Живот и поуке старца Тадеја

[JESSY]

ПОКЛОНИМО БОГУ СВОЈЕ СРЦЕ

Видите какав нам је живот на земљи. Ако се не сјединимо са извором живота, нема нам живота, ма какве да имамо утехе овоземаљске, ма какве повољне услове живота, све је мука духу. Једина је љубав та која подмирује радост или утеху свима. Ми морамо неком поклонити срце, јер без љубави живота нема. Али, коме год да поклонимо живот овде на земљи, било то рођеном оцу, мајци, брату, жени, мужу, сви нас могу презрети и одбацити. Зашто? Зато што су сви ограничени у времену и простору. Оно што је ограничено временом и простором не може да нам пружи бесконачно, само коначно. А ми тражимо бесконачно – ако је љубав, нека се не мења, нека увек траје, а то од ограничених бића не можемо добити, једино од Бога.

Бог је безгранично биће, све обухвата и он једини је моћан и силан да нам да оно што душа наша потребује и захтева. Ми сви тражимо живот, а то значи љубав, тражимо љубав, а земаљска љубав, љубав која је овде на земљи је ограничена. Све што је ограничено не може да се подмири, а ми, иако смо мало биће, тражимо бесконачно, неизменљиво. Само Бог, који подмирује срце анђела и светих, подмирује и осећања нашег срца. Без обзира да ли га ми поштујемо или не, он се не одваја од живота, он је покретач живота и живи у центру сваког живог бића, у срцу.

[ПЧЕЛИЦА]

...Многи овде на земаљској кугли сматрају себе невернима, али када боље размислимо о нама самима видимо да не постоји ни

једно разумно биће на земаљској кугли, које не чезне срцем за животом и за апсолутном љубављу. Апсолутна љубав се не мења, она траје довека. Ми свим срцем чезнемо за апсолутним добром, за апсолутним миром, уствари ми свим срцем чезнемо за Богом. Бог је живот, Бог је љубав, Бог је мир, Бог је радост. Ми срцем чезнемо за Богом, а мислима се противимо Богу. Сатана верује, па дрхће, али се противи. Исто тако безбожник није безбожник, него је противник... Наше противљење неће нашкодити Богу, јер Он је Свемогући, али хоће нашкодити нама самима.

[grigorije22]

Не лутајмо мислима и не гледајмо шта други раде,него гледајмо шта ми радимо,шта од нас произилази,да ли тешимо или осуђујемо,да ли праштамо или волимо.

Oтац Тадеј

[grigorije22]

Птица стално слави Бога.Почела рано ујутро у три сата да пева и до девет сати не престаје.У девет сати мало се утиша,тек онда иде да тражи храну,а и младе мора да нахрани...После опет пева.
Њу нико не тера да пева.Да ли је неко слуша,да ли не слуша она пева.А ми намрштени,нос надувен.Није нам до певања.Ни до чега.Треба да се угледамо на птице .Увек су веселе!
А ми?Нама нешто смета .А шта нам смета? Не смета ништа.Ми сами себи сметамо.

Отац Тадеј

[Srdjan]

      Старац Тадеј је на бину ушао у пратњи свештеника. Сео је, склопио очи и утонуо у молитву, чистог и озбиљног, али благог лица. Народ који је испунио не само седишта, балкон и ложе, него и пролазе и сваки слободни кутак велике биоскопске сале, није било потребно молити за тишину, јер сва су чула напрегнута и свако дисање успорено у очекивању да свети Старац прозбори:

 

      Мир и радост свима од Господа!

 

     Јер мир и радост највеће је богатство и овога и онога света. За тим ми сви чезнемо. Ми можемо имати овде на земаљској кугли много, све што желимо, али ако немамо мира, ништа нам не користи. А мир долази од Извора мира - од Господа...

[JESSY]

МОЖЕМО СЕ ИЗМЕНИТИ И ПОКАЈАТИ

Као што се ми понашамо и какво је наше мишљење овде на земљи, ми ћемо за то одговарати, јер сам Господ је казао да ће се свако правдати од својих речи. Наша реч је мисао наша. Реч је изговорена мисао. Раније кад сам био млађи нисам знао да се не разговара са анђелима и светима као што ми разговарамо једни са другима. Анђели су мислене силе и мислено они нама говоре. Нема изгледа да нам они говоре као што и човек говори, али не чујемо ми на физичко ухо, него мисли анђела и светих које нам они упућују звуче нам у уму. Јасно нам је оно што нам они причају, јер ми смо и мислено биће, а не само физичко, и зато треба да обратимо пажњу на мисли, да у нама и око нас увек буде мир, тишина, љубав и добро.

[JESSY]

САМО ОНАЈ ПОЗНАЈЕ НАЈБОЉЕ СЕБЕ КО О СЕБИ МИСЛИ ДА ЈЕ НИШТА

У духовном животу је толико важно не уздати се у себе, да без тога, у то буди уверен, не само не можеш достићи жељену победу, него нећеш моћи одолети ни најмањем нападу непријатеља. Запамти то добро. Без обзира на слабосат духовно-моралних моћи, ми обично врло високо мислимо о себи. Иако нас свакодневно искуство очигледно уверава да је такво мишљење погрешно, ми, по некој несхватљивој самообмани, не пристајемо да верујемо да смо нешто, и то не нешто безначајно. Та је наша слабост, коју врло тешко увиђамо, од свега највише противна Богу. Она је први плод нашег самољубља и извор и узрок свих страсти и свих наших посртања и падања. Она затвара врата кроз која нам долази љубав Божија и не дозвољава јој да уђе и да се у нама насели. Јер, како може љубав сићи у човека који мисли за себе да је он нешто велико, да све зна и да нема потребе ни за чијом помоћи. ...

[Ljubić Nenad Šone]

О.Тадеј

Не постоји на свету грех који искреним покајањем не би био услишен од стране Бога.
На земљи круже свакакви греси- главне особине палих духова. Сваки грех је мисао,мислена сила. Пали дуси се теше: Једни у гневу,други у очајању, трећи у блуду- и међу њима има степена злобе.
Треба остати природан, неуображен. Чим се неко уобрази,види се од кога је то:од палих духова који круже.
Св.Јаков Посник каже: Циљ злих духова јесте бацити светог човека у телесни грех да би тако изгубио дарове исцељења и чудотворства.
Треба знати и ово: Из светог живота су други падали и зато што још нешто треба да пречисте у себи. Једна девственица се погордила и сви брачници су јој постали мрски,одвратни.
Ако душа остане у смирењу,онда је Господ све више осветљава. Има душа које су тако сједињене у љубави са Господом да се њиховог мисленог апарата не дотичу никакве нечисте мисли.
Сећање на учињени грех не значи да грех није опроштен, то сећање је само повремена опомена да се не би опет погордили. У ствари човек је тај који себи не опрашта а не Бог,и то опет због гордости.
Чак и највећи грешници,ако доживе унутрашњи преображај у свом бићу, односно своју слободну вољу усмере добру и узвишеном животу, могу постати и свеци. Оне мајке које уништавају плод своје утробе чине велики грех. Оне уништавају живот. Треба из дубине душе да се измене и да не понављају такав грех. Таква жена се осуђује као убица. Ако остане у непоправљивом стању биће осуђена као убица. Нема неопростивог греха осим неокајаног греха.
Кад се огрешимо о ближњима својим, у ствари не огрешимо се према личности, него лично према Богу се огрешимо, зато што Бог почива тајно у свакој души и свуда почива, и какав је наш однос према ближњем, такав је и наш однос према Богу,то да нам је јасно.
Ако се ми према једнима који према нама имају љубав, опходимо са љубављу, а они који нас мрзе ми враћамо истом мером, онда нисмо на добром путу,јер ми морамо да будемо синови Светлости, синови Љубави, синови Божији.

[JESSY]

КО СЕ УЗДА У БОГА ТАЈ СЕ НЕ ОСЛАЊА НА СЕБЕ

Неки самоуверени људи мисле да су сву наду положили у Бога, а у ствари нису, у шта се сами могу уверити кад посматрају себе после пада. Ако жале што су пали, прекоравају себе, али истовремено и говоре: "Учинићу то и то и тако ћу заташкати последице пада", то је сигуран знак да су се и пре пада уздали у себе, а не у Бога. И уколико је њихова туга због пада већа и неутешнија, утолико је сигурније да су се превише уздали у себе, а врло мало у Бога. Ко пак не рачуна на себе, него се узда у Бога, тај се и кад падне, не чуди много и не предаје превеликој тузи, јер зна да се то догодило због његове слабости, а још више због његовог уздања у Бога, те после пада повећава неуздање у себе и стара се да удвостручи и повећа смирену наду у Бога. ...

[JESSY]

ГРЕШЕ ОНИ КОЈИ ТУГУ СМАТРАЈУ ЗА НЕШТО ДОБРО

Погрешно мисле они који сматрају превелику тугу, која код њих настаје по учињеном греху, за врлину. Не увиђају да та превелика туга бива због гордости и самоуверености и да баш она диказује да се много уздају у себе и своју снагу. Мислећи да су нешто велико, узели су на себе много у нади да ће сопственим снагама то савладати. Када увиде после пада да су слаби, чуде се као да су доживели нешто неочекивано, тугују и падају у малодушност, јер виде да су срушени идоли (а то су они сами) на које су полагали све наде. То се не догађа човеку који се узда једино у Бога и не очекује ништа добро од себе. Он и када падне у какав грех, мада осећа тегобу и жалости се, ипак не мучи се толико јер зна да је пад дошао због његове слабости, и то за њега није нешто неочекивано и ново.

[JESSY]

БЕЗ МЕНЕ НЕ МОЖЕТЕ НИШТА ЧИНИТИ

Пошто нам снага за савлађивање непријатеља долази од немања вере у себе и од наде у Бога, потребно је да знаш како ћеш, Божјом помоћу, увек имати и чувати у себи ту моћ.

Знај да нам ни све способности и добре особине, биле оне природне или стечене, ни сви дарови, ни знање целог Светог Писма, ни то што дуго служимо Богу и што смо на то научени, ни све то заједно, неће помоћи да савршено испуњавамо Вољу Божију, ако нас при сваком богоугодном делу које треба да извршимо, при сваком искушењу које желимо да победимо, при сваком крсту који треба да понесемо по Вољи Божијој, не одушеви нарочита помоћ Божја и не дарује нам снаге да је извршимо, јер је Господ рекао: "Без мене не можете ништа чинити". (Јн.15,15). Зато је потребно да целог живота, сваког дана и сваког часа чувамо у срцу то уверење и да се ни мало не уздамо у себе. ...

[JESSY]

КАДА ЈЕ УМ У ПРИРОДНОМ СТАЊУ ОН ЈЕ СЛОБОДАН И ЧИСТ

Ми не судимо правилно зато што не гледамо дубину ствари него се од првог погледа, судећи по спољашности, испуњавамо љубављу или мржњом према њима. А љубав или мржња овладају умом и замрачују га те не може правилно да суди. Зато, кад посматраш нешто или мислиш о чему, обуздај што више можеш своје жеље и не дозволи да се према томе што оцењујеш одмах занесеш љубављу или га одмах омрзнеш, него га незаинтересовано посматрај самим умом. Кад је ум у свом природном стању и није помрачен страшћу, он је слободан и чист и може да сазнаје истину, да прониче у дубину ствари у којима се под лажном привлачном спољашношћу често скрива зло, а под ружним спољним изгледо

[grigorije22]

Свети Оци кажу: "Сеј љубав, па ћеш љубав жњети. Сеј мир, па ћеш мир жњети." Немогуће је да стекнемо мир ако смо пуни зависти и злобе. Ако се не ослободимо од те паклене особине како ћемо у вечност? Једини је Господ који може да нас измени. Дух се везује мислима. Каква нам је карактерна особина овде ,такви прелазимо у вечност.

Oтац Тадеј

[grigorije22]

Људи су променљиви као ветар. Данас су за тебе, сутра су против тебе. Ко може ветар да заустави, и ко може свету угодити? Ако сваком гледаш да учиниш на вољу, сигурно ћеш себи учинити невољу...Отац Тадеј

[JESSY]

О ЧУВАЊУ УМА ОД НЕПОТРЕБНОГ ЗНАЊА

Као што је потребно чувати ум од незнања, тако је потребно чувати га и од многог празног знања и радозналости. Јер ако се ум пуни многим знањем, не искључујући ту и сујетно, непотребно и штетно, постаће неспособан да сазнаје шта је добро за наше исправљање и усавршавање. Зато се према земаљским стварима које су дозвољене мораш односити као да си већ умро. Стављај свој ум у себе и држи га далеко од свих ствари овога света. ...