Апел за помоћ

[PD]

Hvala tebi sestro, jer da ne bese tebe, ja ne bih ni videla ovu divnu pesmu!

:cheesy:

[ZELJKO P.]

РАЈКОВА ЖЕНИДБА БОГАТОМ ДЕВОЈКОМ

Рајко беше момак вредан, стасит, наочит. Остао је са родитељима у кући, а старијег брата отац је већ одавно оделио и оженио. Са Рајком се отац лепо слагао и желео је да се Рајко о њему брине у старости. Имао је отац намеру да га ожени де...војком богатом, али са телесним недостатком, девојком која је била хрома. Оцу је намера била да, женидбом Рајковом богатом девојком, ојачају своје материјално стање, које је после давања дела старијем сину било незавидно. Наиме, да старији син не би био љубоморан зато што он рађе борави код млађег сина, даде отац старијему много већи део него што млађему остави. Иако је Рајко био такав младожења да би се могао оженити сваком девојком коју би захтео, из послушности оцу, пристаде на женидбу хромом Иванком. Дочује то отац Иванкин, па неда ћерку, ни да чује. Јесте да је она „под маном“, али неће он дозволити да његову ћерку узимају због мираза. Зар он да своју имовину тешко стечену радом у туђини сада да другому да у њој ужива! Е, то не може! Тако размишљаше Иванкин отац. Сада и Рајков отац, Богосав, поче пооштравати своје поступке. Беше се намерачио на Иванкин мираз, па никако да од тога одступи. Предложи он своме Рајку да Иванку украде, па нека пукну сви од муке. Временом ће отац њен, мислио је Богосав, омекшати и помирити се са насталим стањем. Коме ће отац оставити свој иметак, ако не своме детету. Рајко, први момак у колу, на вашару заведе, кући доведе и обешчасти девојку, која није била “покварена”, него лаковерна. Девојка се превари, загледа се у њега и заборави све законе Божје и породичне. Направише Рајку и Иванки богату свадбу, цело село би позвано. Једино отац Иванкин не дође. Још обрече да ће кћер непослушну да лиши наледства, због увреде и срамоте коју му је приредила. Иванка на свадби кришом плакаше због поступања очевог. Но обузела је већ беше љубав и страст према мужу, тако да не помишљаше да се покаје за свој грешни поступак. Иако је видела да је брак склопљен између ње и Рајка, склопљен због интереса, ипак је заволела Рајка свим својим бићем. На венчању је искрено, из свег срца, одговорила: - да Рајко се у браку понашао као да је момак, као да се и није оженио. Кући је долазио касно, почео је избегавати да је погледа у очи, нарочито се према њој понашао чудно када је остала трудна. Но, после рођења сина, почео је да се мења на боље. Све више је бивао код куће, играо се са дететом и радовао. Иванка се молила Богу, и Мајци Божијој, и дању и ноћу са сузама, молила се да Бог некако уреди све и да је муж погледа, да јој родитељи опросте, да је свекар и свекрва прихвате и да одустану од тог проклетог мираза. Та промена код Рајка за њу би нада да ће јој се Бог смиловати. Пуче у селу вест да Иванкин отац треба да добије принову и да му је жена бременита опет после 25 година. Неки се само зачудише, а неки злобно зарадоваше. А тек кад се огласи да је добио сина и то млађег од унука, само се о томе причало. Сада свима објави да је добио наследника и да он има само то једно дете. Рајков отац дозове сина и навали на њега да отера ту ћопаву и ружну снаху, снаху без икаквог мираза. Он се већ био примирио у погледу снахиног мираза. Иванка се према њему лепо опходила, служила га са пажњом, чинила му и више него што је тражио, али овај догађај са Иванкиним оцем поново у њему покрену старе прохтеве. Ако је његов пријатељ могао под старост родити дете да би њему терао инат, сада ће му он на то одговорити још жешћом мером. Кад је инат у питању, решио је, тераће се са пријатељем до краја. Зар да се њему у селу сви ругају! Е, то неће моћи! Рајко је поступао по жељи очевој. Пробао је на разне начине да Иванку отера, али је она све кротко трпела. Кад би долазио касно из скитње, она би га дочекивала као цара и у свему му угађала. Није ни њему самом било јасно како жена може толико да трпи. Али, притисак на Рајка се повећа. И отац и мати су наваљивали: мораш, па мораш. Једнога дана уђе он снужден у собу код Иванке. Ћуташе и гледаше да му се поглед не сретне са њеним. Но догоди се нешто неочекивано, као гром из ведра неба. Иванка рече: - Да ја пођем, док се само још мало смркне? измаче се у ћошак, па стајаше храбро, без суза. Рајку се стегоше груди. Изађе му у трен ока све оно зло које јој чињаше: како је преваром одведе од родитеља, како хтеде да се женидбом са њом обогати, како је скитао а њу саму кући остављао и друге многе ствари. Стидео се сада и самог себе, али и оца својега. Шта им је то требало. Некада су ишли у цркву и Богу се молили, а сада дозволише да овако ниско падну. Горко се заплака, па обгрли своју добру жену, која му се чинила сада анђелом, а он ругобом. Поче да је моли за опроштај па рече: - Ти нећеш никуд да идеш, ти си мени добра, ако ти ја ваљам? Баш и ако се отац и мати не слажу, ићићемо ти и ја и наш син у свет, тамо ћемо радити и живети. Обоје, тада, почеше плакати. Рајко рече својој жени да ће убрзо видети како ће он од сада да се труди, да јој више неће никако зло да учини. Изиђоше тако пред родитеље и он понови све то што рече Иванки, а сина држаше некако узвишено на рукама, као кад га Богу показује, па још рече: - Знам, оче, да сте ти и мати мене ради, да к'о мени буде боље, ово све замесили, али ја овако не могу да живим. И пио сам и све сам радио да ову муку прогутам, ал’ не иде. Оваквој жени, честитој, доброј, зашто ми да њој таква зла чинимо. Служила нас је к'о да смо је златом китили, никада ни вас ни мене укорела није. Па зар да је ово моје дете сирочетом направим, ради смрдљиве земље? Ја то нећу, и не могу. А вас молим да и ви одустанете, па да сви сложно навалимо да радимо, као што смо и пре. Ја ћу да престанем да скитам и спреман сам даноноћно да радим. А ако нећете (па загрли другом руком Иванку, која само гледаше у земљу), ми идемо сви одавде. Наста тајац. Мати се заплака, а старац гледаше у земљу. Кад подиже поглед очи му беху пуне суза, па само рашири руке желећи да их све загрли и дрхтавим гласом прошапута: - Тако је синко, треба овај луди старац од тебе да се научи, стар сам и гробу близу, а за Бога заборавио. Сутра идемо сви у наш манастир, па да почнемо све из почетка, к’о што смо некад живели. Речено - учињено. Исповедили се. Духовник им је дао епитимије* према тежини учињених грехова. Славу су молитвом и у духовној радости прослављали. Почели су долазити редовно недељом у манастир на Службу Божију, јер у своме селу нису имали цркву. Здушно су помагали манастирско сестринство у сваковрсним пословима, а највише у пољопривредним радовима. Рајко је отишао у иностранство на пет година. Радио је најтеже послове и то у две смене - првој и трећој. Новац је слао оцу, а овај куповао: земљу, камион, трактор, комби и сл. Иванка је са децом и свекром садила воће, баште. Радили су, што народ каже: од јутра до сутра. Када се Рајко вратио из иностранства, били су најнапредније домаћинство у селу. Иванка је радо дочекивала свог најдражег госта - оца, који се измирио и опростио и са зетом и са пријатељем. Своме детету, говорио је, он је опростио у срцу одавно. Разумео је он њу, али му је било тешко. Био је упоран у намери да макар, једно парче земље да својој ћерки у мираз, али пријатељ није хтео ни да чује. Сада му би жао што се зарицао да не да ништа својој ћерки. Рајко и Иванка су живели у миру и слози. Око свега су се договарали и доносили заједничке одлуке. Рајко је Иванки упућивао само једну замерку: зато што неће никада да седне када је он у соби. Одмах устане и нешто га служи. Или му донесе воду, или намешта шољицу за кафу да му буде згодно. На замерке мужевљеве Иванка је увек смешећи се одговарала. - Ја тако волим, немој да ми квариш! Иванка се и даље Богу молила и захваљивала за сва добра која је Он учинио, молитвама своје Пречисте Матере, њој и свима њеним ближњим. Шаптала је: - Слава ти Боже! Слава Ти Боже! Слава ти Боже!

[Драган Јашић]

РАЈКОВА ЖЕНИДБА БОГАТОМ ДЕВОЈКОМ

Рајко беше момак вредан, стасит, наочит. Остао је са родитељима у кући, а старијег брата отац је већ одавно оделио и оженио. Са Рајком се отац лепо слагао и желео је да се Рајко о њему брине у старости. Имао је отац намеру да га ожени де...војком богатом, али са телесним недостатком, девојком која је била хрома. Оцу је намера била да, женидбом Рајковом богатом девојком, ојачају своје материјално стање, које је после давања дела старијем сину било незавидно. Наиме, да старији син не би био љубоморан зато што он рађе борави код млађег сина, даде отац старијему много већи део него што млађему остави. Иако је Рајко био такав младожења да би се могао оженити сваком девојком коју би захтео, из послушности оцу, пристаде на женидбу хромом Иванком. Дочује то отац Иванкин, па неда ћерку, ни да чује. Јесте да је она „под маном“, али неће он дозволити да његову ћерку узимају због мираза. Зар он да своју имовину тешко стечену радом у туђини сада да другому да у њој ужива! Е, то не може! Тако размишљаше Иванкин отац. Сада и Рајков отац, Богосав, поче пооштравати своје поступке. Беше се намерачио на Иванкин мираз, па никако да од тога одступи. Предложи он своме Рајку да Иванку украде, па нека пукну сви од муке. Временом ће отац њен, мислио је Богосав, омекшати и помирити се са насталим стањем. Коме ће отац оставити свој иметак, ако не своме детету. Рајко, први момак у колу, на вашару заведе, кући доведе и обешчасти девојку, која није била “покварена”, него лаковерна. Девојка се превари, загледа се у њега и заборави све законе Божје и породичне. Направише Рајку и Иванки богату свадбу, цело село би позвано. Једино отац Иванкин не дође. Још обрече да ће кћер непослушну да лиши наледства, због увреде и срамоте коју му је приредила. Иванка на свадби кришом плакаше због поступања очевог. Но обузела је већ беше љубав и страст према мужу, тако да не помишљаше да се покаје за свој грешни поступак. Иако је видела да је брак склопљен између ње и Рајка, склопљен због интереса, ипак је заволела Рајка свим својим бићем. На венчању је искрено, из свег срца, одговорила: - да Рајко се у браку понашао као да је момак, као да се и није оженио. Кући је долазио касно, почео је избегавати да је погледа у очи, нарочито се према њој понашао чудно када је остала трудна. Но, после рођења сина, почео је да се мења на боље. Све више је бивао код куће, играо се са дететом и радовао. Иванка се молила Богу, и Мајци Божијој, и дању и ноћу са сузама, молила се да Бог некако уреди све и да је муж погледа, да јој родитељи опросте, да је свекар и свекрва прихвате и да одустану од тог проклетог мираза. Та промена код Рајка за њу би нада да ће јој се Бог смиловати. Пуче у селу вест да Иванкин отац треба да добије принову и да му је жена бременита опет после 25 година. Неки се само зачудише, а неки злобно зарадоваше. А тек кад се огласи да је добио сина и то млађег од унука, само се о томе причало. Сада свима објави да је добио наследника и да он има само то једно дете. Рајков отац дозове сина и навали на њега да отера ту ћопаву и ружну снаху, снаху без икаквог мираза. Он се већ био примирио у погледу снахиног мираза. Иванка се према њему лепо опходила, служила га са пажњом, чинила му и више него што је тражио, али овај догађај са Иванкиним оцем поново у њему покрену старе прохтеве. Ако је његов пријатељ могао под старост родити дете да би њему терао инат, сада ће му он на то одговорити још жешћом мером. Кад је инат у питању, решио је, тераће се са пријатељем до краја. Зар да се њему у селу сви ругају! Е, то неће моћи! Рајко је поступао по жељи очевој. Пробао је на разне начине да Иванку отера, али је она све кротко трпела. Кад би долазио касно из скитње, она би га дочекивала као цара и у свему му угађала. Није ни њему самом било јасно како жена може толико да трпи. Али, притисак на Рајка се повећа. И отац и мати су наваљивали: мораш, па мораш. Једнога дана уђе он снужден у собу код Иванке. Ћуташе и гледаше да му се поглед не сретне са њеним. Но догоди се нешто неочекивано, као гром из ведра неба. Иванка рече: - Да ја пођем, док се само још мало смркне? измаче се у ћошак, па стајаше храбро, без суза. Рајку се стегоше груди. Изађе му у трен ока све оно зло које јој чињаше: како је преваром одведе од родитеља, како хтеде да се женидбом са њом обогати, како је скитао а њу саму кући остављао и друге многе ствари. Стидео се сада и самог себе, али и оца својега. Шта им је то требало. Некада су ишли у цркву и Богу се молили, а сада дозволише да овако ниско падну. Горко се заплака, па обгрли своју добру жену, која му се чинила сада анђелом, а он ругобом. Поче да је моли за опроштај па рече: - Ти нећеш никуд да идеш, ти си мени добра, ако ти ја ваљам? Баш и ако се отац и мати не слажу, ићићемо ти и ја и наш син у свет, тамо ћемо радити и живети. Обоје, тада, почеше плакати. Рајко рече својој жени да ће убрзо видети како ће он од сада да се труди, да јој више неће никако зло да учини. Изиђоше тако пред родитеље и он понови све то што рече Иванки, а сина држаше некако узвишено на рукама, као кад га Богу показује, па још рече: - Знам, оче, да сте ти и мати мене ради, да к'о мени буде боље, ово све замесили, али ја овако не могу да живим. И пио сам и све сам радио да ову муку прогутам, ал’ не иде. Оваквој жени, честитој, доброј, зашто ми да њој таква зла чинимо. Служила нас је к'о да смо је златом китили, никада ни вас ни мене укорела није. Па зар да је ово моје дете сирочетом направим, ради смрдљиве земље? Ја то нећу, и не могу. А вас молим да и ви одустанете, па да сви сложно навалимо да радимо, као што смо и пре. Ја ћу да престанем да скитам и спреман сам даноноћно да радим. А ако нећете (па загрли другом руком Иванку, која само гледаше у земљу), ми идемо сви одавде. Наста тајац. Мати се заплака, а старац гледаше у земљу. Кад подиже поглед очи му беху пуне суза, па само рашири руке желећи да их све загрли и дрхтавим гласом прошапута: - Тако је синко, треба овај луди старац од тебе да се научи, стар сам и гробу близу, а за Бога заборавио. Сутра идемо сви у наш манастир, па да почнемо све из почетка, к’о што смо некад живели. Речено - учињено. Исповедили се. Духовник им је дао епитимије* према тежини учињених грехова. Славу су молитвом и у духовној радости прослављали. Почели су долазити редовно недељом у манастир на Службу Божију, јер у своме селу нису имали цркву. Здушно су помагали манастирско сестринство у сваковрсним пословима, а највише у пољопривредним радовима. Рајко је отишао у иностранство на пет година. Радио је најтеже послове и то у две смене - првој и трећој. Новац је слао оцу, а овај куповао: земљу, камион, трактор, комби и сл. Иванка је са децом и свекром садила воће, баште. Радили су, што народ каже: од јутра до сутра. Када се Рајко вратио из иностранства, били су најнапредније домаћинство у селу. Иванка је радо дочекивала свог најдражег госта - оца, који се измирио и опростио и са зетом и са пријатељем. Своме детету, говорио је, он је опростио у срцу одавно. Разумео је он њу, али му је било тешко. Био је упоран у намери да макар, једно парче земље да својој ћерки у мираз, али пријатељ није хтео ни да чује. Сада му би жао што се зарицао да не да ништа својој ћерки. Рајко и Иванка су живели у миру и слози. Око свега су се договарали и доносили заједничке одлуке. Рајко је Иванки упућивао само једну замерку: зато што неће никада да седне када је он у соби. Одмах устане и нешто га служи. Или му донесе воду, или намешта шољицу за кафу да му буде згодно. На замерке мужевљеве Иванка је увек смешећи се одговарала. - Ја тако волим, немој да ми квариш! Иванка се и даље Богу молила и захваљивала за сва добра која је Он учинио, молитвама своје Пречисте Матере, њој и свима њеним ближњим. Шаптала је: - Слава ти Боже! Слава Ти Боже! Слава ти Боже!

slava3ово је прелепа прича Жељко

[ZELJKO P.]

ТЕШКО ПОВРЕЂЕНО ДЕТЕ ИСЦЕЉЕНО МОЛИТВАМА

Беше већ вече. У манастиру се скоро сви већ беху повукли у

своје келије, само је у кухињи још било посла. Увелико су текле

припреме за следећи дан. Монахиња, иако тешко уморна, предано је

радила свој посао. Утонулу у мисли прену је звоњава телефона.

...Тешка срца оде до телефонске слушалице, јер је већ много пута у

току дана објашњавала да отац није у могућности да се јави. С друге

стране жице зачу се очајан глас једне бабе, која је узбуђено

описивала страшан догађај са својом унучицом:

- Синоћ се наша Ана преврте преко кревета и паде на патос. Врисну!

Ми скочисмо, али дете је непрестано вриштало. Мислили смо да је

нешто сломило и однели смо га одмах до лекара. Лекари су је

прегледали детаљно и констатовали ишчашење рамена. Упутили су

је у специјалну болницу и заказали операцију за сутра ујутру, јер се

повреда није могла санирати на неки безболнији начин. Молим вас,

молите оца да чита неке молитве, ја знам да само Бог може да

помогне мојој унуки.

Већ судрадан отац се на Светој Литургији молио Богу за

повређену девојчицу, која је требало да буде оперисана баш у време

када је служена Света Литургија.

Увече се, поново, јави баба и кроз сузе радоснице замоли да

добије игумана да би њему лично исказала захвалност на читању

молитава.

Оче! - поче говорити баба. Беше све заказано за осам. У пола

осам Ана поче да вришти тако језиво, да су се сви који су се затекли

у близини препали. Сестре су је дограбиле, па је ужурбано одвеле на

снимање, да виде шта се дешава. Трајала је трка пола сата. А онда је

главни лекар дошао до нас и осмехујући се рекао:

- Е, па ово је људи право чудо! Нема операције, све се вратило на

своје место! Дете можете да нахраните и да водите кући. Она сада

спава и више нема никакве болове.

- Даће Бог, оче - продужи баба, да ово чудо отвори вид мојој ћерки и

зету, па да се и они Богу обрате.

Тако то често бива - рече отац. Чуда се дешавају често у

животу. Сваки човек кад мало размисли, имао је неко чудо, неко се

тиме пробуди, па крене да ревнује у вери, а неко заборави и продужи

да траћи свој живот у испразним и пролазним земаљским бригама и

пословима, не мислећи о вечном животу. Нека да Бог да се и ваши

Богу обрате. Амин.

slava3

70zfof0qsamomolitva

[ZELJKO P.]

SMRT POPA NOLETA PALAČKOVIĆA

U danima kad na Niksic

Crnogorci udarise

.........Kad bijahu dosli dani

Da ne bude turski vise

U logoru crnogorskom

Pokraj kule Lekovica

Neko knjazu okleveta

Popa Noleta Palačkovića

A knjaz Nodžu dozivase

Uz prisustvo svih vojvoda

Pa mu rece: Pope Nole,

nit si vino nit si voda!

Kad to cuse pope Nole

Polece mu sablji ruka

A dva oka k'o strijele

Sijevnuse u hajduka.

Vojvode se uplasise

Od izgleda vuka gorskog

Da oruzje ne potegne

Na vladara crnogorskog.

Kao da mu ostrim macem

Srce musko rasijece

Pa zavika: Gospodaru,

Bog sa tobom, sta to rece!

Te ljutito napustio

Gospodara i vojvode

I pod sator svoj svileni

Sa mislima teskim ode.

Pa u ljutnji gusle zgrabi

Odjeknuse tanke strune

Kliknu Nole kao soko

Te se majkom Djetnom kune:

Da ce poci u grad Niksic

Sam bez ikog istog dana

I na megdan pozvat silnog

Musovica kapetana.

Baci gusle uzja vranca

Preko Zete predje vode

I na hatu pomamnome

Preko polja gradu ode.

Leti vranac niz rastoke

Kano da je gorska vila

No s bedema turska straza

Opazila popa Nola.

A pop Nole sve je blize

Do Turaka i sanaca

Pod sobom je zamorio

Bijesnoga svoga vranca.

Kao sto mu dolikuje

Bira turske porodice

Na najtvrdje ide sance

Na najljuce gradske zlice.

Pa ako bi poginuo

Da pogine od junaka

Od cuvenih i priznatih

Idrizovih potomaka.

Ustavi ga turska straza

Na kapiju kod Niksica

Kaza im se i naredi:

Zovite mi Musovica!

Kada cuse Turci ko je

Potrcase kapetanu

Malo zato i Musovic

Na kapiju gradsku stanu.

Pa kad vidje popa Noleta

Na bijesnom vrancu svome

Dolasku se iznenadnom

Obradova njegovome.

Odkud jutros Palačkoviću!

Veselijem glasom rece

Zar od knjaza crnogorskog

U moj tvrdi grad utece.

Primamo te objerucke

Sve cemo ti oprostiti

Zivotu ti harambaso

Vjeruj nece nista biti.

Planu Nole: Dosta vise!

Ne budali bez potrebe.

Ja sam dosa kapetane

Da na megdan zovem tebe.

No se spremi i izadji

Biraj mjesto za megdana.

Te rijeci kao munja

Pogodise kapetana.

Preblijedje pred hajdukom

Iz junacke Markovine

Jer je znao da od sablje

Njegove se lako gine.

Ne smje megdan da prihvati

Prepade se svojoj glavi

A na slavu i na proslost

Kuce svoje zaboravi.

Vec u strahu, kukavicki

Znak na kulu strazi dade

Jeknu plotun sa glavice

Pop pogodjen s konja pade.

Vranac pregnu i pobjeze

Natrag preko vode Zete

A na Nodžu sa sabljama

Niz glavicu Turci lete.

Pa se grabe ko ce prije

Manut sabljom po sokolu

Za cije je ime cuo

I car Hamid u Stambolu

Na mrtvoga popa stize

Ferizovic Hasan prvi

Zviznu sablja glava pade

Uz tocenu lokvu krvi.

Na najvecu gradsku kulu

Na vrh hana Musovica

Istaknuse Turci glavu

Popa Noleta Palačkovića

Sa svrzovog ostrog koca

Gleda Nole sa visine

Kako mu se Turci zore

I po gradu senluk cine.

A gavran se, crna ptica

Obradova iznenada

Kad krvavu vidje glavu

Pa se vije iznad grada.

Primice se iznad cabre

Da na bedem padne prvi

Po starijem navikama

Musku glavu da nagrdi.

A krijuci iz harema

Kroz pendzere vire bule

Da cuvenu vide glavu

Srpskog popa na vrh kule

[ZELJKO P.]

МОЛИТВА ЗА ДЕЦУ

Господе Исусе Христе, Који си Сам био Дете, и Који си децу волео и благосиљао, помилуј и спаси децу нашег времена, да се некрштена крсте, а крштена да се вером у Тебе и љубављу према Теби утврде. Спаси, Господе, ону децу коју њихови неверујући или зловерни родитељи кваре безбожјем или зловерјем и одвлаче ...их од Тебе, Који си једини Спас и Избавитељ њихов. Спаси, Господе, и ону децу коју бездушни зли учитељи, безбожни или зловерни, удаљују од Тебе Творца њиховог, и уводе у друштво душом огубаних. Спаси, Господе, ону децу чије чисте душе оскрвњује сваки неморална улици и разврат у позоришту, на телевизији и у биоскопу. Спаси их од ових нечистота. Спаси, Милостиви, и ону дечицу без родитеља која су пала под руку сурових старатеља, злих очуха и маћеха спаси их од слушања хулних речи и гледања злих дела. Помози, Свемогући, да деца узрасту и сазру за синовство Божије и грађанство Небеског Града на вечно спасење, а у Твоју славу и хвалу. Амин.

Богородице Дјево, радуј се, благодатна Марија! Господ с Тобом, Благословена си Ти међу женама и благословен плод утробеТвоје, јер си Спаса родила душа наших!

slava3

[Милица]

APEL ZA POMOC ALEKSANDRI MITROVIC

Ево како Александра мисли о животу и о свом проблему...

и са чим се све сусреће ...

[obi-wan]

Sta je konacno bilo za sms, na koji broj se salje?

Hvala...

[ZELJKO P.]

Ucini korak pridji,ucini jos jedan blize sidji zakoracaj u srce svoje

ljubav pro...nadji,oseti dahom svojim ljubav sto sija i belicasto

bjesti,tamo je hram ljubavi Bozje sto ruke pruza,tamo je zvezda sto

nocima sija,tamo je sunce sto te jutrom budi,tamo je Andjeo sto se za

tebe moli i kleci,tamo je cvece koje cveta i koje ne vene,tamo su deca

sto vence pletu i ptice rajske cvrkutom poju,tamo je vecno prostranstvo

srece , tamo svi Sveti sa Andjelima slavu Bogu daju, tamo je ljubav ,vera i moja nada ,tamo je vecnost i moje sve .

Pravoslavni revnitelj -Vojica Stokic

[ZELJKO P.]

Rijetko se ko nakon nekog vremena sjeća kakav je život bio prije, ko je uvijek bio tu za nas u najtežim situacijama.

I danas: prije nego kažeš neku ružnu riječ - pomisli na one koji ne mogu govoriti.

Prije nego se počneš žaliti na ukus hrane - pomisli na one koji nemaju šta jesti.

Prije nego se požališ na svoga muža ili ženu

- pomisli na one koji mole Boga da im podari sudruga.

I danas prije nego što se požališ na život - pomisli na one koji su umrli prerano.

Prije nego se požališ na svoju djecu - pomisli na one koji žele djecu ali ih nikad neće imati.

Prije nego što se počneš svađati s onim ko nije očistio ili pomeo kuću

- sjeti se onih ljudi koji žive na ulici.

I prije nego i pomisliš da uperiš prst u nekoga i počneš ga osuđivati - sjeti se da niko od nas nije bezgrešan.

I kada te loše misli počnu bacati u depresiju

- Ti stavi osmjeh na svoje lice i pomisli:

Ja sam živ i još sam tu!

I zahvali Bogu na svemu što imaš, upravo takvom kakvo jeste...

70zfof0qsamomolitva

[Милица]

За те смс-ове је била нека подвала,

нек девојка се као јавила да помогне, организовала смс сервис

и наводно покупила кинту ...

најсигурније је уплатити новац на Александрин рачун.

[Jadranka1]

Ne bih da zvucim kao neko zakeralo,ali posto je ova tema odavno poceta,a hvala Bogu,Aleksandra je prezivela tih 30 dana,molim da promenite naziv teme jer neko moze da pogresno shvati neke stvari...

Dakle,najbolje uplatiti direktno na njen racun...

[Милица]

Јој, да, ма то су новинари просули причу ...

заправо она иде на дијализу 3 пута недељно ...

а може умрети сваки пут ...

не зна се колико ће катетер издржати,

а фали још 50000 ајвара ... (половина минимално потребне суме) ...

[Милица]

Ево, може овакав наслов ...

[Рончица]

а фали још 50000 ајвара ... (половина минимално потребне суме) ...

Еее, како те паре не дадоше они што су ћерки славили 18. рођендан... Вероватно би се и тад провлачили по новинама, али за много бољу и вреднију ствар!