Праштање – ментално и физичко здравље

[Срђан Шијакињић]

Samo se ne slazem sa poslednjom recenicom, ni maltretiranje ni zapostavljanje, itd, nije opravdanje za prevaru

 

Добр, начелно гледано није, али живот је често много комликован, разни мучни и скоро нераскидиви односи постоје, има разних људи, и онда неки не могу другачије да се извуку из неке незгодне везе без да започну неку нову... У том смислу сам оставио простор да се све може разумети, тешко је уклопити живот у један принцип...

[Аурор]

Teško bih oprostio to.

 

Oprostio bih, ali ne bih mogao da nastavim odnos.

[w.a.mozart]

Oprostio bih, ali ne bih mogao da nastavim odnos.

 

pa što bi onda opraštao ako se odnos gasi? zar nije cilj oproštaja nastavak odnosa?

[Bokisha]

То што не можете да наставите неки однос не значи да нисте опростили,

 

и овде није реч о НЕКОМ односу, већ о брачном односу... генерално на тему праштања у неким другим односима  и неким другим гресима у некој екстремној варијанти па да наставак односа буде дискутабилан.

у овом случају мислим да нелицемерно праштање право праштање подразумева и наставак односа

[Аурор]

pa što bi onda opraštao ako se odnos gasi? zar nije cilj oproštaja nastavak odnosa?

 

Ne bih rekao da jeste.

 

Najgori će da ti zgreše najviše i neće se ni truditi da se izvinjavaju i traže oproštaj, a ti treba da oprostiš zbog sebe. Znaš onu izreku - "Velika je stvar u životu umeti da prihvatiš izvinjenje koje nisi ni dobio".  Nije bitan odnos kao odnos dakle, cilj oproštaja je popravljanje svog stanja (na više nivoa), pa u tom kontekstu nije mnogo bitan sam međuljudski odnos jer negde nije ni moguć. Ajde pretpostavimo da su Paveliću oprostili, da li bi mogli baš da produže sa nekim prijateljskim odnosom sa njim?

 

 

Za većinu mojih oproštaja (za najbitnije u svakom slučaju) nisam ni dobio izvinjenje, niti je taj neko tražio oproštaj, niti je priznao da je pogrešio - ništa. Sa nekima nastaviš odnos, sa nekima ne, često jer je "čudno" nakon toga i jer je Fucked Up Beyond All Repair, uprkos oproštaju.

[Ayla]

Jednom sam pitala i ne dobih odgovor...da li se govori iz ličnog iskustva, ili je samo iznošenje stava - u slučaju da budem prevaren/a oprostio/la bih.

Ne tražim da se jave povrijeđeni...samo jaki, da nauče slabe kako se nosi sa tim i kako se to prašta.

[Istochnik]

Ne tražim da se jave povrijeđeni...samo jaki, da nauče slabe kako se nosi sa tim i kako se to prašta.

 

Sta si mislila reci sa ovim? Mozes li malo detaljnije?

[Ayla]

Sta si mislila reci sa ovim? Mozes li malo detaljnije?

Naravno

Lično, smatram da bih oprostila, ali emotivno bi me izgubio...ljubavi i povjerenja tu više ne bi bilo.

Možda sam slabija od drugih, možda nije praštanje kakvo se očekuje, zato pitam jače od mene, kako oprostiti, prihvatiti i prigrliti preljubu kao dar?

Naravno, očekujem odgovor samo od onih koji su to doživjeli.

[obi-wan]

а да ли се ово може сврстати у праштање?... то би изгледало имамо условну љубав па да имамо неко условно праштање... пола праштам, 30% не праштам, а 20% нисам сигуран - у разматрању...

 

Ako cemo da govorimo posteno, sledujuci Jevandjelski etos - koji jeste i ostace mera/etalon bivanja i ponasanja za svakog pravog hriscanina - onda je jasno da ovo sto si komentarisao nije prastanje.

 

Prasta se potpuno, bez ostatka, i bezuslovno. Ne postoji drugo neko prastanje.

 

Kao sto je H₂O voda, a HO₂ nije voda, iako je razlika na prvi pogled minorna. U prvom ima zivota, u drugom nema...

[obi-wan]

Jednom sam pitala i ne dobih odgovor...da li se govori iz ličnog iskustva, ili je samo iznošenje stava - u slučaju da budem prevaren/a oprostio/la bih.

Ne tražim da se jave povrijeđeni...samo jaki, da nauče slabe kako se nosi sa tim i kako se to prašta.

 

Ko se uci da stice pravu Ljubav, automatski se uci i savrsenom prastanju. U tome je kljuc...

[Никола Поповић]

А замислите када би Бог након што нам опрости неки грех, за који се ми покајемо наравно, одлучио да са нама нема више ништа?! Да каже, опростио сам ти, али поверења више немам у тебе и зато не желим да било како више са тобом општим... 

 

Разумем искреност и ценим је, међутим мало ме разочаравају одговори, да ли је могуће да нам је прељуба (телесна, или умна) за коју се неко извини, призна и затражи опроштај  толико велика ствар да преко ње не можемо да пређемо?!

[Ayla]

Ko se uci da stice pravu Ljubav, automatski se uci i savrsenom prastanju. U tome je kljuc...

Hvala.

[Istochnik]

Naravno

Lično, smatram da bih oprostila, ali emotivno bi me izgubio...ljubavi i povjerenja tu više ne bi bilo.

Možda sam slabija od drugih, možda nije praštanje kakvo se očekuje, zato pitam jače od mene, kako oprostiti, prihvatiti i prigrliti preljubu kao dar?

Naravno, očekujem odgovor samo od onih koji su to doživjeli.

 

Aha, znaci tvoj zakljucak je da jaci oprastaju? Ja mislim da je lakse oprostiti nego okreniti glavu i ici dalje. Mislim da se u teoriji takav greh nebi trebao prastati ali je uvijek lakse reci nesto nego uraditi..Kad bi svi prastali preljubu sta bi bio smisao braka? Zar nije brak svetinja?

[Караконџула]

Na to se pitanje ne može unaprijed dati odgovor

 

Baš kako je Oglo lijepo naveo , na ovo pitanje nije baš u potpunosti moguće dati odgovor unaprijed . Mada sam ja već glasao za "Da" , jer smatram da je uvijek uredu oprostiti , ali samo dok sve to "ne prelazi granice dobrog ukusa" , tj. sve dok se ne počne ponavljati serijski . 

[Bokisha]

Ako cemo da govorimo posteno, sledujuci Jevandjelski etos - koji jeste i ostace mera/etalon bivanja i ponasanja za svakog pravog hriscanina - onda je jasno da ovo sto si komentarisao nije prastanje.

 

Prasta se potpuno, bez ostatka, i bezuslovno. Ne postoji drugo neko prastanje.

 

Kao sto je H₂O voda, a HO₂ nije voda, iako je razlika na prvi pogled minorna. U prvom ima zivota, u drugom nema...

 

па и ја би рекао тако...моје питање се односило на цитат Срђановог  пост-а...нема условног праштања