Jump to content

Да ли је покајани разбојник на крсту свет?

Оцени ову тему


Guest

Препоручена порука

@nikola888 

Кад пишете великим словима имамо осећај да вичете на нас.

Радуј се, Нектарије, велики Архијереју Божји!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 115
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

пре 6 минута, todor рече

Наводим пример како не треба, на шаљив начин. Могао сам и само да кажем - хедонизам, али овако више привлачи пажњу.

А за невиност што сам причао, то заиста мислим.

Pa jel se cuvas? :) 

  • Хахаха 1

Када се ствари ставе на папир, ми вредимо онолико колико наша дела говоре о нама а не наше речи.
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 16 часа, Neša_ рече

Razbojnik je već umirao strašnom smrću, podvrgnut teškim mukama. U takvom stanju se pokajao.

На ово су ти већ лепо @ninaana и @Bokisd и остали лепо одговорили, надам се да нећеш и њима да кажеш да изврћу јер се не слажу са тобом.

 

Нинана: "Pokajani razbojnik se spasio."   Неша_: "Jedino ako se gorko pokajao, inače ne bi bilo logično."

пре 16 часа, Neša_ рече

Ako je tebi čudno to šta je Bog razbojniku rekao, ali tek nakon što se ovaj pokajao, meni nije čudno već sasvim logično.

Значи кажеш да је мени чудно оно што је теби нелогично тј. да говоримо исто...

"Браво"... испунио си моје пророчанство које сам пре два дана написао у овом малом ребусу:

On 23.7.2018. at 0:54, Vladan ::: рече

Још ћеш доћи до тога да сам ја тврдио оно што си ти писао а да си питањима одбацивао сумњу да не мислим оно што си ти порицао...

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 часа, Тихон рече

Наиме, изгледа да је то био, између осталог, изговор Шпанцима да оправдају своје насиље и пљачкања.

Јесте. Прави зликовци.

пре 6 часа, Тихон рече

Астеци су готово истребљени у 16. веку

Извори?

пре 6 часа, Тихон рече

као и њихова књижевност

Извори?

пре 6 часа, Тихон рече

У астечкој религији је давање свог срца боговима и Сунцу осигуравало достојан живот на оном свету, где би онај којег је срце постајао божански, а избегао би вечну таму у подземном свету, што је најгора судбина.

Из неког чудног разлога, чини се да су управо њихови свештеници били ти који су (по њиховој вери) избегавали да осигурају достојан живот на оном свету, и ризиковали вечну таму у подземном свету, што је најгора судбина јер нима нико није чупао срца. Чупали су они. Ово ћемо формулисати као астечки парадокс.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 12 часа, Ivan Marković рече
пре 19 часа, Тихон рече

Наиме, изгледа да је то био, између осталог, изговор Шпанцима да оправдају своје насиље и пљачкања.

Јесте. Прави зликовци.

   Ах, онда Ви делите згражање над тим зликовцима исто као и Монтењ у своје време; он се пита шта је горе, одузети живот својим заробљеницима, па их појести, као што су чинили неки бразилски Индијанци, или их мучити док су живи тако да умру у мукама, као што су радили шпански конкистадори.

  Такође, Вашој пажњи препоручујем писаније доминиканца Бартоломеа де Лас Казаса о цивилизацији коју су Шпанци донели америчким урођеницима.

пре 12 часа, Ivan Marković рече
пре 19 часа, Тихон рече

Астеци су готово истребљени у 16. веку

Извори?

пре 19 часа, Тихон рече

као и њихова књижевност

Извори?

  Хејстед, Уле Мартин: Културна историја срца: од антике до данас; Сремски Карловци; Нови Сад; 2011, 115 - 124. стране.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 49 минута, Тихон рече

 Ах, онда Ви делите згражање над тим зликовцима

Мјок. Но сам циничан...

пре 50 минута, Тихон рече

исто као и Монтењ

Молим да ме се не доводи у везу са тим давежом...

пре 51 минута, Тихон рече

он се пита шта је горе, одузети живот својим заробљеницима, па их појести, као што су чинили неки бразилски Индијанци,

Неки? Лепо...

пре 52 минута, Тихон рече

или их мучити док су живи тако да умру у мукама, као што су радили шпански конкистадори.

А овде нема неки...?

пре 53 минута, Тихон рече

Такође, Вашој пажњи препоручујем писаније доминиканца Бартоломеа де Лас Казаса о цивилизацији коју су Шпанци донели америчким урођеницима.

Де лас Казас пише пре свега о Антилима и Хиспаниоли...сад није да је у Мексику нешто сјајно, ал верујем да је боље но у време Монтезуме...при томе не мислим на технолошки прогрес и економски раст.

пре 55 минута, Тихон рече

Хејстед, Уле Мартин: Културна историја срца: од антике до данас; Сремски Карловци; Нови Сад; 2011, 115 - 124. стране.

За некога ко зна да је анахронизам методолошки неисправан, требало би да знаш разлику између извора и литературе...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 20 минута, Ivan Marković рече

За некога ко зна да је анахронизам методолошки неисправан, требало би да знаш разлику између извора и литературе...

  Питали сте ме за извор оне тврдње везане за Астеке, што вам и дадох. Остало су ваши софизми. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 минута, Тихон рече

Питали сте ме за извор оне тврдње везане за Астеке, што вам и дадох.

С обзиром на то да су у питању историјске теме и расправе, чега си веома добро свестан када си Бокија исправљао за анахронизам, када ти за тврдњу затражим изворе, то значи да тражим историјске изворе. Не дискутујемо ми овде о изјавама европских званичника, нити о изјавама Доналда Трампа. А да сам ти тражио то што си ти схватио, нагласио бих то коришћењем термина "изворник" или "повезница"...

пре 13 минута, Тихон рече

Остало су ваши софизми. 

А није софизам играње са егзистенцијалним квантором "неки" које (не)свесно упетљаш у реченицу у којој помињеш своје историјске симпатије, док исто заборавиш гледе злих конквистадора? (као што не пишем Мехико, него Мексико, тако не пишем ни конкистадори, него конквистадори, чисто да ме не уватиш за то)

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 минута, Ivan Marković рече

А није софизам играње са егзистенцијалним квантором "неки" које (не)свесно упетљаш у реченицу у којој помињеш своје историјске симпатије, док исто заборавиш гледе злих конквистадора? (као што не пишем Мехико, него Мексико, тако не пишем ни конкистадори, него конквистадори, чисто да ме не уватиш за то)

  Значи, ипак признајете да се играте софизмима. 

 Не велим да ми је историјска симпатија било Индијанац, било конкВистадор, но само преносим закључак, ако ми је дозвољено, како су Шпанци правдали своје човекољубље и некористољубивост (ово, разуме се, под наводницима, доњим отвореним и горњим затвореним). 

 Гледе неодређене придевске заменице, за коју ме каштигујете, само сам пренео оно што изворник (задовољни?) казује без жеље да се схвати као само неки Индијанци, за разлику од свих конкВистадора.

 Што се тиче наметања моралних норми: у илустрацијама Казасовог списа видимо да нема агресије.

 На послетку, извори: кад будете докторирали, па постали бар доцент, а ја полагао на испиту, и ви ми били испитивач, онда може о изворима. Да се не играмо иследника, не дај Боже -  инквизитора, па још Великог.

 Ето, релаксирамо тему.:naklon:

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...