Праштање – ментално и физичко здравље

[Bokisha]

  On 27. 10. 2013. at 16:40, obi-wan рече

Ako cemo da govorimo posteno, sledujuci Jevandjelski etos - koji jeste i ostace mera/etalon bivanja i ponasanja za svakog pravog hriscanina - onda je jasno da ovo sto si komentarisao nije prastanje.

 

Prasta se potpuno, bez ostatka, i bezuslovno. Ne postoji drugo neko prastanje.

 

Kao sto je H₂O voda, a HO₂ nije voda, iako je razlika na prvi pogled minorna. U prvom ima zivota, u drugom nema...

 

па и ја би рекао тако...моје питање се односило на цитат Срђановог  пост-а...нема условног праштања

[Bokisha]

  On 27. 10. 2013. at 16:38, Ayla рече

Naravno

Lično, smatram da bih oprostila, ali emotivno bi me izgubio...ljubavi i povjerenja tu više ne bi bilo.

Možda sam slabija od drugih, možda nije praštanje kakvo se očekuje, zato pitam jače od mene, kako oprostiti, prihvatiti i prigrliti preljubu kao dar?

Naravno, očekujem odgovor samo od onih koji su to doživjeli.

 

сигурно је да не постоји шаблон и свака ситуација наизглед истоветна садржи много различитих детаља.ми углавном површно или ретко сагледавамо себе и своје грехе и мањкавости...откривање истих и суочавање са њима помаже да боље разумеш и да истолеришеш туђе.

зар сам ја бољи од других? јесам ли безгрешан?...некад је проблем разумети другог уколико сам ниси пао...а кажу и Бог допушта да грешимо да би нешто научили

[Number15648]

  On 27. 10. 2013. at 16:50, Никола Поповић рече

А замислите када би Бог након што нам опрости неки грех, за који се ми покајемо наравно, одлучио да са нама нема више ништа?! Да каже, опростио сам ти, али поверења више немам у тебе и зато не желим да било како више са тобом општим... 

 

Разумем искреност и ценим је, међутим мало ме разочаравају одговори, да ли је могуће да нам је прељуба (телесна, или умна) за коју се неко извини, призна и затражи опроштај  толико велика ствар да преко ње не можемо да пређемо?!

 

Наравно да је велика ствар...

[obi-wan]

  On 27. 10. 2013. at 17:20, Bokisha рече

па и ја би рекао тако...моје питање се односило на цитат Срђановог  пост-а...нема условног праштања

 

Da, to sam i ja rekao...

[Ayla]

  On 27. 10. 2013. at 17:34, Bokisha рече

сигурно је да не постоји шаблон и свака ситуација наизглед истоветна садржи много различитих детаља.ми углавном површно или ретко сагледавамо себе и своје грехе и мањкавости...откривање истих и суочавање са њима помаже да боље разумеш и да истолеришеш туђе.

зар сам ја бољи од других? јесам ли безгрешан?...некад је проблем разумети другог уколико сам ниси пао...а кажу и Бог допушта да грешимо да би нешто научили

Oprostio si preljubu? Savladao si bol?

[Срђан Шијакињић]

  On 27. 10. 2013. at 15:08, Bokisha рече

и овде није реч о НЕКОМ односу, већ о брачном односу... генерално на тему праштања у неким другим односима  и неким другим гресима у некој екстремној варијанти па да наставак односа буде дискутабилан.

у овом случају мислим да нелицемерно праштање право праштање подразумева и наставак односа

 

За мене је брачни однос незамислив без поверења. Поверење преваром нестаје а ја лично не могу да замислим да будем у вези са неким коме не верујем, од таквог односа нико не би имао користи. (У случају да су ту мала деца, или енке друге спољашње препреке за растанак, онда океј, вероватно бих наставио али то више не би било исто...) Можда си ти управу, можда опраштање подразумева у овом случају и наставак односа, али тренутно нисам толико јак да сазбијем своју сујету и жртвујем се упркос уверењу да се људи не мењају и да је тај однос отпочетка промашај јер сам са неким коме тако мало значим. Можда је то због сујете, можда због слабости, али у сваком случају, искрен да будем, немам неку посебну жељу да прерастем тај став... Што каже Аурор некад су односи толико оштећени, толико им је убијена сама суштина, да је скоро немогуће поправити их...

[LukaZ]

 

[Oglo]

Ubijeđen sam da bi mnogi oprostili preljubu, samo da znaju da drugi neće saznati za to

[w.a.mozart]

  On 27. 10. 2013. at 15:51, Auror рече

Ne bih rekao da jeste.

 

Najgori će da ti zgreše najviše i neće se ni truditi da se izvinjavaju i traže oproštaj, a ti treba da oprostiš zbog sebe. Znaš onu izreku - "Velika je stvar u životu umeti da prihvatiš izvinjenje koje nisi ni dobio".  Nije bitan odnos kao odnos dakle, cilj oproštaja je popravljanje svog stanja (na više nivoa), pa u tom kontekstu nije mnogo bitan sam međuljudski odnos jer negde nije ni moguć. Ajde pretpostavimo da su Paveliću oprostili, da li bi mogli baš da produže sa nekim prijateljskim odnosom sa njim?

 

 

Za većinu mojih oproštaja (za najbitnije u svakom slučaju) nisam ni dobio izvinjenje, niti je taj neko tražio oproštaj, niti je priznao da je pogrešio - ništa. Sa nekima nastaviš odnos, sa nekima ne, često jer je "čudno" nakon toga i jer je Fucked Up Beyond All Repair, uprkos oproštaju.

 

drugim rečima ti opraštaš ili misliš da opraštaš da bi sebi olakšao, bez udubljivanja u ličnost drugog... to možda i ima smisla u kontekstu hrišćanstva tj. kvazihrišćanstva ali ovako... ??? ispada sve se odigrava u tebi... nema drame, nema patnje, neizvesnosti... beskrajne poezije

 

inače, znam za verziju FUBAR - fucked up beyond any recognition

[Miss D]

kada ispustite casu i ona se razbije, vi uvijek mozete da je sastavite i zalijepite ali ona ce ostati krnjava i polupana i uvijek cete sumnjati da cete se posjeci ako budete pili vodu iz nje.. posle oprosta ostane sumnja.. a to je najgori crv koji covjeka jede iznutra. 

[obi-wan]

  On 29. 10. 2013. at 17:02, Miss D рече

posle oprosta ostane sumnja

 

Uopste ne mora da bude tako, naprotiv, a poredjenje sa slomljenom casom nimalo nije adekvatno...

[Crnokosa]

  On 26. 10. 2013. at 22:31, kordun рече

ne znaš bi li mogla oprostiti,to niko ne zna,ljubav je najača sila na svijetu. Veće je pitanje,zaslužuje li takva osoba da joj oprostiš,ako zaslužuje onda se i može oprostiti vijerovatno,praštali su ljudi takve stvari zbog ljubavi.za ljubav ne treba dvoje,može i jedan da voli,ali takva ljubav onda boli,jel da

Bas zato sto i ja ljubav smatram Bozijim blagoslovom ne bih mogla da oprostim. Niti ta osoba zasluzuje oprostaj. To mi je izdaja a i u zapovestima lepo pise. A ako samo jedan voli to ne moze da se nazove nikakvim odnosom.

[Miss D]

  On 29. 10. 2013. at 18:00, obi-wan рече

Uopste ne mora da bude tako, naprotiv, a poredjenje sa slomljenom casom nimalo nije adekvatno...

Kako nije adekvatno? Evo ja sam u braku vec 5 godina. Volim svog muza i osjecam njegovu ljubav prema meni i prema nasoj maloj porodici svakodnevno. Duboko vjerujem da smo mi stvoreni jedno za drugo i da cemo ostariti zajedno. Mi smo prosli kroz mnogo mozda cak i previse problema - ali pitanje vjernosti i razumjevanja nikada nije bilo pokrenuto. U svim situacijama u kojim smo bili uvijek smo vjerovali jedno drugom. Nasa 'casa' povjerenja je citava. E sad, ako bi se desilo to da mene moj suprug prevari - ja zaista ne znam kako bih mu to oprostila. Prvo jer bi svo moje povjerenje koje on ima od mene i sva moja ljubav njegovom izdajom bila pod njegovim nogama. Pogazeno. Da zmurim  - ne mogu. A ako bi sebe i natjerala da mu oprostim, mislim da nikada ne bih zaboravila. Jedan dio mene, moje duse bi jednostavno umro, zauvjek. Kad bi samo jednom iznevjerio to moje povjerenje mislim da ga vise nikada ne bi povratio. Nemoj pogresno da me razumijes, ja ne mogu da kazem - prestala bih da ga volim. Prestala bih da mu vjerujem. I mislim da je i to ljudski. Pa reci mi ti molim te, kad bi tebe na takav nacin izdala voljena osoba da li bi tio mogao da nastavis da zivis kao da se nista nije desilo? Jer prevara je komplikovana stvar, morala je se prvo desiti duhovno, u mislima pa tek onda preci u fizicki cin. Ili volis - ili ne, nema sredine. Ne mozes da kazes da volis nekoga a da ga varas - to je tako egoisticno. Isto kao da kazes zeni ja te volim - ali moram da te udaram. Krajnje neshvatljivo za mene..

[Bokisha]

  On 2. 11. 2013. at 13:17, Miss D рече

Volim svog muza i osjecam njegovu ljubav prema meni i prema nasoj maloj porodici svakodnevno

Бог вас поживео у миру, љубави и радости.

Опрости ми али ми никад неће бити јасно како неко може бити сигуран -да осећа  ...знам да осећаји могу и да преваре...о варљивости тзв осећаја је лепо писао Др Зоран Миливојевић.

[w.a.mozart]

Бокиша, ако си хтео да кажеш да је неизвесност саставни део односа са Богом а самим тим и у браку имаш АМИН од мене