Песнички покушаји форумаша

[Resistance is futile]

Jelica

Moram da ti pišem!
Odlučio sam da te tražim, i lud ću sasvim da budem,
i prihvatiću svaku laž koju mi kaže,
bilo koja druga, jer želim da me laže.

I praviću se kako mi pišeš ti, a ne neke druge,
jer ne želim više da živim bez tebe, sve te godine duge.

S besmislom razumnog života, i svim trudom da ne mislim o tebi,
donio sam samo smrt radosti u sebi.

I zato, makar i lud, al svoju maštu želim da živim,
želim tebe kroz drugu da proživim.

Pišem svakoj koja će na moje pismo da mi uzvrati,
i kojoj neće smetati što ću je tobom zvati.

Možda ima i luda žena, koja za nekim pati,
možda će i ona željeti nekog drugog kroz mene dozivati.

Pa i pijanac u pogrešnom sreću traži,
zašto i mi ludi da ne živimo srećni u laži!?

Neka se na moje ljubavno pismo javi svako,
ko bi se Jelicom zvao i koga sam u srce tako.

Da se riječima volimo i srećni kroz nekog drugog možemo biti,
jer gorčinu bez tebe ne mogu više ni s medom piti.

[Јелина]

Преписка са С.

 

Иначе данас баш размишљам о једном:

како сам успела да изгубим из вида

начин којим се обједињују радост и туга?

 

Нешто су ми учестала клацкања између једног и другог

иако знам да то не ваља,

али су ми просто те промене долазиле негде споља.

 

Изазване емоцијама углавном.

Како сад емоције називам спољашњим?

- стварно јесу, у односу на центар у којем је сама јасност = љубав.

 

Да се вратим - нема клацкања ако је распеће стално у свести,

ту очигледност туге овог света не би требало ичим порицати,

још мање заташкавати.

 

Ако се то са Њим десило, зашто се изненађивати иједном немилошћу

За радост има места - како велику тако и ове мале, овдашње,

које ако не стоје на постољу те основне туге - лажне су и зато се руше.

 

 

[Јелина]

прича Оливере Катарине

 

 

о неприхваћености, усамљености

неуспесима и разочарањима

а лепоте и талента на претек

 

каже како је сад мирније нарави

и не толико искључива

у схватањима и поступцима

 

добар наук за живот без пардона

[Resistance is futile]

O ljubavi

 

Oh, ti tanana dušo, znatiželjni cvijete,

zašto me poželi, zašto na me sletje?

Harfo poezije, talanta bogatune,

što se dade da ti kidam strune?

Hajdučka prostota, drčnost prazne flaše,

lađari što voze jadne duše naše,

tvoju pažnju zgrabiše,  

dušezlatnike ti ukraše.

A ti, ljepoto mila. još vičeš izvini.

Za hladnoću moju ti sebe okrivi.

To mi podstrek dade da te vučem k sebi,

od snishođenja tvoga pomislih da sam ravan tebi.

Kupah se sa tobom da ti uzmem čednost,

al’ praznoličnost moja ne oskvrnu vječnost.

[Срђан Ранђеловић]

Постадох образован

Завршио сам школу за будале,

нисам ни знао да сам је уписао,

сазнах тек кад почеше да ме хвале,

кажу: најбољи ђак врло брзо си постао.

 

Испите све положих без учења,

најјаче оцене само сам добијао,

сада схватам одакле сва та тапшања,

од људи крај којих сам пролазио.

 

Не знам шта са дипломом да радим?
Да је урамим на зиду или да се стидим?

Да л' да правим журку да је прославим?
Не знам, размислићу, морам још да видим.
 

‚‚Диплома је диплома", кажу наши стари,

па можда и посао неки бољи нађем,

распитаћу се како сада стоје ствари,

можда у политици са њом могу да се снађем?

 

[Жедни]

Пут Голготе

Данас на Голготу стижем.
Опремљен крстом,
поносно чекам, своје распеће.
Да кајањем, уздигнем себе из греха смрти
и да вино, спасења,
поносно пијем.
Пуно је људи што са мном стоје.
Крстова наших грехова тамних, замрачи смо Голготу.
Неки се кају,
Неким` је све једно,
неки глуме кајања доброту.
Светлост што сија, вековима славно.
Што слободу нашу истинску даје.
На крсту распет Христост стоји и чека наше покајање.
Гледа нас с љубављу, 
опрашта грехе, 
сија тим сјајем,
оца нам Бога,
даје до знања да пут Голготе,
сваки праведник проћи мора.
С љубављу себе распети храбро,
то је пут Богом дан,
Голгота је истина,
Голгота је љубав,
Голгота је наш једини спас.
Понеси крст,
па Христу ходи,
одвешће те Спаситељ рајској слободи.
Спас је на крсту, 
сија планета,
истина ослобађа, истина света.
Данас на Голготи распињем себе,
опрости Боже, помилуј мене.

 

И још пуно мојих песма! 

Пратите ме.

 

https://www.facebook.com/pages/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD-%D0%9B%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%87%D0%B5-%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%98%D0%B8-%D0%B8-%D0%BC%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1445855159017341

[Срђан Ранђеловић]

Себи сам рекао збогом,

растао се као човек са човеком,

обукао најбоље одело,

закључао врата за собом.

 

Више себи нећу доћи,

да се убеђујем да останем немам воље,

бићу добро, у то нема сумње,

само без себе најбоље ћу проћи.

 

Од себе до себе заметнућу траг

у случају да једном почнем да се тражим,

поставићу замке, подићи зидове,

новом мени онај стари није драг.

[Иван ♪♫]

jao bre kako lepo pišete, ja ovo nisam čitao do sad

[Данче*]

Ја сам оно дете,изгубљено на путу,

што вапи много љубави,

оно дете које,прећути најдубље истине,

да им не би нарушило мир.

 

Оно дете што никад неће,

рећи куд плове његове мисли,

оно које своје трептаје

и осећања чува у себи.

 

Весели кловн,што глуми,

дарујући другима радост и спокој,

не желећи да се открије

јад који је у Души.

 

Оно дете које воли бескрајно,

надајући се да је волети,

исто као и удисати,

да те први и последњи пут удишу.

 

Оно дете што своје очи и сузе,

крије од осталих,

и погледом клизи на доле,

скривајући се и пловећи у сузама,

даље...

[Ненад Р.]

Браво Дани !Песма пуна емоција и осећања.   :good2:

[Жедни]

Шапат тишине

 

Срећан сам јер за срећу
не треба разлог. 
Волим. 
Верујем.
Надам се.
Проткан кроз иглене уши 
смејем се као камила љупко. 
Сунце је то које диригује природи. 
Слушај песму маслачка. 
Птица је та која ти говори
да испод неба њено је све.
Као точак окреће се живот 
и све лелуја на ветру истине.
Природа позира. 
Њене дискретне облине
прекрива шума хиљаду пољубаца, 
на цвету скривених. 
Кап росе, 
плаветнило без облачка
и безброј зелених силуета,
зову да ослушнеш тишину. 
У трави мешају се боје душа,
док извор жубори негде у даљини. 
Велики колико и трн
дивим се спознаји своје величине.
Колико сам само мали. 
Хвала.

[Јелина]

Лако, полако, некако,

свакако, свеједно,

лежерно, безбрижно,

лако, полако, некако...

 

учим се

[Arsenija]

Samozvani stihoklepac

Kod ociju vazda slepac

 

Arsenija ,to je njeno ime

njena pesma nema rime

dovoljno je receno time

ne postuje ni stih,a ni rime.

 

Ona nikad nije pisala pesme

i dobro  zna da se to cuti ne sme

 i sve te njene pesme

to su suza cesme

 

One teku

sve u istu reku

u daleku zemlju neku.

 

Ima jedna tajna

to je reka sjajna.

 

P.s.Do citanja

Zbogom

Dradi  moji...forumasi

Ne gubite vreme,tesko je nase breme...

Posejmo neko seme

Da ne padnemo da teme

kada dune oluja neka

iz te zelje puste

iz daleka.

[Јелина]

У реду

 

у реду за причешће, једна иза друге

старице са истим шеширићима

- слатке су, помислих

 

онда запазих на некима

исте пругице на мајицама

па погледах даље низ ред

 

и ухватих то

у целим бићима њиховим

на Кога највише личе

[SlobodanB]

za jednu specijalnu osobu koja mi je u srcu 

 

 

Poslednja kap vode na dlanu,

na svetu zadnje zrno soli. 

U oku suza, samo ti u snu.

za nasu vecnu ljubav, Boga molim.

 

Dani dugi kao godina,

u vazduhu samo miris tvoj.

Srce kuca ritmom imena,

Marija, ceo swet si moj. 

 

Jos koliko dana da prodje,

sa ovom tezinom iscekivanja.

Koliko dok mi sreca dodje,

i ispuni moja mastanja.

 

Razmisljajuci o zivotu,

osecaju, i toplini sto mi dade.

Donela si mi, dusi srecu,

recima nase ljubavi prave.

 

Taj dan uskoro mora doci, 

ti i crveni busic iz daleka.

Da mi kazes, glasom tvojim neznim:

"Od sada pa zauvek, ja sam samo tvoja"