Упокојење, појам смрти....

[w.a.mozart]

dok god bude učio teologiju kod oca Joila, neće se leba najesti od teologisanja po forumima i trolovanja... ali eto, neko gradi svoj sajber identitet na loženju pojedinih profila vernika misleći da je sve to zajebancija

 

 

kad bi stvarno shvatio šta je pakao ne bi imao potrebu da troluje...

 

a možda je to taj pakao - kad ti Bog svakog dana kuca na vrata srca a ti staviš slušalice na uši, naočare na oči, masku na lice, uzmeš nik kovača japanskih mačeva i kreneš da radiš - svoj posao- kako je to lepo definisao starac Vukašin, vo vremja ono u logoru Jasenovac (carstvo mu nebesko)

[Aquilius Cratus]

dok god bude učio teologiju kod oca Joila, neće se leba najesti od teologisanja po forumima i trolovanja... ali eto, neko gradi svoj sajber identitet na loženju pojedinih profila vernika misleći da je sve to zajebancija

 

 

kad bi stvarno shvatio šta je pakao ne bi imao potrebu da troluje...

 

a možda je to taj pakao - kad ti Bog svakog dana kuca na vrata srca a ti staviš slušalice na uši, naočare na oči, masku na lice, uzmeš nik kovača japanskih mačeva i kreneš da radiš - svoj posao- kako je to lepo definisao starac Vukašin, vo vremja ono u logoru Jasenovac (carstvo mu nebesko)

 

 Upravo. Onaj ko upazna pakao upoznaje ga uvde na zemlji u pukoj fizickoj ravni i nikakvi misticni susreti mu nisu potrebni. Ko se malo preispitivao i duhovno i uopste a da ima nesto zivotnog iskustva njemu te price o stransim demonima i vatrama i cudovistima izgleda kao zabavni diznilend naspram prave ezgistencijalne praznine koju je covek primoran da pre ili kasnije iskusi u ovom svetu. Ali to i nije moguce u prve dve decenije zivota. Odnosno rekto se desava.

[Guest - . . .-]

Колико сам само пута у свом животу прочитао сва четири Јеванђеља, готово их научивши напамет, и при сваком од читања сам се чудио овоме:

 

како да нико од апостола, мироносица и људи који су видели и срели и сретали током 3 пуне године Исуса Христа, а пре његовог вазнесења Оцу, нигде не поставља Христу питање: има ли живота после смрти и какав је?! Ако је неког требало питати и ако је неко знао одговор, то је Христос. А он о томе ћути...за мене је ово највећи парадокс Светог Писма и хришћанства.

 

На сва твоја питања, која су сасвим људска и искрена, једино бих могао да одговорим: све је то тајна.

 

 

Можда то има везе са начином на који су Јевреји размишљали о есхатолохији. Истина је да је то код њих било доста штуро поимање.

 

Зато на пример и свети Апостол Павле када описује своје уздизање до "трећег неба" каже да је видео оно "што око људско не виде, ухо људско не чу и у срце људско не уђе, да то припреми Бог онима који га љубе"...

 

Занш и сам да су у Старом Савезу живот после смрти доживљавали као место "мртвосаних", те самим тим им се и нису постављала таква питања

 

Опет, Господ је причао о Царству Божијем у причама који свакако знаш.

[Guest - . . .-]

dok god bude učio teologiju kod oca Joila, neće se leba najesti od teologisanja po forumima i trolovanja... ali eto, neko gradi svoj sajber identitet na loženju pojedinih profila vernika misleći da je sve to zajebancija

 

 

kad bi stvarno shvatio šta je pakao ne bi imao potrebu da troluje...

 

a možda je to taj pakao - kad ti Bog svakog dana kuca na vrata srca a ti staviš slušalice na uši, naočare na oči, masku na lice, uzmeš nik kovača japanskih mačeva i kreneš da radiš - svoj posao- kako je to lepo definisao starac Vukašin, vo vremja ono u logoru Jasenovac (carstvo mu nebesko)

 

Имао сам неодољиву жељу да Твој коментар одаберем као најбољи на теми.

[Oglo]

Опет, Господ је причао о Царству Божијем у причама који свакако знаш.

 

Carstvo Nebesko je sada i ovdje, među nama, možda je tu odgovor "paradoksa"

[Oglo]

Је л мислиш да прича не стоји, да је бајка? Ја не. Начин је описан, али говори о животу после смрти. Да ли је тај живот материјалан или није, то је друго питање, али не оповргава истинитост приче.

 

 

Ja se često pitam da sam u vremja ono bio sa Isusom, da li bih ga prepoznao kao Hrista. O ostalom i da ne govorim

[distancirana]

"Jer živi znaju da će umreti, a mrtvi ne znaju ništa niti im ima plate, jer im se spomen zaboravio. I ljubavi njihove i mržnje njihove i zavisti njihove nestalo je, i više nemaju dela nigde ni u čemu što biva pod suncem... Sve što ti dođe na ruku da činiš, čini po mogućnosti svojoj, jer nema rada, ni mišljenja, ni znanja, ni mudrosti u grobu u koji ideš." Propovednik 9.5,6,10 ..Kako se ovo objasnjava?

[Guest - . . .-]

Замислите када би опакљеног човека метнули (да не кажем турили) у рај... њему је тај рај заправо његов пакао.

 

Али када би рајског човека ставили у пакао, њему ће и то бити рај. То је оно да је Царство небеско у нама...

 

 

И зато "држи свој ум у аду и не очајавај"

[Јаков.]

Најљудскији и најразумнији одговор који би могао човек који верује у "нешто" да да, јесте реинкарнација. Она је тако утешна и тако разумна. Чак је кад се узме у обзир краткоћа нашег земног живота, веома и реална.

Лепо је веровати да постоји начин да се грешке учињене у овом животу, исправе кроз неку будућу инкарнацију то јест живот. Да се греси из овог живота наплате у следећем, као и боли и туге, да се радосте у неком следећем животу. Да убиство учињено данас, враћаш својим животом у будућем веку као жртва, или као нека животиња.

 

Када не би било Господа Исуса Христоса, ја бих био ватрени поборник реинкарнације заиста.

 

Али верујем у Христоса, тако да Верујем и у Његово Јеванђеље, самим тим одбацујући било какво друго учење, па и реинкарнацију.

Зашто сам ја направио овакав увод? Зато што ми се чини да чак и међу православнима постоји неко мишљење да је реинкарнација могућа. Наравно причам о теолошки необразованим особама.

Ако изузмемо православље, него се концентришемо на остале видове хришћанства, посебно протестантизам, чини се да је то поимање реинкарнације, готово код неких и догма.

 

У уметности (причам пре свега о филмовима) које стварају хришћани, када се приказује онај свет, то је углавном са причом о реинкарнацији, па је стога вероватно тај појам више него присутан код данашњих хришћана.

[Лазар Нешић]

Зато на пример и свети Апостол Павле када описује своје уздизање до "трећег неба" каже да је видео оно "што око људско не виде, ухо људско не чу и у срце људско не уђе, да то припреми Бог онима који га љубе"...

 

Наравно, слажем се ... али ово је суштина приче, патер

Дакле, шта је то заправо, то "што око људско не виде, ухо људско не чу и у срце људско не уђе"?

О томе говорим, да нико не зна, да је то тајна над тајнама...

 

За мене лично ово је парадокс, мистерија, чудновата ствар:

апостоли срећу човека који се (ни мање ни више) вратио из мртвих (дакле Исуса Христа) и нигде га не питају: шта има тамо, како је било бити мртав, шта има после, и слично!!! Ја бих, да сам био тамо, прво то питао, а мислим да би исто урадила и већина људи у сусрету са "бившим мртвацем".

 

Други је ствар вера у живот вечни у Христу - то Христос обећава за оне који Га једу и пију. И то је Ок, верујем!

Али питања као што су: када, како, где, на који начин, и слично остала су без одговора.

Мислим да је то и највише мучило аутора ове теме.

[Бојан Сарачевић]

Не знамо... dance67890

[Јаков.]

За мене лично ово је парадокс, мистерија, чудновата ствар:

апостоли срећу човека који се (ни мање ни више) вратио из мртвих (дакле Исуса Христа) и нигде га не питају: шта има тамо, како је било бити мртав, шта има после, и слично!!! Ја бих, да сам био тамо, прво то питао, а мислим да би исто урадила и већина људи у сусрету са "бившим мртвацем".

 

Има и оно друго.. Није Господ једини који је дошао са оног света а да су га апостоли видели. Чак су и сами апостоли дизали друге из мртвих. Били су и са Господом када је он васкрсавао друге. Али се сведочанстава тих особа не знају, то јест нису у Библији записана. Наравно да за то постоји разлог.

 

Рећи ћу вам једну ствар.. Данас сам након Литургије, када смо у цркви вршили помен на пострадале у бомбардовању 1999. године, имао осећај као никад дотле, да су ти мртви људи ту заиста са нама. Као да сам могао и физички да их видим.

Био сам небројено пута на гробљу, сахрањивао своје миле, ишао на сахране, даће, али никада као данас нисам имао овакав осећај, да га назовем "присуства"

 

Види се да је Велики пост у току, чим сам почео да имам "виђења". Још ми фали да се погордим.

[БоКи шмекер]

možda negde bude spomenut i starac Kleopa ili blažena Teodora

 

Кад већ споменусте митарства и блажену Теодору. Хајде да мало видимо шта свети оци кажу о митарствима пошто видим да их многи овде негирају.

            „Часни суд Божији над душама, по њиховом разлучењу од тела, започиње, по учењу православне цркве, мучењем на местима званим митарства, кроз која се оне успињу од земље у пратњи Анђела, проходе ваздушно пространство, где их зли духови задржавају и показују све грехе које су починили у животу.“

Свети Антоније Велики у књизи

„Догматичко богословље Православне Католичанске Источне Цркве“

(гл. 341, стр. 244 и 245, изд. 7., 1857. г.)

            „Непрестано, свагдашње и свеопште учење о митарствима прихваћено у Цркви, а нарочито међу Учитељима четвртог века, непорециво сведочи да је оно предано њима од Учитеља претходних векова и заснива се на апостолском предању.“

Православно – догматско богословље преосвећеног Макарија,

(том 5., стр. 85, издање 1853. г.)

            „За мучење душа које проходе ваздушно пространство установљени су од тамних власти судови и страже у беспрекорном поретку. По слојевима поднебља, од земље до самог неба, стоје пукови стражара палих духова. Сваки одсек бави се посебним видом греха, и мучи у њему душу када душа доспе у то надлештво. Ваздушне демонске страже и судови називају се у списима Отаца митарствима, а духови који у њима служе – митарима.“

Свети Игњатије Брјанчанинов у књизи

„Слово о смрти“

(стр. 82 и 83, изд. 1994. г)

„Тада су нам потребне многе молитве, многи помоћници, многа добра дела, велико заступање Ангела на путу кроз ваздушно пространство. Ако путујући у страну земљу или страни град тражимо водича: колико су нам тек потребнији путеводитељи и помоћници да нас проводе поред невидљивих старешина и власти које владају тим ваздушним пространствима, што се називају и гоничима и митарима и скупљачима пореза!“

Свети Јован Златоусти

„Да ли ће душа наша прећи узбуркану воду ваздушних духова?“

Свети Јован Лествичник

            „При разлучењу душе наше са телом, стаће пред нас, с једне стране, војска и Силе Небеске, с друге власти таме, старешине ваздушних митарстава, изобличитељи наших дела. Угледавши их, душа ће задрхтати и устрептати; и у тој пометености и ужасу она ће тражити себи заштиту од Анђела Божијих. Но и примљена од Анђела и под њиховим окриљем пролазећи ваздушно пространство и узлазећи на висину, она ће наићи на разна митарства која ће јој препречавати пут њен у Царство, заустављати и задржавати њено стремљење ка Царству. На сваком од ових митарстава тражиће се рачун за посебне грехе... Свака страст, сваки грех имаће своје митаре и истјазатеље. При томе ће бити присутне и Божанске Силе и збор нечистих духова; и док ће Божанске Силе износити врлине душе, дотле ће нечисти дуси изобличавати грехе њене... И ако се душа због побожног и богоугодног живота свог покаже достојна награде, узеће је Анђели и она ће неустрашиво полетети к Царству... Ако се пак, напротив, покаже да је она проводила живот у нераду и неуздржању, онда ће она чути онај страшни глас: „Нека се узме безбожник, нека не види славе Господње!“ (Ис. 26:10); тада ће је оставити Анђели Божији и узеће је страшни демони, и душа, везана неразрешивим узама, строваљује се у тамнице пакла.“

Свети Кирил Александријски

„Помисли, каква је радост душе онога који је предао себе на служење Богу и који врши ту службу! При исходу његовом из овога света, дела његова ће се трудити за њега; Ангели, угледавши га избављеним од власти таме, обрадоваће се због њега. Када душа изађе из тела, њу прате Ангели, а у сусрет јој иду тамне силе, желећи да је задрже, и муче је, не би ли нашли у њој штогод своје. Тада се Ангели не боре против непријатеља, но дела која је душа остварила, ограђују је и чувају од демона, не допуштајући им да јој се приближе. Ако победе њена дела, тада јој Ангели упућују похвалне песме и воде је с радошћу пред лице Божије. У том часу она заборавља све што припада земаљском животу и све муке које је поднела. Брижљиво се постарајмо да за време овог кратког века на сваки начин чинимо добро и да га сачувамо неповређеним од зла, како бисмо успели да се спасемо од руку кнезова таме који нас очекују: они су лукави и немилосрдни. Блажен је онај у коме се неће наћи било шта што њима припада: његова радост, мир, весеље и венац су изнад сваке мере.“

Преподобни Исаија Отшелник

Слово 1.

„Код неосетљивости (окорелости) душе корисно је често читање Божанственог Писма и умилних речи богоносних Отаца, сећање на Страшни суд Божији, на исход душе из тела, о страшним силама које треба да је сретну, уз чије је саучесништво она чинила зло у овом краткотрајном и бедном животу.“

Преподобни Исаија Отшелник

Слово 17.

„Воља Божија нека буде: како благоизволи о мени, тако и нека учини. Но молим Те, Владико мој, Исусе Христе, милостив буди души мојој, да је не пресретне лукавство противних духова, но да је прихвате Ангели Твоји, и проводећи кроз тамна митарства доведу к светлости Твога милосрђа.“

Преподобни Теогност

2. Филип. I, 9. - Главе 60 и 75

„Слушајте како се под небесима налазе реке змија, уста лавова, власти таме, огањ горући што сва бића у смутњу приводи, не знаш ли да ће ови, ако не примиш залога Светога Духа, при исходу твоме из тела зграбити твоју душу и спречити те да се винеш на небеса.“

Преподобни Макарије Велики

Бес. 16, гл. 18.

            „Митарства су нека врста царинарница, на које наилазе душе умрлих људи узлазећи ка Престолу Небеског Судије. На митарствима стоје духови зла и траже од сваке душе царину или откуп за грехе које је починила. Та царина, тај откуп састоји се у добрим делима, супротним њеном греху. Назив: митарства и митари, позајмљен је из историје јеврејске. Код Јевреја митарима су се називала лица, одређена од Римљана за скупљање пореза. При том послу, митари су употребљавали сва могућа средства, само да би што више скупили дажбина. Митари су стајали код нарочитих царинарница, или трошаринских станица, и наплаћивали за преношену робу трошарину. Те трошаринске станице називале су се митнице, митарства. Овај назив хришћански писци су употребили и назвали митарствима она места у ваздуху између Земље и Неба, на којима зли дуси задржавају душе покојника при њиховом узлазу ка Престолу Господњем, истражују њихове грехе, старајући се да их окриве за све могуће грехе, и на тај начин низведу у ад (пакао).“

Објашњење појма митарства

Светог Аве Јустина Ћелијског у књизи

„Житија Светих“

            „Многи, па чак и неки православни теолози изражавају сумње по питању учења о митарствима. Међутим, ко год да је упознат са православним учењем неће моћи да каже да митарства нису нешто реално, неће рећи да то није истинско искуство после смрти. Али, мора се на уму имати следеће: ово искуство не дешава се у нашем грубом материјалном свету – време и простор, мада очигледно постоје, потпуно су различити од наших земаљских представа о времену и простору, земаљски језик немоћан је да опише ову реалност. Онај ко је добро проучио православну литературу сигурно ће знати да разликује духовну реалност у описима оностраног од небитних појединости, које понекад могу бити дане у виду симбола или сликовите представе. Тако рецимо, у ваздуху не постоје никакве видљиве „зграде“ или „царинарнице“ где би се „наплаћивала царина“. Такође, када се помиње свитак или писаћи прибор којим се „бележе греси“ или „вага“ на којој се мере човекове врлине, или „злато“ којим се „отплаћују дугови“ – у свим тим случајевима правилно ћемо поступити ако то схватимо као фигуративне изразе, средства помоћу којих се може дочарати духовна реалност, са којом се тада душа суочава. Било да душа збиља види све ове представе у тим тренуцима (услед дуготрајне навике да духовну реалност сагледава само кроз телесне облике) или је касније у стању да се тог искуства сети само посредством тих слика, или једноставно не може на други начин да изрази своје искуство – све је то, изгледа споредно и неважно за Свете Оце и писце житија Светих који су ова искуства забележили. Оно што је сигурно јесте да постоје испитивања која спроводе демони. Они се појављују у језивом, али људском облику, оптужују новопредстављеног за почињене грехе и буквално покушавају да уграбе танано тело душе, које опет чврсто држе Анђели. А све то догађа се у ваздушном простору изнад нас и видљиво је онима којима су очи отворене за гледање духовне реалности.“

Свети Серафим Роуз

            „Ма колико се паметњаковићима чини апсурдна мисао о митарствима ипак они неће моћи да их избегну.“

Свети Теофан затворник

Свети Оци који укорењују и потврђују учење Цркве о митарствима:

1.       Свети Евстратије (2. век)

2.       Свети Јован Лествичник (5. и 6. век)

3.       Свети Антоније Велики (3. и 4. век)

4.       Свети Макарије Велики (4. век)

5.       Свети Атанасије Велики, патријарх александријски (3. и 4. век)

6.       Свети Јован Златоусти (4. и 5. век)

7.       Свети Великомученик Евстратије (3. и 4. век)

8.       Свети Великомученик Георгије (3. и 4. век)

9.       Свети Нифонт тајновидац, епископ Констанције (3. и 4. век)

10.   Преподобни Симеон јуродиви (6. век)

11.   Блажени Јован Милостиви, патријарх александријски (7. век)

12.   Преподобни Симеон Столпник (7. век)

13.   Преподобни Јован Раитски

14.   Свети Кирило Александријски (5. век)

15.   Преподобни Исаија Отшелник (6. век)

16.   Преподобни Ава Серид (5. и 6. век)

17.   Свети Варсануфије Велики (5. и 6. век)

18.   Преподобни Ава Доротеј

19.   Свети Јован Карпатијски

20.   Свети Исихије, презвитер јерусалимски (4. и 5. век)

21.   Преподобни Теогност (13. и 14. век)

22.   Свети Евагрије

23.   Свети Георгије Затвореник Задонски

24.   Свети Димитрије Ростовски (17. и 18. век)

25.   Свети Игњатије Брјанчанинов (19. век)

26.   Свети Серафим Роуз

27.   Преподобна Теодора Цариградска (9. и 10. век)

28.   Преподобни Василије (9. и 10. век)

29.   Преподобни Теодосије Печерски (11. век)

30.   Свети Марко Трачески (3. , 4. и 5. век)

И многи други...

[Guest - . . .-]

Наравно, слажем се ... али ово је суштина приче, патер Дакле, шта је то заправо, то "што око људско не виде, ухо људско не чу и у срце људско не уђе"? О томе говорим, да нико не зна, да је то тајна над тајнама..

 

Рекох да такав однос према смрти и томе "шта има тамо" видим у јеврејском поимању есхатологије и "царства мртвих" што је за њих било нешто нечисто и страшно. У том контексту могу да, са једне ерминевтичке тачке, закључим да их и није то нешто претерно занимало...  

[Oglo]

А вероватно је намерно то изостављено, јер да је описано како је у рају, вероватно би људи јурили за рајем, а не за Богом, и онда би све изгубило смисао.

 

A možda zbog toga jer su Bog i Raj jedno?