Утробно чедоморство

[Зорица екс Милева]

Знам да жени не треба прићи с тим ријечима. Ја сам износила само своје мисли. АКо неко одлучи да треба да абортира треба пажљиво и њежно покушати да јој се стави до знања да гријеши, док не буде касно, напади могу имати контраефекат. Али знам да има и оних којима је то урадити као рећи добар дан. Аботус нема оправдања. Треба помоћи да се спасе како живот дјетета тако и душа мајке.

[Guest Оливера]

Верујте, најбоље је кад покажете будућој мајци како ће убијати њено дете. Па сад, ако одлучи...немам речи...

[Guest Оливера]

Бубо...

Све ми знамо да мушкарци мало мисле у томе (никако не мислим да су сви такви, напротив). Генерално по причама има жена које у Србији иду на абортус "као да ваде зуб" и то им је једино средство контарцепције.

Иначе замолила бих вас да постављате вести и фотографије...ужаса абортуса...а можемо посебно писати о нашим чедима.

[Jadranka1]

Slike uzasa...Nisam u medicinskoj bransi i nemam bas neku predstavu kako to rade,ali ove slike su strasne...I treba svi da ih vidimo...

Meni je Gospod dao dvoje dece za sada,obe trudnoce krenule malo u stranu(ciste,krvarenja),oni bi to olako odmah ....,ali nismo se dali( sa Verom u Boga...)Oboje rodjeni zdravi,pravi,preko 4 kg.Za obe su me prvo pitali ZELITE LI TRUDNOCU...Zao mi tih lekara naviknutih na zlo,da je nenormalno pitanje njima ispred normalnog...Sta se radi u nasem dispanzeru svakog dana...A koga god sam pitala ZASTO,sve su mi rekle NECE MUZ VISE DECE,a muzeva nigde da vide taj zlocin...Ima i u tome necega...Brak,ali bez deljenja svih bracnih nedoumica...

[Jadranka1]

Samo napred.Mozda nekog odvrati od pomisli da abortira.Ako se bar jedan zivot spase zahvaljujuci ovom satu,uspeh ce biti golem...

[Зорица екс Милева]

Прекид трудноће и последице

Петсто абортуса дневно. Само Рускиње, чешће од наших жена прибегавају намерном побачају

Јавност широм Србије шокирана је смрћу тридесетогодишње жене након абортуса у приватној клиници „Медикус" из Пожаревца. Да ли су лекарски немар и неодговарајући услови у којима се раде медицинске интервенције опет допринели трагичној смрти младе жене, утврдиће истражни органи који су ухапсили три лекара и једног медицинског техничара, а свима нама остаје да поделимо горак укус после сазнања колико је у Србији јевтин људски живот. А да живот није много битан потврђује још низ података: више од 500 жена дневно прекида нежељену трудноћу, а сваке године, према подацима др Катарине Седлецки из Републичког центра за планирање породице, за намерни прекид трудноће одлучи се између 150.000 и 200.000 жена. Ова докторка, која ради у Институту за здравствену заштиту мајке и детета Србије „Др Вукан Чупић", упозорава да годишње више од 10.000 тинејџерки у Србији остане у другом стању. Једна од двадесет девојака абортира пре навршене 18. године.

Ове бројке, међутим, иако годинама скоро непромењене, у Србији као да никога не узбуђују. Само Рускиње, чешће од наших жена, абортусом решавају проблем нежељене трудноће. У току само једне године једна жена и више од три, четири пута прође киретажу, не размишљајући ни о последицама по своје здравље, али ни о етичком аспекту целе приче. На абортус одлази као на излазак, најчешће бирајући петак... Један лекар прича како је радећи абортусе кренуо да увежбава да кирету, инструмент којим се ради абортус, користи левом руком, јер је добио такозвани „тениски лакат", повреду зглоба насталу због понављаног покрета у који мора да се утроши доста јачине. Није лако „састругати" киретом нежељени плод из материце.

Поједине приватне клинике у Србији не крију да најбоље „живе" од обављања абортуса и сви то знају веома дуго, али тек трагедија нас подсети да абортус понекад раде и недовољно стручне особе, али, са друге стране, и на чињеницу да абортус није лака и по здравље безопасна интервенција.

Шта каже наш закон и како изгледа процедура по којој се обављају абортуси?

- Србија има прилично либералан Закон о условима за извршење намерног прекида трудноћа, којим се прекид дозвољава једино уз поднети захтев и ограничење да трудноћа не сме да буде старија од 10 недеља. Сама интервенција је мање-више рутинска и у приватним и у државним установама и јасно су прописани услови да би се та интервенција могла извршити. Абортус, као и свака хируршка интервенција, има пратеће компликације, од којих су најчешће инфекције, које за крајњи резултат могу имати настанак стерилитета, али су неретке и повреде материце оштрим инструментима. Управо због тих компликација, Светска здравствена организација трасира пут да се трудноће прекидају медикаментним путем или да се шире користи контрацепције, објашњава примаријус др Паја Момчилов, гинеколог из Института за гинекологију и акушерство КЦС.

Трудноћа се, може, прекинути и након десете недеље, али само уз сагласност Етичког комитета здравствене установе због неких социјално-криминолошких разлога, на пример силовања, као и због постојања аномалија код плода или због психичког стања жене.

Према мишљењу др Александра Јуришића, гинеколога из клинике „Народни фронт", највећи проблем је што наше жене нико не саветује. Јер, да знају какве су потенцијалне компликације, никада не би ишле на абортус, него би користиле контрацептивне пилуле или други вид заштите од нежељене трудноће ( спирала, презерватив...). Антибеби пилуле сада једва да користи пет одсто наших жена, што је четири пута мање него у развијеним земљама. Др Јуришић каже да, иако су жене упознате са компликацијама, мали је број оних пацијенткиња које одустају: прекинуће нежељену трудноћу пошто-пото и често било где. Др Јуришић сматра да и нема тако много приватних ординација у којима се раде абортуси, јер све већи број гинеколога има негативан однос према томе, више се посвећују одржавању трудноће или лечењу жена, а и потребно је испунити додатне услове у виду апаратуре за анестезију, као и имати уговор са Заводом за трансфузију.

Дискреција за 200 евра

На абортус код нас најчешће стижу тинејџерке и врло младе жене. По евиденцији Републичког центра за планирање породице, удео абортуса код жена у старости од 20 до 39 година је чак 90 процената. У чекаоници приватних ординација по правилу уз обавезну породичну, женску пратњу, ту је и „главни кривац"- младић, који је мањи од маковог зрна. Цена у приватним гинеколошким ординацијама креће се око 200 евра, мада има и оних ординација у којима се цела процедура завршава и са дупло мање пара. Нежељени прекид трудноће плаћа се иначе и у државним здравственим институцијама.

Када је реч о условима у приватним ординацијама, које су се одлучиле да раде абортусе на којима се најбоље зарађује, гинеколози кажу како има приватних ординација где су услови много бољи него у државним установама - пацијенткињи су сви посвећени, ужива дискрецију и приватност. Наравно, има и приватних ординација које тешко да испуњавају основни услов у погледу чистоће и стерилних услова, али жене у Србији као да не маре. Многи још памте време када су овај посао радиле жене са иглама и вретеном и када је смрт од абортуса била свакодневица.

У неким нашим гинеколошким државним установама услови што се тичу комфора нису сјајни: абортус се ради у исто време, у истој просторији, код три жене које гледају једна другу. Негде се обавља у тоталној, негде у локалној анестезији, већ према медицинским индикацијама, али и жељама пацијенткиње. Често су жене које намерно прекидају трудноћу у истој сали са пацијенткињама код којих мора да се уради експлоративна киретажа због болести, па то није нимало пријатно. Лекари објашњавају да за успешан исход намерног прекида трудноће није пресудно да ли је и колико дуго пацијенткиња после интервенције мировала, јер је то и иначе интервенција која се ради као једнодневна хирургија, али да је веома битно да се ради у условима врхунске асепсе, дакле у стерилним условима. Да би приватна ординација могла да ради абортусе, мора да испуњава додатне услове: да има апарате за анестезију, обезбеђеног анестезиолога, уговор са Заводом за трансфузију крви, а наравно кључно је и искуство гинеколога.

Упућени лекари кажу како их трагичан исход абортуса, ипак, не изненађује. Јер, компликације су бројне и различите, али смртни исход ипак врло редак, међутим због великог броја ових интервенција, које се свакодневно ураде, било је питање дана када ће се због „статистике великих бројева" догодити и трагедија.

Свака жена, иначе, пре абортуса потписује документ, у којем својим потписом гарантује да је свесна могућих последица. На том парчету папира пише да после абортуса могу да наступе различите компликоване инфекције, али и запаљења јајника, зачепљење јајовода, појава прираслица, да може доћи до стерилитета, а у току непосредне интервенције и до перфорације ( пробијања зида) материце, повреде црева и крвављења. Ова упозорења лекара као да наилазе на „глуве уши". Управо зато смо надмашили по броју абортуса и Румунке, Мађарице, Бугарке, Албанке...

Оливера Поповић

Извор: www.politka.co.yu

[Guest Оливера]

Хвала Милева...

Страшно је да смо дотле дошли...

[Зорица екс Милева]

0409_feel 0202_238 :cmizdrenje: :cmizdrenje: :cmizdrenje: :cmizdrenje: :cmizdrenje: :cmizdrenje:

[Guest Оливера]

Ништа, ништа драге моје...наставићемо...било који живот да спасемо, колико можемо...Приказаћемо сав ужас тих убистава.

[Danijela]

nekad davno sam procitala i tekst o psihickim posledicama koje nastaju posle abortusa ali ne mogu da se setim niti parafraziram. jezivo... zena zivi u realnom paklu.

[JELENA]

Kad sve ovo citam obuzima me tuga.Neki abrotiraju namjernoa neki bi sve dali da samo jednom, samo jednom osjete cari trudnoce i da u svom narucju drze svoju bebu. :cmizdrenje: :cmizdrenje: :cmizdrenje:

[Jadranka1]

Zastrasujuce...Kada sam ja otisla u drzavni dispanzer da potvrdim svoju prvu trudnocu,zeljno ocekivani,32-ga godina na pragu,morala sam da cekam puna dva sata jer su abortusi prioritet,kako kazu intervencije.Sestre uvedu zenu,kazu joj da zakljuca vrata za sobom,bilo je i mladih devojaka,udju placuci,to traje par minuta,mi spolja u cekaonici cujemo bruckanje raskomadanog deteta kako pada u neku posudu.Neke nase Srpkinje su toliko hrabre,da izlaze posle toga sa osmehom na licu,dobacujuci sledecoj SERPA TE CEKA...Bilo je i zena koje su polusvesne izlazile(lokalna anestezija),pa ih krupne sestre pridrzavaju i odvedu u ordinaciju da odmore i odmah idu kuci...Neke malo sednu,drze se za donji stomak i idu...Od muzeva ni M ,da budu tu,da pomognu bar...Eto,to sve za 2 sata cekanja...Nisam imala sta da povratim jer sam se ispovracala pred odlazak.A kad sam usla posle svega toga,praznog zeluca,miris ,pretpostavljam ,nekog sredstva za dezinfekciju,sestra me pita da li radjam ili prekidam...A cula sam iz izvora bliskih nekim ginekolozima ,da to sto se vidi za dana,nije nista,ima u nocnoj smeni dosta toga sto preko dana ne treba da se vidi...A kada sam usla one noci da cekam porodjaj prvog deteta,bila je jedna mlada,tada 15 godina,izvrsen joj abortus,ali je morala da ostane na odeljenju...Ono sto me tesi je da kada sam rodila drugo dete,bilo je mladih od 17,18 godina koje su se udale i rodile ...U toku obe trudnoce sam posecivala i privatne ordinacije i tamo se svega nagledala,ali prica je slicna onoj iz drzavnog dispanzera...Zao mi je doktora i sestara koji to rade...A ,da im nisam u kozi,oni ipak moraju znati da urade to kada dodje do umiranja bebe u utrobi,da sprece infekcije materice,znaci ,moraju to da nauce,a kako ce drugo ,nego na nekom primeru koji nije patoloski...Strasno...

[Зорица екс Милева]

Доктор престао да врши абортусе

Ја сам на своју тугу и жалост, урадио више од 48000 а мање од 62000 абортуса. Нас су учили да је дете живо са првим удахом. Када сам добио ултразвук у руке, видео сам да дете са два и по месеца мрда ручицама и сиса палац. После 15-20 минута иста та рука која сиса палац лежала је на мом столу у киретани, а дешавало се да живац из те истргнуте руке или ноге почне да се трза. Тада сам схватио да сам извршио убиство те сам аутоматски престао да радим абортусе и почео да се борим против тога. Није довољно грех признати и покајати се, већ га треба и окајати.
Зна се, прошао сам једну врсту голготе, јер сам био први лекар у Србији који је званично престао да ради абортусе. Имао сам храбрости да одговорим на сва питања пред целим колективом лекара који ме је питао: “Зашто ви нећете да радите абортус?” Рекао сам: “Због морално - етичког става на који имам право! То је било врло тешко... Рећи то јавно. Незгодан је знак за друге који преко тога извлаче велике економске профите.
Према томе, онај који свесно врши абортусе није хришћанин. Ако неко није хришћанин не треба му да му се сече славски колач нити да се причешћује. Тек онда кад се покаје и кад прође одговарајући период његовог покајања, он може бити враћен у Православну Цркву као њен достојан члан.
Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве донео је одлуку о забрани причишћивања и сечења славског колача лекарима који врше побачаје.

др Стојан Адашевић

извор: http://www.crkva-frankfurt.de/pravoslavna_teologija/oabortusu.htm

[Danijela]

ево мале емисије да видите како жене живе у србији и има део кад се говори о абортусима:

http://www.b92.net/video/video.php?nav_category=933&nav_id=409986

[Тавита]