Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

[Goran123]

Pomaze Bog, oče Savo, imam par pitanja za Vas, pa ako ste u mogucnosti da mi odgovorite:

Ja vec duze vrijeme ne osjecam blagodat Svetoga Duha, ni u crkvi ni u licnim molitvama, ne osjecam vec 2-3 godine, samo ponekad u crkvi osjetim utjehu al u zadnje vrijeme ni u crkvi. Pored toga imam velik strah da se pricestim, i pred pricesce me hvata kao neka vrsta panike, i plasim se, plasim se da ce mi biti na osudu, zbog toga cesto ostanem bez Pricesca, odem u crkvu, prije toga sam postio, al se ne pricestim, zadnji put sam se pricestio cini mi se na Vaskrs, i poslije toga nisam, a postio sam i Petrovski post al' se nisam pricestio. Medjutim, i poslije pricesca (na Vaskrs) nisam osjecao Blagodat, i jos je ne osjecam, ni na Liturgiji cak, nimalo, a uz to pjevam u crkvi, i to mi pocinje biti teret, pa sta vi mislite, postim Velikogospojinski post, i nisam se jos pricestio, sta vi mislite, da li bilo korisno da se pricestim? 

Unaprijed hvala, i oprostite 

I oprostite, imam jos jedno pitanje, citajuci nesto o Svetom pricescu naisao sam na nesto sto mi je stvorilo nedoumicu i sumnju:

U Jevanđelju po Jovanu Hristos govori da Ga dodirnu njegovi ucenici, da se uvjere da on nije duh , jer duh nema tela i kostiju, a kako je onda Gospod prolazio kroz zatvorena vrata?- Je li Gospod imao posebno tijelo poslije Vaskrsenja, kakva cemo mi imati o Vaskrsenju mrtvih?

 

Oprostite oce i hvala Vam 

 

 

[Архимандрит Сава Јањић]

18 hours ago, Milan Ivanovic рече

Postovanje oce Savo, kako biste vi savetovali nekoga da prestane da se bavi gledanjem u sunce? Da li je to opasno na duhovnom planu i zasto, jer poznato je da moze ostetiti vid pored ostalog?

Svako dobro!

Гледање у сунце ради јачања енергетских потенцијала је научно доказана заблуда. Не само да штети здрављу (соларна ретинопатија, катаракт или слепило), већ и духовно наноси штету као и разне друге врсте медитација којима људи покушавају да задобију одређене физичке или духовне способности мимо Бога. Бог је све премудро створио и сунчева светлост игра веома важну улогу у одржавању биолошког живота на земљи. Важно је да духовно созерцавамо "сунце правде" Христа, а не да гледамо у звезде. Светитељи Православне Цркве смиривали су трезвењем и молитвом свој ум да би угледали духовну и нетварну светлост Божију.

[Дијана.]

Oce Savo, molim Vas, kad nadjete vremena, za odgovor za nedoumicu po ovom pitanju   https://pouke.org/forum/topic/44061-други-брак-удовице-удовци-разведени/?do=findComment&comment=1490257

Dakle, Crkva je dopustila drugi brak i udovcima, i razvedenima (ukoliko nisu oglaseni krivim za raspad braka). Koliko je drugi brak u skladu sa hriscanskom etikom i sa nasim naporima u postizanju savrsenstva i Carstva? Posebno u perspektivi razvoda, jer udovistvo je pojava van ljudske volje, a razvod je direktan proizvod ljudske grehovnosti i slabosti. Da li za spasenje primat ima cistota (djevstvenost) ili zajednica, ljubav, i mogu li se uopste suprotstavljati?

Naravno govorimo o hriscanima i njihovim traganjem za Hristom i spasenjem, bilo sami bilo u braku (drugom, dakle).

 

[Milan Ivanovic]

Postovani oce Savo ne znam koliko je ovo pitanje primereno, al me zanima zbog cega neki ljudi teze nalaze patnera za brak? Kako da znamo da nam neku osobu salje Gospod, jer ako Mu se molimo iskreno i trudimo da se menjamo na bolje logicno je da ocekujemo da nam je nekog upravo On poslao. Znam osobu koja je uvek sama i uprkos molitvama ne uspeva da nadje odgovarajucu osobu za brak i to vec dugo traje. Hvala vam na prethodnom odgovoru, bilo je kratko i jasno.

Svako dobro!

[Milan Ivanovic]

I imam jos jedno pitanje ako dozvolite. Kad se covek zavetuje i otvori mu se put, a on ne ucini sto je do njega nego to odlozi da li zavet  ipak treba da se ispuni i da li je greh na njemu ukoliko krene nekim drugim putem, drugim recima kada zavet vise ne vazi?

[Goran123]

Jos bih dodao nesto na ovo gore, mozda sam pohulio na Duha Svetoga, pa mi se zbog toga sve to dogadja, mozda zbog toga ne osjecam blagodat, pisao sam Vam vec na ovu temu, ako covjek prezre blagodat, razocara se u Boga i u vjeru, i pohuli na sve to, na osjecaj prisustva Duha Svetoga, moze li mu biti oprosteno?

[RYLAH]

@Milan Ivanovic, а и остали:

Молим за мало стрпљења. Отац Сава је игуман једног од најважнијих и највећих манастира у СПЦ, који је поред тога у врло деликатној безбедносној ситуацији, и има пуно обавеза. Овде дође кад год има времена, и редом одговори на сва питања која су му постављена, и то врло темљено.

Значи, само мало стрпљења, биће ти одговорено, нема потребе да нављаујеш или питање постављаш више пута, али уважи да о. Сава нема времена да буде по цео дан, или да буде свакога дана, на Форуму.

[Milan Ivanovic]

Hvala za informaciju! Primetio sam da odgovori vrlo temeljno. Svako dobro!

[Milan Ivanovic]

Hvala na "brzom odgovoru" ! Meni je ovo cekanje neozbiljno. Ako su pitanja bila glupa trebalo je da kazete da ne cekam ovoliko.

[Дејан]

16 minutes ago, Milan Ivanovic рече

Hvala na "brzom odgovoru" ! Meni je ovo cekanje neozbiljno. Ako su pitanja bila glupa trebalo je da kazete da ne cekam ovoliko.

Nema glupih pitanja, glupo je kada nemaš strpljenja

[Milan Ivanovic]

 To mi je jaca strana!

 

[Дијана.]

19 minutes ago, Milan Ivanovic рече

Hvala na "brzom odgovoru" ! Meni je ovo cekanje neozbiljno. Ako su pitanja bila glupa trebalo je da kazete da ne cekam ovoliko.

Milane, tebi je zadnjem odgovorio otac Sava. Upravo sam se sjetila da sam i ja postavila jedno važno pitanje o kome imamo veliku forumsku temu, a još mi nije odgovorio. Otac Sava se jednostavno ovde nije pojavljivao od 23.avgusta, on ima svoje obaveze i dođe kad može, i vrlo je savjestan i prilježan u odgovaranju. Kad dođe neće te zaobići. Mi ništa ne procjenjujemo pitanja, samo pazimo da niko ne vrijeđa o.Savu ili crkvu, a zaista treba da budemo zahvalni ocu Savi na posvećenom vremenu i energiji ovde. 

[Архимандрит Сава Јањић]

On 8/23/2016 at 15:23, Дијана. рече

Oce Savo, molim Vas, kad nadjete vremena, za odgovor za nedoumicu po ovom pitanju   https://pouke.org/forum/topic/44061-други-брак-удовице-удовци-разведени/?do=findComment&comment=1490257

Dakle, Crkva je dopustila drugi brak i udovcima, i razvedenima (ukoliko nisu oglaseni krivim za raspad braka). Koliko je drugi brak u skladu sa hriscanskom etikom i sa nasim naporima u postizanju savrsenstva i Carstva? Posebno u perspektivi razvoda, jer udovistvo je pojava van ljudske volje, a razvod je direktan proizvod ljudske grehovnosti i slabosti. Da li za spasenje primat ima cistota (djevstvenost) ili zajednica, ljubav, i mogu li se uopste suprotstavljati?

Naravno govorimo o hriscanima i njihovim traganjem za Hristom i spasenjem, bilo sami bilo u braku (drugom, dakle).

 

У Цркви се од најранијих времена и на основу еванђелских речи Господњих наглажава значај једног брака (Мт 5.31-32) и супружници би требало да све учине како би га сачували. Могућност другог брака је у домену црквене икономије тј. снисхођења и зато је другобрачни обред покајни обред. Епископ по расуђивању може допустити други брак, пре свега у случају удових супружника или оних који су остали сами не својом кривицом. Црква увек упућује на посебну вредност живота у девствености, али за оне који нису у стању да живе таквим животом постоји могућност снисхођења, како се не би живело у греху. Нажалост, данас живимо у времену када се црквени бракови закључују без довољне свести и одговорности супружника, па исто тако без одговорности и разводе, што нимало није добро и последица је опште секуларизације хришћанског живота. Брак, као и монашки жиовот, за хришћане би требало да буде нешто много више од емоција.

Из целог контекста црквене традиције видимо да су хришћани од најранијих времена живели у свести есхатолошког очекивања Царства Божијег које већ овде и сада почиње крштењем, у коме неће бити ни мушког ни женског, ни Грка ни Јеврејина, већ само Христос (Гал 3,27-28). Брак између човека и жене има свој смисао само у контексту тајне Христа и Цркве (уп. Еф 5.22-32) и другачијег је контекста од јеврејског схватања брака који представља највећу вредност јер је јудаизму страна хришћанска димензија есхатологије у којој човек треба да надиђе себе као биолошко биће и пуноћу свога постојања изгради заједници са Богом у Христу Исусу. То је веома важна разлика. Хришћански брак, дакле, има смисла само уколико је у функцији овог вишег циља у коме супружници и њихова деца  духовно узрастају тако да у Христу постају браћа и сестре. У противном, брак се своди само на биолошку заједницу и не може да надиђе границе трагедије смрти. 

[Архимандрит Сава Јањић]

On 8/25/2016 at 19:54, Milan Ivanovic рече

I imam jos jedno pitanje ako dozvolite. Kad se covek zavetuje i otvori mu se put, a on ne ucini sto je do njega nego to odlozi da li zavet  ipak treba da se ispuni i da li je greh na njemu ukoliko krene nekim drugim putem, drugim recima kada zavet vise ne vazi?

Брате Милане, свако искрено питање је у реду, али на нека питања није једноставно дати одговор. Дакле, што се тиче вашег првог питања о налажењу праве особе за брак, једноставно, не знам како да вам одговорим. Ја сам монах и немам тог искуства и требало би да разговарате са својим пријатељима који су у браку или са свештеником у кога имате поверења. Важно је да знате да одлука о томе може бити само ваша и да ће много тога у вашем животу зависити највише од вас самих. 

Ово питње о заветовању јако је уопштено па се на оваква питања не могу давати инстант-одогори. Свештеник да би вас правилно посаветовао мора да вас познаје и требало би да му се поверите у непосредном разговору или исповести. Сложићете се да на овом форуму није могуће давати личне савете "на даљину".

[Архимандрит Сава Јањић]

On 8/22/2016 at 23:38, Goran123 рече

Pomaze Bog, oče Savo, imam par pitanja za Vas, pa ako ste u mogucnosti da mi odgovorite:

Ja vec duze vrijeme ne osjecam blagodat Svetoga Duha, ni u crkvi ni u licnim molitvama, ne osjecam vec 2-3 godine, samo ponekad u crkvi osjetim utjehu al u zadnje vrijeme ni u crkvi. Pored toga imam velik strah da se pricestim, i pred pricesce me hvata kao neka vrsta panike, i plasim se, plasim se da ce mi biti na osudu, zbog toga cesto ostanem bez Pricesca, odem u crkvu, prije toga sam postio, al se ne pricestim, zadnji put sam se pricestio cini mi se na Vaskrs, i poslije toga nisam, a postio sam i Petrovski post al' se nisam pricestio. Medjutim, i poslije pricesca (na Vaskrs) nisam osjecao Blagodat, i jos je ne osjecam, ni na Liturgiji cak, nimalo, a uz to pjevam u crkvi, i to mi pocinje biti teret, pa sta vi mislite, postim Velikogospojinski post, i nisam se jos pricestio, sta vi mislite, da li bilo korisno da se pricestim? 

Unaprijed hvala, i oprostite 

I oprostite, imam jos jedno pitanje, citajuci nesto o Svetom pricescu naisao sam na nesto sto mi je stvorilo nedoumicu i sumnju:

U Jevanđelju po Jovanu Hristos govori da Ga dodirnu njegovi ucenici, da se uvjere da on nije duh , jer duh nema tela i kostiju, a kako je onda Gospod prolazio kroz zatvorena vrata?- Je li Gospod imao posebno tijelo poslije Vaskrsenja, kakva cemo mi imati o Vaskrsenju mrtvih?

Oprostite oce i hvala Vam 

Бог вам помогао,

У духовном животу веома је важно да не поистовећујемо доживљај благодати Божије са нашим осећањима. Благодат није производ нашег унутрашњег стања већ присуство Духа Светога, који се пројављује од свакога у складу са његовим духовним узрастом. Зато не треба обраћати пажњу на осећања и важно је да се трудимо у сабраној молитви и савесном и сабраном начину живота држећи се заповести Господњих. Када човек полако почне да смирује свој ум, избегавајући стални дијалог са својим мислима, умна борба се полако стишава и сазрева свест да је све око нас много једноставније него што нам се чини. Заправо, духовни живот је повратак у нормално функционисање нашег ума и срца. Треба да будемо као деца, али да не детињимо умом (уп. 1 Кор 1.20). Мисли које нас узнемиравају, уносе неспокој, подстичу машту и размишљање у коме у уму наступа бура помисли не воде нас у тиху луку. Свети Дух долази у тишини и смирењу. Зато се трудите у сабраној молитви (сабраном читању молитава из молитвеника или у смиреном понављању Исусове молитве) и препустите Богу све остало. Што се тиче причешћа, важно је да редовно учествујете у евхаристијском животу Цркве, са покајањем и уз савет свога свештеника. Није добро да се по својој вољи и расуђивању удаљујемо од чаше Господње.

Мислим да у овим речима горе можете наћи и одговор на ваше друго питање од 27. августа.

Када се Господ након васкрсења јавио својим ученицима, јавио им се у "другом образу" тј. другом облику али у телу. Телесност коју је Господ имао пред Апостолима када је пролазио кроз затворена врата је другачија него наша. У Еванђељу по Луки 24.35-48 видимо да Господ показује своју телесност пред ученицима тако што допушта да га дотакну и тако што тражи храну. Васкрслом Христу више није била потребна храна јер је он обновио људску природу васкрсењем и над њим смрт и страсти, а самим и тим наше телесне потребе нису имале власт. Ипак, он тражи храну да би показао да није привиђење. Тако ће и људска тела након васкрсења добити нову телесност, нови облик постојања који ће бити по много чему другачији него што је овај садашњи наш живот у телу.