Зрнца словесности

[JESSY]

@@Дијана., ево...http://cyrillitsa.ru/pravoslavie/4754-ikonografiya-dush.html

[Дијана.]

Pa to je sama ljudska dusa! Razum-Sunce je iznad glave a stoji na Mjesecu-osjecajima. Hristos je napaja izvorom vode zive, rukom (svjesnim naporom, voljom) pobjedjuje demonsko zlo/gasi adsku vatru. Vrlo, vrlo zanimljivo.

[Aquilius Cratus]

Pa to je sama ljudska dusa! Razum-Sunce je iznad glave a stoji na Mjesecu-osjecajima. Hristos je napaja izvorom vode zive, rukom (svjesnim naporom, voljom) pobjedjuje demonsko zlo/gasi adsku vatru. Vrlo, vrlo zanimljivo.

Alhemicarko! facenew22222222

 

Sa tim sto tako predstavlja i prototip bogopoznanja, tako stojeci na Mesecu a sa Suncem ispod glave. Balans emocija i razuma, ide i pignale, te osim sto gasi paklene muke gresnicima omogucava i beg iz pakla

samim svojim nacinom postojanja.

[Дијана.]

Da, precutah da podsjeca na Jungovu 'alhemiju', jer sta mi prepodobni pravoslavci imamo zajednicko sa tim filozofom-gnostikom  ? Nego zanimljivo da su ovo bas arhetipski simboli koje je i Jung proucavao. 

Vidis na slici da ova dusa omogucava drugima bijeg iz pakla? To je bas hard-core pravoslavlje, da se stradanjem pravednika vade duse iz ada. 

[Aquilius Cratus]

Da, precutah da podsjeca na Jungovu 'alhemiju', jer sta mi prepodobni pravoslavci imamo zajednicko sa tim filozofom-gnostikom  ? Nego zanimljivo da su ovo bas arhetipski simboli koje je i Jung proucavao. 

Vidis na slici da ova dusa omogucava drugima bijeg iz pakla? To je bas hard-core pravoslavlje, da se stradanjem pravednika vade duse iz ada. 

 

Da, Jung je medju najpoznatijima jer je on to uveo u psihologiju i donekle filozofiju medjutim ima jos mnogih autora koji su u 20. veku pisali o tome ali su za nas tabu jer su okultisti. Od ovih i jos mnogih drugih

arhetipova je nemoguce pobeci ako cemo se baviti duhovnoscu na ozbiljan nacin. Ima jos mnogo toga u pravoslavlju sto u je u idejnom smislu isto kao kod drevnih alhemicara samo sto smo mi dosta nespremni

da kao zajednica o tome razgovaramo iz te perspektive. I ako postoje mnogoe stvari sa kojima se ne slazem sa profesorom jeroticem ali je naprosto previse ljudi u Crkvi koji ga skroz ignorisu, gotovo sve sto kaze, zbog

toga sto se cesto poziva na Junga (Vlada Dimitrijevic i njegova ekipa fanatika).

[Дијана.]

Pa to je valjda isto bogatstvo poznavanja duse kao nosioca duhovnog u koje zahvatamo iz raznih perspektiva. Zanimljivo je da je Jung tvrdio da zna da postoji Bog i da je dusa u snu npr. u carstvu nesvjesnog za koje ne vaze prostor-vrijeme (po nasem, tad se dusa dodiruje sa onostranim najlakse). I jos je prije 50 godina pricao o onome sto je u kvantnoj fizici tek sad aktuelno, i prorocki rekao da ce vrijeme za shvatanje njegove psihologije (filozofije) tek doci. Geniji valjda 'dobijaju odnekud' ta neka znanja i prenose ih. Eh, Jung, odbacen i izbacen iz pozitivisticke nauke, i naravno od profilisane teologije.

Ja mislim da je glupo odbaciti ideje i otkrica o ljudskoj dusi genija kao sto su Frojd i Jung, zbog njihovih vjerskih ubjedjenja. Niko nije tako dobor opisao demonski uticaj na nas preko nesvjesnog i nagona, kao Frojd. Nase obozenje ide ka osvjescenju tih demona unutra i preobrazaju njihovom. Obozenje je osvjescivanje, budjenje, svjetlost je simbol razuma itd.

Ja sam vidjela da je neki od drevnih otaca pisao o bespredmetnosti gusenja strasti (potiskivanju) i potrebi njihovog preobrazaja (sublimaciji), znaci sadrzaj tih pojmova, pa nekih 15-ak vijekova prije Frojda. Nazalost ne znam sad ko je u pitanju jer je proletjelo kao status na nekoj grupi na fb. 

[Дијана.]

arhetipova je nemoguce pobeci ako cemo se baviti duhovnoscu na ozbiljan nacin. Ima jos mnogo toga u pravoslavlju sto u je u idejnom smislu isto kao kod drevnih alhemicara samo sto smo mi dosta nespremni

Na ovo sam vec odg.gore ali mi je palo na pamet jos nesto, pa se dopunjavam jer je isteko edit:

Inace vidjeh da je to velika zamjerka ateista koji mozda i radoznalo posmatraju pravoslavlje - kao, bice mi zabranjeno da mislim i moracu slijepo da slusam vjerske autoritete, svodjenje danasnje teologije koja zaista uzrasta uz nauku i filozofiju na nekakvu srednjevjekovnu inkviziciju. Ali sam materijalizam je toliko plitak i treba malo istraziti i vidjeti da su filozofi odvajkada govorili o svijetu ideja koji postoji mimo covjekove svijesti o njemu. Meni se cini da sustina njihovog odbijanja nije uopste intelektualne prirode, ili se samo tako maskira. No, medjutim, svaki izgovor je dobar, jer je glavna zackoljica hriscanski moral koji je tako strog,i lakse je naci neki elegantniji izgovor nego se podrediti toj borbi. Stalno gledas prozivke od njih kako ti kao hriscanin treba da se ponasas. Kao da zele da vide da je to moguce zaista zivjeti. Ali to je nasa odgovornost. 

S druge strane, bilo bi dobro da Crkva za moderna psiholosko-sociolosko-eticka pitanja zaista prati nauku i malo ublazi ili preoblikuje strogi zahtjev definisan prije mnogo vijekova i zaista podnosljiv samo za izabrane. Zao mi kad vidim sjajne mlade ljude da otpadaju od vjere zbog tog gusenja njihovog temperamenta i zivotnosti, i odbace cijelu vjeru u sustini samo zbog toga, mada oni to racionalizuju na razne nacine. 

[JESSY]

Као што се злато очишћује у огњу, тако и велике
жалости, очишћују оживотворавају, утврђују и оздрављују душу.

Свети Јосиф Петроградски

[Дијана.]

 

Као што се злато очишћује у огњу, тако и велике жалости, очишћују оживотворавају, утврђују и оздрављују душу. Свети Јосиф Петроградски

 

Samo za one koji sacuvaju vjeru... Ko ima, dace mu se, ko nema, uzece mu se i ono sto ima".

Jer velika patnja razara zivotne sile, i dusu i tijelo; to je prirodna zakonitost, osim ako se osmisli. Covjek kad vidi smisao svoje patnje moze podnijeti neprirodno mnogo.

[Дијана.]

Треба да пустимо Бога у своје срце и у том случају сатана нема никакве шансе , јер се ради о палом анђелу  који има само мало више моћи од човека.

Naivno je (ili simptom prelesti) potcjenjivati njihovu silu; da se ne sklanjamo u Zaklon i ne crpemo silu od Mocnog, ne bismo imali nikakve sanse protiv bica koja imaju padom nisu izgubila andjelske moci. 

[Дијана.]

U zadnje vrijeme razmisljam, i ne mogu se oteti utisku, koliko god mi imali dobru namjeru da svjedocimo svoju vjeru, ili cak da u tom smislu pomognemo nekim ljudima - mi se uplicemo protiv njihove slobodne volje, koju postuje i sam Bog. U toj golubijoj bezazlenosti, zaboravljamo zmijsku mudrost i samo se ponovljeno osvjedocimo istinitosti prorocanstva da ce svinnje da pogaze nas biser i jos da se vrate i nas da rastrgnu. Zaboravljamo da je na svako Petrovo otkrovenje, On njemu govorio, 'Blago tebi, jer ti to otkri Otac nebeski'; zaboravljamo da je u psalmu receno 'i zatvoricu oci njihove' i 'pusticu ih da hode za svojim mislima'... Zaboravljamo 'kucajte i otvorice vam se', (sto je Paskal jezikom misli objasnio). Mi svjedocimo, istina radi sebe, kao i stoga jer i svoju ljubav projavljujemo brigom za spasenje bliznjeg koji sam za to ne mari; ali na kraju, ako neko zatvara svoj um i srce, on time potvrdjuje svoj slobodan izbor... Cesto me cudi tvrdoglavost, jer na stranu sadrzaj iskaza, uvijek me zaintrigira nacin, pobude i energija s kojima se nesto govori; lako se otkrije da li je pogon neke ideje neka zabluda ili strast, onostrano 'protivljenje', ili ima svjetlost Duha i ljubavi u sebi...

[Ненад Р.]

Naivno je (ili simptom prelesti) potcjenjivati njihovu silu; da se ne sklanjamo u Zaklon i ne crpemo silu od Mocnog, ne bismo imali nikakve sanse protiv bica koja imaju padom nisu izgubila andjelske moci. 

Не подцењујем их , али кад човек сигуран у себе и каже да неће проћи , и то је још један слој одбране од злих анђела.

[Дијана.]

Kazu da smo robovi, slabici, ponizni, I da slabost I nemoc rado smatramo vrlinom. Kazu da je nase pokajanje strah (da su takav primjer ropskog straha npr. Suzna moljenja,  molitve pokajanja u Velikom postu koji sluzi ociscenju I pokajanju, svjesnom I voljnom, I to iz ljubavi, a ne zbog straha). Ali to nije strah! To je samo krajnja zalost, iz iskrene samo-osude I samo-unizenja – sv. Jefrem se ne boji kazne, on izlaze da osjeca da je zasluzio kaznu. Nije da moc Boga Oca nije strasna, I da ga se ne treba bojati (tj.osjecati strahopostovanje, to je preciznije). Ali tu moc On koristi na ljubav (Sin) I stvaralacku, zivotvornu silu (Duh Sveti). Bojati se kazne (gubitka ljubavi) I drhtati da ne povrijedis I ne ozalostis onog kog volis nikako nije isto, zapravo dijametralno je suprotno. (To je isto kao kad bismo rekli da se neko bojao patrijarha Pavla. Niko nije imao razloga da  ga se boji, ali su ga mnogi izuzetno postovali I jos vise voljeli I iz te ljubavi vise ga slusali I vise se bojali da ga ne ozaloste nego da je bio najokrutniji duhovni tiranin…svi su bili mirniji, a on nikog nije korio, osudjivao, kaznjavao.. I tek nakon njegove smrti su se razularili duhovi.. ).

Sv. Jefrem (u svoje I ime svih nas) se zalosti sto je izdao ljubav I svoju volju da sluzi toj ljubavi. I to osjecanje nije lazno, on stvarno tako osjeca, iako je cistiji I bolji od 99,99% onih koji se uopste trude da se ociste I sluze Hristu. Ni ja nisam to prije razumjela, I mislila sam da su takve molitve pretjerane ili cak I licemjerne. Ali covjek kad se malcice ocisti I preumi, lakes zapaza prljavstinu koja se lijepi tu I ako je nje realno tada manje. Zatim, iako je ona sad (kod takvih) uglavnom na mislenom nivou samo, oni se osjecaju krivim zbog toga kao da su to I ucinili. Savjest im hipertrofira! Osim toga, veliki molitvenici introjektuju, vjerovatno na nesvjesnom nivou, kroz ljubav I saosjecanje sa palim I stradalim covjecanstvom, psihu velike mnozine ljudi I tog covjecanstva, koja je sve samo ne cista! I grijehe stvarno osjecaju svojima… Kao sto vojnik ide u bitku I rizikuje svoj zivot za slabije, jer se osjeca kao dio njih,  tako se molitvenik kaje za druge, ali ne odvajajuci sebe od njih, naprotiv… Velika hrabrost i snaga je potrebna da se bori sa zlom u sebi, i umanji zlo u svijetu, trazeci nacin zmijski mudar a golubije bezazlen.. da se uporno sluzi svim svojim snagama Istini i zrtvuje sve za nju, od ega, lagodnosti, hedonizma, do samog zivota...

Nekakav ropski odnos je karakteristican za islam; a hriscanstvo je vjera oslobodjenih, koji vise nisu robovi vjere iz straha vec ulaze u dostojanstvo djece Bozije… koji se klanjaju jedino Bogu, oslobadjajuci se manje-vise, po mjeri vjere, svakog prirodnog, ljudskog straha…Strah je jedna od osnovnih emocija, najprirodnijih, I prirodno poradja ropsku poniznost; ali to nije kenosis (samo-umanjenje, umanjenje ega) poniznost hriscana, koja je proizvod ociscene I prosvijetljene savjesti I ljubavi, jer strah ne ide s ljubavlju, nego on ubija ljubav, a da bi bilo ljubavi, mora se ukinuti gordost ega (tj.steci poniznost)….

[JESSY]

...што год је истинито, што год је поштено, што год је праведно,
што год је чисто, што год је достојно љубави,
што год је на добру гласу, било која врлина,
било што похвале достојно, то мислите.
(Фил. 4, 8)

[Данче*]

За душом цвећа
Цвеће – колико слатких тајни! Колико пријатних тајни! Када човеково сазнање проходи видљиве светове, поцрни од туге; а када се косне цвећа – заблиста, засија, зарадује се. Јер, цвеће – то је радост за наше људско сазнање. Све може бити горко, само је ту нека чудесна сласт, у цвећу. Има у томе неког божанског магнетизма, што душу вуче неки раскош. Јесте ли приметили, људи обично своју претставу о рају везују са цвећем.Није ли цвеће – најскривенији остатак изгубљеног раја? Није ли у њему рај највише сачувао себе и пренео кроз векове до нас? Зато је ваљда и мед од цвећа! Рајска сласт, и душа раја – пробија се кроз цвеће, избегавајући да се сретне са људским злом. Јер наше зло, и јесте пакао, најпре за цвеће. Јер је најосетљивије, јар је најрајскије од свега што постоји у видљивим световима. Ако хоћете да се у овом свету осетите као у рају – живите међу цвећем, са цвећем, цвећем: његовим дахом и његовим духом. Цвеће – најјачи символ, и најизразитији, некадањег раја, нечег рајског.
Ава Јустин Поповић