Многокорисна беседа о Ави Филимону

[Драгана Милошевић]

1. Причали су о Ави Филимону пустињаку, да се затворио у некакву пећину која се налазила у близини Лавре, зване Ромијева, и ту се предао подвижничким борбама, понављајући у себи, оно што је по предању, говорио себи Арсеније Велики: Филимоне, зашто си овамо дошао? У тој пећини је провео доста времена. Посао му је био плетење ужади и котарица, које је предавао економу, а од њега примао мале хлепчиће, којима се хранио. Ништа друго није јео осим хлеба са сољу, па и то не сваки дан. Очевидно, о телу се мало бринуо, али је зато бавећи се сорзецањем, живео у божанском просвећењу. Удостојавајући се отуда неописивих виђења тајни, боравио је у духовном образовању. Када би суботом и недељом одлазио у цркву, увек је ишао сам, удубљен у себе, не дозвољавајући никоме да му се приближи, да му се не би ум отргао од свога делања. У цркви би стајао у углу, са погнутом главом, проливајући море суза. Стално је покајно туговао и имао богосећање у срцу и сећање на начин живљења Светих Отаца, особито Арсенија Великог, трудећи се да иде његовим стопама.

 

Извор: Епархија зворничко - тузланска

[Batman]

Cela ova povest je vrlo opasna, ne zbog ovog dela koji te vi naveli, ovo je O.K. asketske mere, stroga disciplina itd. nego zbog onoga što dalje sledi u tekstu, ako se dobro sećam, a to je da se ava F. iz velike pobožnosti čak nije ni pričešćivao, nego vrlo vrlo retko. Evo:

 

20. Ovo i mnogo više od ovoga pričao je brat koji je živeo sa Avom. No ko se ne bi divio kod njega i sledećem, kao dokazu njegovog velikog smirenja? Veoma rano se udostojio prezviterskog čina, pa pošto se tako istinski dotakao nebeskoga i životom i znanjem, na sve načine je izbegavao služenje božanstvene Liturgije, kao neko breme. Tako se desilo da je on u toku mnogih godina svog podvižništva veoma retko pristajao na služenje za svetom Trpezom. Čak se ni božanskih Tajni nije pričešćivao, bez obzira na tako strogi život, kad god bi se desilo da dođe u opštenje i u razgovore sa ljudima, iako nikada nije razgovarao o zemaljskim stvarima, nego samo o onome što je bilo od duhovne koristi za njegove sagovornike. A kada je imao nameru da se pričesti božanskih Tajni, uvek je pre toga dugo dosađivao Bogu, umilostivljujući ga molitvama, pevanjem psalama i ispovedanjem. Strah i trepet ga je obuzimao od sveštenikovih reči: "Svetinje svetima"!. Jer u tom momentu, govorio je on, hram se ispunjava svetih Anđela, a sam Car Sila, izvršivši tajanstveno sveštenodejstvo, i pretvorivši hleb i vino u svoje Telo i Krv, naseljava se preko svetog Pričešća u srca naša. Zato, govorio je on treba da se osmelimo na primanje svetog pričešća prečistih Hristovih Tajni samo onda kada smo čisti i neporočni, i kao van tela. Samo tako ćemo moći postati zajedničari prosvećenja koje se njima daruje. Mnogi od Svetih Otaca su se udostojili viđenja svetih Anđela koji su ih opominjali. Zato su se i sami oni držali dubokog molitvenog ćutanja, ni sa kim ne razgovarajući.

 

Uzimajuči u obzir da je ovo početak monaštva, a s prvim monaštvom je bio nespojiv sveštenički čin, kao i da je avi Filimonu bio verovatno nametnut, tj. da je on to tako video, ovakav čudan stav o Liturgiji se može razumeti, ali teško opravdati.

Moguće je i da je pisac a ne sam Filimon učitao ovo u njegovu biografiju.Ovo je i period prodora origenizma u monaštvo

[Srdjan]

Кад смо већ код разумевања монаштва...

 

Владика ремезијански Андреј је једном приликом у беседи споменуо да се на Светој Гори монаси причешћују неколико пута седмично (не знам тачно), али не чешће од тога - због смирења. 

 

То ми је мало нејасно. Да ли је то слична врста смирења која је описана код авве Филимона (у горњем тексту)? Ако није, у чему је разлика?

[Batman]

Ne znam

[Драгана Милошевић]

Не знам одговоре на ваша питања ал чини ми се да сваки текст духовног садржаја може да буде схваћен овако или онако.Некога може да саблазни, друге пак да утврди.

[Batman]

Naravno ali ovo nije bilo kakav tekst, ovo je iz Dobrotoljublja, a to ni na Svetoj gori ne čitaju bez blagoslova, a početnici uopšte ne. Pa čak i kada počnu da čitaju, postoji poredak, prvo avva Dorotej, pa Lestvičnik .... a ovo je u rangu "težih" priča i otaca , ne bez razloga.

Mislim da se ovo u opštežićima uopšte i ne čita.

[Лазар Нешић]

Moguće je i da je pisac a ne sam Filimon učitao ovo u njegovu biografiju.Ovo je i period prodora origenizma u monaštvo

 

Будући да не постоји критичко издање "Филокалије" и текстова из којих је она састављена, ово је вероватно интерполација.

Фалсификовање списа отаца је прича која тек чека да буде истражена, но познато је да скоро пола стваралаштва нпр. једног ЈОвана Златоустог није његова уопште и слично.

Ипак, наведено не мора нужно да буде оригенизам. Монаштво у Египту је било састављено од свега и свачега у својој историји.

Тако да имамо и секте међу монасима тог доба који нису признавали материјалне свете тајне и сматрали их за "новотарије" ...

 

Свакако, добро треба промислити да ли је чак и у раној Цркви било све тако црно-бело: прави верници који се стално причешћују и псеудо-верници који се не причешћују.  Мислим да није и да је било врло шарено, понекад чак хаотично. Треба се чувати накнадних конструкција.

[obi-wan]

Naravno ali ovo nije bilo kakav tekst, ovo je iz Dobrotoljublja, a to ni na Svetoj gori ne čitaju bez blagoslova, a početnici uopšte ne. Pa čak i kada počnu da čitaju, postoji poredak, prvo avva Dorotej, pa Lestvičnik .... a ovo je u rangu "težih" priča i otaca , ne bez razloga.

Mislim da se ovo u opštežićima uopšte i ne čita.

 

Upravo tako.

 

Dobrotoljublje je izvrsna, ali izuzetno teska literatura, i nije nimalo umesno da se iz njega prenose odlomci bilo kako, bez reda i rasudjivanja.

 

Zato, pre nego sto se nesto postavi kao opste, tj. kao svima korisno, dobro je da se pita neko iskusniji da li je to zaista svima korisno ili ne...

[obi-wan]

Не знам одговоре на ваша питања ал чини ми се да сваки текст духовног садржаја може да буде схваћен овако или онако.Некога може да саблазни, друге пак да утврди.

 

Ne, ne moze tek tako da se shvata neki duhovni tekst kako se kome cefne.

Tako rade protestanti, tj. takav nacin koriscenja duhovne literature je izrazito njima svojstven, odnosno , takav nacin je krajnje pogresan.

 

Kako Oci lepo govore, duhovna literatura pisana je Duhom Svetim, koji nadahnjuje njene pisce, pa se zato i razume Duhom, i to koliko je ko u mogucnosti, prema meri licnog duhovnog rasta. Jedan je Duh, ali su njegovi darovi razliciti razlicitim ljudima...

[Драгана Милошевић]

@@obi-wan,

Управо сам духовни узраст и имала у виду. Значи, зависи од личног духовног труда ил напретка. Видим  да сам требала прво да питам, стога молим праштајте.А да ли ћемо тему наставити зависиће од договора са свима вама. bighugbighug bighugbighug bighugbighug

[obi-wan]

@@obi-wan,

Управо сам духовни узраст и имала у виду. Значи, зависи од личног духовног труда ил напретка. Видим  да сам требала прво да питам, стога молим праштајте.А да ли ћемо тему наставити зависиће од договора са свима вама. bighugbighug bighugbighug bighugbighug

 

Jednostavno treba da se navede odakle je neki tekst, jer vecina zna da razlikuje literaturu po tezini.

Osim toga, napise se neki kratak komentar od samih Otaca o tome kako se cita Dobrotoljublje i slicna literatura...

[Лазар Нешић]

А може ли нешто што је написано у 4. веку у Египту да се тумачи нечим што је теолошка творевина 20. века у Паризу?