, svi su
bili uredno spremljeni u papirnatu kesu koja je stajala povrh stvari nove kuharice.
Kako nije htjela da je posrami, dobrodušna žena je prosto vratila slatkiše u kutiju i
ostavila ih u ormarić gdje neće predstavljati kušnju.
Poslije večere kuharica je objavila da napušta posao – još te večeri.
“Zašto? Šta je bilo?”, upitao je Majstor.
“Neću da radim za ljude koji kradu ono što je ukradeno od njih”, bio je njen prkosni
odgovor.

[JESSY]

Tako dakle?

Učitelja zena Hakuna susedi su hvalili kao čoveka koji živi čednim životom. Blizu njega živela je jedna lepa devojka čiji su roditelji držali prodavnicu hrane. Iznenada, bez ikakvog upozorenja, njeni roditelji otkriše da je u drugom stanju. Ovo razljuti roditelje. Devojka ne htede da prizna ko je otac, posle mnogo kinjenja imenova Hakuna. U velikoj ljutnji roditelji odoše do učitelja. Tako dakle?, beše sve što on reče. Kada se dete rodilo, doneli su ga Hakunu. On je već izgubio svoj ugled, što ga nije mnogo brinulo, veoma je dobro vodio računa o detetu. Dobijao je mleko od svojih suseda i sve drugo što je detetu trebalo. Posle godinu dana devojka, majka nije mogla više izdržati. Reče roditeljima istinu, da je pravi otac deteta jedan mladić koji je radio na ribljoj pijaci. Majka i otac devojke odmah otiđoše do Hakuna da ga mole za oproštaj, i iskreno se izvine, i da mu uzmu dete nazad. Hakun je bio predusretljiv. Ustupajući im dete, sve što je rekao bilo je: tako dakle?

[JESSY]

“Je li moguće vidjeti božanstvo?”

“Upravo ga gledaš.”

“Zašto ga ne prepoznajemo?”

“Jer ga iskrivljujete mislima.”

Pošto nisu razumjeli, on reče:

“Kada duvaju hladni vjetrovi, voda se pretvori u tvrde blokove zvane led.

Kada se misao umiješa, stvarnost se rascjepka u milion tvrdih komada zvanih ‘stvari’.”

[JESSY]

Škrti umetnik

Gesen je bio umetnik sveštenik. Pre nego što bi počinjao da crta ili slika, uvek bi zahtevao da mu se plati unapred, a cene su mu bile visoke. Bio je poznat kao "škrti umetnik". Jednom ga jedna gejša pozva da joj slika. "Koliko možeš da platiš?" raspitivao se Gesen. "Koliko god tražiš", odgovori devojka, "ali želim da posao obaviš preda mnom." Određenog dana Gesen bi pozvan kod gejše, koja je priređivala gozbu za svog gazdu. Gesen napravi sliku. Kada je bila gotova, zatraži do tada najveću sumu. Bila mu je isplaćena. Tada se gejša okrenu gazda govoreći: "Sve što ovaj umetnik hoće je novac. Njegovo slikanje je dobro, ali mu je um pokvaren; novac ga je uprljao. Kada ga stvori tako gnusan um, njegovom radu ne pristaje da bude izložen. On je jedino dovoljno dobar za jednu od mojih podsuknji." Skinuvši suknju, ona zatraži od Gesena da napravi drugu sliku na pozadini njene podsuknje. "Koliko ćeš da platiš?" upita Gesen. "O, bilo koju cenu", odgovori devojka. Gesen izreče preteranu cenu i, naslikavši sliku onako kako mu je bilo traženo, otiđe.
Kasnije su se saznali razlozi Gesenove želje za novcem. Njegovu pokrajinu često je pustošila glad i nemaština. Bogati nisu pomagali sirotinju. Gesen je imao skriveno skladište, za koje niko nije znao, u kojem je držao žitarice, spremne za ovakve vanredne prilike. Put od njegovog sela do Narodne kapele je bio u vrlo lošem stanju i mnogi su putnici stradali prolazeći njime. Zaželeo je da izgradi bolji put. Njegov učitelj je umro ne ostvarivši svoju želju da sagradi hram, i Gesen je želeo da završi ovaj hram umesto njega. Kada je ispunio svoje tri želje, Gesen je bacio četkicu i slikarski pribor, povukao se u planine, i više nikada nije slikao.

[JESSY]

Čaša vode ili more

Neki se čovjek stalno osjećao pritisnut tegobama svakodnevnog života, pa
se požalio svom učitelju:
"Ne mogu više! Život mi je postao nepodnošljiv!"
Učitelj uze malo pepela među prste i uspe ga u čašu vode. Dok se
pepeo mješao sa vodom, reče:
"Ovo su tvoje tegobe. Voda je upila pepeo i brzo potamnila."
Učitelj potom ponovno uze istu mjeru pepela i kroz prozor ga prosu u
obližnje more. Dok je padao, pepeo je lepršao i rasuo se, ne ostavivši
u moru nikakvog traga.
"Vidiš li?", upita učitelj svog začuđenog učenika.
"Svakoga dana možeš odlučiti hoćeš li biti čaša vode ili more!!!"

[JESSY]

Месец се не може украсти
Рјокан, учитељ зена, живео је врло скромно у једној малој колиби у подножју брда. Једне вечери лопов уђе у колибу и откри да у њој нема ничега што би се могло украсти.
Рјокан се врати и затече га. "Можда си прешао дуг пут да ме посетиш", рече пљачкашу, "и не би требало да се вратиш празних руку. Молим те, узми моју одећу као поклон."
Лопов остаде запрепашћен. Узе одећу и побеже.
Рјокан седе онако неодевен да посматра месец. "Јадник", сањарио је, "волео бих да сам могао да му дам овај лепи месец."

 

[Иван Ивковић]

http://fineartamerica.com/featured/2-zen-sand-stone-garden-dirk-ercken.html