Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

[Postomolitvom]

Pomaže Bog, 

Da li poslušati roditelja kada traži da mu kupimo cigarete?
sa jedne strane poslušnost sa druge strane svijest o cigaretama kao takvima... kako se postaviti?

[Архимандрит Сава Јањић]

On 6/20/2017 at 21:30, Tavita рече

Помаже Бог, оче Саво!

У последња два дана копка ме питање: да ли је православно не жељети бити преварен? Налазим се у ситуацији гдје крајње сумњива и потпуно непозната ми особа тражи позајмицу. Христос је рекао ако нам траже кошуљу, да подамо и хаљину.

Унапријед се извињавам ако је питање излишно и захваљујем на одговору!

Свако Вам добро од Господа!

Бог вам помогао,

Наравно никоме није пријатно када нас неко превари, али када је у питању помоћ другима, посебно онима за које знамо да су сиромашни и у невољи, добро је да помогнемо. Помажући другима ми заправо изражавамо љубав према Господу и његовим заповестима. Немогуће је свима дати онолико колико траже, али када је човек у могућности нека барем да понешто од оног што траже, љубави ради. Заповести Господње да окренемо други образ када нас грде, или ова о милостињи, да када нам траже кошуљу да подамо и хаљину мора да се врше по духовном расуђивању. Лично смо сваки од нас позвани да заповести Божије испуњавамо по мери наше вере и љубави, али када живимо у заједници, нпр. породици, није добро да својом милостињом наносимо штету онима који са нама живе и од нас зависе. У том случају, ако су наша породица, народ у опасности логично је и благословено да их бранимо. Ако смо лично, сами ми угрожени, увек можемо да изаберемо да окренемо други образ, али када су други у питању не смемо заборавити да нема веће заповести од оне да положимо живот за ближњег свога. Велика помоћ јесте да се за ближњега и молимо ако нисмо у могућности да му материјално помогнемо. Најважније је да у сваком човеку без расуђивања гледамо лик Божији.

[Архимандрит Сава Јањић]

On 6/21/2017 at 20:08, prave vrijednosti рече

Хвала оче Саво од срца !

На основу приложеног цитата, желим да вас питам дали знате можда како су уопште Јеврејски тумачи овај дио и тумачили.

-"Да начинимо човека по свом обличју, као што смо ми"..

Шта је за њих то значило ? Ако је је реч о сабору Бога Творца и небеских сила (како су то они инаће тумачили),по чијем обличју онда да се "начини" човјек (јер имамо и Господа и Анђеле) и какво је то  обличје за њихив појам ?

Од Господа Христа свако добро !

Јудаизам не прихвата да је Бог постао човек и да се стварање човека по лику (икони) и обличју (подобију) Божијем превасходно односи на Христа Богочовека. Човек је по хришћанском учењу створен да би постао у Христу бог по благодати, да би се обожио.

Јеврејима је овај концепт стран у онтолошком смислу и једино постоји уподобљавање Богу врлинама, мудрошћу и праведношћу. По рабинском учењу ово се не односи само на стваралачке способности Бога, већ подразумева и одговорност како се односимо према другима, тј. да ли видимо Бога у њима, да ли преопознајемо да су сви људи створени по његовом лику (бетсалем Елохим). Ово тумачење је посебно разрађивано у мистичкој традицији јудаизма и односи се на подражавање Бога у љубави, великодушности духоа и пуном прихватању и себе и других као Божијих створења.

Док се јеврејско разумевање овог концепта исцрпљује искључиво у границама етике, хришћанско разумевање је утемељено онтолошки. Наш циљ није само да се уподобимо Богу, већ да се сјединимо са нетварним божанским енергијама, да се охристовимо и постанемо сви Богочовек Христос у Цркви која је радионица спасења у којој се сва твар преводи у вечност.

 

[Tavita]

пре 4 минута, Архимандрит Сава Јањић рече

Најважније је да у сваком човеку без расуђивања гледамо лик Божији.

Предиван одговор. Много Вам хвала.

Како би рекли Свети Оци: ”Ево брата мога, ево Бога мога.” То и јесте Љубав. Врховни дар и мајка свих врлина.

Управо погледах ову кратку поруку предивног старца Јосифа Ватопедског: 

Мислено и молитвено покривање гријехова наше браће је такође милосрђе. Како ми се барем чини... Врста пројављивања љубави.

Опростите што се надовезах и проширих тему.
 

Господ Вам добрим вратио за сав труд који улажете да нам овде духовно помогнете.

[Архимандрит Сава Јањић]

On 6/21/2017 at 20:21, snebivljivi maslacak рече

Pomaze Bog oce. 

Oce Savo, postavila sam vam jednom pitanje o pomenu na liturgiji za samoubice. Meni je zao sto sad ne znam kako da nadjem taj vas odgovor. Uglavnom ja sam vas shvatila da mi ne treba da sudimo i da se moze davati pomen. Od nedavno sam pocela povremeno da idem na svakodnevnu liturgiju, pa sam nekoliko puta dala ime ujaka koji se ubio. Jedan sam pomen dala, nisam 40. Onda sam pitala sestru koja uzima ta imena i prodaje svijece moze li to i rekla mi je da ne moze. Jutros sam pitala svestenika, on je rekao moze ako je izvrseno opelo. Ako nije opelo moze naknadno da se izvrsi. Pa se onda moze davati ime. Mozete li mi objasniti da li postoji jedan stav ili ljudi u Crkvi mogu razlicito da misle i cine po ovom pitanju? 

I jos, sto me je podstaklo da to i pitam, cula sam jednog covjeka kako prica da svestenici osjecaju, da kazem, negativnu energiju kad se mole za nekog da kazem necasnog. A narocitu im stetu pravimo ako damo ime samoubice, taj covjek, mirjanin, kaze da to nikako ne bi smjeli da cinimo. Ja sam oce misljenja da svestenike stiti blagodat Bozja, kao na ispovijesti. To je tajna svestenstva, otkud znam. Nije to njihova licna molitva. To ja mislim, ne znam je li tacno. Eto ako bi rekli nesto o tome.

У овим питањима се увек треба саветовати са надлежним парохијским свештеником. Сваки случај самоубиства је посебан и коначно, Епископ је тај који расуђује да ли се опело може извршити или не. Честа је пракса да особе које су биле психички болесне и које имају лекарски досије о тој болести могу да се сахране уз опело и њих Црква помиње у својим молитвама. Уколико је реч о самоубиству као изразу свесне негације живота, философског убеђења, посебно код особа које нису живеле хришћански, иако су формално крштене, ситуација је много комплилкованија и опело се већином избегава, а самим тим и помињање на литургијама. У личним молитвама увек се можемо молити за све и то нико не брани. 

[Архимандрит Сава Јањић]

On 6/22/2017 at 1:09, Maksim Cerovic рече

Postovani, ja sam nov, pa malo vise pitam, oprostite na tome, pitao bih jos i ovo. Da li ce ljudi u paklu moci da se pokaju? I kada pricamo o slobodi izbora, ja je nigde ne vidim, ne osecam da sam slobodan i da mogu nesto da izaberem. Ne zelim ovakvu porodicu, nisam zeleo da se rodim, jednostavno ne zelim ovakav zivot, a moram da ga zivim. Jednostavno ne mogu da blagodarim Bogu na svemu, jer je moj teret postao preveliki i psihicki je neizdrzivo. 

Човек није апсолутно слободно биће. Ми не можемо да изаберемо када ћемо се и где родити, колико ћемо живети. Наша Богом дана слобода постоји једино како се односимо према ономе што нам је дато, да ли ћемо оно са чим се суочавамо примити са трпљењем и благодарношћу или са нетрпељивошћу и роптањем. Веома је важно да знате да мисли које вас испуњавају нису део ваше личности. Као људи по слабости поистовећујемо се са нашим помислима и осећањима и заправо сами понајвише утичемо на стање у коме се налазимо. Наше пало "ја" тумачи свет у коме живимо искључиво на основу тих мисли које, с друге стране опет хране наше самољубље које се изражава неретко као самосажаљење или самопрезир. Дакле, прво што је најважније јесте да заиста поверујете да ове мисли нисте ви и да нађете духовног руководитеља који ће вам помоћи како да промените свој живот, како да промените свој начин размишљања и о себи и о другима. Промена начина мишљења, функционисања нашег ума назива се МЕТАНОЈА (μετάνοια) преумљење или како се код нас преводи ПОКАЈАЊЕ. Покајање, дакле, није само кајање због неких грешака које смо урадили и ако га тако разумемо потпуно ћемо изгубити прави смисао преумљења. Преумљење је једна радикална промена комплетног начина размишљања, одбацивање мисли и смиривање ума кроз молитву, хришћанске врлине и активни светотајински живот. С временом наш ум ће почети да оздрављује и многи људи који су прошли тај пут сведоци су како и најтеже ситуације у којима живе више уопште нису тако тешке и неиздржљиве и како човек када оздрави умом све гледа на другачији начин и налази снаге да благодари Богу на свему.

Оздрављење ума подразумева и оздрављење воље која је такође оболела јер је паралисана нашим мрачним мислима и емоцијама (тј. реакцијама тела на наше мисли). Човек који прихвата мрачне мисли и поистовети се са њима производи погрешне емоције, осећања, које још више распирују деловање страсти. Све се то одражава и на здравље тела и цео човек, и душом и телом тоне у мрак и очајање. Заправо проблеми које осећамо не долазе из околности у којима живимо, колико год нам то изгледало нелогично, већ из нашег реаговања према тим околностима. Ако се трудимо да све оно што нам долази прихватамо као израз љубави Божије иако не можемо све да разумемо, видећемо да и у најтежим моментима можемо да сачувамо мир. С друге стране постоје људи који живе у материјаном богатству и здрављу тела, али стално су у немиру што понајбоље потврђује да унутрашњи мир срца долази изнутра, а не споља. 

Сетимо се еванђелских речи: "Свјетиљка тијелу је око. Ако, дакле, око твоје буде здраво, све ће тијело твоје свијетло бити. Ако ли око твоје кварно буде, све ће тијело твоје тамно бити. Ако је, дакле, свјетлост која је у теби тама, колика је тек тама!" (Мт 6. 22-23)

Важно је да се још за време овога живота покајемо тј. преумимо и да се оспособимо да видимо љубав и доброту Божију око нас. Онда ће и на Суду сусрет са Господом бити радост. У противном, ако човек из овога живота изађе у духовном мраку неће бити могућности да се промени после телесне смрти и љубав и благодат Божију доживљаваће као огањ који пали. Али опет и увек треба имати наде у Бога јер нас Он љуби више од нас самих и жели наше спасење и вечни живот.

Зато треба бити оптимиста јер Господ је увек поред нас и када мислимо да је далеко. Царство небеско је у срцима нашим, само је важно да нашим трудом уз који увек иде и Божија благодат одагнамо мрачне облаке који заклањају светлост. Сетите се само када је време облачно и пада киша, сунце се не види, али знамо да оно сија изнад облака и свесни смо да ће оно опет засијати и да ће се облаци разићи. Тако и у овоме животу, у свакој ситуацији треба да покушамо да видимо оно што је добро, а ако га и не видимо да верујемо да Бог зна зашто је све оно што нас сналази добро за нас јер нама је и "коса на глави избројана".

"Не продају ли се два врапца за један новчић? Па ни један од њих не падне на земљу без Оца вашега. А вама је и коса на глави сва избројана. Не бојте се, дакле; ви сте бољи од много врабаца" (Мт. 10. 29-31)

[Архимандрит Сава Јањић]

On 6/23/2017 at 20:28, Sasa Vojvoda рече

Помаже Бог.

Мене занима да ли је могуће да се демон ријечима обрати човјеку преко неког човјека? Ради се о томе да ми се човјек у пролазу окренуо и рекао ријечи које наводе на гријех и отишао даље, никад тог човјека нисам видио раније.

Могуће је јер поједини људи који се препусте својим страстима и животу у греху могу да постану оруђе демона. Али, важно је да тај њихов пад не поистовећујемо са самим људима. Човек који је у таквом стању је дубоко оболео духовно и треба се за њега молити, а речи које нам долазе од њега и уносе немир и неспокојство треба одбацивати и игнорисати. Ако обраћате пажњу и реагујете на те речи као да су оне дошле од тог човека већ сте ушли у мрежу демонског искушења. Ум треба стално чувати од помисли које уносе немир и пуштати их да пролазе. Св. Старац Пајсије Светогорац нас учи: "Помисли су као авиони који лете ваздухом. Ако их игноришете неће бити проблема. Али ако обратите пажњу на њих ви отварате аеродром у вашој глави и дозвољавате им да слете на њега".

["Tamo daleko"]

пре 44 минута, Архимандрит Сава Јањић рече

Човек није апсолутно слободно биће. Ми не можемо да изаберемо када ћемо се и где родити, колико ћемо живети

O. Savo, mozete li jos malo razjasniti ove prve misli u odgovoru? Da li treba stavljati akcenat na aspect slobode u vidu dobrovoljnog izbora Ili se radi o odgovornoj, zrtvenoj slobodi/ljubavi.? Mnogi sveti Oci su govorili o slobodi najcesce kao daru , a ne kao neko pravno stanoviste, pravo na slobodu (premda to nije sporno); imam utisak da danasnji hriscani nisu bas pouceni na temu pojma slobode, pogresno je shvatajuci. Mislim da ima I bogoslovsko objasnjenje koje ne podrzava ovo sto sam izdvojila iz Vaseg pisma. Drugim recima, da li je potrebno na neki nacin objasniti da slobodna volja kod coveka nije svemoguca, ona je dar Ocev koji zeli da nasa (darovana) sloboda bude ispunjena htednoscu coveka za zajednicom sa Bogom. Oprostite ako sam nejasna, a trazim od Vas dodatno objasnjenje....

[Maksim Cerovic]

A da li ce ljudi u paklu moci da se pokaju? 

[Iulianus]

Poštovani gospodine Janjiću, oprostite što ovako upadam, ali hoću da Vam se zahvalim na odgovoru upućenom @Maksimu Cerovicu s kojim ste pomogli i meni da razrešim neke dileme, posebno u vezi promene načina razmišlanja odnosno preumljenja.

Dakle, iskreno i od srca Vam se zahvaljujem ujedno Vam svako dobro želeći!

[Хајдук]

Помаже Бог Оче Саво,

једно питање у вези послушања и причешћа. Знамо да све што се тиче причешћа је наравно у рукама владике, значи ако он каже да не може ван поста или да може онда је тако за све у целој епархији или би барем тако требало да буде. Међутим, имамо случајеве, на пример у Бгд, да у једној Цркви причешћује се цела Црква сваке Литургије, а у друго не уколико није вишедневни пост. Такође, што је мање битно, је негде обавезно исповедање, а негде не. Да ли је у реду да онда неко не иде у Цркву која му припада географски, тј бира и расуђује да тако кажемо, на своју руку?

Пре неки дан сам послушао поучно предавање Владике бачког Иринеја о Св. Тајнама Цркве у коме он измећу осталог говори о важности саборног расуђивања и послушности. Дакле, с те неке стране је јасно да треба са смирењем ићи у Цркву која ти је најближа па како други тако и ти, али с друге стране имамо да иста правила не важе за целу епархију. Наравно ово хаотично стање је последица разноразних историјских околности и ствари се слава Богу крећу правцу да се сви редовно причешћују, али шта радити у овој тренутној ситуацији?

 

Свако добро у Васкрслом Господу Вам желим.

 

 

[Архимандрит Сава Јањић]

On 6/24/2017 at 16:12, Maksim Cerovic рече

Oce Savo, moj pop mi je rekao, posto ne zelim brak, da moram da bzdem u dozivotnom celibatu ako sam hriscanin ili on nece da me ispoveda vise.  Da li je to po vama normalno? 

Сигуран сам да ниједан свештеник не би одбио да исповеди онога који тражи исповест кајући се за своје грехове. Радије бих закључио да је свештеник хтео да вас подучи да човек треба да живи у заједници, да буде одговоран за друге и да им служи у љубави. Најчешће се то односи на брак тј. породични живот или монаштво, за које човек треба да осећа посебан позив. Наравно, има хришћана који нису ни ожењени, нити осећају позив за манастирски живот али на разне друге начине служе у Цркви другима живећи активним евхаристијским животом. Њима Црква препоручује да чувају целомудреност тј. да не греше јер животом у телесном греху човек себе онеспособљава за живот у Цркви и заједницу са Христом и самим тим за вечни живот. Када човек грех прихвати као свој природан начин живота он се у потпуности претвори у егоцентрично биће које види и тражи само сопствене интересе и уживања и не може да се нормално оствари као духовно здрава личност. Такође треба имати у виду да исповест није разговор са свештеником, већ искрено исповедање својих сагрешења са чврстом намером да променимо свој живот. 

[Архимандрит Сава Јањић]

On 6/26/2017 at 23:27, Postomolitvom рече

Pomaže Bog, 

Da li poslušati roditelja kada traži da mu kupimo cigarete?
sa jedne strane poslušnost sa druge strane svijest o cigaretama kao takvima... kako se postaviti?

Цигарете су порок и штете не само телесном већ и душевном здрављу јер изазивају зависност и раслабљују човекову вољу. Ономе који пуши треба помоћи да се полако ослободи од тог порока, али не треба бити груб и неосетљив. Све што је Бог створио, па и дуван, није створено за зло, већ је проблем у начину употребе. Тако је и са алкохолом, који се може узимати умерено. Међутим, када било шта користимо на такав начин да ствара физичку и душевну зависност и представља лажни излаз за наше проблеме, упадамо у још веће тешкоће. Не бих рекао да је грех купити родитељима цигарете, али би требало да их посаветујете да се полако почну ослобађати од те зависности. Притом, увек имајмо у виду да ако хоћемо да исправимо друге треба прво да исправимо себе и да задобијемо што је могуће више мира у свом срцу. Шта год покушавамо да учинимо уз гнев и нетрпељивост, постижемо супротан резултат.

[Леон Професионалац]

пре 1 сат, Архимандрит Сава Јањић рече

увек имајмо у виду да ако хоћемо да исправимо друге треба прво да исправимо себе и да задобијемо што је могуће више мира у свом срцу. Шта год покушавамо да учинимо уз гнев и нетрпељивост, постижемо супротан резултат.

Иста ствар се постиже ако било шта покушамо на силу, без љубави, да урадимо.

Ово што сам цитирао треба сваког дана понављати уз молитву док се у пракси не усвоји.

[Hristina888]

Postovani oce Savo,

neizmjerno sam vam zahvalna sto ste odgovorili na moje pitanje.Odgovor je tako smislen,razuman i vrlo jasan.Hvala Vam puno sto nam pomazete u nasim dilemama i nedoumicama.Duhovni zivot je kompleksan i osjetljiv te zahtijeva stalnu paznju i budnost.Zato bih vam postavila jos jedno pitanje.Zainteresovna sam za jednog mladica ali velika pepreka za mene je sto on nije crkven.Ja sam tek krocila na stazu ispunjavanja zapovijesti (koliko sam uspjesna u tome ne znam) i od kada sam posla tim putem nisam mogla da zamislim vezu ili brak sa nekim ko nije crkven.I sada mi se pojavila ovakva vrsta da kazem iskusenja gdje sam u toj dilemi.Mladic je pravoslavan po imenu i cini mi se da ne odrice postojanje Boga,ali opet sve to je nedovoljno da bismo se mogli slagati.Jer smatram da se grdno prevario onaj ko misli da ce ikoga promijeniti.Bice volja Bozja i po ovom pitanju ali me samo zanima neko vase misljenje.Koliko je dobro da budu zajedno crkvena zena i necrkveni covjek ili obrnuto.Hvala Vam unaprijed i prastajte.