Лепо писаније и сродна сочињенија

[Рапсоди]

Поезија је слика која се не види, а слика је поезија која се види. (Занг Шунмин)

 

 

Може и овако....................

 

„Сликарство је поезија, која је видљива и не да се чути а поезија је сликарство које се слуша и невидљиво је“ / Леонардо да Винчи/ 

[Иван Ивковић]

"Најважније је - избегавајте лаж, сваку лаж, нарочито лагање самој себи. Пазите на своју лаж и контролишите је сваки час, сваки тренутак. Избегавајте гадљивост и према другима и према себи: то сто вам се чини гадним у себи чисти се већ самим тим сто сте то приметили. Такође избегавајте страх, мада је страх последица сваке лажи. Не плашите се никада своје малодушности у постизању љубави, не плашите се много чак ни рђавих својих поступака. Залим што вам не могу рећи ништа утешније јер активна љубав, у поређењу са оном из маштања, представља сурову и застрашујућу ствар. Сањалачка љубав чека брзи подвиг, брзо задовољење и да га сви посматрају. Ту заиста долази дотле да чак и живот човек даје само да не би дуго трајало, да би се што пре завршило, као на сцени, да га сви гледају и хвале. А активна љубав је - рад и истрајност, за неке, можда, цела наука."

Достојевски - "Браћа Карамазови (Маловерна дама)"

[Tumaralo.]

[Дијана.]

Воли све око себе и не тражи разлог да би волео.
Нека твоје пријатељство не буде из потребе да се избегне усамљеност, већ из унутрашњег богатства.
Иди пријатељу онда када је твоје срце у самоћи толико испуњено љубављу, да више ништа не може задржати за себе. Нека те твоја преобилна љубав, а не њен недостатак, одведе пријатељу.

Преподобни Антоније Велики.

 

Да бисмо волели ближње, морамо најпре да исцедимо гној самољубља, јер у њему нема ни богољубља ни човекољубља. Ако и љубимо другога - у њему волимо себе. Љубав подразумева немање себе. Тек када сопствени живот доведеш у ред, моћи ћеш и другима да пружиш љубав.
- Схиархимандрит Пајсије Хиландарац

[Иван Ивковић]

Ово да залепим на фрижидер...

 

 

Smeh je lekovit

[JESSY]

Хришћани  у свету, али не од света

Свети Григорије Богослов

 

Хришћани живе на земљи, али изнад свега земаљског; међу људима, али изнад свега људског; спутани, али слободни; у тескоби, али ничим непоробљени; у свету немају ништа, али су сва блага њихова; живе двојаким животом, један презирући, а о другом се старајући; кроз умртвљавање су бесмртни; кроз одвајање од твари сједињени су с Богом; не знају за страсну љубав, већ горе љубављу божанственом и бестрасном; наслеђе је њихово - Извор светлости...

 

Ако се хришћанином називаш у том смислу да Христа исповедаш као Бога, исповедање своје докажи делима својим.

 

Није лако међу врлинама наћи највишу и њој дати предност и преимућство, као год што у градини многоцветној и миомиром испуњеној није лако одабрати најлепши и најмириснији цвет, пошто час један, час други привлачи к себи поглед и чуло мириса, мамећи намерника да га убере. Свака врлина узводи ка спасењу особитим путем, доводећи без сумње у неку од вечних и блажених обитељи. Јер као што су различни начини живота, тако је и обитељи у Бога много (Јн. 14, 2), и оне се расподељују и свакоме одређују по достојанству његовом. Стога нека се један испуни ове врлине, други пак неке друге, неко многима, а неко, опет, уколико је могућно, и свима; само нека свак корача без заустављања, нека стреми напред и неодступно следи стопе онога доброг Путовође који пут његов усмерава право, изводећи га тесном стазом, кроз уска врата (Мт. 7,14) на непрегледна пространства блаженства небеснога.

 

Али ако, по учењу Павловом и речи Самога Христа, за прву и највећу заповест ваља држати љубав, о којој виси сав Закон и Пророци (Мт. 22, 37-40; 1. Кор. 13, 13), онда највећи део њезин ваља да чини, како ја налазим, љубав према убогима, сажаљивост и састрадање према онима што су истога са нама рода. Јер никакво служење није тако угодно Богу као милосрђе, будући да је оно најсродније Богу, пред Чијим лицем иде милост и истина (Пс. 88, 15) и Коме приличи дар милости (Јаковљ. 2, 13) изнад свакога суда. Праведни Дародавац, Који постави на мерила и теразије Своје милост (Пс. 28,17), ни за шта неће тако наградити човекољубљем Својим као за човекољубље наше. Стога, сходно заповести која нас учи да се радујемо с радоснима и плачемо са онима који плачу (Римљ. 12, 15), дужни смо да отворимо двери милосрђа свима убогима, свима који страдају, из било ког разлога; дужни смо, као људи, људима приносити жртву доброчињења, ма каква их нужда нагонила да ишту помоћи: удовиштво или сиротовање, или прогон из завичаја, или суровост властодржаца, или охолост владалаца, или нечовештво сакупљача пореза, или убилачка рука разбојника, или похлепа крадљиваца, или заплена имања, или бродолом. Јер сви такви имају једнако право на сажаљење, и једнако погледају на руке наше, као што и ми очи своје уздижемо ка Десници Божијој, иштући какво добро од Господа.

 

http://www.pravoslavni-odgovor.com/Crkva_Hristova/hriscani_u_svetu_ali_ne_od_sveta.htm

[Иван Ивковић]

Да ли православље одговара српском менталитету?

 

Опширније о томе у књизи BojanJovanovic-Duh_Paganskog_Nasledja.pdf

[Данче*]

Удаљеност од Бога
Колико се неко више удаљи од Бога, толико ствари постају теже. Неко може ништа да нема, али ако има Бога, ништа више и не жели! Али ако и све има, а Бога нема, мучи се у себи. Као што детенце удаљено од мајке пати, тако и човек удаљен од Бога пати, мучи се. Човекова удаљеност од Бога је пакао. Сразмерно својој удаљености од Бога, људи већ у овом животу осећају тежину, а у другом животу та тежина постаће вечна. Зато се већ овде предокуша делић рајске радости, у оној мери у којој се живи сагласно вољи Божијој. Када неко чини добро, он осећа радост. Када неко греши, он онда пати. Светска радост доноси напетост духовним људима. То није трајна, истинита радост; она је привремена, тренутна. То је радост која не испуњава човекову душу, пролазна је, а не духовна. Пуни душу само смећем. Када будемо осетили духовну радост, ону пролазну више нећемо желети. Данашњи људи не мисле о вечности. Нису схватили дубљи смисао живота. Нису никада осетили оне друге, небеске радости.
 
Старац Пајсије Светогорац

[Иван Ивковић]

https://plus.google.com/u/0/+AlexIndeykin/posts/WEisDX1rjZg?pid=6263596796606863666&oid=103854903302081597447

[Иван ♪♫]

@@Иван_,

 

Како је?  

[Иван Ивковић]

@@Иван_,

 

Како је?

Хвала на питању. Ценим да је добро, разни ангажмани пословни, приватни, па и опуштенција. Уважио сам твој предлог што си ми дао у оном другом дневнику. Користим ову прилику да ти захвалим и подсетим те на ту идеју. Неће бити згорег...

[Иван ♪♫]

Хвала на питању. Ценим да је добро, разни ангажмани пословни, приватни, па и опуштенција. Уважио сам твој предлог што си ми дао у оном другом дневнику. Користим ову прилику да ти захвалим и подсетим те на ту идеју. Неће бити згорег...

 

 

 

Evo i ja se trudim koliko mogu  

[Иван Ивковић]

Evo i ja se trudim koliko mogu

То ће бити сасвим довољно.

[Иван Ивковић]

http://www.dreamstime.com/stock-photography-tea-image11821902

 

Часто в наше время неправильно понимается слово „любовь“. Любовь настоящая - это жертвенность, готовность отдать душу свою за ближнего, единственного, дорогого человека, готовность сделать всё , чтобы ему было хорошо. Вот это любовь. Именно к такой любви я призываю Вас - чистой, мирной, настоящей.

Протоиерей Олег Кириченко

[Иван Ивковић]

пре 9 минута, Jace Jerimoth рече

Света Тајна причешћа, односно причешћивање верника, била је основна тема наше данашње емисије. Замолили смо јереја Арсенија Арсенијевића, старешину Вазнесењске цркве у центру Београда, да нас, најпре, подсети због чега се уопште причешћујемо, да ли тој Светој Тајни приступамо олако, по инерцији, аутоматски? Шта све подразумева припрема, да ли се треба често тј. редовно причешћивати или не, шта човек чини када долази на причест, нека су од питања која смо поставили нашем госту. „Небеска храна подразумева и небески сасуд који ће је примити. Неће благодат аутоматски мењати умове људи“, каже о. Арсеније и подвлачи да не постоји „рецепт“ идентичан за све. „Најважније је припремити своје срце за Свето причешће“, каже отац и указује на одређене појаве у понашању појединих верника који приступају овој Светој Тајни на свој начин, без комуникације са свештеником.

Снимак емисије >>>

Преузето са странице: Радио Слово љубве