Апел за помоћ

[Будимо људи!]

Ево и фотографије Николе Стефановића.

 

[JESSY]

Пред престојећу зиму Народне кухиње се суочавају са несташицом и све већим потребама у храни, огреву и новцу. Епархија рашко-призренска, уз подршку ЈКП „Инфостан“, прикупља средства преко уплатница које се грађанима у Београду почетком децембра месеца достављају уз новембарске рачуне за комуналије. Београђани ће уплатом обезбедити нормално функционисање шест народних кухиња на Косову и Метохији и најчешће једини оброк у току дана за преко 2000 Срба који живе у енклавама. Детаљније у наставку.

Захваљујући средствима која су до сада прикупљена кроз бројне хуманитарне акције, број народних кухиња и корисника је утростручен са две на шест кухиња и са 600 на преко 2000 људи, а и поред тешке ситуације отворене су нове кухиње и пекаре у Витини и Клини. Проблем народних кухиња је што немају континуитет у снабдевању намирницама а свакодневно прехрањују социјално најугроженије из енклава Ново Брдо, Косовска Каменица, Гњилане, Косовска Витина, Клина и Исток.

Помоћ најугроженијима на Косову и Метохији се осим хуманитарних уплатница може послати и директним уплатама преко жиро рачуна на број 360-0012622700003-39, на име Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске, Манастир Грачаница, 38205 Грачаница, помоћ за Народне кухиње. Такође, помоћ се може донирати и слањем смс порука на број 1033 у мрежама Мт:с, Вип и Теленор, по цени од 50 динара.

С поштовањем,

Епархијa рашко–призренска и косовско–метохијска

 

[Ромејац]

Када је пре две и по године наш колега Милан Степановић у "Сомборским новинама" покренуо малу медијску лавину новинских натписа и ТВ емисија о младом и сиромашном маратонцу Лазару Ришару, на тренутак је изгледало да се срећа и људска солидарност коначно осмехују овом сомборском младићу кога живот није мазио, а који је 2011. године направио мало чудо истрчавши "Сомборски маратон" (односно полумаратон од 21,1 км) без дана тренинга, у прастарим и пробушеним ципелама и изношеним фармеркама.

 

Лазар Ришар испред шупе у којој спава | Фото: Милан Степановић

 

 Две године касније, Лазар је истрчао преко 30 маратонских трка и освојио скоро исто толико медаља било за пласман, било за учешће у такмичењу. Од колега маратонаца, који су истински и несебично били солидарни према њему, добио је потребну опрему за трчање, наставио је прекинуто школовање и догурао до средње школе, али су бројна обећања о помоћи сомборских институција (пре свега Града и Центра за социјални рад) остала само мртво слово на папиру. 

 

Шупа за дрва на Малом католичког гробљу у којој спава и држи преобуку Лазар Ришар | Фото: Милан Степановић

 

 Лазарева осмочлана породица и даље живи у оронулој једнособној кућици (једна соба, предсобље и кухињица, без купатила) на Малом католичком гробљу у Сомбору, а Лазар, као најстарији од деце, спава у шупи за дрва, без грејања, на температури која се ноћу већ увелико спушта испод нуле. 

 

Лазарева спаваћа соба | Фото: Милан Степановић

 

 - Узмем иконицу и молим се док не заспим - одговорио је Лазар на питање како издржава ову хладноћу.

 

Орманчић са гардеробом и спортским признањима | Фото: Милан Степановић

 

 Он и данас редовно тренира и редовно учествује у свим тркама где га позову и поведу старије колеге из сомборског АРК "Маратон". 

 

Лазар Ришар са медаљама које је освојио током претходне две године | Фото: Милан Степановић

 

 "Углавном гладује. И смрзава се. И на крају да кажем, ма колико звучало патетично: у данашњем нашем окружењу, препуном лоших вибрација, чистије срце и ведрију душу од Лазареве нисам сусрео", каже Милан Степановић.

Лазарев телефон је 064 543 73 10, па ко год може на било који начин да му помогне - топлом одећом, постељином и слично, може да му се јави.

 

Извор АЛО

[Guest Посетилац]

Pokusavam iz Austrije da dobijem ovaj broj.Nepostojeci je.Molim redakciju da mi dostavi validan broj i zelim da se obratim ovom momku.Molim vas

[Guest Посетилац]

Pokusavam iz Austrije da dobijem ovaj broj.Nepostojeci je.Molim redakciju da mi dostavi validan broj i zelim da se obratim ovom momku.Molim vas

 

Moj email  [email protected]

[Милан Ракић]

LAZAR, SOMBORSKI FOREST GUMP

 

Sedamnaestogodišnji Somborac Lazar Rišar (rođ. 1994) postao je pravi hit na društvenoj mreži Facebooku zbog neobičnog podviga koji je učinio na 32. somborskom maratonu.

 

Lazar je jedno od 11 dece iz veoma siromašne somborske porodice koja živi u kućici na Malom katoličkom groblju. Završio je samo dva razreda Specijalne osnovne škole „Vuk Karadžić“, ima manje probleme u govoru, ume da napiše svoje ime štampanim ćiriličnim slovima i da čita osnovne brojeve, i to je sve što poseduje od obrazovanja. Hrani se u Narodnoj kuhinji somborskog Crvenog krsta, a obuven je u stare, skoro raspadajuće cipele i obučen u staru, ali čistu i urednu, odeću. Uz sve to, Lazar je izuzetno pristojan i vaspitan mladić.

 

Kada je u nedelju, 22. maja, video da se na trgu Svetog Đorđa u Somboru nešto dešava. Nije znao o čemu je reč, ali je prišao i uzeo takmičarski broj za Trku zadovoljstva, koja se trčala u dužini od oko dva kilometra. Krenuo je kada i ostali trkači, ali je na račvanju, gde su se razdvajale Trka zadovoljstva i Polumaraton, krenuo za maratoncima.

Sava Stojkov i Lazar

 

Trčao je u starim cipelama i pantalonama, pri temperaturi od skoro 30 stepeni. Nije stajao, nije pio vode, nije ni znao da može da je dobije, i istrčao je za dva časa i dvadeset dva minuta polumaraton u dužini od 21,1 kilometra, na istinsko zaprepašćenje i oduševljenje ostalih učesnika, od kojih su mnogima trebala šestomesečne pripreme za ovakvu trku, pod nadzorom trenera, lekara, u najsavremenijoj opremi, i sa prilično visokim zahtevima prema organizatorima.

 

Lazar, koji i nema patike, a sportsku opremu je video samo na drugima, koji nije imao ni za flašu vode, istrčao je bez ijedne primedbe ovu neverovatnu kilometražu.

 

Nakon ovoga podviga mladog Somborca, podigla se trkačka javnost i počele su da dolaze ponude da mu se pomogne, iz Kule, Rume, čak i iz Vukovara. Reagovo je i Sportski savez Grada Sombora koji će pokušati da ovom mladiću pomogne u svakom pogledu.

 

 

On je krajnje skroman. kaže da bi mu najveći poklon bile patike, ali da bi još više voleo da dobije mogućnost da nešto radi i zaradi. U njegovoj 13-članoj porodici jedino otac radi u JKP „Čistoća“ Sombor, majka je nezaposlena, a život u skromnoj kućici izuzetno je težak.

 

Na pitanje kako je uspeo da istrči ovu kilometražu, Lazar kaže: „Srce mi je dao snage“. Jedini trening mu je svakdonevni dolazak sa periferije u centar grada – tri kilometra, koje obično istrči.

 

Lazar Rišar je ovaj čudesni sportski podvig istrčao srcem, voljom i željom, i on je, kako nam kažu u ARK Somaraton, moralni pobednik 32. somborskog maratona.

 

www.trcanje.rs

[Guest teshitelj]

Eh, zivote.

 

Trci, Lazare, trci i gladan i zedan.

Mozes ti sve jer ti je srce veliko, vece je od tebe, dobri decace.

 

 

[Guest bulbulka]

Koliko pari patika imate ?

A trenerki?

Ja imam samo male zenske.

 

 

[Guest Dobrodavalac]

Na koju adresu i gde mogu da posaljem Lazaru stvari i opremu?

[Милан Ракић]

[Милан Ракић]

Ево читаве емисије...

 

http://blip.tv/b92/vise-od-zivota-2-ep-31-10-5696199

[Милан Ракић]

Ово је адреса:

 

Lazar Rišar, Malo katoličko groblje b.b. 25000 Sombor

[Милан Ракић]

А ево и Фејсбук групе за помоћ Лазару...

 

https://www.facebook.com/groups/LazaRisar

[Guest Посетилац]

Koji br patika i odjece nosi?

[алиса]

na fb pise da je visok 180 i nosi broj 45

 

Koji br patika i odjece nosi