Смисао патње..."Свјакоје дајаније Божије благо"...Колико вера и Литургија, побеђују проблем бола и смрти?

[Дијана.]

Могла би да причам на ову тему до миле воље.Патила сам оног тренутка када сам сазнала да моје дете остаће слепо у својој другој години живота,то је било крај за мене јер је рођена као здрава беба.Сломила сам се била тад али Богу хвала мој рођени брат је био моја највећа подршка иначе Свештеник подигао ме духовно и повратио моју веру у Бога од тада сам активно у вери ..Моја цурица сада има седам година,и ви незнате која је радост у њој,колико она ужива у свему што јој живот пружа а притом ускраћена да све то види...Види њено срце и да додам:

"ЖИВОТ ЈЕ МИО КАКАВ ГОД БИО"!

"Čovjek srcem bolje vidi", a njoj je Bog dao dar ljubavi i radosti... slava Bogu

[Данче*]

Да..бар су мене очи много пута преварили,срце никад не вара!

[Дијана.]

Pakao postoji, i to ne samo ovde na zemlji, koji smo mi ljudi napravili. Taj pakao je samo odraz onog vjecnog.Ne smijemo prizivati nistavilo i nebice jer u stvari ne postoje. Bog zna nasa srca i oprasta nam kad je ocajanje i huljenje iz ljubavi i prevelike boli iz ljubavi. Covjek moze sve izdrzati, i sve osmisliti, samo ako je s Bogom, ne i ako je protiv Njega. Ali postoji i raj, i smisao sveg ovog stradanja. Da samo zlo postoji, svemir bi se raspao, i nista ne bi ni doslo iz nebica u bice...

[Дијана.]

Свети Игњатије Брјанчанинов - О невољама

Ономе кога Господ заволи и кога хоће да изабере за блажену вечност, шаљу се непрестане невоље, нарочито када је душа изабраника заражена љубављу према свету. Дејство које производе невоље, слично је дејству које производи отров. Као што тело које прими отров природно умире, тако и душа која окуси невоље умире за свет, умире за телесни живот, који се рађа из пада и представља истинску смрт. Стога, ко се одриче невоља, тај се одриче и спасења, јер Сам Господ је рекао, да онај ко не иде за Њим са крстом својим, није Њега достојан, и онај ко жели да спасе душу своју у овом веку, погубиће је за вечност.

Речи Христове су непромењиве и свакако ће се остварити, због чега је и потребно распињати се по речи Његовој, или јасније – на крсту речи Његових, мада тело вапије против распећа. За мирно и храбро подношење невоља, потребно је имати веру, то јест веровати да нам ниједна невоља не долази без допуштења Божијег. Ако ни влас са наше главе не пада без воље Оца Небеског, тим пре без Његове воље не може да нам се догоди нешто важније од тога. Даље, у невољама се рађа спокојство, када се предајемо вољи Божијој, и молимо да се она увек савршава над нама. Такође утеху у невољама доноси благодарење, када благодаримо за све што нам се догађа.

Преко мрачног и дубоког понора грехова који се изненада отворио под вама, прелетите на крилима вере! He испитујте таласе непоузданим стопама људских размишљања, него смело крочите по њима храбрим корацима вере – па ће се под вашим ногама ти меки и влажни таласи, претворити у тврде мермерне или гранитне плоче. Тим пре не приличи вам сумња кад видите море невоља, кад видите јак ветар, јер Онај Који вас позива да ходите преко мора невоља, одвајајући вас ради тога од остале ваше браће, јесте – Сам Господ. Тај позив је уједно и блажени избор! Христос означава “Своје” печатом страдања! Он је нашао, да му је ваша душа потребна и стога ју је запечатио Својим печатом! И стоји одвојено мало стадо, удео Христов, од мноштва других људи. Христос држи у Својим рукама обележје њихове изабраности – Чашу Христову. На раменима знамење њихово – Крст Христов.

Далеко, далеко од њих удаљили су се синови света! У бучној гомили, као опијени, они јуре за пролазним бригама и насладама. Време се у њиховим очима преобразило у вечност! Они проводе живот без невоља, напредујући у пропадљивом, заборављени од Бога – јер не изазивају ђавола против себе, јер су угодни ђаволу, јер су његов удео. Чаша Христова отвара улаз у област духовног познања, у област духовног стања. Онај ко ту уђе и причести се са духовне трпезе утехе, постаје мртав за свет, безосећајан за пролазне невоље и лишавања, почиње да савршава своје земаљско странствовање, као да се на крилима вере диже у ваздух изнад свега. Окови разума причвршћују нас за земљу, која је – област мука. Налазећи се на земљи ми се и невољно подвргавамо мукама. Вера подиже од земље, ослобађа од окова, извлачи из области мука, узноси ка небу, узводи у духовно спокојство.

 

[Дијана.]

За поуздан успех у невидљивој борби са кнезовима ваздушним, са духовима злобе, са мрачним господарима света, неопходно је прихватити се оружја која пружа вера, која даје лудост проповеди Христове – Јер је лудост Божија мудрија од људи, и слабост је Божија јача од људи (1. Кор. 1,25). Чудно и страшно телесном разуму изгледају пут и учење вере, али чим човек опитно, унутрашњим духовним осећајем, увиди моћ вере – одмах се радосно предаје њеном вођству, као онај ко је неочекивано нашао драгоценог наставника, и са презиром одгурује од себе Богом одбачену људску мудрост.

Ево оружја које свету лудост проповеди Христове предаје слуги Христовом за борбу против синова Енакових – мрачних помисли и осећања туге, који се у души јављају, попут каквих страшних џинова, спремних да је сатру и прождеру:

1. оружје речи – Слава Богу за све.
2. оружје речи - Господе, предајем се Твојој светој вољи! Нека буде са мном воља Твоја.
3. оружје речи - Господе! Благодарим Ти за све што је Теби угодно да пошаљеш на мене.
4. оружје речи – Примам оно што сам заслужио својим делима; помени ме Господе у Царству Твоме.

Ове кратке речи, позајмљене, као што видите, из Светог Писма, преподобни монаси су са великим успехом употребљавали против помисли туге. Оци нипошто нису улазили у расправу са помислима које би се појавиле, но чим би се пред њима појавио непријатељ, они би се прихватали чудесног оружја и њиме би га – право у лице, по чељустима непријатеља! Зато су били тако јаки, зато су газили све своје непријатеље, зато су постали миљеници вере, а посредством вере и миљеници благодати, савршавајући мишицом благодати натприродне подвиге.

Приликом појаве помисли туге или чамотиње у срцу, почните из све душе, свом својом снагом, да произносите неку од горе поменутих реченица; произносите је тихо, без журбе, без распаљивања, са пажњом, да чујете само ви; произносите је све дотле док се непријатељ сасвим не удаљи, док ваше срце не буде обавештено о доласку благодатне помоћи Божије. Она се у души јавља тако што се окуси утешни, слатки мир – мир у Господу, а не услед било ког другог разлога. После извесног времена иноплеменик ће поново почети да вам се приближава, но ви се опет прихватите оружја, и, како је својим војницима завештао генијални војсковођа Цезар, гађајте непријатеља право у лице. Јер ударци ни у који други део тела нису тако тешки и тако неиздржљиви као ударци у лице. Немојте се чудити привидној скромности Давидовог оружја!

Употребите га на делу – и победићете. Та оружја – палица, камен – обавиће посао боље но сви дубокоумни судови и изуми богослова теоретичара узети заједно, свих вештих говорника немачких, шпанских, енглеских, америчких! Употреба тих оружја на делу постепено ће вас превести са пута разума на пут вере, и тим путем увешће вас у бескрајну, чудесну област духовног. Тамо је трпеза скривене небеске хране; до ње, по сведочанству Светог Писма, Христос пушта само победнике. Ви сте уведени у невидљиви рат, зато да бисте добили прилику да постанете победник и да, као победник, наследите духовне ризнице. Све то вам омогућава Христос, Који вас је заволео и јасно одвојио међу “Своје”.

Дакле – сада кад већ са обале гледате на тамно и дубоко море невоља, у даљину, где се морско плаветнило слива са плаветнилом неба, у ту бескрајну даљину која плаши веру, ослушкујући гневни говор таласа, њихове једноличне и безосећајне ударце – не препуштајте се унинију, не пуштајте у вашу душу море црних помисли. Ту је много више опасности! У том мору много се лакше потоне него у мору спољашњих невоља. Радујте се! И опет велим: радујте се! Ви сте на обали мора невоља, зато да бисте препливали на страну радости; морско пространство има и другу обалу, мада је она невидљива за очи људског разума. Та обала је духовни рај, преиспуњен духовним сладостима. Они који стигну до те блажене обале, опијени сладошћу заборављају све невоље које су претрпели на мору. Чврстом ногом станите на лаку лађу вере, и полетите као са крилима преко таласа! Пре но што можете да претпоставите, прећи ћете море и доспети у рај.

Али између духовног раја и телесног живота, живота душевног, обичног, којим живе сви људи уопште, као граница постављени су као пространо море – крст и распеће. Нема другог пута у рај! Кога Бог хоће да узведе у рај, њега најпре на пут у рај поведе – КРСТ.

Обележје изабраности од стране Бога – рекао је један свети аскетски писац, јесте када се човеку пошаљу непрестане невоље. Претрпимо умирање за свет кроз невоље, како бисмо постали слободни да примимо у себе суштинско оживљавање за Бога, очигледним и потпуно опипљивим дејством Духа Светога. Жртвујмо пропадљиво ради Духа! Предајте се Богу у потпуности! Скочите у спасоносни бездан вере као у море!

 

[Vladimir Vlada]

Trpen-spasen...Patnja sama od sebe dolazi..od necastivog..nekog udari vise a nekog manje..u tim trenucima..spoznajemo nasu veru i sami sebe..koliko smo istrajni i jaki u veri..

[w.a.mozart]

Bol te čuva od oholosti. - Zapisi iz ništine

 

https://www.facebook.com/ZapisiIzNistine?fref=ts

[maks]

Ko nije procitao knjigu od Viktora Frankla "Zasto se niste ubili",preporucujem da je procita.Knjiga sumornog naslova,ali govori o zivotu!

[maks]

Vječito pitanje, na koje ljudski um od davnina pokušava dati odgovor - tema i filozofije, i književnosti. Eto recimo Dostojevski - o čemu je drugom i pisao? Još u prizmi Božijeg dopuštenja i odnosa Boga i čovjeka.

Frankl (jedan od najvećih umova XX vijeka i ljudski gorostas u svakom smislu) je osmislio pravac u psihoterapiji zvani logoterapija - terapija logosom, razumom, smislom. On je Jevrejin, a njegova ideja je tako hrišćanska. Nastala je na osnovu njegovog iskustva preživjelog iz Aušvica. "Misliš da ti život duguje nešto? Ne, ti njemu duguješ! Stradaš? To ne možeš da izmijeniš, ali možeš da izmijeniš svoj odgovor na to, da iz kukavičkog roptanja kreneš ka osmišljavanju i herojskom podnošenju", tako nekako.

Tako su plitke hedonističke filozofije. Frojd je prvo rekao da je osnovni poriv psihe zadovoljstvo, pa onda preinačio u smanjenje bola ili neugodnosti, što je bliže istini.

Osmisliti stradanje, to je najveći zadatak našeg čovječijeg bitisanja. Ostati u stradanju čist. Ne pohuliti na Boga, ne okrenuti se protiv ljudi. Popraviti sebe. Umanjiti sveopšte stradanje bar za zrno.

Ko ume da strada za njega to nije stradanje,ko ne ume da strada za njega je to stradanje! o.Mitrofan

A i receno je:"Bez stradanja nema vaskrsenja"!

[Tumaralo.]

Ko nije procitao knjigu od Viktora Frankla "Zasto se niste ubili",preporucujem da je procita.Knjiga sumornog naslova,ali govori o zivotu!

To je meni preporucio psihijatar dok sam bio u srednjoj. Prelistao je malo i batalio. Cim sam video da prica o nekim spoljnim stvarima tipa holokaust ovo ono pa mu je tesko a ipak se nije ubio video sam da tu nema nista za mene...

[kordun]

Ja nisam nikkave knjige čitao na tu temu ,ali smatram da je smisao patnje u razvoju naše duše, duša se uči , gradi se kao mozak što se gradi od malih nogu tako i duša, sve ima svoj razlog, čisto sumnjam da je patnja trgovina sa Bogom u to ne vjerujem, to joj nije osnovni smiso, već ovo što sam prvo rekao...

[Дијана.]

Питање валаамском монаху: Мој рођак је погинуо у аутомобилској несрећи. Није била његова кривица. Увек је поштовао правила, али је њему у сусрет ишао пијани возач и „закуцао се“ у његов аутомобил. За својих 20 година никога није увредио, сви су га волели…
 Одговор: Ми желимо овоземаљску срећу, али путеви Господњи – нису наши путеви, и мисли Господње – нису наше мисли. Господ је призвао Вашег рођака, јер има Свој промисао за њега. Господ увек узима најбоље људе. Значи, што се њега тиче, Господ је одлучио да је њему боље да буде тамо, него овде. Хришћанин не треба превише да тугује због упокојених. Шта је он напустио? Овај жалосни живот, с његовом прљавштином, неправдом, насиљем… И отишао је у царство незалазне светлости, где нема ни болести, ни туге, где царују истина и правда. Мислите ли да би се он сложио, када бисмо му сад предложили да се врати на земљу? Мислим да не би. А то што ми тугујемо због тога што њега тренутно нема са нама, то је људски разумљиво, али ништа више од тога. Време тече као вода кроз прсте. И још мало и ми ћемо бити позвани тамо, и угледаћемо једни друге уколико се, наравно, покажемо као достојни. Ето о чему се треба бринути, то је најважније.

 

Uteha povodom smrti mladića -Zemaljsk život - priprema za večnost /sv.Teofan zatvornik

Usrdno saosećam u nevolji koja vas je zadesila. Sam milosrdni Bog neka vas uteši! Neka vas uteši mišlju da je nevini mladić, čist, kao angeo, ne oskvrnivši se nikakvom nečistotom zemaljskom, otišao, uplovio u bezbedno nebesko pristanište. Tamo niko i ništa neće moći da umanji njegovo blaženstvo. Tiha i srećna sadašnjost se u jednom danu preobrazila u neprolaznu i neprekidnu večnost za naslednika blažene večosti. Tamo je neprestana radost, tamo je uvek praznik, tamo je gozba, pripremqena od početka veka u vekove od Cara nad carevima - Boga. Tamo je žurno odleteo mladić, prizvan od velikog priredjivača gozbe, Sazdatelja čoveka. Ko se može usprotiviti svemogućem prizivu Svemogućeg? Sama tvar sluša zapovesti Tvorca svoga i hitro, u magnovenju, ispunjava ih. Pogledajmo na miloga mladića očima vere koji sada ide vazdušnim prostranstvima ka nebu! Očima vere pogledajmo čistoga mladića uznetog na nebo koji je od radosti zaboravio na sve zemaljsko! Ispratimo ga vatrenim molitvama i vatrenim suzama. Prinesimo njemu u spomen, molitve i suze! Zemlja, to je mesto plača; nebo je mesto veselja. Nebesko veselje izrasta iz semena posejanog na zemlji. To semenje su: molitve i suze. Primite moje suze kao deo vaših suza, i usvojite ovu duhovnu utehu koju vam šaljem u ovim redovima. Svi smo mi privremeni gosti na zemlji! Svima nam predstoji odlazak odavde! I neizvestan je čas u koji će nas Bog potražiti u našem boravištu. Iskoristimo zemaljski život da pripremimo sebe za večnost; pripremimo sebe za blaženu večnost. Naša večna sudba je u našim rukama: zato što Bog svakome daje po delima njegovim. Verujte u ovu ljubav i odanost koju ste izazvali u srcu vašeg nedostojnog molitvenika pred Gospodom. 

[Дијана.]

 ARHIM. JOVAN (KRESTJANKIN OŽIVIMO SRCA ZA BOGA!  Pisma duhovnog rukovođenja za savremenog čoveka  - KRST

 

Draga u Gospodu N.! Dobio sam Vaše pismo. Međutim, ko od nas može da se prepire sa Bogom, ko će se odvažiti da Mu prigovori? On se ni s kim ne savetuje i nikome ne polaže račune. Mi, koji stvari posmatramo iz svoje žablje perspektive, ne možemo pravilno da procenimo sve, što se događa s nama i oko nas…roptanje i prekor Bogu: Zašto? Zbog čega? Međutim, jedno je sud ljudski a drugo sud Božiji. Vi stradate, stradate svim svojim bićem, do roptanja, do bogoostavljenosti, stradate zbog toga što predstavljate teret za druge svoje bližnje. A znate li Vi da se Vaša stradanja, i mrvica milosrđa, i saosećanje Vaših bližnjih prema Vama, svima vama računaju kao podvig, koji posreduje u spasenju vaših duša? Da, Vaš životni krst je nesumnjivo veoma težak ali je i njegova vrednost velika, jer se ne računa kao podvig samo Vama, nego i svim Vašim rođacima. Naravno, za Vas bi bilo dobro da bez roptanja nosite svoj krst, da dublje i češće uznosite um i srce ka Bogu - tamo, gde je naša Otadžbina, gde je naš Otac, Čija se ljubav prema Njegovom čedu ni sa čim ne može uporediti. Oprostite mi, Hrista radi. Ja Vam ne pišem prazne reči nego Vam govorim od srca i na osnovu svog velikog životnog iskustva. Govorim Vam na osnovu svog životnog krsta (tiho i samo Vama jednoj ću reći, da ni moj krst nije beznačajan, ali slava Bogu za sve). Kako je kratak naš život i kako je velika večnost, gde i mene i Vas očekuje radost da budemo sa Bogom!

 * * *

 Draga u Gospodu T.! To, što se još niste razveli sa svojim zakonitim i od Boga za Vas blagoslovenim mužem, govori o tome da je Vaša hrišćanska savest živa i da Vam ne dopušta da počinite duhovno ubistvo Vašeg bolesnog supruga. Šta ako se jedan od supružnika razboli od neizlečive bolesti i ako mu je potrebna nega? Zar će ga pre smrti odvesti na groblje? Vi ste venčani i on, Vaš B., Vaš muž, ulaže napore da se suprotstavi duševnoj bolesti. Njegovo stanje je osveta neprijatelja (đavola). Vi razmišljate o razvodu. Međutim, kada on propadne zato što ste ga ostavili, do kraja svog života nećete naći spokojstvo u svojoj duši.

Hrišćanstvo je podvig života, nošenje krsta i trud. Sadašnje hrišćanstvo je kod mnogih prisutno samo na rečima, dok je nebo iznad njihovih glava bez oblaka. Morate se trpeljivo moliti, i sa još većom trpeljivošću nositi teškoće njegove bolesti. Vas dvoje ste jedno telo. Ako je bolestan muž, strada i žena.Neka Vas Bog umudri i ukrepi!

 * * *

 Draga N.! Vi me pitate za nepokajane grehe. Međutim, postoje i takvi gresi za koje pokajanje na rečima nije dovoljno. Zbog toga Gospod i dopušta patnje, jer je to pokajanje na delu. Đavo polaže svoja prava na one, koji su sagrešili smrtnim gresima. Rezultate toga Vi realno osećate u svom životu. Prikupite trpljenje u molitvi i u svesti da nosite epitimiju koju Vam je Gospod dao radi spasenja.

Kad se njen rok okonča i kad neprijatelj (đavo) uvidi da ste nepokolebivi u svojoj želji da živite prema zakonu Božijem, biće Vam mnogo lakše i takvih prepreka više neće biti.

Molite se i za sina, jer on na sebi nosi breme roditeljskih grehova. Molite se i za njegovog oca, jer njegovo neverje rađa psihičku bolest. To je Vaš životni krst koji ne mogu da skinu ljudi, nego samo Gospod.

 * * *

 Draga u Gospodu V.!Na osnovu Vašeg pisma teško je odrediti koren bolesti Vašeg sina - da li je ona duševna ili psihička? Često se dešava sledeće: kad čovek otpadne od Izvora života i tvori neodlična dela, njegova duša postaje bolesna. Ako pak ogrezne u zabludi, onda postaje bolesno i telo. 

Ako imate mogućnost da sina pripremite za miropomazanje, onda to treba neodložno učiniti. Osim toga, trebalo bi da se pričešćuje na svake dve sedmice.

Kako stoje stvari u vašoj porodici? Da li ste venčani sa suprugom? Da li je u Vašem životu bilo smrtnih grehova kao što je, na primer, čedomorstvo? Trebalo bi da brižljivo ispitate i svoj život; ukoliko nešto postoji, uklonite ga duhovnim lečenjem.

Nakon toga ćete videti, da li su A. potrebni lekari* - psihijatri. Neka Vas Gospod ukrepi. To je težak krst, ali Vi treba da ga nosite.

* * *

 Draga moja N.! Znate li Vi da se sa krsta ne silazi nego da sa krsta skidaju? Ukoliko ga odvažno budete nosili do kraja, Vaš krst će doneti veliki duhovni plod, preobražavajući Vašu dušu, a prehranjujući i duše vaših bližnjih. Posebno je teško to, što neprijatelj ljudskog roda na sve vas ustaje sa udvostručenom silom, budući razdražen dejstvovanjem Vašeg sastradanja, koje je početak ljubavi. Kada poznamo đavolje spletke, mi nemamo ni sile ni umeća da im se suprotstavimo a upravo bi to trebalo da učinimo.

Hajde da počnemo sa pojačanom molitvom Bogu za pomoć i sa molitvom apostolu ljubavi Jovanu Bogoslovu, kao i molitvom za G. i za sebe istovremeno. Pročitajte 13. poglavlje 1. poslanice Korinćanima.

Samo se molite da se u srcu rasplamsa hrišćanska ljubav, jer je učinjen prvi korak - sažaljenje i sastradanje - na putu ka ljubavi. Draga moja, svaki podvig je težak, a Vaš posebno. Međutim, ako ga ne svedete samo na lepe reči, hrišćanstvo i nije ništa drugo. Rezultat podviga je život sa Bogom, u Bogu i u večnosti.

Kad ste svojevremeno mogli da zaboravite na sebe zbog N., pa da zatim zaboravite na sebe zbog sastradanja prema propalom čoveku, trebalo bi da sada zaboravite na sebe ljubavi Božije radi.

Predajmo Gospodu svoje srce, i On će ga ispuniti takvom ljubavlju da će i N., i N., i G. biti svetlo da žive u njemu. Draga moja, ja ću se radi toga moliti za Vas. Vi za sada treba da se potrudite, da poznate i premorenost i pad, ali da na kraju poznate i veliku silu Božiju koja preobražava svet i čoveka.

Za N. se takođe molite, da biste za nju izmolili ženika. Za drugoga je nećemo dati. Za sada živite sa G. kao sa dobrim susedom a sa N. kao sa sebi bliskom osobom, i pomažite jedni drugima da nosite krst života. Za vaš zajednički trud i trpljenje Gospod će vam poslati olakšanje, a vremenom će i sasvim skinuti taj krst.

* * *

 Draga u Gospodu V.! Ispunnću Vašu prozbu da se pomolim za Vašu porodicu a posebno za Vašeg sina. Ja, međutim, ne mogu da iscelim dečaka kao što biste Vi želeli. Njegova bolest je Božije obraćanje svima vama, to je krst vaše porodice, i ko može da se prepire sa Bogom? 

Molite se i češće se pričešćujte, a pričešćujte i njega. Počnite da učite da živite prema zapovestima Božijim. Tako će se postepeno sve u životu i sam život preobraziti, i Vaš krst će biti na spasenje čitavoj porodici. Neka Vas Gospod ukrepi u veri, nadi i ljubavi.

 * * *

 Draga u Gospodu O.!Nošenje krsta i ushođenje na njega ni za koga nije bilo bezbolno. Međutim, bez krsta nećemo videti Hrista. Odabiranje krsta izvrši se jednom, a preostalo vreme predstavlja život s njim u onome što krst donosi. Vi ste načinili svoj izbor onda, kad ste se udali za udovca. To znači sledeće: ukoliko je supružništvo i stvaranje porodice krsni podvig, onda je stvaranje porodice na tuđem temelju udvostručeni podvig. Neka Vas Bog umudri i ukrepi. Mnogo toga zavisi i od Vas same. Sad, kad ste se usredsredili na sebe i na svoje uvrede, kad ste se odvojili od porodice - "ja" i "oni", hoću da Vam kažem samo jedno: u Vama su se sukobila dva suprotna shvatanja života. To se nije dogodilo sada, nego u vreme kad ste pristali na brak s tim čovekom, što znači da je sve bilo položeno u temelje Vašeg životnog krsta. Odluku da li ćete taj krst nositi do kraja ili ćete ga odbaciti i prihvatiti drugi koji će, mislim, biti isto tako težak, morate donetn Vi sami. 

Draga O., sam život nas uči životu. Vi morate da mislite i o sebi, i o Ž., i o suprugu. Međutim, ukoliko svesno grešimo, ne možemo taj greh prebaciti na druge. Taj, drugi, mora odgovarati za svoje a mi za svoje. Neka Vam Gospod pomogne. Moj zadatak i zadatak oca G. je samo da se molimo za Vas i za sve koji nam dođu. Ne zaboravite da mi u životu nismo pioni nego satrudnici Božiji.

 * * *

 Draga u Gospodu T.! U trpljenju vašem spasavajte duše vaše.Ma gde da pođemo, naš spasonosni krst neće postati lakši. Spoljašnje patnje će privremeno nestati, ali će se pojaviti one unutrašnje, koje će biti još teže i dublje.

Pitanje o preseljenju morate razmotriti sa kćerkom, i na tom savetovanju ćete odlučiti gde Vas očekuju s ljubavlju i u prostoti srca. Postoji li takvo mesto? Najpouzdanije je da tražite Boga, da živite životom Crkve i njenih Svetih Tajni, a to znači da počnete da ispunjavate svoje obećanje - da ćete živeti verom. Svakodnevno čitajte Evanđelje.Neka Vas Bog umudri!

 * * *

 Draga L.! Najpre bi trebalo da se lečite, a zatim da se molite svetim pravednim Joakimu i Ani, roditeljima Preblagoslovene Djeve Bogorodice, kao i svetim pravednim Zahariji i Jelisaveti, srećnim roditeljima sv. Jovana Preteče, da Vam podare čedo. Vi se plašite krsta, ali Vas on ni u kom slučaju neće mimoići, bez obzira na to hoćete li imati dece ili ne. I sama činjenica da ste stvorili porodicu pretpostavlja krsni podvig.

I čega sve nema na putu nošenja tog krsta! Tu su i odnosi s mužem, i bolesti, i patnja zbog dece kada ih nema, i patnja zbog njih kada su tu, i kada o njima treba trpeljivo brinuti. Sve je patnja i patnja, i uznemirenost, i preživljavanje.

Nemanje dece je jedan od glavnih razloga zbog kojih se raspadaju brakovi. Prema tome, lečite se, i neka Vas Bog umudri.

 * * *

Draga u Gospodu L.! Krst nikad i ni za koga nije bio radostan, pa ni za one koji su svesno pošli za Gospodom. Postavite i Vi sebi to pitanje: da li zaista želite da život provedete pod Božijim rukovođenjem? Šta sve sobom obuhvata spasonosni krst! Kakve samo patnje ustaju na krstonosca, i one često dovode do osećanja bogoostavljenosti!

Odgovorite sebi, L., na to glavno pitanje i naći ćete put ka rešenju problema. S krsta koji je od Boga dat ne možete da siđete, sa njega skidaju, i to znači slediti Gospoda. Radost uzajamnog razumevanja, ljubavi i zemaljskih uteha ocrtavaju drugi put, koji vodi u drugom pravcu. Prema rečima apostola Pavla, ako se neverujući muž saglasi da živi s verujućom ženom, neka se ne razvode. Šta to znači? To znači da žena u svakom trenutku nosi krst stradanja i da od Boga biva krunisana kao mučenica. Izaberite.

Moliću se za Vas, da svesno i dobrovoljno odaberete svoj dalji životni put. Ili uzmi svoj krst i pođi za Mnom ili pljuni na svoje zavete. Izaberite.

 * * *

 Draga u Gospodu L. A.! Vaš krst je težak, i jedina Vam je uteha što on nije izmišljen, nego Vam je dat sa nebesa. Nesumnjivo je da će njegovo trpeljivo nošenje posredovati za Vaše spasenje.

Misao o prihvatanju monaštva je zbunjujuća. Reći ću Vam da ne znate šta tražite. Kao prvo, nemoguće je da pored Vaših bolesti nosite krst monaških podviga. Kao drugo, Vaš suprug je još živ, a toje takođe breme u životu i krst, koji gotovo da je isto tako veliki kao i krst bolesti. I taj krst takođe treba izneti do kraja. Prema tome, u potpunosti izbrišite tu misao iz svoje svesti.

Lekari i lekovi su od Boga. Da ne bismo iskušavali sami sebe, treba da se lečimo i kod lekara. Najpre ćemo se posredstvom Sv. Tajni Miropomazanja, Ispovesti i Pričešća obratiti Iscelitelju duša i tela, a zatim ćemo se s verom predati lekarskoj brizi.

Neka Vas Bog umudri!

 * * *

Draga u Gospodu V.! Dobio sam pismo i ispuniću Vašu prozbu da se pomolim za Vas. Češće se osvrnite na spasonosni Krst Gospodnji, kako bi se i Vaše srce saživelo sa mišlju o Vašem ličnom krstu, koji će takođe biti na spasenje.

Za supruga se molite, ali mu to ne pokazujte, sažaljevajte ga. Iako ste sa Bogom, ipak ste iznemogli pod teretom žitejskog krsta. Međutim, on je sasvim sam i zbog toga je srdit. Neka ga Gospod umiri a Vas neka umudri da sačuvate porodicu.

 * * *

 Sluškinjo Božija E.! Milosti Božijoj nema granica. Trebalo bi da to iz iskustva dobro znate. Kako ćete dalje živeti - to je samo Vaš izbor. Ja to ne mogu ni da blagoslovim, ni da sprečim. Kod Gospoda je i monaštvo spasonosno, kao što je i častan brak pohvalan. Svaki čovek sam odabira. Međutim, i jedno i drugo znači bezuslovno nošenje krsta, jer se ni u najsrećnijem braku ne može izbeći krst. Ako je pak brak još i nesrećan, onda je taj krst dvostruko teži, i Vi to znate iz iskustva.

Pročitajte Prvu poslanicu Korinćanima i razmislite. Izaberite sami svoj krst, prema želji Vašeg srca.

[Ненад Р.]

Заиста потресне приче и то су најстрашнији губици који могу да снађу човека у животу  , али без обзира на све ми треба да будемо непоколебљиви у вери , без обзира шта нас снађе . 

Господ је премудар , а ми нисмо кадри да сватимо многе ствари тако да питања могу само поколебати људе и удаљити од Бога .

[Дијана.]

Крст означава страдање. Једно је страдање праведника. Друго је страдање покајаног грешника. Треће је страдање непокајаног грешника. Које је страдање најлакше? Најлакши је онај крст који се носи са вером и надањем. Најлакше је оно страдање које се држи на крилима вере и надања. Двојица знају зашто страдају, а трећи не зна.Праведник зна да страда по вољи Божијој, ради добра других људи и ради свога већег савршенства- као што се гвожђе ставља у огањ да од њега постане тврди челик.Покајани грешник зна да због својих грехова страда ради свога очишћења- као што се платно бије и гњечи и трља да би се убелило- покајани грешник страда у овоме свету да не би страдао у ономе.А непокајани грешник не зна зашто страда. Он оптужује свакога само не себе; он страда без вере и надања. Зато је његово страдање најмучније. Зато је његов крст најтежи.Свети Николај Жички

 

Узроци страдања праведника:• Њих напада сатана да би их од Христа одвојио.• Кад сатана ништа не може да науди Христу, он се устремљује на слуге Његове.• Побожни нису од овог света, него је отаџбина њихова небо, па их ради тога свет мрзи и гони, као туђе. „Кад бисте били од света, свет би своје волео, али пошто нисте од света, него вас ја изабрах од света, за то вас свет мрзи“, рекао је Господ (Јн. 15,19). • Добри се са злима не друђе, али њихову злобу укоравају својим светим животом, ради тог зли гоне добре. Зато се догађа да у једној кући зао муж мрзи и гони добру жену, зао отац доброг сина, зао брат доброг брата, зла сестра добру, зла свекрва добру снаху (Лк. 12,51-53).• Бог на њих попушта напасти, да не забораве да су на земљи дошљаци и путници, јер њихова отаџбина није у овом свету него на небу.• Овоземаљским невољама они се смиравају, познају слабост своју. Као што срећа узноси, тако невоља смирава човека и до познања себе доводи.Свети Тихон Задонски