Праштање – ментално и физичко здравље

[JESSY]

zato sto od nas to Gospod trazi....i kad mi je tesko da to ucinim, setim se da ne zelim da povredim Gospoda...i onda je nekako lakse....trudim se da izbacim racunicu...

[Ненад Р.]

Зато што нама Господ опрашта изнова и изнова... 

Зато што је Његово Милосрђе бесконачно . Слава Богу.

[ИгорМ]

Права љубав не тражи своје, увек гледа на другог. А црв гнева изједа душу док је опрост чисти и смирује.

Тешко је некада помирити се са собом али увек треба имати у виду чему тежи хришћанин, смирењу. А смирења нема  док има гнева у нама или не дај Боже мржње. Чак и саме мисли утичу на нас. Смирен сматра сваког човека вишим од себе. То је вечити дерби сваком ко тежи духовном узрастању.

Довољно је помислити само ако смо неког ми увредили и покајали се, колика је горчина тог искреног покајања. Мислим да праштањем, јер смо ми тада "власници" увреде, можемо исту у прах да претворимо и помогнемо ономе ко нас је увредио а и себи скидамо терет.

Ако вређање не престаје, ако пређе у безобразлук, велик терет носи онај ко вређа. Један од мојих омиљених цитата "Мир свој не дајте низашта на свету". Имамо ту слободу да праштамо, то је велико богатсво.

[JESSY]

Мир свој не дајте низашта на свету"

 

facenew22222222 8086.gif

[Vladimir Vlada]

Ako ne oprostis toj osobi koja te je povredila...Postajes kao i ona..Treba Oprostiti i molit sei za nju..da nadje svoj put...

[Панарет]

Људима би требало опраштати све, чак и ако не желе опроштај, чак и ако нас искоришћавају. И то у дубини нашег унутрашњег човека.

 

Па онда ићи даље, трудити се да заволимо оне који су нас повредили...Управо је то хришћанство: љубав према непријатељима. Није нека хвала волети оне који нас воле или оне који су нам сродници по телу...то није ништа посебно...

 

Уосталом, само тако наше "Оче наш" може бити искрено или барем смислено (јер кажемо:...и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим...).

[rahela]

desilo se čudo! Oprostila sam svim neprijateljima,slava tebi Care Nebeski,Utešitelju,slava Hristu!

[Megidon]

у који контекст се Христова проповед о праштању уклапа у стих из откривења јовановог ,, И повикаше гласом силним говорећи:

Докле ћеш Господару Свети и Истинити одлагати да судиш и осветиш крв нашу на онима што живе на земљи?,, откр 6, 10

[DankaM]

Mislim da je razlog mog lakog praštanja kad mi neko učini nažao očajna memorija

[JESSY]

Mislim da je razlog mog lakog praštanja kad mi neko učini nažao očajna memorija

mislis....?  :.mislise.

[DankaM]

mislis....?  :.mislise.

 

Cijenim  

A najbolje je kad se pokušavam setiti šta mi je neko učinio loše, to ide otprilike ovako: O, ti, užasna osobo, da znaš samo kako si me povredio/la, zbog toga što si uradio... Šta si ono beše uradio? 

[JESSY]

O, ti, užasna osobo, da znaš samo kako si me povredio/la, zbog toga što si uradio... Šta si ono beše uradio?

[Дијана.]

Mislim da je razlog mog lakog praštanja kad mi neko učini nažao očajna memorija

Takodje, blagoslovena sam tim 'zdravim potiskivanjem' iliti sposobnoscu zaboravljanja... ne samo da oprostim, vec i zaboravim, oslobodim se...

[DankaM]

Takodje, blagoslovena sam tim 'zdravim potiskivanjem' iliti sposobnoscu zaboravljanja... ne samo da oprostim, vec i zaboravim, oslobodim se...

 

Nja, slažem se, čak i kad ne zaboravim, posle nekog vremena i nije previše važno. Kao što reče onaj lik iz klipa: PogrEši čovek

[Srdasce]

Već sam postovala....ali...Mislim da sve ono što je bilo najteže, da je baš zato i vredelo. Možda sve treba pogledati iz jedne druge i drugačije vizure. To sam shvatila. To ne znači, da ja tebe tapšem po ramenu. To ne znači, da ja kažem u sebi sada: "Ma, super je što si /ste mi naneli zlo. " To samo znači, da ja u sebi i dalje misliću dobro i lepo. Da ne dozvoljavam da mene to promeni i više isporemeti, od onoga šta i kako, koliko možda jeste. To znači samo, da ću i dalje, brinuti najdivnije. Nabrižnije. Gde ću spoznati, da recimo možda nisu znali drugačije. Gde neću misliti da je to kazna za nešto grešno učinjeno. Već da je to lekcija koju moraju spoznati sami. Da je to nesnalaženje. Kao kada ljudi čine gluposti i pogreške, recimo iz straha. Neznanja. Zavedenosti. Gledati na to, kao na veru i nadu, da jednog dana se srećemo kao ljudi, neki drugačiji ljudi. Gde ja mogu da uradim sve, ali ne mogu da te povredim. Gde mi ostaje nada, da sve se rešava jednog dana na drugačiji način, veći i mnogo smisleniji, u vidu ponašanja, upravo onog, gde shvataš kako se ponašaš.

 

Mislim da se sve upravo rešava, kada nešto u tebi, pusti. Kada otpusti. Možda je to taj oproštaj. Možda sam i ja...uspela. A da i ne znam. Ili da istog nisam svesna.