Историја у слици

[Милан Ракић]

 

• 9. јануар 1911. године, железнички насип испод тврђаве Калемегдан. Тренутак пада авиона и пилота Едварда Русјана...

 

 

... Мерћеп и браћа Русјан су у циљу комерцијализације серијске производње авиона, планирали и летове у Београду за Божић, а након тога су имали у плану да лете и у Бугарској.

 

Познато је да је авион допремљен у отвореном железничком вагону неколико дана пред Божић. Министарство војно Краљевине Србије и Град Београд су били задужени за организацију. Краљ Петар је лично примио Мерћепа и Русјана на аудијенцију. Припреме су започеле и текле су у радосном, божићном расположењу које је тих дана владало у Београду. Програм, који је првобитно био највљен за Бањицу, због великог  броја очекиваног народа, премештен је на Калемегдан. Дневни листови су уредно обавештавали јавност о припремама и о заказаном летењу, које је било предвиђено за сва три празнична дана. 

 

Али кошава која је тих дана јако дувала у Београду, омела је планове за летење на сам Божић и на други дан. Ипак Русјан се одлучује да на трећи дан празника полети, иако су удари кошаве били ризични за извођење лета. Остала је у новинама изјава Русјанова у којој је рекао: „Ако у Србији погинем, не жалим, јер сам погинуо у својој земљи!“

 

Нестрпљиви грађани и званице у огромном броју како на тврђави, тако и испод ње уз овације су пропратили почетак летења. Полетање и пењање на висину од око 100 метара су били успешни. Лет се одвијао изнад десне обале Саве и над самом тврђавом. Могло се видети да се пилот у лаком авиону бори са јаком кошавом. У току спуштања из правца запада код ушћа Саве у Дунав, пред само слетање, авион је од турбулентног удара кошаве дословно преломљен и са пилотом заједно пао на железнички насип. Када су неки од окупљених пришли, Едвард је још увек давао знаке живота, али су повреде биле фаталне, тако да је здравствена екипа која је стигла на место несреће након неколико минута, могла да констатује само смрт...

 

Русјанова погибија је била и 34 пилотска жртва од Лилијентала, а Едвард је у својој 25 години постао југословенски Икар и прва жртва ваздухопловства на просторима Балкана.  Данима су место удеса посећивали грађани Београда и сакупљали остатке летелице, од којих се део налази и данас у Музеју ваздухопловства. Едвардова погибија је на тренутак зауставила даље планове у производњи „Мерћеп-Русјан“, али је у тим временима, у предвечерје Првог рата, у великој мери пробуђен патриотски осећај братских народа на Балкану.

• сахрана Едварда Русјана...

 

Београд и Србија су свим срцем одали поштовање храбром пилоту. Такву сахрану, Београд до тада није видео. У процесији, која је од Врачара, кроз центар града преко Теразија ишла до Новог Гробља где је Едвард сахрањен (парцела 15, гробно место 343) кретало се неколико стотина официра, државни и црквени великодостојници, пријатељи и родбина његова која је пристигла из Словеније, ученици београдске Богословије и 14000 грађана... Ако знамо да је Београд тада бројао 80000 становника, ова бројка добија још више на значају. Опроштајне говоре су након телеграма саучешћа ЊВ Краља, одржали др Зупанчић, представник Горичких Словенаца и Бранислав Нушић, који је на Теразијама одржао следећи говор: “Пусти су и мрачни облаци надкрилили нашу домовину, а ти си мој соколе срцем желео улетети у те облаке. Крвави су зидови нашег Београда града, а ти си јуначе мој желео их оросити својом крвљу. Хтео си да у море крви проливене за слободу, пролијеш и своју за културу...“ 

 

Гроб Едварда Русјана на Новом Гробљу у Београду, Извор за фото.

 

Освештавање споменика на месту погибије Едварда Русјана на Калемегдану-Доњи град. Надбискуп Станислав Хочевар и владика Атанасије (Ракита), Извор за фото.

[Danijela]

 

Einsatzgruppen (odred smrti) vrše egzekuciju ukrajinskih jevreja 1942.

[Danijela]

 

Modeli (koji si bili inspiracija) stoje kraj kultne slike "American gothic".

[Danijela]

 

Organizatori Bostonskog maratona pokušavaju da odvuku Kathrine Switzer (1967)

[Danijela]

 

Maraton na prvim modernim olimpijskim igrama 1896.

[Juanito]

 

Organizatori Bostonskog maratona pokušavaju da odvuku Kathrine Switzer (1967)

 

While attending college, Switzer entered and completed the race in 1967, five years before women were officially allowed to compete in it. Her finishing time of approximately 4 hours and 20 minutes was nearly an hour behind the first female finisher, Bobbi Gibb (who ran unregistered).^[4] She registered under the gender-neutral "K. V. Switzer", which she insists was not done in an attempt to mislead the officials. She claims to have long used "K. V. Switzer" to sign the articles she wrote for her college paper.^[5] Race official Jock Semple attempted to physically remove her from the race, and according to Switzer said, "Get the hell out of my race and give me those numbers."^[6] However, Switzer's boyfriend Tom Miller, who was running with her, shoved Semple aside and sent him flying. The photographs taken of the incident made world headlines.^[5]

 

As a result of her run, the AAU barred women from all competition with male runners, on pain of losing the right to compete.^[7] Switzer, with other women runners, tried to convince the Boston Athletic Association to allow women to participate in the marathon. Finally, in 1972, women were welcome to run the Boston Marathon officially for the first time ever.^[8]

[Danijela]

 

The detonation of an atomic bomb in Hiroshima, Japan on August 6, 1945 was one of the most horrific events in the history of the world. Equivalent to 20,000 kilotons of TNT, the atomic bomb known as ‘Little Boy’ was launched from the B-29 bomber, Enola Gay. The bomb destroyed two thirds of Hiroshima, an estimated 70,000 civilians dying immediately followed by the death of an additional 70,000 as a result of radiation poisoning over the course of the following five years. All that remained of those closest to the blast were shadows imprinted on buildings.

[Ленка*]

...Али је Кетрин имала и џентлмена, свог дечка фудбалера, да је одбрани и помогне да створи историју

 

[Juanito]

 

The detonation of an atomic bomb in Hiroshima, Japan on August 6, 1945 was one of the most horrific events in the history of the world. Equivalent to 20,000 kilotons of TNT, the atomic bomb known as ‘Little Boy’ was launched from the B-29 bomber, Enola Gay. The bomb destroyed two thirds of Hiroshima, an estimated 70,000 civilians dying immediately followed by the death of an additional 70,000 as a result of radiation poisoning over the course of the following five years. All that remained of those closest to the blast were shadows imprinted on buildings.

 

Јуче на фејсбуку је једна Јапанка поставила слике са свог излета у Нагасакију. Коментар ”Шта се десило овде?” је написала једна средовечна госпођа из САД. Не знам да ли госпођа није видела наслов албума или се ради у тужном незнању, али поставићу слику у сваком случају. Има везе са темом и јаку симболику. 

 

[-Владимир-]

Нацистички пропагандани анти-комунистички постер намењен Србима.

 

 

Како се историја понавља .

[Danijela]

...Али је Кетрин имала и џентлмена, свог дечка фудбалера, да је одбрани и помогне да створи историју

 

 

 

Njen vitez

[Grizzly Adams]

Како га је лансирао, кладим се да је ћелави завршио у јарку...

[Ленка*]

Нана ми и дека, крајем тридесетих, почетком четрдесетих година, прошлог века...

 

[GeniusAtWork]

 

Nadam se da ne treba opis  

[obi-wan]

Rusenje Hindenburga, 6. maja 1937., tik pre samog sletanja. Od 97 ljudi na brodu, nastradalo je 36. Zabelezeno je da je zapaljeni vodonik razvio toliku temperaturu da se metalni kostur broda topio. Ovaj dogadjaj je ujedno oznacio kraj ere vazdusnih brodova punjenih visokozapaljivim vodonikom...

 

 

http://en.wikipedia.org/wiki/File:Hindenburg_disaster,_1937.jpg