Готика у XXI веку

[Иван Ивковић]

http://www.etsy.com/listing/152623725/celtic-cross-cemetery-photo-stone-gothic?ref=market

 

Ценим да би било занимљиво покренути ову тему. Своје мишљење о готичкој субкултури сам изнео овде https://www.pouke.org/forum/topic/32755-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D1%84%D0%BE%D1%82%D0%BE-%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE-%D0%B8-%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BE/#entry1057508 али ме занима какав однос према овом феномену имају братија и сестре са форума. Како га доживљавате, каква су ваша искуства ако не припадате овој популацији, а каква ако видите себе као део ње?

 

Мислите ли да је могуће истовремено бити готичар а истовремено бити хришћанин и на који начин?

[Срђан Шијакињић]

Мислите ли да је могуће истовремено бити готичар а истовремено бити хришћанин и на који начин?

 

мислим да је пре свега питање стила и естетике, не мислим да постоје неке вредности, уверења и сл. које би обавезно морале да иду уз ту форму... ствар укуса, сензибилитета, тако да мислим да без проблема може да се уклопи са хришћанством (јер као и многе друге ствари нема никакве везе са суштином хришћанске поруке ). Ограђујем се да можда ја не знам тачно шта је готика.  

 

иначе, мој лични став о свим поткултурама (не бих желео да ико схвати ово као прозивку) је да је одлика одређене незрелости када код одраслих људи срећемо оно што ја видим као крајности - подређивање облачења музици без обзира на прилику у којој смо, "сукобљавање" са другим људима око споредних ствари (опет нпр. типа музике) - нпр. нећу да испоштујем родитеље и старију фамилију на свадби јер су народњаци "сељачка музика", имати 35 година и скидати мајицу у јавности на стадиону итд итд

[DankaM]

During the war, dok sam bila tinejdžerka, nekako mi bilo logično da se oblačim u crnom i da budem u bedaku, pošto sam bila u fazonu tinejdžerske depresije Posle, malo teže... I uvek sam bila naklonjenija panku, agresivnosti i buntovništvu, nego gotici... Ali, GOTivim Roberta Smita, kad se bori protiv Godzile Strejsend u Saut parku

[Иван Ивковић]

Хришћане многи критикују због неких предрасуда и неразумевања (+ недостатка жеље за разумевањем), то вам је, надам се познато. Ово важи и за готичаре. Помоћи ћу вам да се ослободите неких основних предрасуда.

 

http://kingydesignhistory.blogspot.com/2010/05/gothic-sub-culture.html

 

Дакле, готичари: не носе увек црно, не клањају се ђаволу, НИСУ зли, не желе да убијају људе, не мрзе све и сваког, нису непрестано депресивни, могу бити и радосни, обично су фини, пристојни и нормални људи као и сви други ("нормални").

Чисто да направим паралелу, замислите да неко неће да се крсти зато што сматра да су у Цркви све сами праведници а себе не види као таквог или да неће у цркву јер сматра да није грешан а да су тамо све ментални болесници, педофили, бивши наркомани, секташи, криминалци... Мала илустрација, да не набрајам даље.

[DankaM]

Хришћане многи критикују због неких предрасуда и неразумевања (+ недостатка жеље за разумевањем), то вам је, надам се познато. Ово важи и за готичаре. Помоћи ћу вам да се ослободите неких основних предрасуда.

 

'esi ti to gotičar, pa si uvreDJen

 

 'ajde nam definiši profil standardnog gotičara, koliko god to bilo nezahvalno  

Možda bolje da nam kažeš šta bi bilo to što nekoga definiše kao gotičara... Pošto je u tekstovima obrađeno strašno šturo. 

Da ne kažem, ideje-vodilje pokreta.

[Иван Ивковић]

мислим да је пре свега питање стила и естетике, не мислим да постоје неке вредности, уверења и сл. које би обавезно морале да иду уз ту форму... ствар укуса, сензибилитета, тако да мислим да без проблема може да се уклопи са хришћанством (јер као и многе друге ствари нема никакве везе са суштином хришћанске поруке ). Ограђујем се да можда ја не знам тачно шта је готика.

 

иначе, мој лични став о свим поткултурама (не бих желео да ико схвати ово као прозивку) је да је одлика одређене незрелости када код одраслих људи срећемо оно што ја видим као крајности - подређивање облачења музици без обзира на прилику у којој смо, "сукобљавање" са другим људима око споредних ствари (опет нпр. типа музике) - нпр. нећу да испоштујем родитеље и старију фамилију на свадби јер су народњаци "сељачка музика", имати 35 година и скидати мајицу у јавности на стадиону итд итд

Естетски фактор је сигурно најупадљивији и увек постоји разлог зашто неко бира да се баш тако изрази. Оно што сам лично запазио је да готика нашег доба обједињује главна обележја претходних готичких периода и "покрета" - борбеност (Готи - племе), оштрина форме (архитектура), тежак и туробан израз који често указује на пропадљивост и егзистенцијализам (књижевност). Од појаве првих "Готландера" па до данас појам готике је увек обавезно био препознаван као нешто што прети нарушавањем постојеће "хармоничности", тј. оног уређења које већина сматра исправним. Можда вас подсећа на нешто? (Узгред, у овоме видим сличност са хришћанством.)

 

Друга важна ствар коју сам запазио (а задржавам право да то буде моја погрешна процена) јесте да појава савременог готичког покрета у виду субкултуре настаје као спонтани одговор на конформизам који прети да успава читаво модерно друштво. Познато вам је и то да се у савременом друштву смрт(ност) често сматра табу-темом (да не залазим у детаље). Савремени готичари су ти који на специфичан начин опомињу читав свет да је пропадљив, можда ни сами не бивајући увек свесни тога. Веруј ми да има људи у већ поодмаклим годинама који себе и даље сматрају припадницима ове заједнице и то нису неки наркомани, пропалитети и сл. већ запослени људи који имају своје породице. Клинци су можда задрти па иду дању и ноћу "накарадно" обучени и нашминкани али стари "Беткејвери" немају проблем с тим да се прилагоде ситуацији. :smilies-vampires-00005:

 

Možda bolje da nam kažeš šta bi bilo to što nekoga definiše kao gotičara...

Јесте мало незахвално... Рецимо да је готичарима углавном (јер и међу њима има позера) својствена свест да са светом нешто није у реду али они не чекају да се то реши само од себе већ дубоко пате због палости човечанства. Ово искуство их нагони да искораче из "Матрикса" али ту се суочавају са смртношћу и ту стају. Неки се окрећу религији/окултизму, посвећују пажњу естетици или некој одређеној уметности концентришући се на одређени историјски период (нпр. medieval-goth, victorian-goth, cyber-goth, steampunker...), фантазијски свет (vampire, fairy) а неки једноставно остају ту (death-rocker и сл.) носећи на себи лик смрти (нпр. карактеристична црно-бела шминка, претежно црна гардероба).

Чињеница је да и ту постоје они који су склони претеривању па се неретко могу срести они који пропагирају фетишизам, девијантно сексуално понашање па и отворени сатанизам.

 

Проблем је у томе што су неупућени сензационалисти и скандал-мајстори широм света итекако расположени да особине најпровокативнијих готичара припишу читавој тој популацији, да не кажем "заједници".

 

 

The History of 'Goth' (лепо и кратко објашњење)

 

https://www.youtube.com/watch?v=U3WmitECuzc

 

 

the different gothic styles

 

 

(фотографије представника различитих стилова, има и пар мало провокативнјих, само да напоменем...)

[DYNABLASTER]

 

[Срђан Шијакињић]

Естетски фактор је сигурно најупадљивији и увек постоји разлог зашто неко бира да се баш тако изрази. Оно што сам лично запазио је да готика нашег доба обједињује главна обележја претходних готичких периода и "покрета" - борбеност (Готи - племе), оштрина форме (архитектура), тежак и туробан израз који често указује на пропадљивост и егзистенцијализам (књижевност). Од појаве првих "Готландера" па до данас појам готике је увек обавезно био препознаван као нешто што прети нарушавањем постојеће "хармоничности", тј. оног уређења које већина сматра исправним. Можда вас подсећа на нешто? (Узгред, у овоме видим сличност са хришћанством.)   Друга важна ствар коју сам запазио (а задржавам право да то буде моја погрешна процена) јесте да појава савременог готичког покрета у виду субкултуре настаје као спонтани одговор на конформизам који прети да успава читаво модерно друштво. Познато вам је и то да се у савременом друштву смрт(ност) често сматра табу-темом (да не залазим у детаље). Савремени готичари су ти који на специфичан начин опомињу читав свет да је пропадљив, можда ни сами не бивајући увек свесни тога. Веруј ми да има људи у већ поодмаклим годинама који себе и даље сматрају припадницима ове заједнице и то нису неки наркомани, пропалитети и сл. већ запослени људи који имају своје породице. Клинци су можда задрти па иду дању и ноћу "накарадно" обучени и нашминкани али стари "Беткејвери" немају проблем с тим да се прилагоде ситуацији.

 

Да кренем прво од краја, свакако да прихватам и поштујем и не сматрам нимало лошим да постоје зрели људи који држе одређени покрет, заједницу уз себе, мислио сам само на незрелост потребе да се тиме маше као заставом и да се своди на ниво одеће, музичког укуса, расправа са пријатељима, издвајања по сваку цену и сл.

 

Иначе, ослањајући се на твоје речи (јер сам мало знам о готици, и нажалост прва и вероватно не ваш најсрећнија асоцијација су ми ликови обучени као они из групе Најтвиш и амерички тинејџери који причају како је самоубиство сјајна ствар ) мени није јасно шта је то што готику - сем форме и естетике - одваја од других субкултура (ако не грешим све субкултуре, по природи ствари, настају као реакција на мејнстрим културу и све су мање или више против мањег или већег дела општх вредности и покушавају да понуде или за себе пронађу нешто искреније, смисленије - панк, навијачка сцена (колико год можда не деловало на први поглед тако), наркоманска субкултура итд.) или боље речено шта је то посебно у готици што неког привлачи да буде део те заједнице, када има много људи који увиђају несавршено и тужно стање овог света, не желе да се помире са културом која се понаша као да је све у реду, као да смрт и патња не постоје итд. Не знам колико ми успева да се изразим, да дам пример - рецимо зашто бих ја био привучен готиком, зашто би се осећао припадником те заједнице, када исте погледе и вредности могу сасвим лепо да имам (и донекле и имам, онолико колико ми допушта темперамент  ) и без да будем готичар? Да ли је онда форма и естетика одлучујући моменат који неког привуче ка готици?

 

Иначе, невезано за моју дилему, чини се да и код готике имамо пример идеје која је доживела да је људи препознају често као оно против чега се највише бори - људи данас готичаре често виде као театралне и патетичне, неозбиљне, незреле и плитке, иако је срж те приче баш супротно, одређена озбиљност и оштрина у свету који је понекад уљуљкан до идиотизма и слеп за патњу другог човека... Ух, ала сам удавио. 

[Срђан Шијакињић]

Иване, имаш иначе одличне теме, можда некад да отворимо и тему о субкултурама уопште, и ако има доконих да пишу о субкултури која им је најближа/најпознатија...  

[Deki992]

Ne znam nista o gotici ali smrt gotikama!

[Иван Ивковић]

www.youtube.com/watch?v=iCeikC18oUc&feature=kp

www.youtube.com/watch?v=cR-QL6Zo5kg

Ne znam nista o gotici ali smrt gotikama!

joooj

Све сам шаљивџија...

 

...Mени није јасно шта је то што готику - сем форме и естетике - одваја од других субкултура...  Да ли је онда форма и естетика одлучујући моменат који неког привуче ка готици?

Често јесте али иза те маске налази се личност која препознаје смрт као "последњег непријатеља" коме се врло брзо и повинује не проналазећи прави начин да се са њом избори.

Да, Nightwish нико озбиљан неће сматрати правим готичким бендом па ипак има незанемарљива хорда готичара који и поред читаве комерцијале воле да их чују и виде. Ако ћемо искрено и многи велики бендови су пре или касније постали комерцијални, тј. добро продавани. Е сад ко је од њих почео да тезгари а ко је остао веран идеалима то баш и не знам а и никад ме и није нарочито занимало. Елем, Nightwish су очигледно инспирацију за свој рад црпели из готичког наслеђа па су тако презентовали и неколико стихова који по мом мишљењу врло лепо описују готички став и тежњу.

 

Heaven queen, carry me

Away from all pain

All the same take me away

We're dead to the world...

 

Можда сам малчице извукао из контекста али нема везе... Ово ме неодољиво подсећа на стихове светог цара и пророка Соломона: "Видјех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу." (Проп. 1,14) Сигурно има и бољих примера али ја сам почео да пратим сцену тек почетком 2000-тих па нисам имао прилике да искусим и темељно упознам све од почетка а ако има старијих, искуснијих и вољних да наведу бољи пример ја им скидам капу. 8086.gif Иначе, ко је вољан и има потребе да се ближе упозна са разноврсним музичким изразима својственим овим намученим духовима нека ускочи на тему

dark & gothic music

 

...Људи данас готичаре често виде као театралне и патетичне, неозбиљне, незреле и плитке, иако је срж те приче баш супротно...

Као што рекох горе, тако поједини виде и хришћане. И то је нажалост у мноштву случајева и оправдано, а "судије" су спремније да слабости појединаца пројектују на читаву популацију. Но, то више говори о њима самима.

Често ми је падала на памет сликовита мисао да се човек за вечност рађа са муком донекле сличном оној коју има пиле кад излази из љуске (љуска се може упоредити са смрћу). Онај који је наслутио апсурдност земаљског живота тек је начео љуску, док је новокрштени мало и провирио напоље...

[Јанко]

Офтопик

У мом граду ретка субкултура су Литургичари.

Има их мање од 1% популације. (Од 60-ак хиљада становника у центру долази до 500)

Одлика: стално причају о смрти, на први поглед као готичари - али из перспективе васкрсења, интересују се за супернатурално,дакле на први поглед као готичари - али са симпатијама само према позитивном аспекту истог, облаче се не-упадљиво (дакле супротност)...

Подврсте или правци:

Есхатоноци (понашају се и делују р адосно као да је Есхатон већ ту у пуноћи а они већ део истог, веома често се причешћују, да не кажем увек)

Зилоти (чврста струја која инсистира на канонима-код других, они ако их крше није чудно јер се сматрају грешнима - "ја грешни"..., веома ретко се причешчују)

Редовњаци (редовно долазе, слушају целу литургију, мало знају, ал' им увек лепо после службе)

Будимје (најчешће стижу на службу испред "Буди имја...", да се види да долазе, и да попију по чашицу разговора и ракијице у порти)

...(додати по знању)

Као и код готичара, у свакој подврсти има правих, искрених припадника ове субкултуре, а има и оних због којих нас неки погрешно виде и схватају...

Крај офтопика

[Иван Ивковић]

@@Јанко, случајно си погодио какав хумор волим. Ово и није тако offtopic као што изгледа. Баш је живописан прилог теми.

Благодарим! :bendoff:

[Иван Ивковић]

http://poestories.com/

 

A Dream Within a Dream (1850)

By Edgar Allan Poe

 

Take this kiss upon the brow!

And, in parting from you now,

Thus much let me avow —

You are not wrong, who deem

That my days have been a dream;

Yet if hope has flown away

In a night, or in a day,

In a vision, or in none,

Is it therefore the less gone? 

All that we see or seem

Is but a dream within a dream.

I stand amid the roar

Of a surf-tormented shore,

And I hold within my hand

Grains of the golden sand —

How few! yet how they creep

Through my fingers to the deep,

While I weep — while I weep!

O God! Can I not grasp

Them with a tighter clasp?

O God! can I not save

One from the pitiless wave?

Is all that we see or seem

But a dream within a dream?

[Иван Ивковић]

"Vincent" - Tim Burton 1982 Short Film

 

http://www.youtube.com/watch?v=dBjBchY5ij0

 

Нисам баш љубитељ Бартонових остварења али ово је једно од ретких која су успела да ме импресионирају.