Историја у слици

[Danijela]

 

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=697994853668613&set=gm.1614731462121972&type=3

[Милан Ракић]

13. новембра 1907. годинe, у француском граду Лизијеу у Нормандији, инжињер и проналазач Пол Корни, извео је први слободан лет на справи, која је имала особине онога што данас зовемо хеликоптер.

 

Корни је одрастао у породици која је имала пуно деце, и где је отац, како би некако пронашао мир, одлазио у своју радиоионицу и "измишљао" разне справе, што је малог Пола "инфицирало" да се и он бави техником и у прво време заједно са оцем ради на изумима, да би касније основао и своју радионицу за израду бицикала...

Да ли је Пол имао у виду Да Винчијеве нацрте летелеице сличне хеликоптеру, или је можда чуо за "нашег" Огњеслава Костовића и његове справе, или је пак "пратио" огледе које су неколико месеци раније изводили на некој врсти жирокоптера његови земљаци, браћа Бреге, тек, Пол Корни, долази на идеју да шасију бицикла, које је већ производио, "придода" још неке елементе, како би се по вертикали "одвојио" од земље...

Он је конструисао бицикл са корпом за пилота на четири точка, из које је (корпе) "извео" два рукавца на чијим крајевима је био по један мало већи точак од бицикла, са по два пропелера. Све је то покретао путем зупчастог преноса један мотор од 24 КС, а "управљање" машином је постигнуто различитим смеровима обртања лопатица "ротора", које су опет путем каишева могле бити "контролисане" од стране "пилота". Први лет, на данашњи дан, био је успешан, јер је Корни успео читавих 20 секунди да се одржи у ваздуху на око 30 санитиметара "висине"... Тај лет се и признаје као први лет хеликоптером у историји ваздухопловства. Наредних неколико дана, Корни је успео да постигне и висину од 2 метра, али због готово никакве управљивости летелице, он је убрзо напустио тај пројекат...

 

Корнијев "хеликоптер"

 

Реплика "Корнијевог хеликоптера" израђена поводом стогодишњице првог лета, 2007. године

[Juanito]

 

58 година касније...

 

 

Извор

[Grizzly Adams]

58 година касније...

Извор

Raspberry PI Zero - цена $5...

Невероватно!

[Grizzly Adams]

 

1977.

[Zayron]

 

Floods in Serbia Day 9: Second line of defense in Sabac (Live Updates)

http://inserbia.info/today/2014/05/floods-in-serbia-live-updates/

[Милан Ракић]

На данашњи дан пре 112 лета, на плажи код места Кити Хоук у Северној Каролини, браћа Вилбур и Орвил презимена Рајт су на летелици "Флајер" извели први лет нечим што је било теже од ваздуха и што је имало свој аутономан погон...

 

"Флајер" је био тежак 450 килограма и имао је мотор од 12 "коња".. Орвил је успео да проведе у ваздуху 12, а Вилбур читавих 59 секунди... Остало је историја и овим чином је почела да се "окреће турбина" једног од највећих проналазака у повијести људске цивилизације... Можда не ову, али свакако је једне од првих фотки ове историје забележио Србин Риста Марјановић....

[nana]

...na današnji dan takođe

Икар са бачког хиподрома

17.12.2015.

- Иван Сарић отворио прву страницу историје српског ваздухопловства. Пре 105 година полетео први авион са тла Србије. Летелица направљена у подруму породичне куће у Суботици од делова клавира, каце за млеко...

Јак, непријатан ветар и облачно и хладно време нису осујетили жељу готово 7.000 Суботичана да те недеље, 16. октобра 1910. године, дођу на Градски хиподром на Халашком путу и буду сведоци догађаја о коме ће брујати цела Европа.

На средини терена стајао је Иван Сарић (1876 - 1966), а поред њега летелица која се до тада могла видети само на фотографијама енглеске и француске штампе. Уследио је мук. Авион је полетео, винуо се на висину од 30 метара, и тако обишао цео круг око хиподрома.

http://www.vostok.rs/sajt/doc/Image/novosti_sr/kolumne/82496_vest_Икар-са-бачког-хиподрома.jpg

- Осећај да сам победио ваздух, да сам над највишом кућом у Суботици, да ћу с временом стићи још више под облаке, то су осећаји који се не могу изразити, то само једном човек осећа у животу - рекао је узбуђено Сарић после успешног слетања.

Суботичанин је остварио Икаров сан и тога дана отворио прву страницу историје ваздухопловства у нашој земљи, и то само неколико година пошто су своје летове извели браћа Рајт и Сантош Димон.

ЖЕЛЕО И ХЕЛИКОПТЕР, МАКЕТА У МУЗЕЈУ

До Првог светског рата Сарић је радио на конструисању десетоцилиндарског мотора од сто коњских снага који би био способан да покреће авионе на већим висинама. Паралелно са авионима, Сарићева размишљања ишла су у правцу конструисања хеликоптера, о чему сведоче макете у београдском Музеју ваздухопловства, где се налази и оригинални, први авион који је полетео с тла Србије.- Ако не пре, Сарићева интересовања за авијацију доводе се у везу с летом 1909. године, када је, боравећи у Француској, био у прилици да види авион Луја Блериоа, непосредно пре но што ће овај полетети преко Ламанша до Енглеске - каже Мирко Грлица, кустос суботичког Градског музеја. - Тајно је фотографисао летелицу и, чим се вратио кући, почео је рад на градњи свог авиона.

У подруму породичног дома, Сарић је почео да прави летелицу. За то је користио точкове бицикла, делове клавира, стару баштенску столицу, кацу за млеко која је служила као резервоар за гориво...

Иако је подсећао на Блериоов, Сарићев авион био је оригиналан. Лагану Блериоову конструкцију крила од бамбуса, заменио је тежом, дрвеном, а као новину уводи крилца, која су му омогућила да контролише авион при нагибу.

"Сарић један", како је названа летелица, био је једнокрилац с распоном крила од осам и по метара и трупом дугим седам и по метара. Систем управљања авионом путем померања крајева крила, Сарић је превазишао постављањем елерона причвршћеним шаркама за крајеве крила. Дрвена решетка спојена оковима и жицама била је основа трупа авиона, док се стајни трап завршавао точковима мотоцикла. У пилотској кабини је учврстио столицу од плетеног прућа и уградио ручицу за гас. У њему је био троцилиндарски мотор "анзани" од 25 коњских снага.

ИСПРЕД СВОГ ВРЕМЕНА

Иако запослен као државни чиновник, Сарић је био испред свог времена. Волећи брзину, најпре се бави бициклизмом, потом мото-тркама, па аутомобилима. У сваком спорту осваја медаље широм Европе. Почетком 1910. радови су окончани. Да се вине под облаке, Сарић је први пут покушао у пролеће 1910. , али се тај лет неславно завршио јер, према његовим речима, помоћнице које су држале реп авиона нису имале доњи веш.

- При полетању, мотор авиона испустио је велику ваздушну струју која је подигла сукње мојим помоћницама. Оне су у трену пустиле авион и придржале сукње, а ја у летелици сам се само насадио на нос - записао је Сарић.

Оно што није успео на пролеће, успео је на јесен на хиподрому крај "Зорке". Домаћа и европска штампа Сарићев успех испратила је с великом пажњом.

Али уместо да ужива у слави, одмах по изведеном лету Сарић је почео да конструише нову летелицу. Почиње да ради на авиону "Сарић два", али до завршетка радова ипак није дошло.

- Велика надања су се изјаловила - додаје Грлица. - Уместо њих, остале су само фотографије.

[Милан Ракић]

...na današnji dan takođe

Икар са бачког хиподрома

17.12.2015.

- Иван Сарић отворио прву страницу историје српског ваздухопловства. Пре 105 година полетео први авион са тла Србије. Летелица направљена у подруму породичне куће у Суботици од делова клавира, каце за млеко...

Јак, непријатан ветар и облачно и хладно време нису осујетили жељу готово 7.000 Суботичана да те недеље, 16. октобра 1910. године, дођу на Градски хиподром на Халашком путу и буду сведоци догађаја о коме ће брујати цела Европа.

На средини терена стајао је Иван Сарић (1876 - 1966), а поред њега летелица која се до тада могла видети само на фотографијама енглеске и француске штампе. Уследио је мук. Авион је полетео, винуо се на висину од 30 метара, и тако обишао цео круг око хиподрома.

http://www.vostok.rs/sajt/doc/Image/novosti_sr/kolumne/82496_vest_Икар-са-бачког-хиподрома.jpg

- Осећај да сам победио ваздух, да сам над највишом кућом у Суботици, да ћу с временом стићи још више под облаке, то су осећаји који се не могу изразити, то само једном човек осећа у животу - рекао је узбуђено Сарић после успешног слетања.

Суботичанин је остварио Икаров сан и тога дана отворио прву страницу историје ваздухопловства у нашој земљи, и то само неколико година пошто су своје летове извели браћа Рајт и Сантош Димон.

ЖЕЛЕО И ХЕЛИКОПТЕР, МАКЕТА У МУЗЕЈУ

До Првог светског рата Сарић је радио на конструисању десетоцилиндарског мотора од сто коњских снага који би био способан да покреће авионе на већим висинама. Паралелно са авионима, Сарићева размишљања ишла су у правцу конструисања хеликоптера, о чему сведоче макете у београдском Музеју ваздухопловства, где се налази и оригинални, први авион који је полетео с тла Србије.- Ако не пре, Сарићева интересовања за авијацију доводе се у везу с летом 1909. године, када је, боравећи у Француској, био у прилици да види авион Луја Блериоа, непосредно пре но што ће овај полетети преко Ламанша до Енглеске - каже Мирко Грлица, кустос суботичког Градског музеја. - Тајно је фотографисао летелицу и, чим се вратио кући, почео је рад на градњи свог авиона.

У подруму породичног дома, Сарић је почео да прави летелицу. За то је користио точкове бицикла, делове клавира, стару баштенску столицу, кацу за млеко која је служила као резервоар за гориво...

Иако је подсећао на Блериоов, Сарићев авион био је оригиналан. Лагану Блериоову конструкцију крила од бамбуса, заменио је тежом, дрвеном, а као новину уводи крилца, која су му омогућила да контролише авион при нагибу.

"Сарић један", како је названа летелица, био је једнокрилац с распоном крила од осам и по метара и трупом дугим седам и по метара. Систем управљања авионом путем померања крајева крила, Сарић је превазишао постављањем елерона причвршћеним шаркама за крајеве крила. Дрвена решетка спојена оковима и жицама била је основа трупа авиона, док се стајни трап завршавао точковима мотоцикла. У пилотској кабини је учврстио столицу од плетеног прућа и уградио ручицу за гас. У њему је био троцилиндарски мотор "анзани" од 25 коњских снага.

ИСПРЕД СВОГ ВРЕМЕНА

Иако запослен као државни чиновник, Сарић је био испред свог времена. Волећи брзину, најпре се бави бициклизмом, потом мото-тркама, па аутомобилима. У сваком спорту осваја медаље широм Европе. Почетком 1910. радови су окончани. Да се вине под облаке, Сарић је први пут покушао у пролеће 1910. , али се тај лет неславно завршио јер, према његовим речима, помоћнице које су држале реп авиона нису имале доњи веш.

- При полетању, мотор авиона испустио је велику ваздушну струју која је подигла сукње мојим помоћницама. Оне су у трену пустиле авион и придржале сукње, а ја у летелици сам се само насадио на нос - записао је Сарић.

Оно што није успео на пролеће, успео је на јесен на хиподрому крај "Зорке". Домаћа и европска штампа Сарићев успех испратила је с великом пажњом.

Али уместо да ужива у слави, одмах по изведеном лету Сарић је почео да конструише нову летелицу. Почиње да ради на авиону "Сарић два", али до завршетка радова ипак није дошло.

- Велика надања су се изјаловила - додаје Грлица. - Уместо њих, остале су само фотографије.

[florenntina]

 

[Danijela]

 

Manastir Ostrog, 25. april 1941. Pripadnici beogradskog Gestapoa i regularne nemačke armije poziraju sa zaplenjenom uniformom kralja Petra II. Prema rečima tada prisutnog patrijarha Gavrila, "Nemci su bili tako zadovoljni i srećni, kao da su rešili najveći problem sveta; njihov drekavi glas čudno je odjekivao u manastirskoj tišini". Fotografija je bila objavljena i u berlinskim novinama, uz propagandni tekst o kralju, kao izdajniku svoga naroda. Posle rata, slika je u Jugoslaviji zaboravljena, i objavljivana je samo ona iz Drvara, sa zaplenjenom Titovom uniformom.

Fotograf: nepoznat (PK 691).
Datum: 25. april 1941.
Mesto: Ostrog, Crna Gora, Jugoslavija.
Originalni natpis: "Die Königsuniform – ohne König. Sie gehörte dem 17-jährigen König Peter II, der sein Land, seine Armee und sein Volk in der Stunde der höchsten Not verließ."

Izvor fajla: Spaarnestad Photo.
Broj: SFA022804408.
Opis: "Tweede Wereldoorlog. Een in een koffer in beslag genomen uniform, vermoedelijk gevonden bij de ontruiming van een klooster ergens op de Balkan. Geen nadere informatie bekend. Foto uit 1941."

Tekst © Ivan Ž.

 

https://www.facebook.com/bandenkampf/photos/a.207335079602545.1073741878.122727768063277/204138259922227/?type=3&theater

[Danijela]

 

Manastir Ostrog, 25. april 1941. Pripadnici gestapovske Specijalne jedinice Hince poziraju sa "srpskim blagom" (kako su ga nazvali u svojoj reportaži); u pitanju je deo kraljevskog bogatstva koji je pri bekstvu iz zemlje kralj ostavio manastiru na čuvanje. Ukupna vrednost: 375 miliona dinara (10 sanduka zlata i 15 vreća papirnog novca). Nemci su sa sobom poneli papirni novac i tri sanduka zlata, a sedam sanduka je ostalo skriveno od njih; jedan od tih sedam kasnije su uzeli Đurišićevi četnici, pet je odnela nova vlast, odnosno partizani, a jedan je proneverio iguman ostroški Leontije (što je i priznao, iskreno se kajući). Nemci su, naravno, bili pokušali da pronađu i ostatak zlata, a i sam manastir pljačkali, u dva navrata; izjava jeromonaha Vasilija Dragovića (citat iz knjige "Mučeništvo Srpskog Patrijarha", Velibora Džomića): "25. aprila 1941 [...] pokupili su po manastiru ćilimove, ćebad, razna pića, kafu, šećer, meso, veša i ostalog namještaja [...] 1. maja [...] su slomili brave na vratima nastojateljskog stana, otvorili kase i iz njih (soba i kasa) nosili sve što im se dopalo, na pr. nakite, ćilime, veš, čarape, maramice, čaše, posuđe, cigarete, šibice, sapune, meso, slaninu, vino, rakiju, benzin, kafu, šećer, slatko, ulje, jednom riječju sve što im se dopalo, metnuli su u automobile. Uz to su mene vodili kroz šumu da im pokazujem pećine, u kojima su tražili zlato" (par dana kasnije su i Italijani pokušali da pljačkaju manastir, ali bez većeg uspeha). Za vreme nemačke "posete", desio se i neobičan susret vojnika sa čuvenim srpskim svetiteljem, Vasilijem Ostroškim, kada je i nemačko divljačko ponašanje na trenutak prekinuto; izjava tada prisutnog Serafima Kašića, budućeg igumana (iz prethodno pomenutog izvora): "Kad vojnici vidoše otvoren kovčeg i svetitelja, koji u njemu počiva, stadoše mirno i fašističkim pozdravom odaše poštu svetitelju. Tako malo postajaše, pa sa velikim čuđenjem i radoznalošću priđoše bliže svetitelju i posmatrahu ga, bez da što diraju rukama." Na fotografiji poziraju (zdesna): izvesni Fridrih (prevodilac, u civilu), major Karl Hince (komandant gestapovske jedinice), nepoznati oficir Gestapoa i arhimandrit Leontije Mitrović (iguman ostroški).

Fotograf: ratni dopisnik Artur Grim (PK 691).
Datum: 25. april 1941.
Mesto: Ostrog, Crna Gora, Jugoslavija.
Originalni natpis: "Männer der Geheimen Staatspolizei sind zu überraschendem Besuch eingetroffen! In der Vorratskammer des Klosters, an deren Decke Speckseiten, Würste und Schinken hängen, finden sie Säcke und Kisten, die der junge König auf seiner Flucht zurücklassen mußte. Sie enthalten Teile des serbischen Staatsschatzes, Münzgold und Papiere im Werte von 375 Millionen Dinar!"

Izvor fajla: Spaarnestad Photo.
Broj: SFA022804407.
Opis: "Tweede Wereldoorlog. De abt van een Grieks-orthodox klooster ergens op de Balkan, toont officieren van de Duitse W̶a̶f̶f̶e̶n S.S. voorraden in de kelders van het kloosters. Het klooster zal door de bezetters worden ontruimd. Foto uit 1941, plaats onbekend."

Tekst © Ivan Ž.

NIJE DOZVOLJENO: uklanjanje naziva izvora sa fajlova – kopiranje teksta bez potpisivanja originalnog autora – zloupotreba fajlova i informacija u političko-propagandne i komercijalne svrhe.

Registar: http://bandenkampf.blogspot.rs/2015/11/index.html
Izvori: http://bandenkampf.blogspot.rs/2015/08/sources.html

 

https://www.facebook.com/bandenkampf/photos/a.207335079602545.1073741878.122727768063277/204138273255559/?type=3&theater

[Danijela]

 

Manastir Ostrog, 25. april 1941. Gestapo hapsi Patrijarha srpskog, dr Gavrila Dožića – jednu od najbitnijih istorijskih ličnosti Jugoslavije, koja je nakon rata skoro potpuno obrisana sa stranica istorije. Uhapšen je kao ratni zločinac i glavni krivac za ulazak Jugoslavije u rat sa Nemačkom – odnosno za izazivanje demonstracija i puča 27. marta 1941, zajedno sa episkopima Srpske pravoslavne crkve (posle rata, zasluge Srpske pravoslavne crkve sebi je pripisala Komunistička partija). Hapšenje je izvršila Specijalna jedinica Hince [sonderkommando Hintze], uz pomoć pripadnika regularne nemačke armije. Nakon vikanja, ponižavanja, nasilja i podsmevanja, patrijarha su primorali (da bi ga dodatno ponizili) da na suđenje putuje na podu vozila (putovanje je trajalo dan i po); prema njegovim rečima, Nemci su "celoga puta pili mnogo, praveći užasne ludorije sa nemačkim pesmama". Manastir Ostrog je ovom prilikom i propisno opljačkan, a sve je propraćeno i medijski: pljačka je predstavljena kao lov na blago, a patrijarh Gavrilo kao zločinac, sluga Britanaca, pijanac i ljubitelj crnačke muzike (u Nemačkoj tada zabranjene). Kao glavni autoritet u Srbiji i većem delu Jugoslavije (u odsustvu kralja), a samim tim i ličnost veoma opasna po nemačke interese (a u slučaju promene stava, veoma korisna), patrijarh je ostao u zarobljeništvu gotovo do samog kraja rata (tačnije kućnom pritvoru, da ne bi bio smatran mučenikom). On je i jedini crkveni poglavar koji je II svetski rat proveo kao zatvorenik. Na slici se vide (sleva): arhimandrit i iguman ostroški Leontije Mitrović (takođe uhapšen), Patrijarh srpski dr Gavrilo Dožić, i šef gestapovske jedinice, major Karl Hince (okrenut leđima).

Fotograf: nepoznat (PK 691).
Datum: 25. april 1941.
Mesto: Ostrog, Crna Gora, Jugoslavija.
Originalni natpis: nepoznat.

Izvor fajla: Yad Vashem.
Broj: 9868.
Opis: "Ostrog, Yugoslavia, 1̶7̶/04/1941. T̶h̶e̶ ̶G̶e̶r̶m̶a̶n̶s̶ ̶e̶x̶p̶o̶s̶i̶n̶g̶ ̶t̶h̶e̶ ̶S̶e̶r̶b̶i̶a̶n̶ ̶t̶r̶e̶a̶s̶u̶r̶y̶ ̶i̶n̶ ̶t̶h̶e̶ ̶m̶o̶n̶a̶s̶t̶e̶r̶y̶."

Tekst © Ivan Ž.

NIJE DOZVOLJENO: uklanjanje naziva izvora sa fajlova – kopiranje teksta bez potpisivanja originalnog autora – zloupotreba fajlova i informacija u političko-propagandne i komercijalne svrhe.

Registar: http://bandenkampf.blogspot.rs/2015/11/index.html
Izvori: http://bandenkampf.blogspot.rs/2015/08/sources.html

 

https://www.facebook.com/bandenkampf/photos/a.207335079602545.1073741878.122727768063277/175740112762042/?type=3&theater

[Милан Ракић]

17. јануар је веома значајан датум у историји наше авијације. По готово истој методологији, на тај дан су своја борбена дејства започеле, свака у својем добу, две јединице наше авијације, у завршним операцијама за ослобођење окупиране земље.

 

И једни и други су на овај датум преузели контигенте Савезничке помоћи и вођени искреним патриотским осећањима, правдољубљем и слободољубљем, не штедећи себе и преузету ратну технику, започели одсудне битке за ослобођење Отаџбине.

 

Прво је, 17. јануара 1918. године у Вертекопу код Солуна, од састава мешовите француско-српске ескадриле АР 521 формирана Прва српска ескадрила, која је (уз касније основану Другу српску ескадрилу и придодате Савезничке јединице), била носилац ваздушних задатака (извиђање, превожење, бомбардовање, ловачка заштита) у пробоју Солунског фронта и даљим операцијама за ослобођење Отаџбине у Првом светском рату.  

Прва српска ескадрила на летелишту Вертекоп (Скидра) крај Солуна

 

Двадесет седам година касније, 17. јануара 1945. године, започела су дејства Групе ваздухопловних дивизија (ГВД), у подршци операцијама Прве, Друге и Треће армије НОВЈ на Сремском фронту. Након договора Броза и Толбухина из октобра 1944. године, са Украјинског фронта је повучена 13-та ваздушна армија СССР-а, укупно шест пукова са приштапским јединицама и комором (250 авиона, преко 500 возила, наоружање, гориво и око 5500 људи). Крајем 1944. године, од совјетских јединица су формиране 11. ловачка и 42. јуришна дивизија НОВЈ, које су управо на овај дан започеле ваздушна дејства против фашистичког завојевача...

Пилоти и Команда 11. ваздухопловне дивизије, пред полетање на задатак, Рума, 17. јануар 1945. године

[obi-wan]

Nemci su sa sobom poneli papirni novac i tri sanduka zlata

 

I sve to i mnogo drugo stosta sto su pokupili raznim zemljama za vreme tog rata, oni su naravno uredno vratili u dugackom posleratnom periodu... il` ono bese nisu? Nesto me pamcenje ne sluzi...

 

I onda se - naravno, kako drukcije - danas nesto q...che pred svetom, glume silu i usudjuju se da bilo kome sole pamet... nisu naucili lekciju, i to ni iz 2 puta, a mi, i grci, i jos koji drugi smo kao i mnogo puta i pre i posle toga rata ispali totalni kreteni kad smo dozvolili da im se ti strahoviti dugovi otpisu.

 

O ljudskom genocidu koji su vrsili ne treba ni trositi reci, za to bi im trebalo dodeliti da dok postoje svake godine imaju mesec dana neprestanog secanja na to sta su i kome sve uradili...