И не прави себи идола нити каква лика! Немој им се клањати, нити им служити!

[Zeebedee]

Hvala na odgovoru, nemoj pogrešno da me razumeš ali ja opet nisam dobio odgovor. To što si mi ti rekao znao sam pre toga. Ali zašto je Hrist vaskrsao u Nedelju a ne u Subotu. Ja mislim zbog toga što je subota bila dan počinka (odmora). A u Nedelju je vaskrsao i odmah počeo da deluje. Ja takođe praznujem Nedelju jer sam Pravoslavac. Ali mi nije jasno zašto je to tako jer nigde u novom zavetu se ne pominje da trebamo preći sa dana odmora na dan Hristovog Vaskrsenja... Drugo kakvo je zanimanje Svetog Ilije Gromovnika? To me potseća na Peruna. Vodenu bog mora i.t.d. Vidovdan - staroslovenski Bog Vid... Ješ jedna stvar me buni. Zar ispravno krštenje nije ono kako se Isus Hris krstio uranjanjem, nego kako se mi sada krstimo kao bebe škropljenjem odnosno prskanjem... Hvala unapred.

'

Kako se vi svi ne smorite uvek sa istim  pitanjima?  facenew22222222 facenew22222222 slava3 Nem' se vredjas ali naslucujem da si pod uticajem Jehovinih svedoka.

[BranislavM]

E pa prijatelju loše naslućuješ... Ja sam Srbin, Pravoslavac, Nacionalista i Patriota... Ali nažalost nedovoljno obrazovan po pitanju vere jer nisam imao gde da naučim. A ti a znaš ponešto ti mi malo pomozi umesto da kritikuješ ove koji mi kako tako pomažu u onome što pitam... Pa verovatno se ne umore zbog toga što im vera u Boga daje volju da pomognu nama neobrazovanima...

[Ромејац]

Uranjanjem ili škropljenjem?

Није вода та којом се крштавамо већ Дух Свети.

[Ignjatije]

Evo sajta koji se bavi raznim jeresima i detaljno ih objasnjava.

http://true.faithweb.com/

[BranislavM]

E, tako brate... Napokon nešto konkretno. Hvala. slava3

[Ћириличар]

Често имам дугачке расправе са рођаком око повјесних, политичких и вјерских тема. Увијек заузимам став супротан његовом како би расправа заживјела и указујем на чињенице које му баш не пристају. Радим то јер тако желим да у пракси испитам обије стране новчића. Ако причам са окорјелим атеистом, указујем му ма ствари које му не иду у прилог, а ако причам са вјерником, указујем и њему на ствари које ни њему не иду у прилог. Зато сам скоро са свима у идеолошкој завади, иако дијелим већину ставова својих познаника.

Ово је једно од питања које му постављам, јер је он тврдокорни вјерник (чак и креациониста ). Заповјест каже да не правимо идоле нити какве ликове, нити да им се клањамо ни да им служимо. А, ево, католици имају кипове и статуе, а ми, православци, иконе. На часовима вјеронауке учен сам да се ми заправо не клањамо иконама, него само одајемо пошту свецима. Како сам порастао ово објашњење ми је постало сумњиво, јер често чујем како људи кажу:"Ха, помози свети Ђорђе/Илија/Никола/итд да ми роди жито, буде добар приход, породица здрава итд итд.". Људи иду на ходочашћа да одају пошту свецима и да се помоле Богу или њима самима. Постоје култови у хришћанском свијету који су направљени око светаца који су чинили чуда или који су учинили чуда послије своје смрти ( добро, додаћу на све ово ријеч "наводно" јер колико год људи да вјерује, на примјер, да је Карол Војтила чудотворац, толико их исто то оповргава. ) и све ми то личи на поштовање, клањање и служење свецима. Једноставно не могу се отргнути од таквога осјећаја. Када год на ово укажем роћку, он одмахне главом и каже:"Не знам ти ја најбоље, али сигурно има објашњење за то! За све има објашњење.". На крају крајева, на страну и све ово што сам рекао, иконе су представе ликова светаца и Исуса Христа, а статуе и кипове као идоле имали су и пагани.

Једна ствар која је занимљива је иконокластички сукоб у Источном Римском царству гдје се питање "Да ли је исправно имати иконе?" није рјешавало ваљаним црквеним и васељенским саборима, него политичким манипулацијама са обије стране. Или иконоборачки цар постави своје истомишљенике на црквене позиције и они изгласају да се иконе не смију поштовати и да је то јерес, или се на 7. Васељенском сабору донесе нова одлука да "постоји разлика поштовања светаца и поштовања Бога.". За мене одавање поштовања некој сили или особи којој се приписују натприродна својства је клањање тој сили/особи. Поштовање је поштовање. Дакле, ако је Господ рекао да не правимо идоле нити ликове и да им се не клањамо, зашто имамо иконе ( ако има још које објашњење осим овога да постоји разлика поштовања светаца и поштовања Бога ) и католици кипове?

Не желим да докажем да сам у праву, само желим дасазнам истину и ако има које ваљано објашњење.

[Andre Williams]

За мене одавање поштовања некој сили или особи којој се приписују натприродна својства је клањање тој сили/особи.

Управо тако. То је клањање сили и Особи. Сили Божијој која је у светитељима или иконама.

Светитељи су сами говорили да је сила коју поседују од Господа.

[Ћириличар]

Управо тако. То је клањање сили и Особи. Сили Божијој која је у светитељима или иконама.

Светитељи су сами говорили да је сила коју поседују од Господа.

Е то већ личи на ваљано објашњење, али опет остаје оно "Не прави ИДОЛА НИТИ КАКВА ЛИКА". Може се свецу отићи на ходочашће и да нема иконе његове, или кипа.

[Grizzly Adams]

Ту је проблем што текст на изворном језику није имао знаке интерпункције (јер их сам језик није имао), нити је остало забележено каква је била "подела" заповести Декалога (који има 14 реченица, а не 10). Па онда постоје различите поделе и груписања да се добије 10 "заповести".

Какве везе то има? Ево какве - за разлику од већине хришћанских, јеврејска подела (која је верованто најближа изворној) другу заповест схвата овако:

"Немој имати других богова уза ме. Не гради себи лика резана нити какве слике...Немој им се клањати нити им служити, јер сам ја Господ Бог твој..."

Онда се јасно види да се "не гради себи лика резана нити какве слике" односи на "друге богове" у контексту - "немој служити другим боговима", а није посебна, универзална забрана израде слика и кипова у богослужбене сврхе. Напротив, ако прелисташ Стари Завет видећеш да је Бог лично Јеврејима дао заповести да изграде пуно кипова и слика у сврху богослужења правом Богу:

"18. I nacini dva heruvima zlatna, jednostavne ih nacini, na dva kraja zaklopcu.

19. I nacini heruvima jednog na jednom kraju a drugog heruvima na drugom kraju; na zaklopcu nacinite dva heruvima na oba kraja.

20. I neka heruvimi rasire krila u vis da zaklanjaju krilima zaklopac, i neka budu licem okrenuti jedan drugom, prema zaklopcu neka su okrenuta lica heruvimima.

21. I metnuces zaklopac ozgo na kovceg, a u kovceg ces metnuti svedocanstvo koje cu ti dati.

22. I tu cu se sastajati s tobom i govoricu ti ozgo sa zaklopca izmedju dva heruvima, koji ce biti na kovcegu od svedocanstva, sve sto cu ti zapovedati za sinove Izrailjeve.

23. Nacini i sto od drveta sitima, u duzinu od dva lakta, a u sirinu od jednog lakta, a u visinu od podrug lakta.

24. I pokuj ga cistim zlatom, i nacini mu venac zlatan unaokolo.

25. I nacini mu oplatu unaokolo s podlanice, i nacini zlatan venac oko oplate.

26. I nacini mu cetiri biocuga od zlata, i metni mu te biocuge na cetiri ugla koji ce mu biti kod cetiri noge.

27. Pod oplatom neka budu biocuzi, da u njima stoje poluge da se nosi sto.

28. A poluge nacini od drveta sitima, i okuj ih zlatom da se o njima nosi sto.

29. I nacini mu zdele i case i vedra i kotlice, kojima ce se prelivati, a nacinices ih od cistog zlata.

30. I metaces na sto hlebove, da su postavljeni svagda preda mnom.

31. I nacini svecnjak od cistog zlata, jednostavan neka bude svecnjak; stup i grane i casice, jabuke, i cvetovi neka budu u njega.

32. A sest grana neka mu izlazi sa strana, tri grane s jedne strane svecnjaka a tri grane s druge strane svecnjaka.

33. Tri casice kao badem neka budu na jednoj grani i jabuka i cvet, i tri casice kao badem i jabuka i cvet na drugoj grani; tako neka bude na sest grana sto izlaze iz svecnjaka.

34. I na samom svecnjaku neka budu cetiri casice kao badem i jabuke i cvetovi.

35. Jedna jabuka pod dve grane sto izlaze iz njega, i jedna jabuka pod druge dve grane sto izlaze iz njega, i jedna jabuka pod druge dve grane sto izlaze iz njega; tako ce biti pod sest grana sto ce izlaziti iz svecnjaka;

36. Jabuke i grane njihove iz njega neka izlaze; sve jednostavno od cistog zlata.

37. I nacinices mu sedam zizaka, i palices ih da svetle sa svake strane;

38. I usekaci i spremice za gar neka budu od cistog zlata.

39. Od talanta cistog zlata neka bude nacinjen sa svim tim spravama.

40. I gledaj, te nacini sve ovo po slici koja ti je pokazana na gori.

[2.Moj 25]

"1. A sator ces naciniti od deset zavesa od tankog platna uzvedenog i od porfire i od skerleta i od crvca; i po njima da budu vezeni heruvimi.

...

30. Tako ces podignuti sator po slici koja ti je pokazana na gori.

31. I nacini zaves od porfire i od skerleta i od crvca i od tankog platna uzvedenog, i po njemu neka budu vezeni heruvimi."

[2. Moj 26]

"6. I nacini zaklopac od cistog zlata, u duzinu od dva i po lakta, a u sirinu od podrug lakta.

7. I nacini dva heruvima od zlata, jednostavne nacini ih, na dva kraja zaklopcu,

8. Jednog heruvima na kraju odovud, a drugog heruvima na kraju odonud; zaklopcu na oba kraja nacini heruvime.

9. I u heruvima behu krila rasirena u vis, i zaklanjahu krilima svojim zaklopac, i licem behu okrenuti jedan drugom, i gledahu prema zaklopcu heruvimi."

[2.Moj 37]

"23. A u svetinji nad svetinjama nacini dva heruvima od drveta maslinovog; deset lakata bese visok svaki.

24. A od pet lakata bese jedno krilo u heruvima, i od pet lakata bese drugo krilo u heruvima; deset lakata bese od kraja jednog krila do kraja drugog krila.

25. Tako i drugi heruvim bese od deset lakata; jedne mere i jedne naprave behu oba heruvima.

26. Deset lakata bese visok jedan heruvim, tako i drugi.

27. I namesti heruvime usred unutrasnjeg doma, i rasirise heruvimi krila svoja tako da krilo jednog ticase u jedan zid, a krilo drugog heruvima ticase u drugi zid, a usred doma ticahu krila jedno u drugo.

...

31. I na ulasku u svetinju nad svetinjama nacini dvokrilna vrata od drveta maslinovog, kojima pragovi s dovratnicima behu na pet uglova.

32. I na tim dvokrilnim vratima od drveta maslinovog izreza heruvime i palme i razvijene cvetove, i oblozi ih zlatom, i heruvime i palme oblozi zlatom.

33. Tako i na ulasku u crkvu nacini pragove od drveta maslinovog na cetiri ugla;

34. I vrata dvokrilna od drveta jelovog; na dve se strane otvarase jedno krilo, i na dve strane otvarase se drugo krilo.

35. I izreza na njima heruvime i palme i razvijene cvetove, i oblozi zlatom sve sto bese izrezano."

[1.Car 6]

"10. I nacini u domu svetinje nad svetinjama dva heruvima, naprave umetnicke, i oblozi ih zlatom.

11. I krila tih heruvima imahu u duzinu dvadeset lakata: jedno krilo bese od pet lakata, i ticase u zid od doma i drugo krilo bese od pet lakata, i ticase u krilo drugog heruvima;

12. Tako i drugog heruvima krilo bese od pet lakata, i ticase u zid od doma, i drugo mu krilo bese od pet lakata i sastavljase se s krilom drugog heruvima.

13. Krila tim heruvimima behu rasirena na dvadeset lakata, a oni stajahu na nogama svojim, licem okrenutim u dom.

14. I nacini zaves od porfire, od skerleta, od crvca i od tankog platna, i po njemu nacini heruvime."

[2.Dn 3]

А као илустрација ево како је изгледала једна јеврејска синагога из II века:

[Crveni Baron]

Е то већ личи на ваљано објашњење, али опет остаје оно "Не прави ИДОЛА НИТИ КАКВА ЛИКА". Може се свецу отићи на ходочашће и да нема иконе његове, или кипа.

A gde pise ovo?

[Guest - . . .-]

Као допринос теми, док се не развије дискусија, прилажем текст:

Писмо Платону, свом духовном оцу о поштовању икона- св. Теодор Студит

[Ћириличар]

A gde pise ovo?

У мојој свесци вјеронауке на примјер animal037

и било гдје год да сам читао 10 заповјести.

Од малена то знам као пјесмицу iron1ljuba greengrin

[Ћириличар]

Ту је проблем што текст на изворном језику није имао знаке интерпункције (јер их сам језик није имао), нити је остало забележено каква је била "подела" заповести Декалога (који има 14 реченица, а не 10). Па онда постоје различите поделе и груписања да се добије 10 "заповести".

Какве везе то има? Ево какве - за разлику од већине хришћанских, јеврејска подела (која је верованто најближа изворној) другу заповест схвата овако:

"Немој имати других богова уза ме. Не гради себи лика резана нити какве слике...Немој им се клањати нити им служити, јер сам ја Господ Бог твој..."

Онда се јасно види да се "не гради себи лика резана нити какве слике" односи на "друге богове" у контексту - "немој служити другим боговима", а није посебна, универзална забрана израде слика и кипова у богослужбене сврхе. Напротив, ако прелисташ Стари Завет видећеш да је Бог лично Јеврејима дао заповести да изграде пуно кипова и слика у сврху богослужења правом Богу:

А као илустрација ево како је изгледала једна јеврејска синагога из II века:

Е то, брате! Нисам читао Стари Завјет, само прву књигу Мојсијеву. Више сам фокусиран на Нови, али ни њега нисам стигао завршити, само прва два Јеванђеља прочитати и мало боље простудирати.

[Crveni Baron]

ако прелисташ Стари Завет видећеш да је Бог лично Јеврејима дао заповести да изграде пуно кипова и слика у сврху богослужења правом Богу:

I to odmah, u narednoj glavi,odmah iza ove u kojoj kaze da "ne gradi lika ..."

A u sledecoj Mojsie daje majstorima instrukcije sta i kako da naprave.

[Јанко]

"Не гради себи лика резана нити какве слике од онога што је горе на небу, или доље на земљи, или у води испод земље.

Немој им се клањати нити им служити, јер сам ја Господ Бог твој..."

2.Мој 20, 4-5

Дакле, ликове ни од чега створеног (звезде, птице, предмети, животиње, људи...) да их обожаваш уместо Бога.

Овде се јасно наводи небо, земља и вода као видљиви, материјални, а не духовни простор.

За нас православне је икона призор из Есхатона, Царства Божијег, слика Праве Стварности, а не предмет обожавања. Јер обожава се само - Бог.