Иконописачки подвиг чланова ЖРУ

[Тања1]

Super si se setila da postavis slike!

A pigmenti koje koristis?

 

Снађи се па живи!

 

Ахам! Па ево један добар савет. Правим разлику између уметничких и студијских боја због  цене. Студијске су много јефтиније од уметничког квалитета, мада и мајстори користе ове јефтиније производе.  Студијске због ниске цене не мора да буду лошијег квалитета. Тако у студији са пигментима не користим никакве скупе пигменте као што су кадмијум и кобалт пигмени. Заменим их јефтинијим исте нијансе.  Пигменте животињског порекла делимично заменим јефтинијим безбојним пигментом. Сама проценим важне аспекте боје, често питам искусније од себе. Користим и синтетичке органске, ова група се не јавља природно – индустријски произведена, они су јефтинији, отпорни на светло и изузетно јаке боје. Осушене, спаљене, у различитим нијансама, јарке боје, али и они су веома скупи.  Зависи од типа подлоге. У модерним пигментима данас се користе анилин боје, итд. Генерлно користим минералне за оне ближе срцу а синтетичке за оне даље. (шала)

 

Пигмент и акрил везиво = Акрил боја

Пигмент и полимер везиво = Полимерна боја

Пигмент и алкид везиво = Алкид боја

Пигмент и вода = Фреска

Пигметн и јаја = Јајчана темпера

Пигмент и уље = Уљана боја

 

Ти?

[Тања1]

 

Прави мајстор! 8086.gif

[Тања1]

Ако имате питања и могу да помогнем, ту сам, добро познајем материју (цртање, сликање, боје, пигменти, итд). Али пошто нисам  иконописац, не усуђујем се  да обухватам тај део потпуно до даљњег. Зато, уживајте у вашим прекрасним иконописним делима, а исто тако и ја ћу повременим коментарима.

[Иван Ивковић]

Ако имате питања и могу да помогнем

Мене занима орнаментика. Може ли неки савет у вези тога? Нарочито су ми занимљиви прости украси који се понављају линеарно или у равни, тиме се на пример лепо може испунити простор између фресака. Још ако је добра комбинација боја то је пун погодак. По интернету сам тражио неке моделе али углавном сам наиказио на оне компликоване византијске орнаменте који се виђају по књигама а мене занимају прости којих више има у фрескопису. Ако може помоћ око тога био бих захвалан... 8086.gif

[Тања1]

Мене занима орнаментика. Може ли неки савет у вези тога? Нарочито су ми занимљиви прости украси који се понављају линеарно или у равни, тиме се на пример лепо може испунити простор између фресака. Још ако је добра комбинација боја то је пун погодак. По интернету сам тражио неке моделе али углавном сам наиказио на оне компликоване византијске орнаменте који се виђају по књигама а мене занимају прости којих више има у фрескопису. Ако може помоћ око тога био бих захвалан... 8086.gif

 

Ех, имамо исти проблем, ја можда већи, јер теже долазим до православних књига, часописа и слично, далеко од православне архитектуре. По интернету углаваном налазим оне по књигама.  Просто мислим да би могао сам да направиш  красне византијске орнаменте ( геометријске, цветне, итд, на милиметарски папир), декоративни рељеф. Почнеш тако што сакупиш декоративне византијске елементе и мотиве, орнаменте (архитектура, тканине, византијски дуборез, итд, све што ти падне на памет, значи, ресеарч у више области везано за веру). Византијски орнамент се може спојити са хеленистичком и оријенталном традицијом ( мотиви животиња, стилизованих биљних изданака, нарочито винова лоза, различити геометријски облици, кругови и полигони, цветни мотиви; палма, стабљике). Значи, оно што карактерише орнамент Византије,  српске средњовековне фреске, архитектуру, православље, позајмиш све то у њиховим облицима и правиш комбинацију на свој начин а ипак не одступа од неких правила и вере и традиције. Запазила сам да је наша СПЦ у овој области у новије време је прилично сиромашна, често једне исте орнаменте, и позајмљене од руса, понавља у православним часописима, чланцима и слично. Ето, не знам како другачије ако не стварати нове.

[Иван Ивковић]

Могао бих да кренем са претраживањем фотографија унутрашњости разних храмова па да видим шта би се могло искористити. Кад је већ тешко доћи до издвојених снимака може и тако. Ипак ми је боље кад имам неку почетну грађу него да импровизујем од нуле. Хвала за савет @@Тања1.

Ако неко нађе који занимљив модел слободно нека подели овде. Мислим да није забрањено користити орнаменте ни у иконама, посебно ако су у питању вишеструке композиције.

[Тања1]

Могао бих да кренем са претраживањем фотографија унутрашњости разних храмова

 

Такође спољашњост храмова, пример цркве Лазарица у Крушевцу. Кажем, на пример.

[Дејан-Марковић]

Мене занима орнаментика. Може ли неки савет у вези тога?

По интернету углаваном налазим оне по књигама.

Можеш пронаћи на нету толико орнамената, да их је немогуће све прегледати.

Пример

http://dfiles.ru/en/files/m7t0gqc0j

а најлепше је да осмислиш свој орнамент...

[Тања1]

Можеш пронаћи на нету толико орнамената, да их је немогуће све прегледати.

Пример

 

http://dfiles.ru/en/files/m7t0gqc0j

а најлепше је да осмислиш свој орнамент...

 

Да, баш тако, већ сам написала да позајмљујемо од руса, мислила сам на орнаменте "наша школа". @Иван ПТ, ако зна руски језик, може тражити следећим речима:

 

православный орнамент, терракотовый фриз, архитектурные орнаменты, православный узор, христианские орнаменты, православные, резной декор, украшение, церковь, православие в красках, иконы, прориси, фрески, мозаики, орнаменты, русь, византия, Кипр, Афон, Сербия, Македония, полезные орнаменты, мозаики византийских храмов, декоративные мотивы и орнаменты всех времен и стилей, орнаменты, орнамент в русском стиле, орнаментальный бордюр, резьба архитектурных элементов, барельефы, резьба по мрамору, Растительный орнамент,  Резное окн, линейный бордюр, Средневековые книги, бордюры и ленты, Живописный орнамент, виноградные лозы, виноградная лоза, виноградных лоз, кованой орнамент, Цветочный орнамент,  кованой решетке, Кованые элементы, кованые двери и ворота и ограды, ручной работы, витраж, резной орнамент на двери, итд, до у бескрај...

 

На пример, ја волим да импровизујем по свом, од ове  две слике радим растући линеарни орнамент (двоглавог орла  са слике прозор), неке идеје са прве слике и винову лозу, па куд пукло да пукло

 

Троицки сабор Кострома

http://www.shigri.ru

 

Увећај: http://www.ruicon.ru/arts-new/carving/1x1-dtl/po_kamnyu/dvuglavyj_orel_rastitelnyj_ornament_reznoe_okno/?page_19=20&p_f_23_1=1&ref-cat=

http://www.ruicon.ru

[Тања1]

Орнаменти српских средњовековних фресака

 

Орнаменти на фрескама, поготову они на костимима и одеждама светитеља, често су тумачени као украс, шара или декоративна компонента неког ликовног остварења. Њихова симболичка конотација често је остајала у сенци наведених предрасуда, те је и изучавање али и интересовање за орнамент сведено на минималне опсеге. Ово културно благо српског средњег века последњи пут је излагано у Београду 1961. године, у част Византолошког конгреса који се одржавао у Охриду и Београду.

 

Орнамент с драперије испод Богородичине иконе

Црква Светог Димитрија, Марков манастир, 14. век

http://www.mpu.rs/srpski/temporary/izlozbe_2013/12_ornamenti/ornamenti.html

 

То је то. Готово се могу на прсте избројати.

[Тања1]

Можда је за другу тему, али кад већ причамо о орнаментима, ево још једног чланка, и стајем.

 

Орнамент – уметност која пркоси вековима

— 11. фебруар 2014

 

 

Орнамент – уметност која пркоси вековима — 11. фебруар 2014.

Орнаменти су један од важних разлога због којих су наше средњовековне фреске лепе и раскошне. Ипак, док у неком манастиру гледате живопис и размишљате о причама које фреске чувају, да ли посебно уочавате орнаменте? Вероватно – не. Као да су некако стопљени у насликани призор фреске, као да се подразумева да су ту где су, па их човек и не види.

И, што је најневероватније, орнаметни су чак и недовољно истраживани. Зато је изложба „Освежавање меморије” у београдском Музеју примењене уметности, рад бројних аутора које предводи Душан Миловановић, право откриће и за стручњаке. Изложене су 572 табле с орнаментима српских средњовековних фресака и понуђено је низ прича: о орнаменту као украсу, као симболу, као делу математике, о савременом орнаменту, о његовој свеприсутности… Пробаћемо, мало касније, да приближимо неке од тих тема. Сад, прво неколико основних података о орнаменту уопште, и о онима на нашим фрескама.

Против страха

Кад се каже „орнамент“ мисли се на украс, шару, декоративни елемент који ваља да уоквири, заокружи, нагласи или испуни некакву површину. Чине га мотиви који се понављају у низу. То је најстарији декоративни елемент на свету – човек палеолита и неолита украшавао је посуде цик-цак линијама, спиралама и кружним облицима понављајући их у низу. Налази се у готово свим видовима уметничког изражавања: на фасади, тканини, предметима, у књизи…

На орнаментима наших фресака појављују се различити мотиви

На орнаментима наших фресака понављају се разни мотиви: већ поменуте цик-цак линије, траке, таласасте линије – змијолике, спиралне, у облику латиничног слова „с”, кругови, такозвани „јајасти штап”, различите врсте листова – дугуљасти, срцолики, тролисти, четворолисти, затим цветови – кринови, лале, птице, па лепезасти елементи, гранчице и лозице… Неки орнаменти су састављени од низа истог мотива а неки од различитих, неки су црни, неки бојени, неки златни. Неки од задатака су им да уоквире фреску, да поделе зид на водоравне делове, да уоквире насликани лик, да украсе његову одежду.

Постоји мишљење да им је задатак био и да на фресци попуне празан простор, да су фрескосликари орнаментом савладавали сопствени страх од празног простора на живопису. Испоставило се, међутим, да то није тачно, зато што се орнамент налази на одређеним местима, зато што је постојало правило, канон, које делове треба да покрије фигурална композиција а које орнаментални украс. Ништа није било препуштено случају.

Да је орнамент украс, није потребно никог убеђивати. Уосталом, замислите наше средњовековне владаре на фрескама у одеждама без орнамената. Питање је да ли би у том случају и даље зрачили господством. Међутим, да ли је орнамент само украс?

Кругови у низовима

Да би се одговорило на ово питање било је неопходно учинити немогуће: проникнути у начин мишљења и закључивања предака не би ли се открило како су они свој свет представљали ликовним средствима. Наиме, значења многих од орнамената – а говори се да их на свету има више од 5000 –до данас су или промењена или сасвим изгубљена. Оно што ми видимо у неком орнаменту није исто оно што су у њему видели наши преци.

На пример, мотив круга се у средњовековном орнаменту јавља засебно, или као део траке, или у вези с другим мотивима и елементима орнамента. Ми данас у њему видимо најсавршенију геометријску слику или симбол Сунца, божанства, васионе, полазишта, круг је атом и његова честица. У средњовековној иконографији, пак, круг означава Суштину, али истовремено и усмеравање ка испуњењу најузвишенијих етичких и верских начела. На одеждама средњовековних владара, које су се звале аздије, чест мотив били су кругови у паралелним, усправним низовима у које су уписани двоглави орлови, птице владара. Пошто се круг код свих словенских народа називао коло, настао је и назив за ове владарске хаљине, па се оне и данас зову – коласте аздије.

Произлази да је у одгонетању значења орнамента важно знати шта човек гледа, а шта га је искуство научило да види у томе што гледа. На пример, у Марковом манастиру (задужбини Мрњавчевића у селу Маркова Сушица код Скопља у Македонији) на једној фресци из циклуса „Богородичин Акатист” налази се драперија Богородичине иконе украшена мешавином мотива ромба и љиљана. Они, овде, на драперији Богородичине иконе, нису само облици какве их видимо, нису само ромб и љиљан, и однос између њих као украса и као симбола није случајан.

Поређењем ових мотива са значењима која имају у богослужбеним текстовима и на фрескама других манастира закључено је да је љиљан симбол Богородице а да је ромб, односно квадрат, симбол Христовог небеског престола. Затим, према посланици апостола Павла, сви који се крсте „обукли” су се у Христа, постали су праведници који ће вечно боравити у царству божјем. На основу тога могуће је претпоставити да и драперија Богородичине иконе представља „стан” у који се крштени усељавају. Дакле, у средњем веку орнамент је био и украс и јасан симбол који су тадашњи људи препознавали. Шта је средњовековном аутору и његовој публици било важније од та два – не зна се.

Утисак треће димензије

Математичари сматрају да је орнамент најстарији вид геометрије. И, што је занимљивије, да је њих могуће груписати на основу закона симетрије. Тако је математичар Славик Јаблан све наше средњовековне орнаменте разврстао у три групе: розете, фризове и орнаменте. Розета је декоративни елемент многоугаоног или кружног облика. По Славику Јаблану, постоје две бесконачне класе розета: цикличне групе и диедарске групе симетрија. Љубитељима математике биће јасно да је у оба случаја средиште розете сачувано: и кад се врши окретање за угао који је н-ти део пуног круга (ротација реда н), и кад постоји одсјај у односу на осу у којој је средиште розете.

Украс без кога се није могло Детаљ са одеће светитеља у Пећкој патријаршији, 13. век

Фризови или бордуре с фигуре са осом преноса. На нашим фрескама оне су или украсни опшивци на одеждама, или су украси стубова, лукова, врата, прозора… Најчешће су постављене водоравно. Ако су усправне, указују на кретање нагоре. Делују као скица која чини видљиву целину. За разлику од розета, фризови или бордуре имају коначан број комбинација симетрије – седам. Ово се лако доказује, али не и већини нас који имамо само опште знање о симетрији.

Све наше средњовековне орнаменте је, на основу закона симетрије, могуће сврстати у седамнаест типова. То значи да је све орнаменте могуће и конструисати на седамнаест начина, али се сада не бисмо задржавали на томе. Свима ће, међутим, бити занимљиво да сазнају да је средњовековни уметник успео да створи 3Д илузију и илузију кретања, дакле ефекте који се сматрају производом краја прошлог века. Било је довољно само да нагласе једну ивицу, светлу, и добио се утисак треће димензије! На основу закона геометрије и симетрије, математичари оцењују да су орнаменти српских средњовековних фресака импресивно сведочанство како је могуће остварити богатство и разноврсност и поред строго задатих правила верске улоге орнамената. Сматрају да већина орнамената представља савршену композицију различитих, одлично усклађених мотива и по облику и по боји.

Увек у моди

Иако су настали у средњем веку, орнаменти наших фресака делују модерно и блиски су укусу савременог човека. Зато и одговор на питање „постоји ли савремени орнамент” гласи – да. Уверите се и сами, уђите у било коју продавницу тапета и видећете разне боје с орнаментима. Исто то ћете приметити у савременим филмовима зато што су зидови просторија које „глуме” у њима најчешће прекривени маштовитим орнаментима.

Шеме за хеклање такође су орнаменти. Ево још једног примера: сигурно сте приметили на разним конференцијама за медије или промотивним догађајима да они који се фотографишу или новинарима дају изјаву стоје испред паноа испуњеног заштитним знаковима спонзора. Ти панои зову се „закорачи-и-понови” (stap and repeat) зато што се логотипи понављају обично поређани у цик-цак ритму, што омогућава да се увек виде на фотографији, без обзира где стане човек који се фотографише.

Најчешће навођени докази да савремени орнамент постоји јесу фасаде робне куће „Џон Луис” у Лестеру у Уједињеном Краљевству и Равенсборн колеџа у Лондону. Наиме, сматрајући да је улога савременог орнамента да искаже могућност зграде да буде у односу са околином, архитектонска фирма „Фаршид Мусави” остварила је неколико великих објеката у чијем обликовању орнамент има главну улогу. За робну кућу изабран је мотив орнамента надахнут некадашњом производњом текстила и трговином текстилном робом у Лестеру, а за колеџ је изведена суштина „Пенроузовог поплочања”, геометријског мотива који је дефинисао чувени енглески научник Роџер Пенроуз.

Орнаменти су, очигледно, потребни сваком времену. Ако су некад представљали поруку од бога, данас поручују шта нам нуде установе и предузећа. Орнамент је, очигледно увек у моди.

 

Аутор: Соња Ћирић
Извор: Политика

[Лапис Лазули]

Снађи се па живи!

 

Ахам! Па ево један добар савет. Правим разлику између уметничких и студијских боја због  цене. Студијске су много јефтиније од уметничког квалитета, мада и мајстори користе ове јефтиније производе.  Студијске због ниске цене не мора да буду лошијег квалитета. Тако у студији са пигментима не користим никакве скупе пигменте као што су кадмијум и кобалт пигмени. Заменим их јефтинијим исте нијансе.  Пигменте животињског порекла делимично заменим јефтинијим безбојним пигментом. Сама проценим важне аспекте боје, често питам искусније од себе. Користим и синтетичке органске, ова група се не јавља природно – индустријски произведена, они су јефтинији, отпорни на светло и изузетно јаке боје. Осушене, спаљене, у различитим нијансама, јарке боје, али и они су веома скупи.  Зависи од типа подлоге. У модерним пигментима данас се користе анилин боје, итд. Генерлно користим минералне за оне ближе срцу а синтетичке за оне даље. (шала)

 

Пигмент и акрил везиво = Акрил боја

Пигмент и полимер везиво = Полимерна боја

Пигмент и алкид везиво = Алкид боја

Пигмент и вода = Фреска

Пигметн и јаја = Јајчана темпера

Пигмент и уље = Уљана боја

 

Ти?

 

 

Za ikone u glavnom Kremer pigmente  http://www.kremer-pigmente.com/en/pigments-01..html

Druge koje sam probala jednostavno menjaju boju kad stavljam jedan preko drugog nikad ne znam sta c da dobijem.

Za ulje u glavnom Schmincke i Winsor & Newton uljane studio varijantu a kad mogu da priustim onda naravno fine verziju.

Izbegavam jeftinije varijante jer se sa njima vazda iznerviram, hehe, ne mogu da postignem ono sto mogu sa boljim naravno.

A podela na prirodne i sinteticke,isto po potrebi nekad mi je potreban intenzivniji pigment a nekad blaza pitomija prirodnija nijansa za sta su opet prirodni bolji.

[Лапис Лазули]

Прави мајстор! 8086.gif

Dopadaju mi se potezi i crtez ,mada bi malo rumeniju boju lica,a mozda je tako ispala na fotografiji.

 

Kad si u inspiraciji Tanja baci neku kritiku i na one moje ikone naravno vise me interesuje negativna nego pozitivna kritika,konstruktivnije je

[Лапис Лазули]

Zimus je bila lepa izlozba srpskih srednjevekovnih ornamenata u muz.primenjene umetnosti https://www.facebook.com/osvezavanjememorije.memoryupdate

 

 

eh tek sad videh gornji post da je Tanja vec to dodala.

[Тања1]

Dopadaju mi se potezi i crtez ,mada bi malo rumeniju boju lica,a mozda je tako ispala na fotografiji.

 

Kad si u inspiraciji Tanja baci neku kritiku i na one moje ikone naravno vise me interesuje negativna nego pozitivna kritika,konstruktivnije je

 

Желиш објективну или субјективну критику? Објективном би требала да тежим  чињеничним ставовима са погледом на твој целокупан рад, а не само на појединачну икону. Субјективна је пристрасна и могу критиковати са унапред створеним мишљењем. Негативна критика је искључиво осуда, а позитивна разноврсна и за сваку „похвалу“. Критика такође мора бити неутрална, без позиције – такозвани „женски или мушки поглед“. Као што видиш није баш лако. Покушаћу са критичком теоријом, јер онда не могу правити разлику између објективно/субјективно.

 

Драга Лапис, @dmsrbija рад пратим дуже време,  пре него сам се регистровала на форум, зато то јесте објективна ситуација. Мислим да је реч о икони „Христос у слави“, нисам сигурна, нека нам @dmsrbija каже, у Западном хришћанству Христос је окружен другим светим личностима, међутим, у византијском стилу обично без пратње фигура.

 

Заиста не приличи да критикујем радове на теми на којој нисам поставила ни један свој рад, није конструктивно.  Само ћу образложити зашто мислим да је  рад @dmsrbija "мајсторски". Управо тамо где теби недостаје „руменије лице“ (с обзиром да светлост којом сија лице Христово је „божанско“), ја видим  само веште потезе - ни трага од цртежа.

 

Теби желим само препоручити урањање које у потпуности апсорбује индивидуалну пажњу и даје осећај без напора. На страну то што си као почетник одличан иконописац. Само напред!