Упокојење, појам смрти....

[Milan Nikolic]

  Немам довољно времена да потражим цитате али и то ћу, надам се, моћи ускоро. Извињавам се због тога. Скоро сам хронично неиспаван заједно са супругом и новорођенчетом.

  Желим рећи да је потребно једно ново објашњење за ове теолошке проблеме. Још већи проблем стварају богослови који ,,копирају'' друге богослове.

  Очигледно је да постоји нејасноћа по питању дефинисања појма смрти. Морам да кажем да је скоро све до сада што је наведено о том питању недовољно и недоречено.

  Највећи проблем представља давање могућности да се улога и личност Адама релативизује. Чак се долази до тога да конкретна личност Адама није ни постојала. Међутим, барем је ту могућност високопреосвећени митрополит Јован одбацио, јер је о личности Адама навео да је узрок постојања свих људи.

  Све то говорим јер сам ,,пет пута'' прочитао његове Догматске теме. То питање ,,смрти'' јесте недоречено и нејасно. Међутим, сматрам да у теологији постоје важнија питања, која би нам, уколико би се њима позабавили, помогла да разумемо и ова тренутна питања у вези појма смрти.

  Наиме, не можемо говорити просто о смрти. Да бисмо разумели појам смрти, потребно је да најпре савладамо тешко разумљиво учење ,,о начину постојања Свете Тројице''. То је поље богословља које захтева изузетан интелектуални и духовни напор. Показаћу пример колико је то компикована ствар.

  На предходној страници, о.Иван је навео текст где се каже следеће:

  ,,Ствoрена бића су саздана не из претпoстojеће материjе нити из бoжанске суштине...''.

  То би било у реду, али није довољно то рећи, нарочито када је реч о ,,божанској суштини''.

  Слично би било као када бисмо рекли ,,да Свети Дух не исходи из Сина Божјег''. То је, додуше, у реду, али ако бисмо остали на томе, опет бисмо били недовољно јасни. Зато треба рећи ,,да Свети Дух исходи кроз Сина Божјег''.

  Због тога, када је реч о ,,стварању'', треба рећи да су створена бића настала не из божанске суштине, него ,,кроз божанску суштину''. Тачније речено, ,,створена бића су настала кроз божанску суштину ни из чега''.

  Могао бих много тога казати по овом питању али надам се другом приликом.

[Адмирал]

  Цитат

Posto je sv.Maksim vec citiran mnogo puta,iskoristicu ga jos jednom kako bih istakao nesto sto mislim da moze biti smernica ka resenju ovog problema(ili bolje receno "problema").U pitanju je njegovo ucenje o logosima bica,koje detaljno razradjuje u "Ambigvi 7" i nekim drugim delima.Prema sv.Maksimu,logosi bica predstavljaju volju Boziju o sudbini stvorenog.Svako od nas poseduje sopstveni logos bica,tj.bozansku volju sa kojom bi trebalo da se identifikujemo tj.da se sjedinimo sa Logosom.No,na koji nacin da se nase postojanje identifikuje sa postojanjem samoga Hrista?Upravo njegovim ovaplocenjem,koje nije vezano za Adamov pad.To je glavna razlika u odnosu na ucenje zapadnih otaca,pre svega sv.Avgustina koji smatra da se Hristos ne bi ovaplotio,da nije doslo do covekovog pada.Za razliku od toga,za Maksima Hristovo ovaplocenje predstavlja cilj koji je Bog "postavio jos pre vekova" i koji je "predzamisljen pre pocetka svih bica".Drugim recima,Hristos bi se ovaplotio bez obzira na stanje prvog coveka i njegov odnos prema Bogu.Jedina razlika nalazi se u tome sto se taj plan nakon pada,realizuje na drugaciji nacin. U skladu sa time,ukoliko prihvatimo stav da je smrt iskljucivo posledica pada,onda znaci da prihvatamo i da se Hristos ne bi ovaplotio.

              U skladu sa time,ukoliko prihvatimo stav da je smrt iskljucivo posledica pada,onda znaci da prihvatamo i da se Hristos ne bi ovaplotio.

        O čemu apostol Pavle govori u (rim.5-12.)ako smrt nije ušla u svet čovekovim padom.Zašto u ovoj raspravi se ne uzima ovaj argument.

[suza]

  Цитат

  Цитат

Добро, како Ти тумачиш догмат вере да је свет створен и то ex nihilo? Шта то значи за нас и какве то последице има по творевину?

     To što je svet stvoren ni izčega ne znači da je smrtan.Bog ne stvara nešto da bude smrtno On može samo da proizvodi život i nepropadljivost.To što kažu da ako je stvoren besmrnim, da je Bog svorio drugog  boga pored sebe, nije istina.Bog nema početka a stvoreno ima početka i nema smrti u sebi.To što postoji smrt je posledica greha palih andjela.Greh je rodila smrt.Kad nestane greha nema ni smrti.Pitam se zašto ne slušaju apostola Pavla rim.5-12, nego govore DA JE BOG STVORIO SMRTNI ŽIVOT I PATNJU ČINJENICOM NAČINA BOŽIJEG STVARANJA NI IZČEGA.

     Otkrivenje apostolima je Duhom Svetim i to apsolutno tako valja verovati.Greh je padom Adama ušla u svet a sa grehom i smrt.Amin Kakav  ex nihilio.

ali  raspravljate vec dvije  hiljade godina o tome -dal to vazno uopste-na zemlji se umire ,  -moguce da isto  u prirodi pukoj lezi  uskracenje ljudskog zivota na zemlji i svim bicima a rado bi svi bili hiljadama godina  na zemlji ipak je to sto ljudi i za cim ceznju svi  - pa zasto zivotinje isto imaju  smrt nisu one srodstvo sa  tamo evom i sta znam -

[Sasa Kolbas]

Kakva je to besmrtnost koju mora da odrzava drvo zivota (Bog)? znaci ako neko mora da odrzava neciju besmrtnost taj nije besmrtan, zar ne?Jer sta bi bilo da je Adam prestao da jede sa drveta zivota? Covek jeste stvoren za besmrtnost i da nije pao ne bi umro zato sto bi nastavio da uzrasta u Hristu na sta smo i mi danas pozvani.

  A Bog je rekao Adamu : u koji dan okusis sa drveta poznanja umreces.Adam je okusio i jel umro? umro je telom posle 930 godina, pa kako to? ipak je umro dusom u taj dan , tj raskinuo je zajednicu sa Bogom i ne samo sa Bogom nego i sa Evom.E to je ta smrt duse o kojoj oni pricaju-odvojenost od Boga, ne biti u zajednici sa Bogom.

  Ili da te pitam ovako, da li bi mogao da kazes da je satana ziv? On svakako postoji ali da je ziv ja se ne bih usudio da kazem jer Hristos za sebe kaze : Ja sam Put,Istina i Zivot.Dakle ko nema Hrista u sebi -nema zivota u sebi i za njega ce vecnost biti vecno umiranje tj vecno udaljavanje od Hrista.

   Ljudi Zizijulasu najvise zameraju sto misle da on tvrdi da ce dusa otici u nepostojanje sto nije tacno, barem koliko sam ja upucen.

[Благовесник]

  Цитат

Kakva je to besmrtnost koju mora da odrzava drvo zivota (Bog)?

znaci ako neko mora da odrzava neciju besmrtnost taj nije besmrtan, zar ne?

На то сам им и ја указао на једној сличној теми, али не вреди...

С тим да, највероватније, Адам  није никад ни окусио са Дрвета Живота.

[Sherlock H.]

  Цитат

O čemu apostol Pavle govori u (rim.5-12.)ako smrt nije ušla u svet čovekovim padom.Zašto u ovoj raspravi se ne uzima ovaj argument.

Zato sto to nije tacno.

[Родољуб Лазић]

  Цитат

  Цитат

O čemu apostol Pavle govori u (rim.5-12.)ako smrt nije ušla u svet čovekovim padom.Zašto u ovoj raspravi se ne uzima ovaj argument.

Zato sto to nije tacno.

  Цитат

  Цитат

O čemu apostol Pavle govori u (rim.5-12.)ako smrt nije ušla u svet čovekovim padom.Zašto u ovoj raspravi se ne uzima ovaj argument.

Zato sto to nije tacno.

Шта није тачно? Да је смрт ушла у свет човековим падом?

[Sherlock H.]

Da.

[Arhidjakon]

E brother Mogila,

Ajde objasni kako je onda smrt usla u Svet?

U cemu bi mogao da se slozim jeste to daje smrt usla samo u ljude a ne u flrou i faunu. Da je tamo bila prisuta i pre.

[Sherlock H.]

  Цитат

E brother Mogila,

Ajde objasni kako je onda smrt usla u Svet?

Postojala je od nastanka zivota.Nije nikada "usla".

[Arhidjakon]

Pa da u flori i fauni je bila prisutna pa usla u coveci?? 

[Sherlock H.]

  Цитат

Pa da u flori i fauni je bila prisutna pa usla u coveci?? 

Da.

[Milan Nikolic]

  Смрт није могла да постоји као актуелизована све до греха Адамовог. Смрт је нешто страно творевини, ,,уљез'' у творевини.

  Оно што је творевина поседовала у себи од увек, а што се назива смрт, то је био њен природни потенцијал и правац кретања у постојању. Међутим, испред тог правца, тј. испред тог кретања у ауктуелизованој смрти, налази се Циљ који је сједињење са Богом Тројицом. Тај Циљ је промашен и од тог тренутка уведено је у творевину акуелизовано кретање и постојање у смрти, тј. у кретању ка ничему другом до ка небићу.

  Остало је свима познато - Бог није оставио творевину да пропадне у смрти, него се онај првобитни домострој стварања претворио у домострој спасења. Оваплоћење Христово збило би се у сваком случају.

[obi-wan]

  Цитат

Смрт није могла да постоји као актуелизована све до греха Адамовог. Смрт је нешто страно творевини, ,,уљез'' у творевини.

Drugim recima, hoces da kazes da ne bi bilo smrti, tj. nista i niko ne bi umirao da Adam nije odstupio od Boga?

[Milan Nikolic]

  Постоји много места у Догматским темама Зизјуласа која иду на руку ставовима да је смрт постојала пре пада Адамовог. Међутим, као што сам већ рекао, у тој књизи постоје места где се говори и другачије.

  Једна од тих места су следећа:

  ,,Смрт, односно овај лажни живот који садржи у себи смрт, јесте последица пада, и по себи је рђава и неприхватљива. Са хришћанског становишта, смрт никад не може бити сматрана за добро.'' (стр. 309)

  Одмах ћемо да погледамо и једно место где говори супротно:

  ,,Пре доласка и пада човековог, смрт је представљала стварност за творевину. Смрт није наступила човековим падом.'' (стр. 315)

  Даље, погледајмо још шта каже:

  ,,То предодређење, тај план Божији, спотакло се због тога што је човек одбио да га оствари. Рекао је: ја не желим да следим тај план, постаћу и сам Бог; и у томе се преварио. Поверовао је Адам да ће тиме што ће он постати Бог, свет бити у стању да превазиђе небиће, да ће бити у стању да живи, а тиме ће и он сам живети. И уплео се у ту авантуру пада.'' (стр. 282)

  ,,Човековим падом појавила се немоћ да се смрт превазиђе и настао је некакав лажни живот, односно створен је овај биолошки живот, који од своје прве ћелије у себи садржи смрт.'' (стр. 316)

  Навешћу сада један нејасан цитат. Наиме, Високопреосвећени прво исправно констатује да је смрт постојала као ,,могућност'', а потом, закључује да је то ,,већ постојало'':

  ,,Зло, односно смрт, постојало је као могућност и раније. Оно што је непослушност донела, било је то да је постало немогуће излечити зло, односно превазићи зло које је већ постојало.'' (стр. 317)

  Због свега овога сматрам да је потребно направити искорак из Зизјуласових тумачења и направити корак даље. Није довољно ни то што ће неки епископ, попут Игнатија (Мидића), покушавати да протумачи Зизјуласове речи и остајати у оквиру тих нејасноћа. Потребно је да уведемо ново богословље које ће искуствено решити тренутне проблеме.