Живот и поуке старца Тадеја

[Zero]

Gledao sam ga i slušao u jednom intervjuu, zaista je čovek kao dete Božije.

[мирођија]

                                                      Рај се стиче овде на земљи

 

           У овоземаљском животу је најважније да се трудимо да будемо добри и благи. Зашто?

 

Зато што ми у вечност, у живот вечни прелазимо са оном карактерном особином коју смо стекли током живота овде на земљи.

 

Ако стичемо и имамо у себи добре, тихе мисли, онда већ овде у себи почињемо да осећамо рај, да живимо у рају.

 

И онда ћемо са тим рајским мислима и осећањима, са рајским стањем душе да пређемо у вечност.

 

Старац Тадеј.

[мирођија]

                                                             Истински пост

 

                            Истински пост се састоји у уздржавању од  нечистих помисли.

 

Старац Тадеј

[мирођија]

                                                                          О великом  искушењу

 

                     Свети оци цркве уче да велико искушење долази на човека пре, а некада и после добра које је Господ учинио, зато што Бог на тај начин  чува човекову душу у смирењу.

 

Старац Тадеј

[Жедни]

Tololiko mudrosti u svakoj njegovoj reci, toliko smirenosti u jednom bicu. Voleo bih da sam ga poznavao dok je bio ziv i sa njim razgovaro o svojim problemima. Bio sam mali. Ali evo sad kad citam njegove knjige osecam poruku koju siguran sam svako cuje kada cita njegova dela. Smirimo se, svoje misli, strasti. Ne osudjujmo. Budimo ono sto duboku u srcu osecamo da je ispravno, pobedimo iskusenja iako to deluje nemoguce. Kako je znao da kaze Sa Bogom je sve moguce.. 

[мирођија]

  Да, слажем се потпуно. Исто тако сам више година читала његове мудре поуке, благе речи, гледала сам више пута његов интервју са новинарем из емисије '''Духовници''.

 

 Тек у задње време почињем истински да ''чујем'' оно о чему је он говорио.

[Жедни]

  On 17. 8. 2013. at 16:13, мирођија рече

  Да, слажем се потпуно. Исто тако сам више година читала његове мудре поуке, благе речи, гледала сам више пута његов интервју са новинарем из емисије '''Духовници''.

 

 Тек у задње време почињем истински да ''чујем'' оно о чему је он говорио.

Ponekad iako cujem, ne mogu da pobedim iskusenja koja mi se predaju i onda padnem u ocaj... Znam da je to sto radim pogresno ali jednostavno ne mogu da se oduprem.

[мирођија]

  Ако не можеш да  победиш искушења тражи опроштај,исповеди се. И напред као да ништа и није било.

 Сви падамо, али и устајемо.

 Искушења су ту да се не погордимо.

 Зато треба бити смирен.

 

 Верујем да имаш духовника.Најбоље је да је то твој парох.

 Јер не треба ни у чему претеривати.

 Искушења се највише јављају када смо претоварени.

 Човек не може мимо својих могућности.

 А и те наше ''могућности'' су по Божијем допуштењу.Јер да нема Господа да нас  подупре када је најтеже...

 

 И сам отац Тадеј је много патио од искушења, ...Њему су пуно живци страдали...имао је веће бреме но што је могао да носи, али је Бог желео да он и пропати, али изврши своје послушање.

 А то је био разговор са све више Богочежњивих душа у Србији оних година. И помоћ људима у виду савета, о вери,животу,здрављу...

 

Отац Тадеј је одувек желео да буде подвижник,али није могао, био је и игуман, и старац...Највећа жеља му је била да у осами посвети живот Богу, али морао је да брине овоземаљске бриге, о братији, о манастиру, о народу који је нахрупњивао...

Зато је дубоко све то проживевши, схватио шта је било његово послушање по Божијем.

[JESSY]

Слушате тонски запис 298. духовне трибине у организацији храма св. Трифуна на Топчидерском гробљу, која је одржана у сали београдске Општине Вождовац. Те вечери су о старцу Тадеју говорили архимандрит Михаило (Биковић), игуман манастира Јовање код Ваљева, професор Виктор Вицановић и мр Зорица Митровић. Као и увек, присутне је благословио и вече најавио отац Дејан Дејановић, старешина храма св. Трифуна.

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/3/14/04/12.04.14_zbor_-_o._mihailo_bikovic_viktor_vicanovic_mr_zorica_mitrovic_secanje_na_oca_tadeja_64.mp3

[feeble]

Данас нађох нешто као тропар оцу Тадеју...

 

http://youtu.be/yUxn11L2qow

 

Глас ми личи на оца Панарета из Бођана али нисам знао да је тропар већ састављен

[JESSY]

НАЈВЕЋЕ БОГАТСТВО

Дечији осмех је највеће богатство! Била је једном једна јако сиромашна жена која је имала само једно предивно дете које је много волела и које јој је била једина утеха у њиховој немаштини. Међутим страшно је завидела богатима и често је говорила себи да би највише волела да има злато, новац, богатсво и да би онда била најсрећнија. Једне ноћи у сну јој се појавио један богато одевен човек, који јој је рекао да је дошао да јој испуни жељу и да ће је одвести до једне просторије пуне блага и злата и да одатле може да узме шта год пожели, али да када крене кући не заборави оно што јој је срцу најмилије.

Опијена толико жељеним богатством који је био свуда око ње, жена је била пресрећна. Сатима је остала у соби, халапљиво купивши благо, злато, све што јој се чинило вредно и што је могла да понесе. Када више није могла ништа да понесе, тражила је да је пусте. Човек јој је рекао да још једном погледа да ли је узела све, да није случајно заборавила нешто, нешто што јој је најмилије. Погледавши у огромну количину блага којег је носила, усхићено је рекла је да је то све што је одувек желела и да јој је то најмилије у животу.

Журно је истрачала из просторије а велика врата су се за њом затворила. Тек када је стигла до кућних врата схватила је да је њено дете остало унутра. У том моменту очајно крикнувши тргла се из сна и угледала поред себе своје мило дете како мирно спава. Чврсто га је загрлила а сузе радоснице су јој испуниле очи. Тада је схватила колико велико благо поседује, само га није била свесна. Када у животу помислите, „зашто немам ово или оно“…сетите се ове приче!

О ОПРАШТАЊУ УВРЕДА

           Живимо у страшно време, када су новине пуне вести о злочинима међу најближим члановима породице, који се често збивају због најобичнијих ситница, па чак и баналности. Једини начин да се човек заштити од таквих искушења јесте да се стално бори против гнева. Свети оци кажу да је гневљив човек добровољни епилептичар (Лествичник), а да је гнев последица наше самовоље. Уместо да се препуштамо вољи Божјој, ми хоћемо да се твори наша, грешна и промашајна, воља. Зато је, по старцу Тадеју, основно:

– Обраћати пажњу на добре мисли и жеље, и не обраћати пажњу на увреде. Не бринути за будућност: човек мисли ово, мисли оно, а испадне нешто сасвим десето. Млад човек треба да ради све што може, и да, кад стекне породицу, живи за породицу и за ближње. Тако он постаје пример и другима. Треба да имамо мисли које ће бити добре и корисне, и нама и ближњима. Нема неке велике користи између младости и старости. И старац може бити млад, и обратно. То зависи од душевног настројења. Велики је успех видети расположеног човека на улици. Сви ми имамо дар да видимо нечије душевно расположење. А, иначе, много је потребно да се неко ослободи негативних помисли. Дође му један – теши га, не вреди; други, трећи – ништа. А онда добије утеху од детета које га загрли, јер је дете пуно благодати, и детету су сви добри. Кроз дете га озари благодат, и он се ослободи депресије.

 

извор: из књиге Старац Тадеј

http://www.manastirklisina.com/najvece-bogatstvo/

[JESSY]

''Најбоље је кад се родитељи раније договоре, кад није велика разлика у годинама, и ако се никад нису видели. Најбоље је кад се развије љубав у браку. Тада се не улази у брак са планом, обоје имају благослов родитеља и после иде најбоље....Брак, није то неки леп живот, сладак...Још како је горак. Тек после видиш да ниси слободан. Да си везан, још како везан.

Супруга треба да буде послушна супругу. После пада Господ је дао велику власт мужа над женом. Господ је казао праматери Еви: "Зато што си послушала змију, зато ће од сада твоја воља бити под влашћу твога мужа". Није то потчињеност, него да не би било код брачних другова разномишљење, брачни другови треба да буду једни духом. Црква се стално моли: Дај нам да једним мислом, једним срцем славимо тебе, Бога. Брачни другови су као два тела једно, једномишљеници значи, једномишљење, што хоће муж, оће и жена и обрнутно. Кад су једномишљеници, ево мир, ево рај. Ева се није саветовала са Адамом о понуди змије, она је одлуку донела сама.

Наше мајке крше ту заповест, у духовном смислу, после немамо мира и покоја, стварамо пакао у себи и око нас и сви они који с нама живе немају мира. Тим својим поступком оне стварају пакао себи, мужу своме и деци својој и зато бива у породичном кругу пакао. Нема слоге, нема једномишљења. Муж каже једно а она друго. Ако би ти послушала заповест Господњу да ће твоја воља бити под влашћу твога мужа, кад би за тебе важила реч твога мужа ма какав он да је, Господ би због твоје послушности учинио да он буде племенит и да буде најбољи. Не слушаш ти свога мужа, него Господа, то је заповест Господња. Али, ето наше мајке то не знају нити има ко да им објасни. То тако бива на целој земаљској кугли, њих двоје не могу да се сложе, ратују, нема ни мира ни спокоја".

[JESSY]

Људи су променљиви као ветар. Данас су за тебе, сутра су против тебе. Ко може ветар да заустави, и ко може свету угодити? Ако сваком гледаш да учиниш на вољу, сигурно ћеш себи учинити невољу. Јеванђеље каже: Премудрост простима. Будимо пред светом ништа, да бисмо пред Богом били ишта. Истина је вечна и ко се држи истине, истина ће и да га чува у његовом животу, јер је Господ сам рекао: "Ја сам Пут и Истина и Живот".

Исак Сирин каже у 10. веку: "Једва да се нађе нека племенита душа која искрено љуби Господа." Будимо искрени према Господу као према себи. Као што се и ми не можемо одрећи себе, тако се и Господ не може одрећи нас, јер смо ми Његова творевина. Молимо се Господу макар колико се људи нама моле да им чинимо добро, и чинимо добро другима колико желимо да они нама чине добро. Не везујмо се за земљу, него се везујмо за Небо. Земља остаје, а Небо вечно траје и за вечни живот који не пролази, свако треба духом да се преобрази.

Боље сами себе да осудимо да нас Господ не осуди. Ако сами себе осудимо, онда се зна да смо се покајали и да нећемо више грешити. Не судимо другима да се не би судило нама. Праштајмо да би се и нама праштало. Мени је Бог све, Бог је биће моје… Душа моја љуби и благодари и хвали непрестано Господа. Бог се никоме не свети. Бог нас кажњава да би нас привукао себи, зато што нас љуби и чека наш повратак.

Сваки човек се мора претопити као што се злато топи, из зла у добро, из лењости у рад, из незнања у знање, из немудрости у мудрост. Заједница са Богом јесте живот и светлост и наслада свима добрима. А оне који одступају од Њега Он отпушта, јер су то они сами изабрали. Ко Бога неће, Бог се ником не намеће. Који Њему хоће, тај ће брати рајско воће. Удаљење од светлости јесте тама, удаљење од Бога јесте смрт. Без Бога ни преко прага, са Богом и преко мора.

[JESSY]

Господ је сваког наградио слободном вољом. Ми често прекорачимо нашу слободну вољу и постајемо неумерени.

Они који су умерени у исхрани живе дуже и здравији су. Исто тако и духовно, једни правилно користе мирне, тихе, благе и кротке мисли, а други никако нису мирни, виде да им то не чини добра и опет се држе тог пута.

Не сметају нама други, сметамо самима себи.

Ми мислимо да је зло напољу, да кружи око нас, али ако ми не бисмо имали зло у себи, оно се не би могло закачити за нас.

Сва природа је тајанствена, од биљке до птице и човека, јер је Бог у свему присутан.

Бог је несхватљива Енергија и човек носи у себи ту несхватљиву Енергију. Бог је у центру сваког живота, Он је у нашем срцу, без обзира да ли Га ми поштујемо или не!

Он се не одваја од нас јер је животодавац. Он покреће живот свакој твари.

Не лутајмо мислима и не гледајмо шта други раде, него гледајмо шта ми сами радимо, да ли тешимо или осуђујемо, да ли праштамо или волимо. Боље да не видимо шта други раде да их не би осудили.

Бавимо се само самима собом и сопственом душом. Ако се само држимо добрих мисли и живот ће нам бити добар.

Какве су нам мисли, такав нам је живот.

Господ увек чека да се поправимо, да све волимо, ЈЕР СУ НАМ СВИ РОД У ГОСПОДУ – све вере, нације, све боје коже, баш сва људска бића.

[JESSY]

Нама је Господ све даровао и на нама је да будемо добри. Уколико ми обраћамо пажњу на негативне особине појединих људи који су у нашој околини, никад не можемо имати мира и покоја.

Зашто Господ наређује да волимо своје непријатеље? Није то ради њих, већ ради нас! Све док ми задржавамо у себи мисао о увреди коју су нам нанели непријатељи, пријатељи, рођени, ближњи, ми немамо мира и покоја и живимо у пакленом стању. Треба се ослободити од тог зла, избацити га као да се ништа лоше није десило, опростити све. Управо због тога родитељи морају много да трпе у животу и у породици међу децом.

Кад би човечански рода дошао себи, кад би могао да се смири, на људски род би се излила велика Божанска Енергија. Људи су много оптерећени материјалном страном, то преклапа много тога доброг што постоји у њима. Бог је Живот и Енергија која се даје свакој ствари и свуда је присутан. А човечански род је међусобно повезан Енергијом, али људи то не могу да примете, нити да схвате. Ми уопште не схватамо да је наш живот у нашим ближњима.

Наш живот зависи од наших мисли и наших жеља. МИ око себе стварамо хармонију и дисхармонију. И у породичном кругу много зависи од нашег мисаоног расположења. Смирене, кротке душе, безазлене, простодушне, зраче добротом, невероватно много зраче добротом…

Божанска Енергија је стално у нама и са нама, ми живимо Божанском Енергијом, а живот се дарује…“