Како ми православни видимо сами себе? Какви смо ?

[Stefannemanja93]

Помаже Бог, браћо и сестре.

Живим и радим међу католицима, на Филипинима. Трудим се да будући да знају да сам Православац, да се што боље понашам. Иначе сам миран и тих (споља гледанао) за просечног Србина, али сам овде жива ватра у односу на њих. У прво време ме њихов мир поражавао, срамота ме било али сам онда приметио, да им је мир од тога што не маре баш пуно једни за друге. Праве су демократе, што се види из понашања у саобраћају, по томе што понекад неко на сред раскрснице стане да разговара са неким а остали или заобиђу, или чекају. Нико не користи сирену у том случају.(осим Маниле, то је метропола као и све остале демоноцетричне творевине). Толико су попустљиви да не замерају ни покушај убиства Гадафија, или очигледне лажи око убиства Осаме. Немају суд ни о чему, а понајмање о сопственој цркви, све примају како је сервирано.

То ми донекле објашњава зашто ми православни Срби ипак нисмо тако лоши, пре бих рекао да смо емотивци, са можда пренаглашеним смислом за истинољубље.  Ето не бих да глобализујем али личи ми на другу крајност од мојих садашњих сународника и родбине. Добри, и једни и други али заносимо у кривини.(увек част изузецима).

Али што се цркве тиче, осим неколико православних, нема их. Има само места на којима се људи моле Богу, и они их зову црквама. Али то није тема овог форума, само сам искористио писаније да избацим оно што ме мучи.

[DYNABLASTER]

"...са можда пренаглашеним смислом за истинољубље."

istinoljublje nikad ne moze biti prenaglaseno

a kakvi smo mi, ne znam, uglavnom se preispitujem nonstop, a to vec moze biti i bolest

dali su svi sveti oci za sebe mislili da su najgori? ili je bilo i realnih?

[marija]

Baš lepo Lazarice što si iskopala ovu temu...

Kad neće administratori moraju članovi da kopaju...

Nego što se tiče teme..

Kada bi celo moje okruženje bilo pravoslavno, veruj mi da bih poludeo. To su najveći smarači na svetu. Pravoslavni.

Vera jeste savršena i pravljena po meri svakog čoveka, ali izgleda da su srbi (kao i ostali) episkopi mesto episkopa, pa smo onu "naredbu" o ličnom misionarenju shvatili malo pogrešno, pa misionarimo i gde treba i gde ne treba, ali na prilično bahat način, tako da se mnogi smore pre nego i uđu u Crkvu.

Isto tako smo bolji popovi od popova. I ovi ne valjaju a kamoli mi.

Da mi nema utehe u Gospodu, Svetoj liturgiji, Svetim ocima, i svemu ostalom što i nije baš saživot sa braćom i sestrama iz Crkve, ladno bi bio neki sektaš ili u najmanju ruku srbo-ateista (slavim slavu, ali ne idem u Crkvu). I baš bi me brigalo za liturgiju, nego bi išao na reku i pecao ili po pijaci se zevzečio i u kafani lečio.

Gospod je "krivac" za našu crkvenost a ne mi sami i braća i sestre iz Crkve. Gospoda zavolesmo i zaljubismo se u njega i to ti je. On odgovara na tu našu ljubav i ne da nam da ispadnemo iz Njegovog naručja. Mada mi kao svako dete, đilitamo se i koprcamo. Možda nam grčevi u stomaku, kuj će znati.

i te kako je smisleno i uglavnom tačno ma koliko bolelo....

sujetni smo i gordi

ja lično, kad god se popnem jednu lestvicu gore, već idućeg trenutka padnem  dve dole

i onda opet ustajem, i stalno padam i stalno ustajem

kad nemam snage da ustanem, On me nosi

i Bogu hvala da On ne diže ruke od mene i da zbog Njegove velike ljubavi opet učim da hodam

davno napisah o sujeti u pravoslavlju samo ću deo kopirati, oprostite na predugom postu

Gordost ne znači samo uništenje ljubavi, nego i uništenje harmonije, uopšte uništenje istine stvari; jer ona znači odsustvo osećanja stvarnosti.

Koliko je samo tragikomičan gord čovek.

Koliko je samo slep za stvarnost u sebi i za stvarnost oko sebe.

On u sebi vidi sve, a van sebe ništa.

On ne vidi svet onakav kakav on u stvari jeste;pun darovitih i mudrih ljudi, daleko darovitijih i mudrijih od njega samoga, svet koji je bogat  u ljudskoj dobroti i osećanjima.

Njemu se čini da je čitav svet smesa od gluposti, slabosti i prostote, i da on i njegova izuzetna i dragocena darovitost i čistota u tom svetu svetli nekim nadzemaljskim sjajem, kao što zrno zlata svetli u prljavom mulju.

Na ulici u kući, u kancelariji, među drugovima, kada jede, kada govori, u svako vreme i na svakom mestu on se trudi da istakne svoju genijalnost, otmenost, smirenoumlje, svoju nadmoćnost nad drugima.

On razume.

On sve zna.

*****

Болесна је душа моја од овога света.

Од лажних пророка и притворених пријатеља.

Од свезнајућих и свевидећих.

Од праведника и судија.

Болесна је душа моја од неправде, среброљубља, гордости, фарисејске оданости, лажне понизности.

Дошао си два пута да донесеш Љубав и Радост.

Колико пута мораш доћи да би човек нешто научио.

Куцаш на врата срца а ретки Ти отварају.

Траже Те а не желе Те примити.

Желе узети а ништа не дати.

Не схватају да не постоје 'моја права' или 'његова права', већ 'оба', у заједничком односу.

Тај, тачан однос одређује јеванђелска реч: 'Љуби ближњега својега као самога себе' (Мк 12, 31).

Реч је о надилажењу њега и мене, о уздизању у заједницу личности, у уздизању у Тебе.

ko ima uši da čuje čuće...

p.s nekada sam bila administrator pa mi nije problem da nađem i iskopam temu za koju smatram da je uvek aktuelna

[Stefannemanja93]

Пренаглашено истинољубље, у праву си пара уши, нескладно. Вероватно јер није истинито. Хвала

[DYNABLASTER]

ili nije istinito, ili je to jednostavno tvoj nacin borbe, pa svako reaguje na sebi svojstven nacin, da smo svi isti bili bi roboti, ima i onih ucitelja koji oshinu fosnom prstgore

[Mironosica]

zasto vidis trn u oku brata svog ,a brvno u oku svom ne osecas ?

na zalost mislim da je tako kod nas srba