Праштање – ментално и физичко здравље

[Mironosica]

  On 23. 8. 2014. at 17:29, NinaD рече

Šta kada ti smogneš snage i oprostiš preljubu, a preljubnik posle niza godina opet počini preljubu i u njoj istrajava, a ti spreman opet da oprostiš, ali on napusti porodicu i baš mu se fućka za tvoj oprost. Kako sad oprostoti rasturenu porodicu, odsustvo makar i tračka kajanja, potpuno nemarenje za tvoja i osećanja vaše dece. Prođe povređenost i sve to zaceli, ali kako može da bude sve u redu. Ako je sve u redu, onda ni nema greha jer sve vreme izleči i niko više nije kriv. Sad bi trebali kao biti u dobrim odnosima, ali na čiju dušu ode slomljena porodica posle skoro 30 godina zajednice i kako oprostiti nekome ko se ne kaje. On bukvalno očekuje da sve nas prođe i da se normalizujemo, po njemu. Ispada da smo mi nenormalni. Kaže tako je kod svih, par meseci haosa i onda sve dođe na svoje. Ma kako da ne. Što mi ne možemo da komuniciramo s njim jer ga ne osećamo kao svog više, jer nam je nepoznat, tuđ... jesmo li mi zbog toga loši, a prosto ne možemo. Kako sad sam sa sobom izaći na kraj.

Nina

Verujem da ti je mnogo teško, ali ti ne praštas zbog drugog, da bi on prihvatio ili ne prihvatio tvoje praštanje, već zbog sebe i svoje duše praštas

[NinaD]

  On 23. 8. 2014. at 18:16, Mironosica рече

Nina

Verujem da ti je mnogo teško, ali ti ne praštas zbog drugog, da bi on prihvatio ili ne prihvatio tvoje praštanje, već zbog sebe i svoje duše praštas

Jasno mi je i neka mu je prosto od mene. Samo, on ne može da shvati da mi ne možemo s njim biti kao pre, teško je praviti se da je sve u redu kad nije. Ne samo za mene, već ni za decu, a oni su odrasli ljudi. On bi hteo da mi budemo deo neke njegove slike i da mu sve bude potaman, a mi se ne uklapamo. Sve je u redu, hteo je svoj život i dobio ga je, ali sad bi hteo da i mi budemo onakvi kakvi on misli da trebamo biti, a mi ne možemo. Zato kažem da ispadamo mi nenormalni.

[Mironosica]

Normalni ste

[Иван ♪♫]

Kad oprostimo, oslobodino se tereta, to je prava stvar. Ali nekad treba vreme da se preboli, da se oslobodiš negativne energije i da ideš dalje

[Срђан Ранђеловић]

  On 24. 8. 2014. at 8:51, Иван ♪♫ рече

da se oslobodiš negativne energije

 

А овога уме да се скупи, поготово ако није само прељуба у питању.

[Saandra]

  On 12. 7. 2014. at 11:17, Дани рече

Ко је заборавио тај је и опростио!

"Mogu oprostiti ali ne mogu zaboraviti sta si mi ucinio/la" je isto kao da se kaze "ne mogu oprostiti".

[Oglo]

Pravi oproštaj dolazi kada jasno vidite osobu koja vas je povrijedila. Kada ono što vam je učinjeno prihvatite i sagledate sa svih strana. 

Tada vidite i slabosti te osobe. I šta drugo može čovjek tada bez da oprosti :-)

Ne treba bježati od bola. On je dobar učitelj i vaspitač.

[Zero]

Skoro sam pročitao baš ovde na forumu o onom delu iz novog zaveta kad Hristos tri puta pita Petra: "Simone Jonin, ljubiš li me više nego ovi?"
I dopalo mi se kada kaže u tekstu da se on zaplakao treći put kada ga je Hristos pitao zbog toga što ga se tri puta odrekao, da ga je savest pekla. A ne bi ga pekla da stvarno nije voleo Hrista. Mogu samo da pretpostavim koliko je teško kad te neko izda, i verovatno još teže ponovo ga primiti pod okrilje srca. Kad dajemo sebe drugome ili smo najjači ili najslabiji na svetu...

[Sloboda7]

Волела бих да знам како се то ради, како се прашта...Увек се појављују те старе ране. То само Бог може да исцели и реши...

[JESSY]

„Три речи о праштању" наставља циклус филмова „Приче" који је постао веома гледан. Тема нове трилогије је -- велика, благодатна сила покајања и праштања. Сила која је способна да преобрази душу, да препороди човека, и да га надахне на живот у Богу.

Радња филма се одвија у ХІХ веку. Место и време су алегорични, јер искушења су у сваком времену једна те иста, једино што је променљиво су декорације. Тема прве новеле је случај који је описан у књигама митрополита Вењамина (Федченкова) и Сергија Нилијуса: лопов који се спрема з крађу, моли за помоћ Светог Николаја Чудотворца. Наизглед -- врло ружна молба! Али Господ је милостив, и Његов свети угодник се појављује лично да би уразумио грешника.

Други део трилогије нуди хришћанско промишљање проблема односа међу генерацијама -- дедова и унука, очева и деце. Родитељи малог дечака су побркали добро и зло, али чисто детиње срце, као огледало, одражава понашања одраслих. И ... буди њихову савест.

Трећа прича -- је екранизација источњачке приче. Глави херој је много грешио, ломећи свој живот. Али су, ломови судбине умудрили његово срце. Сада он покушава да научи свог живахног сина да не повређује људе и да се труди да избегава грешке које је касније тешко исправити.

У главним улогама: легендарни Лав Дуров, Григорије Соловјев, Руслан Чернецки, Сергеј Власов, Игор Карпович, Валериј Агајан, Александар Абрамович, Георгиј Сивохин, Антон Лапко,...

Трајање филма -- 66 минута. Време посвећено гледању филма, даје могућност да се погледа у себе, да се размисли о души, смислу живота, сили покајања.

[Ненад Р.]

Дешавало ми се у више наврата да ме људи увреде због нечега , али сам увек опраштао . 

Треба праштати људима , јер смо сви ми грешни , и грешимо и треба да сватимо да смо и ми и ненамерно некада, некога увредили .

И сам Господ је рекао да ако опраштамо , би ће нам опроштено.

[Млађони]

Prastam, ali bez kajanja oprost je besmislen. Mnogo goru stvar radim od toga, ne prastm sam sebi.

[Сусанин]

Трудим се, али бојим се да некада нисам довољно јак да би одговор био 100% да.

[Arsenija]

Prastam.

Glupa sam.

[МилошБГ]

Sta znam... prastam,ali ne zaboravim. 

 

Recimo imam komsinicu sa kojom sam se "posvadjao" u nekom petom sestom razredu osnovne jer je rekla nesto sto ja nisam rekao trecoj osobi bla bla...ja i dan danas ne pricam sa njom i tacno znam oko cega smo se posvadjali ali ne pricamo,e a klinci smo bili. Medjutim,ja kad god sretnem njenog brata,majku ispitam sta radi ona,kako je,pozdravi je,ali sretnemo se na ulici i mi ne pricamo,to je uvek predmet smeha u mojoj porodici. Isto tako raznih dogodovstina iz osnovne,ranih razreda,tacno znam kad me je neko ujeo,za sta,na koji nacin i danas se vidimo ispricamo,smejemo,zezamo,izadjemo na pice,ali ja i dalje na njega imam onu asocijaciju iako je proslo 15-20 godina,iako smo bili klinci.

 

E generalno oprostim coveku,ali ne oprostim tom sagresenju o mene i onda ne znam kako da pomirim ta dva. Dok sa bliznjima ja i kad me ujedu jako,posle par sati zaboravim i bude mi zao iz nekog razloga njih,ali kad me nagaze posle mesec,dva,tri godinu dana ja opet se setim i onoga sto sam oprostio.

 

Nije to bas hriscanski ali sta da radim,taki sam...ali generalno oprastam,sa ogromnim ali.